Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Ukoliko članu Interesorne komisije prestane radni odnos u ustanovi u kojoj je do tada radio, zbog odlaska u penziju, a i dalje radi u struci sa validnom licencom za rad, da li i na koji način je moguće da se angažovanje ovakvog člana Interesorne komisije nastavi, a samim tim i omogući nesmetano funkcionisanje rada Komisije?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", br. 80/18), članom 5. propisuje da se stalni član Komisije razrešava dužnosti pre isteka roka na koji je imenovan, u sledećim slučajevima:
- na svoj zahtev;
- ako ne obavlja ili neodgovorno obavlja poslove;
- ako ne dođe na tri sastanka Komisije zaredom;
- ako mu prestane radni odnos u ustanovi u kojoj radi;
- ako se naknadno utvrdi da nema iskustvo rada u struci od najmanje tri godine.
S obzirom na to, da Komisiju kao radno telo obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti i da stalne članove Komisije i njihove zamenike imenuje nadležni organ, u slučaju da je stručnjak iz te oblasti deficitaran, osnivač treba da razmotri sve raspoložive resurse kako bi se omogućio nesmetani rad Komisije.
Da li Gradsko veće donosi odluku o broju i visini stipendija i nagrada pre raspisivanja javnog konkursa?
Gradsko veće može doneti odluku o broju i visini stipendija i nagrada nakon usvajanja plana budžeta JLS za narednu godinu i ukoliko su u budžetu predviđena sredstva za tu namenu i u skladu sa tim iznosom.
Pojedine jedinice lokalne samouprave u okviru Odluke o raspisivanju konkursa za sufinansiranje programa u oblasti sporta, a prema Odluci o budžetu JLS za tu godinu, navode i utvrđene ukupne iznose namenjene godišnjim sportskim organizacijama i stipendiranju perspektivnih sportista. U delu Odluke koja se odnosi na stipendiranje navode uslove, kriterijume i koje kategorije sportista mogu biti stipendirani i u kom mesečnom iznosu. Takođe, su navedeni načini apliciranja, potrebna dokumentacija, obrasci i rokovi podnošenja predloga programa.
Koliki je prosečan iznos stipendije u JLS i da li se isplaćuje za svih 12 meseci?
U članu 138. Zakona o sportu se navodi: „Jedinica lokalne samouprave preko nadležnih organa uređuje bliže uslove, kriterijume i način i postupak dodele sredstava iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno odobrenje programa za zadovoljenje potreba građana u oblasti sporta na teritoriji JLS i načina javnog objavljivanja podataka o predloženim programima za finansiranje, odobrenim programima i realizaciji odobrenih programa.“
Takođe u članu 141. Zakona o sportu se navodi da „Autonomna pokrajna i jedinica lokalne samouprave mogu da utvrde kategorizaciju organizacija u oblasti sporta sa svoje teritorije, vodeći računa o nacionalnim kategorizacijama sportova i nacionalnih granskih sportskih saveza i specifičnim potrebama i interesima autonomne pokrajne, odnosno jedinice lokalne samouprave.“
Ukoliko je JLS donela Pravilnik o bližim uslovima i kriterijumima za stipendiranje vrhunskih sportista amatera za sportsko usavršavanje i za dodelu novčane pomoći vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama, on bi trebalo da ima odredbe koje propisuju iznose stipendija za sportiste prema njihovoj kategorizaciji. Ako se navedeni Pravilnik odnosi na nacionalne granske sportske saveze, treba ga prihvatiti sa rezervom u smislu eventualnih maksimalnih novčanih iznosa.
Jedinice lokalne samouprave, samostalno, svojim pravilnicima koji se odnose na finansiranje oblasti sporta (stipendije i nagrade), bliže određuju uslove odobravanja, vremenski rok (koji je po pravilu godinu dana za tekuću godinu), a takođe i o pojedinačnom i ukupnom novčanom iznosu stipendija i nagrada u zavisnosti od rangiranja i kategorizacije sportova i sportista.
