Questions and answers

U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Pravilnikom o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 49/2017), Registar stambenih zajednica sadrži podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju. Podaci o upravniku su podaci koji se registruju.

U Registar se vrši upis, promena i brisanje podataka i dokumenata o stambenim zajednicama koji su predmet registracije i evidencije u skladu sa Zakonom i pravilnikom. Promena u registru koja se tiče reizbora upravnika za naredni period vrši se u skladu sa članom 9. Pravilnika o sadržini registra… uz prilaganje zapisnika sa Sednice skupštine SZ o izboru upravnika, i dokaz o uplati administrativne takse, uz donošenje rešenja o promeni.

U aplikaciji Jedinstvene evidencije stambenih zajednica postoji opcija za reizbor istog lica za upravnika, sa modelom rešenja.

Kada je u pitanju obaveza prijave završetka izgradnje temelja, Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je sledeće:

Nadležni organ po prijavi završetka izgradnje temelja, potvrđuje njen prijem bez odlaganja, osim ako uz prijavu nije podneta propisana dokumentacija, (član 8d stav 1. tačka 3a) i prijavu temelja dostavlja građevinskoj inspekciji bez odlaganja, u roku od tri dana od dana izdavanja (član 8d, stav 4).

Članom 152. propisana je obaveza izvođača radova da podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja (stav 2.), uz koju prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja (stav 3.), nakon čega nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izgradnje temelja, nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od deset dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ (stav 5.). Kontrolu da li su temelji izgrađeni u skladu sa građevinskom dozvolom vrši građevinski inspektor tokom redovne inspekcijske kontrole koju sprovodi izlaskom na gradilište (stav 6.). Istim članom propisana je i obaveza nadležnog organa da ako prilikom prijema prijave završetka temelja primeti da postoji odstupanje geodetskog snimka u odnosu na građevinsku dozvolu, bez odlaganja obaveštava građevinskog inspektora radi preduzimanja mera iz svoje nadležnosti.

Građevinski inspektor ima pravo i dužnost da proverava da li je izvođač radova prijavio završetak izgradnje temelja i da li je te radove izveo u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima (član 175. stav 1. tačka 8a).

Ukoliko odgovorno lice ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja, građevinski inspektor podnosi Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, na osnovu odredaba člana 208, kojim je za učinjeni prekšaj propisana novčana kazna od 500.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo, odnosno drugu organizaciju, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za odgovornog izvođača radova.

Takođe, ukoliko odgovorno lice ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja, građevinski inspektor podnosi Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i na osnovu odredaba člana 208a, kojim je za učinjeni prekšaj propisana novčana kazna od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i novčana kazna od 100.000 do 150.000 dinara za fizičko lice kao investitora.

Ukoliko nije podneta izjava o završetku temelja, nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat, do pribavljanja uredne dokumentacije (član 158. stav 6.).

Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba (član 140. stav 4.).

Građevinska dozvola prestaje da važi samim protekom zakonom propisanog roka, ali organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole donosi i rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, s tim što ovo rešenje ima samo deklarativno, a ne i konstitutivno dejstvo, a to znači da se ovim rešenjem samo konstatuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi da nastupi određena pravna situacija. Deklarativni akti donose se po službenoj dužnosti i imaju retroaktivno dejstvo, tj. od trenutka kada su se stekli svi zakonom propisani uslovi.

Osim ovoga, kada je u pitanju vršenje inspekcijskog nadzora nad  izgradnjom temelja, zakon je propisao da je građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje (član 176. stav 1. tačka 5.).

Članom 158. Zakona o planiranju i izgradnji propisan je postupak izdavanja upotrebne dozvole. Uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se: izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno projekat za izvođenje i izjava stručnog nadzora, izvođača radova i investitora da nije odstupljeno od projekta za izvođenje, specifikacija posebnih delova, rešenje o utvrđivanju kućnog broja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije, sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima, kao i drugi dokazi u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure. 

Nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat za koji u skladu sa zakonom nisu podnete izjave o završetku temelja i završetku objekta u konstruktivnom smislu, do pribavljanja uredne dokumentacije. Upotrebna dozvola se izdaje na zahtev investitora na koga glasi građevinska dozvola, odnosno na zahtev finansijera ili lica na koje je u katastru nepokretnosti izvršena predbeležba sticanja objekta u izgradnji, odnosno lica na koja je izvršena predbeležba sticanja posebnog dela objekta u izgradnji.

Kako se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole ne prilaže dokaz o vlasništvu na zemljištu na kome je objekat izgrađen, pretpostavka je da su imovinski odnosi na zemljištu rešeni u prethodnom postupku, tj prilikom izdavanja građevinske dozvole.

Zakonom o planiranju i izgradnji propisano je u članu 82, da  građevinsko zemljište jeste zemljište koje je određeno Zakonom ili planskim dokumentom za izgradnju i korišćenje objekata, kao i zemljište na kojem su izgrađeni objekti u skladu sa Zakonom. Član 83. istog Zakona dalje propisuje da se građevinsko zemljište koristi prema nameni određenoj planskim dokumentom, na način kojim se obezbeđuje njegovo racionalno korišćenje, u skladu sa zakonom. Stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu Zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava. Građevinsko zemljište kome je namena promenjena u skladu sa stavom 2. ovog člana, može se koristiti i u druge svrhe, do privođenja zemljišta planiranoj nameni.

Zakonom o porezima na imovinu, članom 6a stav 4. propisano je da jedinica lokalne samouprave može odlukom propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište. Odluka iz stava 4. ovog člana primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za poresku godinu ako je doneta i objavljena do 30. novembra tekuće godine, na način na koji se objavljuju opšti akti jedinice lokalne samouprave koja ju je donela i na njenoj internet strani.

Članom 33. stav 3. Zakona o porezima na imovinu, propisano je da nadležni poreski organ utvrđivanje poreza vrši na osnovu podataka iz poreske prijave, poslovnih knjiga poreskog obveznika, podataka iz evidencija nadležnih organa i drugih podataka kojima taj organ raspolaže, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze. Dalje,  stavom 4. istog člana je propisano da rešenje o utvrđivanju poreza na imovinu obvezniku koji ne vodi poslovne knjige, na osnovu podataka u poreskoj prijavi i drugih podataka kojima raspolaže, nadležni poreski organ može doneti neposrednim odlučivanjem, bez prethodnog izjašnjavanja obveznika o činjenicama koje su od značaja za odlučivanje.

U skladu s navedenim, proizilazi da se na osnovu planskog dokumenta može izvršiti promena vrste nepokretnosti (zemljišta) u bazi podataka, ali se pri tom mora voditi računa ukoliko je konkretna lokalna samouprava donela odluku da se neizgrađeno građevinsko zemljište može razvrstati u poljoprivredno ili šumsko.

Takođe je potrebno napomenuti da je Zakonom o porezima na imovinu (član 33. stav 5.) propisano da promene u toku godine od značaja za visinu obaveze, ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku. U tom smislu je promenu podataka u poreskim prijavama moguće vršiti tek naredne godine u odnosu na godinu kada je usvojen planski dokument.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema odredbama Zakona o ozakonjenju objekata, članom 10. stav 6 propisano je da kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja se i pismena saglasnost svih suvlasnika.

Dakle, saglasnost suvlasnika je neophodna za sprovodjenje postupka ozakonjenja.

Kako, u konkretnom slučaju, saglasnost suvlasnika u ovom trenutku ne postoji, jer su isti nepoznati organu koji postupak sprovodi, i kako ostavina još uvek nije završena prema našem mišljenju potrebno je da se postupak ozakonjenja prekine do dobijanja saglasnosti svih suvlasnika.

