Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li podaci iz Centra za socijalni rad ili Doma zdravlja moraju biti zatraženi, s obzirom da su članovi komisije iz tih sistema i proveravaju iz svojih službi?
Kako škole za decu sa smetnjama u razvoju dobijaju status resursnog centra?
U toku je usvajanje Pravilnika o resursnom centru koji bliže uređuje pod kojim uslovima, u kojoj proceduri i prema kojim kriterijuma će pojedine škole steći status resursnog centra. Nakon stupanja na snagu ovog pravilnika, škola koja procenjuje da ispunjava propisane kriterijume treba da uradi elaborat i da ga podnese Ministartsvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje će doneti odluku.
Da li podške treba pružati zato što dete ima pravo na to ili u skladu sa detotetovim potrebama treba biti realan i uputiti na dnevni boravak? Iako su podrške opravdane s aspekta prava, da li je samo to uslov za opravdano angažovanje resursa?
Jednakost i dostupnost ostvarivanja prava na obrazovanje i vaspitanje zasnovanom na socijalnoj pravdi i principu jednakih šansi bez diskriminacije je je zajamčeno ustavno pravo.Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika.
U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", broj 80/2018) propisano je da svaki član IRK vrši opservaciju i da na osnovu toga utvrđuju potrebe deteta, učenika i odraslog za dodatnom podrškom u oblasti zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i obrazovanja U stavu 2. člana2. istog Pravilnika navodi se: „Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.“ Na ovaj način se skreće pažnja na značaj uključivanja deteta u redovno obrazovanje zajedno sa vršnjacima i uz potrebnu dodatnu podršku.
Uključivanje deteta u sistem vaspitanja i obrazovanja ne isključuje mogućnost dodatne podrške koje može da dobije u dnevnom boravku.
Da li je zakonski moguće odložiti dva puta polazak u prvi razred (2 god) od strane IRK?
Članom 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano je upis u prvi razred detetu može odložiti škola, a na osnovu mišljenja interresorne komisije:
„Izuzetno, kada je to u najboljem interesu deteta, detetu se može odložiti upis za godinu dana od strane škole, a na osnovu mišljenja interresorne komisije, koje sadrži dokaze o potrebi odlaganja i predlog mera dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu u periodu do polaska u školu“.
Član 8. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da svaki član Komisije vrši opservaciju neposredno, u prirodnom životnom okruženju (porodici, predškolskoj ustanovi ili školi) i utvrđuje potrebe deteta za dodatnom podrškom u okviru svog domena rada. Svaki član Komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete; iz razgovora sa detetom; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka priloženih, odnosno dobijenih uz zahtev.
Za odlaganje upisa u prvi razred osnovne škole za godinu dana, izuzetno i uz dodatno obrazloženje, kada je to u najboljem interesu deteta, važi procedura navedena u članu 8. Pravilnika, a interresornoj komisiji je ostavljeno da proceni koji nalazi i mišljenja su potrebna za svako dete pojedinačno.
Da li komisija u mišljenju može da preporuči pedagoškog aistenta i ko je obavezan da ga obezbedi? Preko koje ustanove/agencije su angažovani pedagoški asistenti?
Pedagoški asistent nije personalizovana podrška za jedno dete/učenika. Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć zaposlenima u cilju unapređivanja njihovog rada.
Bliži uslovi za rad, stepen i vrsta obrazovanja i program obuke za pedagoškog i andragoškog asistenta uređeni su Pravilnikom o pedagoškom i andragoškom asistentu ("Sl. glasnik RS", br. 87/2019).
U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom među merama koje predlaže Interresorna komisija nije navedena pedagoška asistencija.
Ukoliko je poslat izveštaj za 2020.g. resornim ministarstvima (izveštaji su poslati na obrascu 4 u papiru) da li je potrebno ponovo popuniti izveštaj u ekselu i poslati putem mejla?
Ko realizuje i finansira meru podrške/asistivne tehnologije?