Da li se javno obaveštenje za nagrađivanje i stipendiranje sportista u 2020. godini raspisuje u decembru 2019. godine ili u januaru 2020. godine? U pitanju su rezulati koji su postignuti u 2019. godini.
Javno obaveštenje – Odluka o raspisivanju konkursa za sufinansiranje programa u oblasti sporta – Stipendiranje mladih perspektivnih sportista i dodela novčanih nagrada po pravilu se donosi početkom godine, nakon što se sumiraju rezultati za prethodnu godinu, odnosno kategorišu sportisti na osnovu ostvarenih rezultata u prethodnoj godini.
Ukoliko je JLS donela Pravilnik o odobravanju i finansiranju programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u oblasti sporta trebalo bi da navedeni pravilnik sadrži odredbe koje bliže propisuju uslove za apliciranje za ovu vrstu finansiranja. Uslovi konkursa moraju biti u saglasnosti sa ovim Pravilnikom.
Kako bi trebalo da budu definisana radna mesta u sportskom savezu opština? Da li su ugovori u sportskom savezu definisani nekom zakonskom regulativom?
Zakon o sportu Republike Srbije u članu 25. stav 1. navodi: „Ostala fizička lica u sistemu sporta su sportski stručnjaci koji obavljaju stručni rad iz člana 27. stav 1. ovog zakona i stručnjaci u sportu koji obavljaju druge stručne poslove u sportu, u skladu sa zakonom.“
Dalje u istom članu stav 4. navodi se: „Stručnjaci u sportu su lica drugih zanimanja koja imaju odgovarajuće obrazovanje za te vrste poslova i doprinose ostvarivanju sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti, u skladu sa zakonom.“
U članu 31. Zakona o sportu, stav1. i 2. – „Sportski stručnjak može da zasnuje radni odnos sa organizacijom u oblasti sporta zaključenjem ugovora o radu, u skladu sa zakonom ili zaključuje ugovor o stručnom angažovanju. Sportski stručnjak zasniva radni odnos sa organizacijom u oblasti sporta zaključenjem ugovora o radu, na neodređeno vreme ili na određeno vreme najduže do pet godina.“
Sve detalje u vezi angažovanja sportskih stručnjaka i stručnjaka u sportu – ugovori, zarade i ostalo je detaljno navedeno u ovom članu zakona.
Sportski savez jedinice lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o sportu, svojim Statutom, brojem sportskih organizacija u svom članstvu, srazmerno sredstvima koje dobija iz budžeta grada/opštine za svoj godišnji program, može definisati radna mesta u svojoj organizaciji imajući u vidu da samo deo sredstava iz svog programa može nameniti za zarade zaposlenih po ugovoru ukoliko se time ne ugrožava osnovni cilj godišnjeg programa teritorijalnog sportskog saveza. Uz sve to, i jedinica lokalne samouprave, prilikom odobravanja godišnjeg programa mora da ima u vidu značaj i obim sredstava koja bi bila namenjena na ovoj poziciji programa i da je prema potrebi prihvati ili koriguje.
Da li lokalna samouprava može naknadna sredstva iz budžeta dodeliti nekoj sportskoj organizaciji, a da organizacija (klub, savez ili sl.) nije predvidela troškove za tekuću godinu ili su se ti troškovi uvećali?
Članom 138. stav 1. i 2. Zakona o sportu i Zakonom o budžetskom sistemu je predviđeno da ako postoje sredstva predviđena budžetskom rezervom, odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave eventualno mogu seodobriti naknadna sredstva, ali samo po posebnom programu i ukoliko je navedena sportska organizacija aplicirala za navedena sredstva u tekućoj godini u skladu sa važećim zakonom, podzakonskim aktima, u predviđenom roku i važećim pravilnikom jedinice lokalne samouprave (tzv. Pravilnikom o odobravanju i finansiranju programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u oblasti sporta).
