Questions and answers

U skladu članom 2. stav 1. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014, 21/2016 - dr. zakon, 113/2017 - dr. zakoni, 95/2018 - dr. zakoni, 86/2019 - dr. zakoni, 157/2020 - dr. zakoni i 123/2021 - dr. zakoni) plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u organima i organizacijama lokalne samouprave utvrđuju se na osnovu: 1) osnovice za obračun plata (u daljem tekstu: osnovica); 2) koeficijenta; 3) dodatka na platu i 4) obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.

Članom 4. istog zakona predviđeno je da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu. Koeficijent sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima (“Sl. glasnik RS”, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon), koja se primenjuje i za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, koeficijenti su razvrstani prema zvanjima i zanimanjima zaposlenih u organima lokalne samouprave, te smatramo da je to logika koja treba da bude primenjena i u pravilnike o koeficijentima koje donose organi JLS.

U skladu sa članom 262. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS”, broj 25/19), Vlada Republike Srbije je donela Odluku o preuzimanju osnivačkih prava nad domovima zdravlja („Službeni glasnik RS“, broj 21/2020) kojom je Republika Srbija preuzela osnivačka prava nad domovima zdravlja, a koja je prethodno vršila jedinica lokalne samouprave, na osnovu odluke nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

U ovom slučaju, kao prethodno pitanje potrebno je rešiti pitanje vlasništva zemljišta na kojem je planirana izgradnja objekta hitne pomoći, što je od važnosti i prilikom izdavanja građevinske dozvole. Obzirom da je planirana izgradnja na zemljištu u javnoj svojini RS, kako bi bila nosilac projekta, neophodno je da se lokalna samouprava obrati Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, i u tom slučaju mišljenja smo da postoje dve opcije:

- Podnošenje zahteva za davanje saglasnosti za prenos investitorskih prava 

- Podnošenje zahteva za prenos prava svojine u korist jedinice lokalne samouprave bez naknade, po osnovu člana 26. stav 1. tačka 3. Zakona o javnoj svojini 

Po dobijanju saglasnosti, po nekom od navedenih osnova, a obzirom da dom zdravlja, u okviru kojeg se organizuje hitna medicinska pomoć, predstavlja ustanovu primarne zaštite  koja je korisnik organizacije za obavezno socijalno osiguranje (tj. Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje), predlažemo da u Odluci o budžetu lokalne samouprave, u tabeli rashoda i izdataka, sredstva dobijena od višeg nivoa vlasti za izgradnju službe hitne pomoci, u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem („Sl. glasnik RS“, br. 16/16, 49/16, 107/16, 46/17, 114/17, 20/18, 36/18, 93/18, 104/18, 14/19, 33/19, 68/19, 84/19, 151/20, 19/21, 66/21, 130/2021 i 144/2022) i Uputstvom za izradu programskog budžeta (ažurirano u julu 2021. godine), planirate novi kapitalni projekat u okviru razdela Direktnog korisnika – Opštinska uprava, Program 12 – Zdravstvena zaštita, programska klasifikacija 1801, funkcionalna klasifikacija 721 – Opšte medicinske usluge, na ekonomskoj klasifikaciji 511- Zgrade i građevinski objekti, a  sredstva planirati iz izvora 07 – Transferi od drugih nivoa vlasti.

Napominjemo, u skladu sa članom 5. stav 6. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021,  118/2021 - dr. zakon i 138/2022), propisano je u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, odnosno finansijskog plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu. U skladu sa navedenim članom, po dobijanju transfernih namenskih sredstava, a na osnovu akta kojim su ta sredstva opredeljena jedinici lokalne samouprave, mogu se uvesti nove aproprijacije u odluci o budžetu za realizaciju projekta izgradnje službe hitne pomoći.

Ukoliko izostane saglasnost Republičke Direkcije za imovinu RS, a obzirom na svu navedenu pravnu regulativu, jedinica lokalne samouprave može realizovati projekat tako što će zaključiti sporazum sa domom zdravlja kojim bi se regulisala međusobna prava i obaveze za realizaciju projekta izgradnje službe hitne pomoći (u pogledu obezbeđenja sredstava, sprovođenja postupka javne nabavke, rokova realizacije, vršenja stručnog nadzora, dinamike prenosa sredstava, izveštavanja o realizaciji i dr.) i u tom slučaju, lokalna samouprava u svojoj Odluci o budžetu planira sredstva na ekonomskoj klasifikaciji  464 – Dotacije organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.