Činjenjica da su oni nepoznati organu, da ostavina nije rešena, da je suvlasnik preminuo još 1992. godine ne daje mogućnost da se postupak nastavi na bilo koji način. Iako je Zakonom o ozakonjenju objekata određeno da je ozakonjenje javni interes za Republiku Srbiju u ovim postupcima se ne mogu primenjivati odredbe Zakona o opštem upravnom postupku koje se odnose na privremenog zastupnika strankama, i organ je u obavezi da sačeka sa postupkom dok se ne pojave pravne sledbenici i saglase sa predlogom za ozakonjenje.

Saglasno čl.105. st.1. i 3. Zakona o planiranju i izgradnji, za ovaj objekat je moguće utvrditi ZRU.

Član 105. st. 1. kaže da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog zakona.

Stav 3. kaže upis prava svojine na građevinskom zemljištu iz st. 1. i 2. ovog člana vrši se na osnovu rešenja iz člana 70. ovog zakona. Organ nadležan za imovinsko-pravne poslove, po pravnosnažnosti, dostavlja to rešenje po službenoj dužnosti organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra.

Ovaj član govori da svaki vlasnik objekta, bez obzira na pravni status objekta, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kojoj se taj objekat nalazi a radi upostavljanja pravnog jedinstava.

U skladu sa čl. 105. Stav 1. u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz čl.106. Zakona, potrebno je sprovesti postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu, s tim da je zemljište za redovnu upotrebu objekta, zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta, a koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu shodno čl. 70. stav 1.

Imajući u vidu da su kriterijumi reda prvenstva propisani Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada (dalje: Zakon), a merila po tim kriterijumima navedenim pravilnikom, kao i da ne postoji odredba koja bi omogućavala naknadno dodavanje nekog kriterijuma sa određenim merilima, to znači da to nije moguće na drugačiji način regulisati lokalnim aktom.

Inače, samo skupština lokalne samouprave može doneti opšti akt, a to svakako nije pravilnik. Pravilnik kao opšti akt može samo da donese ministar i to ukoliko ima jasan pravni osnov u zakonu koji je donela Narodna skupština RS kao zakonodavni organ.

Ključni opšti akt JLS u ovom slučaju može biti odluka i pravni osnov za odluku o raspolaganju stanovima u javnoj svojini u svrhu stambene podrške je u članu 121. stav 1. tačka 8) Zakona.

Lokalni akt koji bi mogao da posluži za fokusiranje na određenu ciljnu grupu, odnosno specifičnu podgrupu u okviru kategorija korisnika iz člana 89. Zakona ili na određeni obuhvat stanovništva u stambenoj potrebi (npr. mladi) koji bi se odnosio na jednu ili više kategorija (npr. socijalno ugroženi, profesije od interesa za JLS i sl.) je lokalni Program stambene podrške, a pravni osnov za taj akt je član 121. stav 1. tačka 1) Zakona.

Primeri lokalnih akata za stambenu podršku mogu se pronaći u Priručniku za pružanje stambene podrške u JLS.pdf (pogledaj/preuzmi)

Zakonom o komunalnim delatnostima utvrđene su komunalne delatnosti i to su:

• snabdevanje vodom za piće,
• prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda,
• proizvodnja i distribucija toplotne energije,
• upravlјanje komunalnim otpadom,
• gradski i prigradski prevoz putnika,
• upravlјanje groblјima i sahranjivanje,
• pogrebna delatnost,
• upravlјanje javnim parkiralištima,
• obezbeđivanje javnog osvetlјenja,
• upravlјanje pijacama,
• održavanje ulica i puteva u gradovima i drugim naselјima,
• održavanje čistoće na javnim površinama,
• održavanje javnih zelenih površina,
• dimničarske usluge,
• delatnost zoohigijene.