Da li boravišnu taksu mogu da naplaćuju opštine koje nisu uradile kategorizaciju mesta? Da li se kategorizacija mesta naplaćuje i po kojoj tarifi?
Boravišnu taksu naplaćuju i opštine koje nisu uradile kategorizaciju turističkog mesta.
Naime, Vlada Republike Srbije utvrđuje za svaku kategoriju turističkog mesta najniži i najviši iznos boravišne takse.
U skladu sa Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Službeni glasnik RS", br. 44/13 i 132/14), jedinica lokalne samouprave donosi odluku o visini boravišne takse na svojoj teritoriji. Ukoliko nije u pitanju turističko mesto, iznos boravišne takse se utvrđuje u rasponu datom za boravišnu taksu za najnižu kategoriju turističkog mesta.
To je iznos boravišne takse koju ugostitelj – pravno lice ili preduzetnik, naplaćuje od korisnika usluga smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj i dužan je da ga uplati na račun budžeta jedinice lokalne samouprave do petog u mesecu za prethodni mesec.
Za razliku od objekata gde uslugu pružaju privredni subjekti i druga pravna lica i gde korisnik usluga plaća boravišnu taksu, u ugostiteljskim objektima domaće radinosti i seoskim turističkim domaćinstvima u kojima uslugu smeštaja pruža fizičko lice, boravišnu taksu plaća fizičko lice kao ugostitelj.
Fizičko lice plaća boravišnu taksu u utvrđenom godišnjem iznosu na propisan način.
Ovo je bliže uređeno Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja(„Službeni glasnik RS”, broj 47/19 i 51/19).
Visina godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice utvrđuje se tako što se broj individualnih ležaja, odnosno kamp parcela množi sa iznosom boravišne takse po individualnom ležaju, odnosno kamp parceli u zavisnosti od teritorije na kojoj se ugostiteljski objekat nalazi, i to za:
1) I kategorija turističkog mesta – 3.300,00 dinara;
2) II kategorija turističkog mesta – 2.600,00 dinara;
3) III kategorija turističkog mesta – 2.000,00 dinara;
4) IV kategorija turističkog mesta – 1.300,00 dinara.
Ako se ugostiteljski objekat ne nalazi u granicama turističkog mesta, broj individualnih ležaja i kamp parcela se množi sa iznosom od 1.000,00.
Utvrđenu visinu godišnjeg iznosa boravišne takse za tekuću godinu fizičko lice plaća kvartalno, do petog u mesecu za prethodni kvartal.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan je da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji ugostiteljskog objekta za smeštaj.
Kategorizacija turističkih mesta vrši se razvrstavanjem tih mesta u četiri kategorije, koje se označavaju rimskim brojevima od I do IV, a na osnovu obima turističkog prometa, stepena izgrađenosti turističke, komunalne i saobraćajne infrastrukture i turističke suprastrukture.
Zahtev za kategorizaciju turističkog mesta podnosi jedinica lokalne samouprave Ministarstvu.
Obavestenje-potrebna dokumentacija za kategorizaciju.docx
Da li je JLS nadležna za donošenje rešenja o kategorizaciji za kompleks od 8 bungalova (4 sa po dva kreveta i 4 sa po tri kreveta) samo za potrebe prenoćišta, bez hrane? Da li se podnosi poseban zahtev za svaku jedinicu posebno i da li se isti kategorizuju kao sobe?
Jedinica lokalne samouprave je nadležna za kategorizaciju ugostiteljskih objekata u domaćoj radinosti (kuća, apartman, soba) i seoskom turističkom domaćinstvu.
Za postupak kategorizacije relevatni su čl. 19-22. Zakona o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“, br. 17/19) i, s tim u vezi, bitno je ko je podnosilac zahteva (privredno društvo, preduzetnik ili fizičko lice), s obzirom na propisano ograničenje u pogledu broja individualnih ležajeva i vrsti usluga za fizičko lice koje pruža usluge u objektima domaće radinosti.