Članom 54. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, br. 38/19, 55/20 i 51/22) propisano je da zaposleni ima pravo na godišnju nagradu. Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom po pravilu jednom godišnje, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati izuzetno u više delova. O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici pregovaraju u postupku izrade Zakona o budžetu za narednu godinu.

Proceduralno posmatrano, da bi se isplatila godišnja nagrada zaposlenom, pored toga što je predviđena navedenim članom kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, potrebno je da ista bude planirana finansijskim planom budžetskog korisnika, odnosno potrebno je odlukom o budžetu lokalne vlasti bude odobrena aproprijacija za tu namenu u toj budžetskoj godini. Predlog finansijskog plana odnosno odluke o budžetu, izrađuje se na osnovu uputstva za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti koje donosi Ministarstvo finansija. Nakon donošenja Odluke o budžetu direktni i indirektni korisnici budžeta su dužni da usklade svoje finansijske planove sa odobrenim aproprijacijama u budžetu. U tom smislu, u redovnim okolnostima, nakon dobijanja obaveštenja o odobrenim aproprijacijama na ime rashoda za isplatu godišnjih nagrada zaposlenima za budžetsku godinu i donošenja finansijskog plana, rukovodilac budžetskog korisnika može doneti odluku, rešenje o dodeli godišnje nagrade.

Napominjemo međutim da je članom 44. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 138/2022) u stavu 6. i stavu 7. propisano da se u skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 i 118/21 - dr. zakon) u budžetskoj 2023. godini - neće vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima i drugim aktima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava lokalne vlasti, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih. U stavu 8. istog člana Zakona o budžetu za 2023. godinu, naglašeno je dodatno da se u 2023. godini ne mogu isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava lokalne vlasti nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa.

Ovakve smernice sadržane su (ponovljene) i u Uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2023. godinu i projekcija za 2024. i 2025. godinu (iz jula 2022. godine i ažurirano Uputstvo iz decembra 2022. godine), a što je bio slučaj i u prethodnim godinama.

Dakle, budžetski korisnici nisu mogli planirati u svojim finansijskim planovima za 2023. godinu, a samim tim ne može se ni isplaćivati - godišnja nagrada zaposlenima predviđena Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave tokom 2023. godine. Ukazujemo i da je shodno Zakonu o budžetskom sistemu, čl. 36a stav 3, postupanje suprotno smernicama iz Uputstva u izradi odluke o budžetu lokalne vlasti (u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje ukupnog obima prihoda, mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu), postavljeno kao osnov za moguću obustavu prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta dok se odluka o budžetu ne uskladi sa uputstvom.

Član 21. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) utvrđuje osnove i načine ostvarivanja prava na plaćeno odsustvo sa rada zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. U tom članu se između ostalog kaže da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u slučaju teže bolesti člana uže porodice u trajanju od 7 radnih dana (član 21. stav 1. tačka 11 PKU). Isti član u stavu 2. kaže da se članovima uže porodice smatraju bračni drug, vanbračni drug, deca rođena u braku i van braka, rođena braća i sestre, braća i sestre po ocu i majci, roditelji, usvojilac, usvojenik, pastorak i štićenik, dok u stavu 6. kaže da se plaćeno odsustvo odobrava na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje plaćenog odsustva).

Što se tiče akta koji reguliše teže bolesti, samim Kolektivnih ugovorom nije regulisano šta se smatra težom bolešću, a nema ni upućujućih odredbi na primenu drugih propisa kojima je definisana teža bolest. Iz navedenih razloga smatramo da se u svakom konkretnom slučaju prilikom odlučivanja o pravu na plaćeno odsustvo, postojanje osnova teže bolesti člana uže porodice utvrđuje na osnovu priložene odgovarajuće medicinske dokumentacije, iz koje treba da proizilazi da zdravstveno stanje, odnosno bolest člana uže porodice zaposlenog ima kvalifikaciju teže bolesti ili predstavlja težu bolest za to lice.

