Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли подаци из Центра за социјални рад или Дома здравља морају бити затражени, с обзиром да су чланови комисије из тих система и проверавају из својих служби?
Како школе за децу са сметњама у развоју добијају статус ресурсног центра?
У току је усвајање Правилника о ресурсном центру који ближе уређује под којим условима, у којој процедури и према којим критеријума ће поједине школе стећи статус ресурсног центра. Након ступања на снагу овог правилника, школа која процењује да испуњава прописане критеријуме треба да уради елаборат и да га поднесе Министартсву просвете, науке и технолошког развоја које ће донети одлуку.
Да ли подшке треба пружати зато што дете има право на то или у складу са детотетовим потребама треба бити реалан и упутити на дневни боравак? Иако су подршке оправдане с аспекта права, да ли је само то услов за оправдано ангажовање ресурса?
Једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације је је зајамчено уставно право.Право на образовање без дискриминације по било ком основу остварује се кроз стварање једнаких могућности за укључивање, учешће и напредовање у образовању за свако дете и ученика.
У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", број 80/2018) прописано је да сваки члан ИРК врши опсервацију и да на основу тога утврђују потребе детета, ученика и одраслог за додатном подршком у области здравствене заштите, социјалне заштите и образовања У ставу 2. члана2. истог Правилника наводи се: „Додатна подршка обезбеђује се, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници.“ На овај начин се скреће пажња на значај укључивања детета у редовно образовање заједно са вршњацима и уз потребну додатну подршку.
Укључивање детета у систем васпитања и образовања не искључује могућност додатне подршке које може да добије у дневном боравку.
Да ли је законски могуће одложити два пута полазак у први разред (2 год) од стране ИРК?
Чланом 55. Закона о основном образовању и васпитању прописано је упис у први разред детету може одложити школа, а на основу мишљења интерресорне комисије:
„Изузетно, када је то у најбољем интересу детета, детету се може одложити упис за годину дана од стране школе, а на основу мишљења интерресорне комисије, које садржи доказе о потреби одлагања и предлог мера додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету у периоду до поласка у школу“.
Члан 8. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом уређује да сваки члан Комисије врши опсервацију непосредно, у природном животном окружењу (породици, предшколској установи или школи) и утврђује потребе детета за додатном подршком у оквиру свог домена рада. Сваки члан Комисије у току поступка процене користи податке добијене: од родитеља и других лица која познају дете; из разговора са дететом; на основу примене инструмената за процену из домена његове стручности; налаза и извештаја релевантних стручњака приложених, односно добијених уз захтев.
За одлагање уписа у први разред основне школе за годину дана, изузетно и уз додатно образложење, када је то у најбољем интересу детета, важи процедура наведена у члану 8. Правилника, а интерресорној комисији је остављено да процени који налази и мишљења су потребна за свако дете појединачно.
Да ли комисија у мишљењу може да препоручи педагошког аистента и ко је обавезан да га обезбеди? Преко које установе/агенције су ангажовани педагошки асистенти?
Педагошки асистент није персонализована подршка за једно дете/ученика. Педагошки асистент пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим потребама и помоћ запосленима у циљу унапређивања њиховог рада.
Ближи услови за рад, степен и врста образовања и програм обуке за педагошког и андрагошког асистента уређени су Правилником о педагошком и андрагошком асистенту ("Сл. гласник РС", бр. 87/2019).
У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом међу мерама које предлаже Интерресорна комисија није наведена педагошка асистенција.
Уколико је послат извештај за 2020.г. ресорним министарствима (извештаји су послати на обрасцу 4 у папиру) да ли је потребно поново попунити извештај у екселу и послати путем мејла?
Ко реализује и финансира меру подршке/асистивне технологије?
Ако се прате прописи, све мере подршке за које нису обезбеђена средства са републичког нивоа, финансирају се од стране ЈЛС. Како је област асистивних технологија (АТ) веома широка, у пракси постоје различита решења: нека средства АТ се налазе на листи помагала која обезбеђује РФЗО. Један део су финансирале ЈЛС преко набавке опреме за школу, неке АТ су финансиране кроз пројекте, нагде од старене донатора. Након оснивања ресурсних центара, сва питања везана за процену, набавку и обуку за примену АТ треба да буду при ресурсном центру.