Članom 20. stav 3. Zakona o ugostiteljstvu propisano je da se zahtev za svaki smeštajni objekat se podnosi posebno. Podnosilac zahteva odlučuje o vrsti objekta u kojoj želi da se kategoriše (kuća, apartman, soba), s pretpostavkom da ispunjava propisane uslove za tu vrstu i kategoriju. Napominjemo da su kuća, apartman i soba kao objekti domaće radinosti zasebni objekti.
Da li će se objekti kategorisati kao sobe, apartmani ili kuće, zavisi od podnetog zahteva i uslova koje objekti ispunjavaju.
Koji je postupak za odobrenje personalnog asistenta? Da li se upućuje Interresornoj komisiji ili direktno opštini?
Članom 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Službeni glasnik RS“, broj 80/2018.) definiše tri grupe mera. U poslednjoj grupi koja podrazumeva ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije je i mera lični pratilac. Kako usluga ličnog pratioca ne spada u prvu grupu mera koje se realizuju na osnovu mišljenja Komisije, dodeljivanje i ukidanje prava donosi pružalac usluge ličnog pratioca.
Usluga ličnog pratioca je usluga socijalne zaštite i regulisana je Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.
U pitanju je dete koje je završilo školovanje pre tri godine. Roditelji su zaposleni i za sada prema svojim mogučnostima odvode devojčicu u Dnevni boravak. Da li devojčica ima pravo na ličnog pratioca i da li imaju pravo na novčanu nadoknadu za prevoz?
Interresornu komisiju formira jedinica lokalne samouprave u skladu sa članom 77. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u cilju procene dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom (polaznik škole za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih).
Kako je osoba kojoj je potrebna usluga dnevnog boravka završila školovanje pre tri godine, ona nema status učenika. Shodno tome, u konkretnoj situaciji Interresorna komisija nema nadležnosti, a roditelji treba da se obrate direktno Centru za socijalni rad.
Da li član Interresorne komisije iz oblasti obrazovanja mora biti po struci psiholog? Koji su kriterijumi za imenovanje člana Komisije iz oblasti obrazovanja odnosno koji propisi regulišu ovo pitanje?
Članom 77. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisan je sastav Interresorne komsije:
„Interresorna komisija ima pet članova, i to četiri stalna (pedijatar, predstavnik centra za socijalni rad, defektolog odgovarajućeg profila i psiholog zaposlen u obrazovanju i vaspitanju) i jednog povremenog člana. Povremeni član je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog i koje je sa njim imalo duži kontakt i bira se za svakog pojedinačno."
Bliži kriterijumi za izbor člana komisije nisu propisani, a poželjno je da iz svake oblasti to bude stručnjak koji ima iskustva u oblasti inkluzivnog obrazovanja i profesionalni ugled u zajednici.
Direktor Sportske organizacije je istovremeno i odgovorno lice, odnosno, predsednik jednog fudbalskog kluba. Iako još nije preneto vlasništvo nad terenom i objektima fudbalskog kluba na opštinu, da li je direktor Sportske organizacije odnosno, predsednik fudbalskog kluba u sukobu interesa?
Članom 33. stav 2. tačka 3) Zakona o sportu propisano je da članovi uprave sportske organizacije, uključujući i zastupnika i likvidacionog upravnika sportske organizacije ne može, između ostalih, biti lice koje vrši javnu funkciju, kao ni lice koje vrši funkciju u organu političke stranke.
Članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (koji se primenjuje do početka primene Zakona o sprečavanju korupcije) propisano je da je „funkcioner” svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština.
Takođe, članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da je „javna funkcija” je funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata.
Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, sukob interesa je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes.
Dakle, na osnovu svega gore navedenog, u skladu sa Zakonom o sportu i Zakonom o Agenciji za borbu rotiv korupcije, lice koje je direktor javne ustanove (sportski centar), a ujedno je zastupnik sportske organizacije (fudbalski klub) je u sukobu interesa.