Tako se pod upravlјanjem javnim parkiralištima podrazumeva usluga održavanja javnih parkirališta i prostora za parkiranje na obeleženim mestima (zatvoreni i otvoreni prostori), organizacija i vršenje kontrole i naplate parkiranja, usluga uklanjanja nepropisno parkiranih, odbačenih ili ostavlјenih vozila, premeštanje parkiranih vozila pod uslovima propisanim ovim i drugim posebnim zakonom, postavljanje uređaja kojima se po nalogu nadležnog organa sprečava odvoženje vozila, kao i uklanjanje, premeštanje vozila i postavlјanje uređaja kojima se sprečava odvoženje vozila u slučajevima predviđenim posebnom odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave kojom se uređuje način obavlјanja komunalne delatnosti upravlјanja javnim parkiralištima, kao i vršenje naplate ovih usluga.

Naime, jedinice lokalne samouprave, na osnovu zakonskog ovlašćenja, svojim odlukama propisuju način obavlјanja komunalnih delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uklјučujući i način plaćanja cene komunalne usluge.

Takođe, odredbama Zakona o komunalnim delatnostima propisane su dve vrste inspekcijskog nadzora. Prva, predstavlјa nadzor nad izvršavanjem odredaba tog zakona i republičkih propisa donetih na osnovu tog zakona, koji vrši ministarstvo nadležno za komunalne delatnosti, preko republičkih komunalnih inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom, a druga, predstavlјa inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba tog zakona i republičkih propisa donetih na osnovu tog zakona, kao i propisa, odnosno odluka jedinice lokalne samouprave donetih na osnovu tog zakona, koji vrši jedinica lokalne samouprave, preko opštinskih, odnosno gradskih komunalnih inspektora.

Iz izloženog nesporno proizilazi da jedinica lokalne samouprave može urediti svojom odlukom upravljanje javnim parkiralištima i u istoj u kaznenim odredbama urediti pitanje sistema naplate kazni za parkiranje na javnoj površini i oderditi da inspekcijski nadzor nad izvršavanjem odredbi te odluke vrši komunalna inspekcija. 

Pogledaj/preuzmi:

Model rešenja o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta.docx

Podsećanja radi, u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta utvrđuje se uvek zemljište ispod objekta i oko objekta u pоvršini potrebnoj za formiranje građevinske parcele, a u skladu sa planskim dokumentom. Za predmetni postupak je bitno, da prilikom utvrđivanja ZRU vodite računa da katastarska parcela koja se formira, ispunjava uslove planom predviđene za formiranje građevinske parcele. Ako je u skladu sa važećim planskim dokumentom zemljište za redovnu upotrebu objekta u konkretnom slučaju samo zemljište ispod objekta, možete koristiti model za utvrđivanje ZRU koji Vam šaljemo u prilogu, s tim što ćete ga modifikovati u skladu sa konkretnom situacijom. Ova situacija može se javiti ukoliko se radi o otvorenom stambenom bloku, kada je po pravilu zemljište za redovnu upotrebu objekta samo zemljište ispod objekta.

Imajući u vidu važeće propise u ovoj oblasti, za postavljanje klima uređaja potrebno je pribaviti rešenje u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, jer se postavljanjem ovih uređaja uvećava investiciona vrednost objekta.

Naime, Pravilnik o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu i sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi („Sl. glasnik RS“, br. 102/2020, 16/2021 i 87/2021), u članu 2. nabraja sve posebne vrste objekata i radova za koje nije potrebno pribaviti akt nadležnog organa, između ostalog, nosače antena sa antenama na postojećim zgradama, ali ne i – klima uređaje.

Odluka o komunalnom redu („Sl. list grada Beograda“, br. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019, 60/2019, 17/2020, 89/2020, 106/2020, 138/2020, 152/2020, 40/2021, 94/2021, 101/2021, 111/2021, 120/2021 i 19/2022), propisuje u članu 15. da se klima-uređaj, može postaviti na spoljni deo zgrade, pod uslovima i po postupku utvrđenom propisima kojima se uređuje izvođenje radova na ugradnji postrojenja, instalacija i opreme. uređaji se postavljaju na način kojim se ne dovodi do oštećivanja same zgrade, susedne zgrade i ne ugrožava bezbednost građana i okoline. klima uređaj postavlja se tako da se onemogući izlivanje kondenzata iz klima-uređaja na spoljne delove te zgrade, susedne zgrade, kao i direktno izlivanje na površinu javne namene, odnosno površinu u javnom korišćenju. nadzor nad sprovođenjem ove odluke vrši komunalna inspekcija.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako klima-uređaj postavi tako da se kondenzat iz tog uređaja izliva na spoljne delove zgrade, susedne zgrade, odnosno direktno izliva na površinu javne namene, ili površinu u javnom korišćenju.

