Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли здравствена инспекција Министарства здравља може да проследи представку саветнику за заштиту права пацијената која се односи на кршење права пацијента пре спроведеног поступка од стране саветника пацијената?
Имајући у виду да је Законом о правима пацијената ("Сл. гласник РС", бр. 45/13 и 25/19 - др. закон) и Правилником о начину поступања по приговору, обрасцу и садржају записника и извештаја саветника за заштиту права пацијената („Службени гласник Републике Србије“, бр. 71/13 и 40/14-исправка), прописано да по приговору који се односи на права пацијената здравствена инспекција поступа у случају незадовољства извештајем саветника пацијената, здравствени инспектор у овом тренутку може проследити представку надлежном саветнику пацијената уколико он претходно није спровео поступак по приговору пацијента, односно његовог законског заступника.
Са друге стране Законом о здравственој заштити („Службени гласник РС“, број 25/19), је прописано да је здравствена инспекција овлашћена да поступа по представкама и врши увид у остваривање здравствене заштите и права пацијената.
Да ли постоји узрасна граница детета за реализацију подршке запослених из школа за ученике са сметњама у развоју?
Не постоји прописана норма у погледу узраста ученика који могу добити подршку од запослених у школама за ученике са семтњама у развоју, већ се овде ради о стручњачкој процени дефектолога да након одређене узрасне границе неке врсте интервенције, односно подршке коју дефектолог пружа нису делотворне.
На који начин се уводи кућна настава која раније није постојала у многим срединама, а сада је додатни ресурс подршке?
У складу са Правилником о начину организовања наставе за ученике на дужем кућном и болничком лечењу за ученике који не могу због здравствених сметњи да присуствују образовно-васпитном раду у школи у дужем временском периоду школа може да организује континуиран, односно образовно-васпитни рад по потреби, као посебан облик рада за ученике на дужем кућном и болничком лечењу.
Наставу за ученике на дужем кућном лечењу, на захтев родитеља, односно другог законског заступника, остварује школа у коју је ученик уписан, уз сагласност Министарства. Родитељ, односно други законски заступник ученика који због здравствених проблема или хроничних болести не може да похађа наставу дуже од три недеље, дужан је да о потреби организовања наставе за ученика на кућном лечењу, обавести школу у коју је ученик уписан подношењем захтева.
Захтев родитеља нарочито садржи разлоге због којих је ученику неопходно организовати наставу на кућном лечењу. Уз захтев родитеља, школа министарству доставља документацију којом се доказује потреба организовања наставе на кућном лечењу:
1) мишљење лекара о спречености детета да похађа наставу у школи са очекиваном дужином спречености;
2) мишљење интерресорне комисије које се односи на наведени период.
Уколико уз захтев није достављено мишљење интерресорне комисије, школа ће родитеља, односно другог законског заступника упутити да прибави мишљење интерресорне комисије.Родитељ, односно други законски заступник може доставити захтев без мишљења интерресорне комисије, уз навођење разлога због којих није било могуће његово прибављање.
Да ли је потребно мишљење интерресорне комисије за превремени упис у предшколску установу?
Не постоји законски основ за превремени упис у припремни предшколски програм. Припремни предшколски програм јесте део редовног програма предшколске установе у целодневном или полудневном трајању, који се остварује са децом у години пред полазак у школу. Родитељ, односно други законски заступник чије дете није обухваћено васпитно-образовним радом у предшколској установи, дужан је да упише дете старости од пет и по до шест и по година у предшколску установу, односно основну школу која остварује припремни предшколски програм, с тим да има право да изабере предшколску установу, односно основну школу.
Да ли је могуће да на захтев родитеља дете понавља први разред?
У складу са Правилником о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању закључна оцена из обавезног предмета за ученика првог разреда је описна и исказује се као напредовање ученика у остваривању исхода, ангажовање и препорука.
Ученик коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу, ризика од раног напуштања школовања и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању оцењује се на основу ангажовања и степена остварености циљева и исхода дефинисаних планом индивидуализације и ИОП-ом.Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 1, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености исхода, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања.Уколико ученик стиче образовање и васпитање по ИОП-у 2, оцењује се на основу ангажовања и степена остварености прилагођених циљева и исхода, који су дефинисани у персонализованом плану наставе и учења, уз прилагођавање начина и поступка оцењивања. Ученику који стиче образовање и васпитање по индивидуалном образовном плану, а не остварује планиране циљеве и исходе, ревидира се индивидуални образовни план.
Како се деца са сметњама у развоју која су старијег узраста уписују у школу у први разред?