Zakon o lokalnim izborima ne sadrži odredbe koje bi davale osnov zaključku da se sastav opštinske odnosno gradske izborne komisije (u daljem tekstu: OIK) može ili mora menjati u zavisnosti od promene strukture odborničkih grupa u lokalnoj skupštini.

Ono što Zakon o lokalnim izborima, u članu 18. st. 4. i 5, propisuje jeste da je nov saziv lokalne skupštine dužan da imenuje nov stalni sastav OIK u roku od šest meseci od dana konstituisanja skupštine i da time prestaje mandat prethodnog stalnog sastava OIK. Zakon, dakle, ne propisuje izričito izmene u sastavu OIKa u slučaju promene odborničkih grupa, već samo u slučajevima u kojima članu ili zameniku člana OIKa funkcija prestaje po sili zakona, odnosno u slučajevima njihovog razrešenja, kako je to propisano članom 16. Zakona o lokalnim izborima.

Međutim, članom 27. stav 3. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano je da ako se nakon raspisivanja izbora za narodne poslanike promene odborničke grupe, skupština grada, opštine, odnosno gradske opštine ne može imenovati novu lokalnu izbornu komisiju pre okončanja izbora. Ovakva odredba, iako je sadržana u drugom izbornom zakonu, a ne Zakonu o lokalnim izborima, daje prostor za tumačenje da je promena OIKa usled promene odborničke strukture moguća.

Osim toga, odredbe člana 20. stav 2. Zakona o lokalnim izborima sadrže pravila i ograničenja u vezi sa ovlašćenim predlagačima za imenovanje članova OIKa u stalnom sastavu, te bi, u pojedinim slučajevima promene odborničke strukture, zaista moglo da se postavi pitanje nužnosti imenovanja novog OIKa.

Tako, npr. u slučaju da se u nekom trenutku rasformiraju sve osim jedne odborničke grupe, postavilo bi se pitanje primene člana 20. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, koji propisuje pravila za imenovanje OIKa u slučaju kada postoji samo jedna odbornička grupa.

Ili, ako se jedina odbornička grupa podeli na dve, postavilo bi se pitanje primene člana 20. stav 6. Zakona o lokalnim izborima, koja propisuje pravila o imenivanju OIKa u slučaju kada postoje samo dve odborničke grupe.

Zakon o lokalnim izborima, dakle, ne propisuje obavezu da se u slučaju promene strukture odborničkih grupa promeni i sastav OIKa, niti daje osnov za tumačenje da je takva promena moguća, već se takva mogućnost prepoznaje u pomenutoj odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika.

Kao odgovor na postavljeno pitanje, može se reći da prema zakonu nije potrebno usklađivati sastav OIKa sa promenama u broju i sastavu odborničkih grupa, ali da takvo usklađivanje ne bi bilo u suprotnosti sa propisima, imajući u vidu da Zakon o izboru narodnih poslanika, čije se odredbe shodno primenjuju i na lokalne izbore, sadrži odredbu koja indirektno takvu mogućnost prepoznaje. Drugim rečima, usklađivanje sastava OIKa bi moglo da predstavlja predmet političkog dogovora unutar lokalne skupštine, a ne izvršavanje zakonske obaveze. Ovo i stoga što bi se moglo postaviti pitanje da li Zakon o lokalnim izborima daje osnov da član ili zamenik člana OIKa bude razrešen po osnovu promene odborničke strukture, jer takav slučaj nije propisan članom 16. Zakona o lokalnim izborima koji uređuje prestanak funkcije u OIKu.

Članom 28. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) utvrđeno je da je skupština opštine je najviši organ opštine koji vrši osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrđene Ustavom, zakonom i statutom. Skupštinu opštine čine odbornici, koje biraju građani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom i statutom opštine. Skupština opštine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine.

Dalje se u članu 33. istog Zakona kaže da skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika. Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno. O donošenju statuta, budžeta, prostornih i urbanističkih planova odlučuje se većinom glasova od ukupnog broja odbornika. Naposletku, članom 34. stav 1 istog Zakona predviđeno je da sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine, po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.

Dakle, zaključujemo da je za zakonitost održavanja sednice, odnosno zakonitost postupka donošenja odluka na njoj važna usaglašenost sa citiranim odredbama Zakon o lokalnoj samoupravi. 