Nadležni zavod za zaštitu spomenika kulture izdaje uslove i saglasnost za izvođenje radova za postavljanje klima uređaja, kada se ovi radovi izvode na spoljnim delovima zgrade koja je utvrđena kao kulturno dobro, koja uživa prethodnu zaštitu ili se nalazi u prostornoj kulturno-istorijskoj celini, odnosno celini koja uživa prethodnu zaštitu.

Dakle, komunalna inspekcija preduzima mere u skladu sa svojim ovlašćenjima koja proizilaze iz Odluke o komunalnom redu.

Prema članu 145. Zakona o planiranju i izgradnji, po završetku izgradnje, odnosno izvođenja radova, za objekte za čiju izgradnju je u skladu sa posebnim propisom predviđeno izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova, na zahtev investitora, nadležni organ može izdati upotrebnu dozvolu.

Prema članu 158. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže se izveštaj komisije za tehnički pregled kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu sa predlogom da se može izdati upotrebna dozvola, projekat izvedenog objekta izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, odnosno projekat za izvođenje i izjava stručnog nadzora, izvođača radova i investitora da nije odstupljeno od projekta za izvođenje, a za objekte iz člana 145. ovog zakona za koje nije propisana izrada projekta za izvođenje izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, specifikacija posebnih delova, rešenje o utvrđivanju kućnog broja, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije, sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima, kao i drugi dokazi u skladu sa propisom kojim se bliže uređuje postupak sprovođenja objedinjene procedure.

Prema članu 42. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem, uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole koji se podnosi kroz CIS se prilaže:

1. projekat za izvođenje sa potvrdom i overom investitora, lica koje vrši stručni nadzor i odgovornog izvođača radova da je izvedeno stanje jednako projektovanom, ako u toku građenja nije odstupljeno od projekta za izvođenje ili projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije;
2. idejni projekat sa izjavom investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, za objekte iz člana 145. Zakona za koje nije propisana izrada projekta za izvođenje;
3. izveštaj komisije za tehnički pregled, kojim se utvrđuje da je objekat podoban za upotrebu, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole;
4. specifikacija posebnih delova;
5. rešenje o utvrđivanju kućnog broja;
6. dokaz o uplati administrativne takse za podnošenje zahteva i donošenje rešenja kojim se dozvoljava upotreba radova, kao i dokaz o uplati naknade za Centralnu evidenciju;
7. sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima;
8. elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta;
9. elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije.

S obzirom da se radi o objektima TS 10/04 i elektrokablu za predmetnu TS, od navedenih dokaza nije potrebno dostavljati dokaze pod 4), 5) i 7). Ukoliko nije odstupljeno od idejnog projekta, podnosi se dokaz pod 2) – idejni projekat sa izjavom investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova da nije odstupljeno od idejnog projekta, a ukoliko jeste odstupljeno dokaz pod 1) - projekat izvedenog objekta, izrađen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije.

Idejni projekat, odnosno projekat izvedenog objekta, kao i navedena izjava, moraju biti izrađeni i overeni u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Izjava investitora, vršioca stručnog nadzora i odgovornog izvođača radova mora biti u skladu sa istim pravilnikom – Prilog 7.

Izveštaj komisije za tehnički pregled, sa predlogom za izdavanje upotrebne dozvole, mora biti izrađen i overen u skladu sa pravilnikom kojim se uređuje tehnički pregled. Predlog za izdavanje upotrebne dozvole mora biti u skladu sa istim pravilnikom – Prilog 2.

