Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Како поступити у ситуацији када се не доставе тражени подаци, информације или мишљења од Ковид болнице, у прописаним роковима, имајући у виду тренутну епидемиолошку ситуацију и повећан број хоспитализованих пацијента, са једне стране, а са друге прекорачење прописаних кратких рокова везаних за спровођење поступка саветника пацијената по приговору?
За прекорачење законом прописаних рокова за доставу тражених података, информација или мишљења од стране пружаоца здравствене заштите у поступку по приговору, а које затражи саветник пацијената сагласно својим законским овлашћењима, Законом о правима пацијената прописано је прекршајно кажњавање, па с тим у вези о прекорачењу прописаних рокова за достављање тражених информација, података и мишљења саветник пацијената може обавестити здравствену инспекцију, ради предузимања мера из њихове надлежности.
Међутим, имајући у виду специфичност тренутка у коме се тренутно налазе Ковид болнице, разумни рокови, као и одговор здравствене установе о разлозима немогућности да поступи сагласно роковима који су прописани Законом о правима пацијената, могу послужити саветнику пацијената као прихватљиво оправдање за прекорачење прописаних рокова у поступку по приговору.
Да ли је прикључивањем на респиратор пацијента у Ковид болници прекршено право на пристанак, чак и када је био угрожен живот пацијента, у ситуацији када се његов законски заступник изричито противио предузимању наведене медицинске мере?
Чланом 15. став 2. Закона о правима пацијената прописано је да медицинска мера противно вољи пацијента, односно законског заступника детета, односно пацијента лишеног пословне способности, може се предузети само у изузетним случајевима, који су утврђени законом и који су у складу са лекарском етиком.
Надаље, члан 18. став 3. истог Закона предвиђа да ако законски заступник детета, односно пацијента лишеног пословне способности није доступан или одбија предложену хитну медицинску меру, хитна медицинска мера може се предузети, ако је то у најбољем интересу пацијента.
Имајући у виду наведене одредбе, предметном приликом није прекршено право на пристанак.
Како поступити по приговору који за свој предмет има недовољан број запослених лекара одређене струке?
Чланом 114. став 1. Закона о здравственој заштити, поред осталог, прописано је да директор здравствене установе организује рад и и руководи процесом рада.
Сагласно наведеној одредби, недовољан број запослених здравствених радника спада у организацију рада за коју је надлежан директор здравствене установе. По таквом приговору саветник пацијената се оглашава ненадлежним и упућује подносиоца приговора на директора установе.
Да ли на захтев родитеља педијатар мора дати писмено обавештење о евентуалним последицама примања обавезне вакцине?
Чланом 15. став 3. Закона о правима пацијената прописано је да се медицинска мера противно вољи пацијента, односно законског заступника детета, може предузети само у изузетним случајевима, који су утврђени законом и који су у складу са лекарском етиком.
Посебан закон који искључује право на пристанак у погледу обавезне вакцинације деце је Закон о заштити становништва од заразних болести. Надзор над спровођењем тог закона врши санитарна инспекција, па је у таквим случајевима родитеља потребно упутити на санитарну инспекцију.
Да ли је саветник пацијената надлежан да пружи информацију пацијентима који питају за законски основ да морају да носе заштитне маске као епидемиолошку меру у заштити од заразне болести COVID-19, као и за услов да буду вакцинисани како би ушли у угоститељске објекте, биоскопе?
Чланом 5. Закона о правима пацијената прописано је да се наведени Закон примењује на „здравствене установе, друге облике здравствене службе (у даљем тексту: приватна пракса), организационе јединице високошколских установа здравствене струке које обављају здравствену делатност, друга правна лица за која је посебним законом предвиђено да обављају и одређене послове из здравствене делатности и здравственог осигурања, као и на здравствене раднике и здравствене сараднике“.
Имајући у виду наведену одредбу, саветник пацијената није надлежан за поступање, као ни за давање савета за питања која се односе на ношење маске и вакцинисање као услов за улазак у угоститељске објекте, биоскопе итд.
У таквим случајевима саветник се оглашава ненадлежним и упућује пацијенте на санитарну инспекцију.
Саветник пацијената је надлежан само за савете и приговоре са жалбама на пружаоце здравствене заштите (здравствене установе, приватну праксу и друга правна лица).
Будући да су за листе чекања надлежни надзорници осигурања Републичког фонда за здравствено осигурање, а не саветници пацијената, како добити информацију о томе ко је надзорник осигурања за одређени регион и како га пацијенти могу наћи?
Чланом 29. став 1. Правилника о листама чекања ("Сл. гласник РС", број 75/13), утврђено је следеће: „Под надзором над листама чекања, у смислу овог правилника, подразумева се контрола примене критеријума и стандардизованих мера за процену здравственог стања осигураног лица за стављање на листу чекања, исправност унетих података о осигураном лицу и других података у листе чекања.“
У ставу 3. истог члана утврђено је да: „Надзор из става 1. овог члана врше надзорници осигурања Републичког фонда и надзорници осигурања филијала Републичког фонда.“
Имајући у виду цитиране одредбе, пацијента је потребно упутити на матичну филијалу Републичког фонда за здравствено осигурање код које је осигуран. Такође, пријаве и жалбе у вези са остваривањем права из обавезног здравственог осигурања, осигурана лица могу доставити Сектору за контролу Републичког фонда за здравствено осигурање.