U skladu sa članom 40. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) skupština opštine ima sekretara koji se stara o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad. Sekretar skupštine se postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, sa položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine. Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata. Sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti. Zamenik sekretara skupštine opštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar.

Iz navedenih odredbi vidimo da su poslovi sekretara skupštine tačno utvrđeni zakonom i ograničeni na obavljanje stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i njenih radnih tela i rukovođenjem administrativnim poslovima vezanim za njihov rad. 

U skladu sa članom 94. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu. Otac deteta može da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva majke. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

S obzirom da Zakon o radu ne predviđa ograničenja po pitanju prekida odsustva sa rada radi nege deteta, majka ili otac kojima je utvrđeno ovo pravo mogu ga u svakom trenutku prekinuti i vratiti se na rad.

Članom 33. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da skupština opštine odlučuje ako sednici prisustvuje većina od ukupnog broja odbornika (stav 1) i da se odluke donose većinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije određeno (stav 2).

Članom 72. stav 5. Zakona o lokalnim izborima propisano je da protiv odluke skupštine donete u vezi sa potvrđivanjem mandata novog odbornika podnosilac proglašene izborne liste koja je osvojila mandate, odbornik i kandidat za odbornika na izbornoj listi sa koje je izabran novi odbornik mogu podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište skupštine u roku od sedam dana od dana donošenja odluke.

Iz ovakve zakonske odredbe nesumnjivo proističe zaključak da skupština opštine mora da donese odluku o potvrđivanju mandata novom odborniku, i to u skladu sa citiranim odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi.

Što se tiče pitanja šta se dešava ako skupština ne izglasa potvrđivanje mandata novom odborniku, konstatovati da je članom 72. stav 5. Zakona o lokalnim izborima predviđeno pravno sredstvo protiv odluke skupštine donete u vezi sa potvrđivanjem mandata novog odbornika, tako što je propisano da „protiv odluke skupštine donete u vezi sa potvrđivanjem mandata novog odbornika podnosilac proglašene izborne liste koja je osvojila mandate, odbornik i kandidat za odbornika na izbornoj listi sa koje je izabran novi odbornik mogu podneti žalbu višem sudu na čijem se području nalazi sedište skupštine u roku od sedam dana od dana donošenja odluke“, ali je propušteno da se predvidi pravno sredstvo u situaciji kada skupština propusti da donese odluku.

U tom slučaju bi trebalo analogno primeniti odredbe člana 71. Zakona o lokalnim izborima, koje uređuju pravno sredstvo kada skupština ne donese odluku da je odborniku prestao mandat.

Članom 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon i 114/2021) predviđen je redosled radnji pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta. Prednost pri popunjavanju ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika iz autonomne pokrajine ili druge jedinice lokalne samouprave, odnosno iz državnog organa. Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs.

Dakle, utvrđeni redosled predstavlja obavezne i fakultativne korake u popunjavanju izvršilačkog radnog mesta. Ako se radno mesto ne može popuniti premeštajem, obavezno se mora sprovesti interni konkurs. Potom, ako interni konkurs ne uspe, radno mesto se može popuniti preuzimanjem, nakon čega se kao obavezan korak mora sprovesti javni konkurs.

Razvrstovanje izvršilačkih (službeničkih) radnih mesta uređeno je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicima lokalne samouprave. Članom 59. utvrđeno je da se izvršilačka radna mesta razvrstavaju po zvanjima, u zavisnosti od od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad. Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent, s tim da se u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje i zvanje viši savetnik. Zakon je predvideo kakvi se poslovi obavljaju u svakom od navedenih zvanja i koje zahteve ti poslovi moraju da ispunjavaju.

Prema stavu 1. člana 61. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, u zvanju samostalnog savetnika obavljaju se složeni stručni poslovi koji zahtevaju posebno specijalističko znanje i iskustvo, analitičke sposobnosti, samostalan rad bez nadzora neposrednog rukovodioca i donošenje odluka u složenim slučajevima samo uz opšta usmerenja i uputstva neposrednog rukovodioca. U stavu 2. navedenog člana, predviđeno je da za rad na poslovima u zvanju samostalnog savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i najmanje pet godina radnog iskustva u struci.