Upotrebna dozvola se, na zahtev investitora podnosi za svaki objekat posebno, s obzirom da je njihova izgradnja odobrena posebnim rešenjima.

Gradski i prigradski prevoz putnika, saglasno Zakonu o komunalnim delatnostima, jeste komunalna delatnost od opšteg interesa. Sadržina ove komunalne delatnosti uređena je članom 3. stav 1. tačka 5. navedenog zakona. 

Nadzor nad primenom Zakona o komunalnim delatnostima i propisa donetih na osnovu tog zakona vrše ministarstvo nadležno za poslove komunalnih delatnosti i JLS. Ministarstvo vrši inspekcijski nadzor preko republičkih komunalnih inspektora, u okviru delokruga utvrđenog zakonom, a JLS preko opštinskih, odnosno gradskih komunalnih inspektora.

S druge strane, Zakonom o prevozu putnika u drumskom saobraćaju uređuju se, između ostalog, uslovi i način obavljanja javnog prevoza putnika i prevoza lica za sopstvene potrebe u drumskom saobraćaju. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja  preko republičkog inspektora za drumski saobraćaj (član 146). Jedinici lokalne samouprave se poverava inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona u obavljanju taksi prevoza, limo servisa, domaćeg prevoza koji se obavlja kao vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i prevoz za sopstvene potrebe, kao i lokalnog prevoza koji se obavlja kao vanlinijski prevoz, poseban linijski prevoz i prevoz za sopstvene potrebe (član 155).

Gradski i prigradski prevoz putnika prema Zakonu o prevozu putnika u drumskom saobraćaju spada u domaći linijski prevoz putnika, a organizaciju i način obavljanja tog prevoza koji se obavlja na teritoriji JLS, uređuje i obezbeđuje JLS.

Za razliku od poverenih poslova koje uređuje Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, poslovi inspekcijskog nadzora nad sprovođenjem odredaba Zakona o komunalnim delatnostima i propisa donetih na osnovu tog zakona jesu poslovi iz izvorne nadležnosti JLS.

Dakle, gradski i prigradski linijski prevoz putnika spada u oblast komunalnih delatnosti za koju je izvorno nadležna JLS. Stoga Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju ne ubraja ovaj vid prevoza u „lokalni prevoz”, ne uređuje ga bliže kao vid javnog linijskog prevoza (kao što je slučaj sa međumesnim linijskim prevozom) i ne poverava ga JLS, jer se radi o izvornoj nadležnosti lokalne samouprave.

Kao što je navedeno, inspekcijski nadzor nad odredbama zakona kojim se uređuje prevoz putnika vrši republičkog inspektora za drumski saobraćaj. Međutim, kada je reč o poverenim poslovima, taj zakon nije imenovao ni lokalnog komunalnog inspektora niti inspektora drumskog saobraćaja (saobraćajnog inspektora), već koristi termin ovlašćeno lice opštinske, odnosno gradske uprave, što znači da zakonodavac nije imao nameru da ulazi u organizaciono pitanje ove inspekcije u JLS.

Kako sektorski zakon nije definisao naziv inspektora koji u oblasti prevoza vrši nadzor na lokalu, to je u većini JLS zadržan naziv saobraćajni inspektor, pri čemu isto lice, zbog srodnosti poslova, efikasnosti i ekonomičnosti u najvećem broju slučajeva pored nadzora nad poverenim poslovima vrši inspekcijski nadzor i nad gradskim i prigradskim prevozom putnika, što prema našem mišljenju nije greška. Ovo stoga što se u oba slučaja radi o nadzoru nad javnim prevozom putnika u drumskom saobraćaju (srodni poslovi) u prilog čemu je i odredba člana 156. Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju koji daje ovlašćenje lokalnom inspektoru u nadzoru nad gradskim i prigradskim prevozom putnika da koristi određena ovlašćenja iz tog zakona, propisana za republičkog inspektora za drumski saobraćaj (član 156).