Где је граница заштите података о личности, односно како извршити увид у медицинску документацију када лекар не дозвољава саветнику пацијената да изврши увид, позивајући се на заштиту података о личности?
Саветник пацијената има овлашћење да изврши увид у медицинску документацију пацијента, у делу који се односи на наводе из приговора. Лекар не може да забрани саветнику увид у медицинску документацију пацијента која је у вези са наводима из приговора, јер у том случају саветник не може да изврши своју дужност утврђивања чињеничног стања по приговору.
У случају да се деси таква ситуација, саветник треба да упозори здравственог радника да су по члану 40. став 4. Закона о правима пацијената здравствена установа/приватна пракса/друго правно лице, дужни да саветнику пацијената, у присуству здравственог радника, омогуће увид у медицинску документацију пацијента, која је у вези са наводима изнетим у приговору, као и да је за непоступање по тој одредби предвиђено прекршајно кажњавање.
Граница увида у медицинску документацију коју саветник не сме да пређе је одређена наводима из приговора.
Дакле, саветник пацијената нема право на увид у медицинску документацију других пацијената, као ни право увида у медицинску документацију пацијента која није у вези са наводима изнетим у приговору.
Да ли Савет за здравље ЈЛС након разматрања и усвајања тромесечног, шестомесечног или годишњег извештаја саветника пацијената треба да донесе посебну одлуку којом усваја те извештаје или је довољно да записнички констатује да их усваја?
Да ли саветник пацијената приликом утврђивања битних чињеница и релевантних околности због сумње на кршење права на квалитет пружања здравствене услуге у погледу квалитета комуникације на релацији здравствени радник-пацијент, може прихватити као доказ аудио или видео снимак који је направио пацијент и приложио уз приговор?
Као претходно питање, неопходно је истаћи да снимање у здравственим установама није дозвољено без изричите сагласности директора. Надаље, уколико је евентуално инсталиран видео надзор у установи, потребно је имати у виду да снимци са надзорних камера не представљају медицинску документацију, те саветник пацијената нема законских овлашћења да утврђује чињенично стање на основу увида у аудио снимке надзорних камера.
Саветник пацијената сагласно члану 40. став 4. Закона о правима пацијената има овлашћење да изврши увид у део медицинске документације пацијента-подносиоца приговора, која је у вези са наводима изнетим у приговору, у присуству здравственог радника, из чега проистиче да се аудио или видео снимак који је направио пацијент не може користити као доказ.
Какав је поступак саветника пацијената када је изјављен приговор на рад лекара-стоматолога у приватној пракси?
Поступак саветника пацијената по приговору који се односи на приватну праксу идентичан је поступку који се спроводи по приговору који се односи на здравствене установе у државној својини, осим у једном изузетку.
Наиме, чланом 40. став 1. Закона о здравственој заштити прописано је да приватна пракса може обављати здравствену делатност ако Министарство здравља решењем утврди да су испуњени услови за обављање здравствене делатности.
Имајући у виду цитирани члан Закона, потребно је да саветник пацијената затражи и изврши увид у решење о испуњености услова за рад издатог од стране здравственог инспектора Министарства здравља.
Уколико утврди да оснивач приватне праксе поседује наведено решење наставља са поступком, док у супротном напушта просторије и о томе одмах обавештава здравствену инспекцију.
Да ли саветник пацијената поступа по приговору пацијента који одбије да га потпише?
Чланом 4. Правилника о начину поступања по приговору, обрасцу и садржају записника и извештаја саветника за заштиту права пацијената прописани су неопходни елементи које је потребно да садржи записник о усмено поднетом приговору. Наведена одредба применљива је и на писмено поднет приговор. Поменути члан прописује да је неопходно да подносилац приговора исти потпише. Сагласно наведеном, саветник пацијената нема надлежност да поступа по анонимним приговорима, каквим се може сматрати приговор који је непотписан.
Колики је временски рок чувања медицинске документације?
Чланом 41. Закона о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства ("Сл. гласник РС", бр. 123/14, 106/15, 105/17 и 25/19 - др. закон), утврђено је да се медицинска документација чува у роковима прописаним овим законом, као и прописима којима се уређује архивска грађа. Законом о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства је утврђено да се здравствени картон и историја болничког лечења чува 10 година након смрти пацијента или 90 година након отварања, односно у прописаним случајевима 40 година. Матична књига, стоматолошки картон и подаци који се воде у електронском облику чувају се трајно. Остала основна медицинска документација чува се 15 година након последњег уписа података.
Здравствена установа, приватна пракса и друго правно лице за које је посебним законом предвиђено да обавља и послове здравствене делатности (у даљем тексту: друго правно лице) дужни су да по престанку обављања здравствене делатности, односно брисања из регистра надлежног органа, предају на чување здравствену документацију надлежном архиву у складу са законом којим се уређује архивкса грађа.
За непридржавање прописаних рокова чувања, запрећене су новчане казне.