Kriterijumi na osnovu kojih se radna mesta razvrstavaju u zvanja utvrđena su Uredbom o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016, 12/2022, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon). Merila za razvrstavanje radnih mesta po zvanjima su: složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kvalifikacije.

Kvalifikacije su merilo koje izražavaju znanja i radno isto potrebno za delotovoran rad na radnom mestu. Kvalifikacije se sastoje od stečenog obrazovanja i radnog iskustva. Uredba, kao podzakonski akt, mora biti u saglasnosti sa Zakonom, pa je po članu 13. Uredbe predviđeno da, kako bi radno mesto bilo razvrstano u zvanje samostalnog savetnika, pored ostalih merila, potrebno je da za njega bude propisano i radno iskustvo od najmanje 5 godina.

Prema tome, službenik se ne može rasporediti na radno mesto u zvanju samostalnog savetnika ako nema najmanje 5 godina radnog iskustva u struci.

Prilikom podnošenja zahteva za izdavanje/izmenu građevinske dozvole služba nadležna za obračun doprinosa mora, obzirom da se radi o javnom prihodu JLS, da primenjuje ulazne parametre za obračun koji važe na dan podnošenja tog zahteva. To znači da u konkretnom slučaju mora da se primeni prosečna cena novogradnje prema poslednjem zvanično objavljenom podatku organa nadležnog za statistiku, osim ukoliko u odluci JLS kojom su regulisana sva pitanja  doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta nisu u smislu člana 97. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji predviđeni slučajevi u kojima se može postupiti drugačije.

U poslednje dve godine došlo je do znatnog povećanja cene građevinskog materijala i radne snage što je dovelo i do povećanja cene 1m² novogradnje. Postoji mogućnost da je utvrđena veća cena po 1m² novogradnje u odnosu na prethodnu 2022. kada je izdata prvobitna građevinska dozvola, tako da to može biti neposredan razlog utvrđivanja većeg iznosa obračuna. 

Ukoliko odlukom JLS nisu predviđeni slučajevi i način obračuna za vraćanje primljenog doprinosa ili za vraćanje reduciranog iznosa doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta zbog poništaja građevinske dozvole ili zbog izmene građevinske dozvole u slučaju smanjenja površine objekta čija se izgradnja planira, imajući u vidu da se radi o javnom prihodu kojim JLS ne može raspolagati bez prethodno utvrđene nadležnosti i postupka, u tom slučaju ne postoji pravni osnov da se primene neki drugi ulazni parametri osim onih koji su utvrđeni u članu 97. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji.

Način popunjavanja izvršilčkih radnih mesta u organima JLS utvrđen je članom 81. Zakona o zaposlenim u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon). U navednom članu se kaže da se izvršilačko radno mesto popunjava trajnim premeštajem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovenog javnog konkuraa. Stav 2. člana 81. utvrđuje da se radno mesto službenika na položaju popunjava postavljenjem. Članom 82. nalaže organima JLS da se načini popunjavanja radnih mesta sprovede prema utvrđenom redosledu, tako da prednost pri popunjavanju ima trajni premeštaj (sa napredovanjem ili bez njega), zatim sledi interni konkurs, ako on ne uspe radno mesto može da se popuni preuzimnjem službenika od drugog poslodavaca (poslodavca iz člana 4. Zakona o zaposlenima u AP i JLS), a ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs.

Interni konkurs kao način popunjavanja radnih mesta u organima JLS uređen članovima 83.-90. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, a postupak sprovođenja internog konkursa Uredbom o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS" broj 95/2016 i 12/2022). Sprovođenje internog konkursa je obavezno. Kada se radi o pravu učešća na internom konkursu, važno je imati u vidu odredbe člana 84. Zakona o zaposelnima u AP i JLS. U stavu 1. navednog člana se kaže da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama kod poslodavca koji oglašava interni konkurs, dok se u stavu 2. utvrđuje da pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.

Dakle, zvanje službenika je bitan elemenat za pravo učešća na internom konkursu. 