Да ли је потребно радити Мишљење комисије за ученика који из средње школе наставља школовање у оквиру Високошколске установе и добија статус студента?
Уколико ученик који је завршио средњу школу има мишљење ИРК које је добио током образовања у средњој школи, он то мишљење прилаже уз документацију којом конкурише зе упис на високообразовну установу по афирмативним мерама. Кандидати са инвалидитетом или хроничним болестима, имају могућност да доставе медицинску и другу документацију приликом конкурисања на високообразовну установу, тако да мишљење ИРК није обавезно.
Да ли ће бити повећана новчана средства за ангажовање у ИРК?
Како се спроводи поступак који је покренут по службеној дужности, ако у том случају родитељ не даје сагласност и одбија сарадњу?
Према Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци, покретање поступка по службеној дужности се врши када родитељ, односно други законски заступник и одрасли не дају сагласност на иницијативу образовне или здравствене установе или пружаоца услуга социјалне заштите.
Уколико родитељ, односно други законски заступник и одрасли није сагласан са покретањем поступка процене, а подносилац иницијативе је проценио да такво поступање није у циљу заштите најбољег интереса детета, ученика и одраслог, подносилац иницијативе је дужан да о томе обавести надлежни орган старатељства, ради предузимања мера из његове надлежности и покретања поступка процене по службеној дужности.
Установа која покреће поступак по службеној дужности у обавези је да реализује саветодавни рад са родитељем, односно другим законским заступником и одраслим ради информисања о улози и саставу Комисије, поступку процене, могућности присуства родитеља током поступка процене и облицима додатне подршке.
Дакле, покрећу се одговарајући механизми из система социјалне заштите, како би се заштитио најбољи интерес детета.
Код извесног броја деце постоји велика потреба за подршком дечијег психолога (измештање из породице, злостављање, прихватање инвалидитета, муцање, тикови и сл.) и у том случају се може препоручити мера подршке стручњака из области ван образовања. Како реализацију наведене мере конкретизовати и учинити је доступнијом?
Када се предлаже мера која подразумева подршку психолога прво треба проверити да ли та мера може да се реализује на нивоу предшколске установе или школе тј. да ли наведене установе имају стручног сарадника тог профила. У случају да не, потребно је користити ресурсе из своје ЈЛС као нпр. психолог из Дома здравља, Развојног саветовалишта или Центра за социјални рад. Ако се процени да услуга подршке психолога није успостављена на нивоу ЈЛС постоји могућност да се упути дете, ученик или одрасли (у зависности од врсте тешкоће) нпр. у Универзитетску дечију клинику у Тиршеовој, Институту за патологију говора, Клинику за децу и омладину Института за ментално здравље.
Како поступити ситуацији када родитељи не желе да дете иде у школу и да се образује, а као разлог наводе тежину тешкоћа?
Право на образовање без дискриминације по било ком основу остварује се кроз стварање једнаких могућности за укључивање, учешће и напредовање у образовању за свако дете и ученика. Право на образовање је универзално људско право и нико, па ни родитељ, не може детету ускратити право на образовање.
У Правилнику о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", број 80/2018) у ставу 2. члана2. наводи се: „Додатна подршка обезбеђује се, без дискриминације по било ком основу, сваком детету, ученику и одраслом у циљу укључивања, учешћа и напредовања по правилу у несегрегисаном образовном окружењу до завршетка средњег образовања, као и несметаног обављања свакодневних животних активности и квалитетног живота у заједници.“ На овај начин се скреће пажња на значај укључивања детета у редовно образовање заједно са вршњацима и уз потребну додатну подршку.
Родитеља треба упознати да је за упис у школу и редовност похађања школе одговоран родитељ, и посебно га треба упозорити на последице непохађања и за њих везане процедуре и евентуалне санкције.