Ako se prate propisi, sve mere podrške za koje nisu obezbeđena sredstva sa republičkog nivoa, finansiraju se od strane JLS. Kako je oblast asistivnih tehnologija (AT) veoma široka, u praksi postoje različita rešenja: neka sredstva AT se nalaze na listi pomagala koja obezbeđuje RFZO. Jedan deo su finansirale JLS preko nabavke opreme za školu, neke AT su finansirane kroz projekte, nagde od starene donatora. Nakon osnivanja resursnih centara, sva pitanja vezana za procenu, nabavku i obuku za primenu AT treba da budu pri resursnom centru.
Da li je potrebno raditi Mišljenje komisije za učenika koji iz srednje škole nastavlja školovanje u okviru Visokoškolske ustanove i dobija status studenta?
Ukoliko učenik koji je završio srednju školu ima mišljenje IRK koje je dobio tokom obrazovanja u srednjoj školi, on to mišljenje prilaže uz dokumentaciju kojom konkuriše ze upis na visokoobrazovnu ustanovu po afirmativnim merama. Kandidati sa invaliditetom ili hroničnim bolestima, imaju mogućnost da dostave medicinsku i drugu dokumentaciju prilikom konkurisanja na visokoobrazovnu ustanovu, tako da mišljenje IRK nije obavezno.
Da li će biti povećana novčana sredstva za angažovanje u IRK?
Kako se sprovodi postupak koji je pokrenut po službenoj dužnosti, ako u tom slučaju roditelj ne daje saglasnost i odbija saradnju?
Prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci, pokretanje postupka po službenoj dužnosti se vrši kada roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli ne daju saglasnost na inicijativu obrazovne ili zdravstvene ustanove ili pružaoca usluga socijalne zaštite.
Ukoliko roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik i odrasli nije saglasan sa pokretanjem postupka procene, a podnosilac inicijative je procenio da takvo postupanje nije u cilju zaštite najboljeg interesa deteta, učenika i odraslog, podnosilac inicijative je dužan da o tome obavesti nadležni organ starateljstva, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti i pokretanja postupka procene po službenoj dužnosti.
Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljem, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Dakle, pokreću se odgovarajući mehanizmi iz sistema socijalne zaštite, kako bi se zaštitio najbolji interes deteta.
Kod izvesnog broja dece postoji velika potreba za podrškom dečijeg psihologa (izmeštanje iz porodice, zlostavljanje, prihvatanje invaliditeta, mucanje, tikovi i sl.) i u tom slučaju se može preporučiti mera podrške stručnjaka iz oblasti van obrazovanja. Kako realizaciju navedene mere konkretizovati i učiniti je dostupnijom?
Kada se predlaže mera koja podrazumeva podršku psihologa prvo treba proveriti da li ta mera može da se realizuje na nivou predškolske ustanove ili škole tj. da li navedene ustanove imaju stručnog saradnika tog profila. U slučaju da ne, potrebno je koristiti resurse iz svoje JLS kao npr. psiholog iz Doma zdravlja, Razvojnog savetovališta ili Centra za socijalni rad. Ako se proceni da usluga podrške psihologa nije uspostavljena na nivou JLS postoji mogućnost da se uputi dete, učenik ili odrasli (u zavisnosti od vrste teškoće) npr. u Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršeovoj, Institutu za patologiju govora, Kliniku za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje.
Kako postupiti situaciji kada roditelji ne žele da dete ide u školu i da se obrazuje, a kao razlog navode težinu teškoća?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. Pravo na obrazovanje je univerzalno ljudsko pravo i niko, pa ni roditelj, ne može detetu uskratiti pravo na obrazovanje.
U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", broj 80/2018) u stavu 2. člana2. navodi se: „Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.“ Na ovaj način se skreće pažnja na značaj uključivanja deteta u redovno obrazovanje zajedno sa vršnjacima i uz potrebnu dodatnu podršku.
Roditelja treba upoznati da je za upis u školu i redovnost pohađanja škole odgovoran roditelj, i posebno ga treba upozoriti na posledice nepohađanja i za njih vezane procedure i eventualne sankcije.