Članom 59. Zakona utvrđeno je da se izvršilačka radna mesta razvrstavaju po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad. Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent, s tim da se u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje i zvanje viši savetnik. Kriterijumi na osnovu kojih se radna mesta razvrstavaju u zvanja utvrđena su Uredom o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 88/2016, 12/2022, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon).

Merila za razvrstavanje radnih mesta po zvanjima su: složenost poslova, samostalnost u radu, odgovornost, poslovna komunikacija i kvalifikacije. Kvalifikacije su merilo koje izražavaju znanja i radno isto potrebno za delotovoran rad na radnom mestu. Kvalifikacije se sastoje od stečenog obrazovanja i radnog iskustva. Stepen obrazovanja od 240 ESPB bodova (na odgovrajućim fakultetima), uz propisano radno iskustvo, uslov je za zvanja višeg savetnika, samostalnog savetnika, savetnika i mlađeg savetanika, dok je stepen obrazovanja od 180 ESPB bodova uslov za zvanja saradnika i mlađeg saradnika. Shodno tome, službenik sa stepenom obrazovanja od 180 ESPB bodova ne može steći zvanja za koja je propisan stepen obrazovanja od 240 ESPB bodova.

Kako je već navedeno, na internom konkursu može da učestvuje službenik zaposlen na neodređeno radno vreme, u istom zvanju u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjavnja ili službenik koji ispunjava uslove za napredovanje u zvanje u koje to radno mesto razvrstano. U konkretnom slučaju, zavisno od toga u kom je zvanju razvrstano radno mesto (saradnik ili mlađi saradnik) na internom konkursu mogu da učestvuju službenici u zvanjima saradnika ili mlađeg saradnika (ako je radno mesto koje se popunjava u razvrstano u zvanje saradnika, službenici u zvanju mlađeg saradnika mogu da učestvuju, ako su, pored ostalih uslova, stekli i najmanje tri godine radnog iskustva u struci). Službenik sa 240 ESPB bodova, koji je razvrstan u jedno od zvanja predviđeno za taj stepen obrazovanja, ne može da bude izabran na internom konkursu u konkretnom slučaju.

Zakonom o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/2021 i Pravilnikom o izradi i sprovođenju plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 67/2022) nije propisana obaveza obrazovanja radne grupe za izradu ovog plana, ali takva mogućnost nije isključena.

Prema odredbi člana 2. stav 9. navedenog Pravilnika, rukovodilac organa dužan je da obavesti zaposlene o početku izrade, cilju i značaju donošenja plana upravljanja rizicima, što može učiniti isticanjem obaveštenja na vidno mesto u instituciji, slanjem obaveštenja svim zaposlenima putem elektronske pošte i sl. U cilju što boljeg mapiranja potencijalnih rizika i pružanja mogućnosti zaposlenima da se aktivno uključe u proces pružanja doprinosa prepoznavanju i proceni rizika, korisno je sprovesti anketiranje zaposlenih. Anketni upitnik može da obuhvati pitanja koja omogućavaju merenje rasprostranjenosti rodnih stereotipa i predrasuda među zaposlenima, utvrđivanje njihovih stavova i procena u pogledu dostignutog nivoa rodne ravnopravnosti u organu, rizicima od povrede rodne ravnopravnosti i sl.

Ukoliko se gradska/opštinska uprava opredeli da obrazuje radnu grupu za izradu Plana upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti (PUR), odluku o obrazovanju radne grupe donosi načelnik gradske/opštinske uprave.

Donošenje PUR-a je proces koji nije uslovljen prethodni imenovanjem Saveta za rodnu ravnopravnost i Komisije za rodnu ravnopravnost.

Nacrt akcionog plana za rodnu ravnopravnost JLS priprema radna grupa, koju svojom odlukom obrazuje gradonačelnik/predsedni opštine. Ne postoje utvrđena pravila o broju i sastavu radne grupe. Praksa je pokazala da radnu grupu obično čine pojedinci/pojedinke iz različitih organa javne vlasti, kao i organizacija civilnog društva.

S obzirom na to, da je akcioni plan za rodnu ravnopravnost JLS planski dokument, u pogledu njegove pripreme, sadržaja, pokazatelja učinka, načina praćenja i dr. relevantne su odredbe Zakona o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/18) i Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika sa prilozima („Sl. glasnik RS, br. 8/19).