Деца која су „прерасла“ упис у први разред, уписују се у основну школу у складу са чл. 55. Закона о основном образовању и васпитању:
„Ако дете старије од седам и по година због болести или других разлога није уписано у први разред, може да се упише у први или одговарајући разред на основу претходне провере знања.
Претходну проверу знања обавља тим састављен од наставника разредне наставе, педагога и психолога школе уважавајући стандарде постигнућа и ценећи најбољи интерес детета.“
Да ли образац бр. 4 попуњава сваки стални члан комисије или координатор комисије?
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом уређује да податке за збирку података о деци, ученицима и одраслима за које је покренут поступак процене потребе прикупљају и обрађују стални чланови Комисије и координатор Комисије у оквиру своје области рада и задатака у Комисији, док за збирку података о раду Комисије податке прикупља и обрађује само координатор Комисије.
Ученик је похађао основну школу са сметњама у развоју, сада би требало да упише први разред средње, да ли је потребно да поново има мишљење ИРК?
Да ли је за превремени упис у основну школу надлежна искључиво редовна основна школа, у складу са чл. 55 Закона о основном образовању и васпитању, или би и школа за образовање ученика са сметњама у развоју, такође била у обавези да организује проверу спремности за превремени упис, уколико јој се родитељ обрати?
Превремни упис у основну школу омогућава деци која брже напредују да се на узрасту од 6 до 6 и по година упишу у први резред основне школе. Приликом процене спремности за превремени упис, процењује се да ли социјални, емоционални и когнитивни развој детета достиже узраст просечног седмогодишњака. Уколико дете које задовољава критеријуме за превремени упис у основну школу, из свега произилази да нема основа да се то дете упише у школу за ученике са сметњама у развоју.
Да ли се са локалног нивоа могу финансирати трошкови превоза детета и пратиоца, које објективно може да користи средства јавног превоза, уколико се услуга логопедског или дефектолошког третмана пружа у приватној пракси, ван места пребивалишта детета?
У процени потреба за додатном подршком треба се руководити чланом 2. Правилника који гласи: „Додатна подршка обухвата права, услуге и ресурсе који детету, ученику и одраслом обезбеђују превазилажење физичких, комуникацијских и социјалних препрека унутар образовних установа и заједнице.
Додатна подршка обезбеђује се, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници.
Додатна подршка се обезбеђује у оквиру система образовања и васпитања, здравствене и социјалне заштите.“
Оведе се ради најпре о томе да ли је оваква подршка предложена од старне ИРК, тј. да ли ИРК препоручује овакву подршку као меру која је неопходна за укључивање и учешће у образовном систему. Следеће, треба установити да ли припада систему образовања, здравствене и социјалне заштите. Такође, када је реч о терапији, треба видети да ли је заснована на научним методама, да ли је лиценцирана и да ли је особа стручна.
Да ли се интернатски смештај за ученике средњих школа са сметњама у развоју може финасирати или са локалног нивоу у складу са ЗОСОВ или само са републичког нивоа у складу са Законом о социјалној заштити?
У вези финансирања физиотерапеута, домског смештаја и превоза треба напоменути да је чланом 11. став 4. Закона о финансијској подршци породици са децом („Сл. гласник РС“, бр. 113/17 и 50/18) дата могућност општини, односно граду да могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.
Уколико школа не обезбеди педагошког асистента, а у општини не постоји школа за образовање деце са сметњама у развоју- из које би могао бити ангажован сарадник, да ли детету ком је потребна подршка педагошког асистента, иста може да буде обезбеђена у виду ангажовања особе која би вршила улогу педагошког асистента а која би била финансирана из буџета општине на основу склопљеног уговора?
Правилник о педагошком и андрагошком асистенту ("Сл. гласник РС", бр. 87/2019) уређује ближе услове за рад, степен и врсту образовања и програм обуке за педагошког и андрагошког асистента. Педагошки асистент није персонализована услуга већ се обезбеђује за групу деце, ученика и финансира се са националног нивоа тј. из буџета Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Закон о социјалној заштити дефинише услуге социјалне заштите као активности пружања подршке и помоћи појединцу и породици ради побољшања, односно очувања квалитета живота, отклањања или ублажавања ризика неповољних животних околности, као и стварање могућности да самостално живе у друштву. Исти закон препознаје пет група услуга: услуге процене и процењивања, дневне услуге у заједници, услуге подршке за самостални живот, саветодавно терапијске и социјално едукативне услуге, и услуге смештаја. Поред ових, у заједници су се развијале и друге, иновативне услуге, које одговарају на широк спектар потреба људи, тако да у складу са претходно наведеним може се увести иновативна услуга ангажовања сарадника и дефинисати организациони модел.