Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
Da li zaposleni u Upravi gradske opštine može obavljati funkciju V. D turističke organizacije,koju osniva Gradska opština?
Može. Za vreme odsustvovanja sa rada zbog vršenja funkciju vršioca dužnosti direktora turističke organizacije zaposlenom će mirovati prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno. Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije vrati na rad kod poslodavca.
Kada načelnik Opštinske uprave vodi disciplinski postupak bez formiranja disciplinske komisije (u pitanju je lakša povreda radne dužnosti), pa utvrdi da postoje olakšavajuće okolnosti zbog kojih smatra da bi izricanje novčane kazne bilo nepravedno, na koji način završiti predmet?Odnosno, u Zakonu zaposlenima u JLS ne postoji institut opomene kao u Zakonu o radu.Da li je postoji akt kojim bi se takav disciplinski postupak (bez kazne, eventualno opomena)okončao?
Članom 145. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) predviđeno je da se za lakše povrede dužnosti iz radnog odnosa službeniku može izreći novčana kazna do 20% njegove osnovne plate, za mesec u kome je novčana kazna izrečena i da se novčane kazne izvršavaju administrativnim putem.
Dakle, zakon nije predvideno nijednu drugu vrstu disciplinske mere sem novčane kazne, ali u slučaju lakše povrede dužnosti iz radnog odnos predviđeno je da ta kazna ide do 20%, što implicira da će načelnik proceniti okolnosti svakog konkretnog slučaju kada bude određivao procenat novčane kazne.
Da li se limit od 20% iz člana 137. stav 4. Zakona o sportu odnosi na inicijalno opredeljena sredstva za finansiranje sportskih programa u oblasti sporta, ili i na sredstva koja se naknadno rebalansom uvećaju? Primer: 40.000.000 prvobitna suma+ rebalans 5.000.000. Da li se zakon primenjuje na cifru od 45.000.000?
U skladu sa članom 137. stav 4. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS”, br. 10/2016, 18/2020, 77/2021 – dr. zakon i 138/2022), jednom sportskom udruženju se ne može dodeliti više od 20% sredstava opredeljenih za finansiranje sportskih programa u oblasti sporta u budžetu jedinice lokalne samouprave za tekuću budžetsku godinu.
U vezi sa pitanjem da li se limit od 20% odnosi samo na sredstva inicijalno opredeljena budžetom ili i na ona koja se naknadno uvećaju rebalansom budžeta, daje se sledeće tumačenje:
- U momentu zaključivanja ugovora, zakon se primenjuje na tada važeći budžet. Ukoliko je, na primer, budžet za sport usvojen u decembru 2024. godine i iznosi 40.000.000 RSD, a ugovor sa sportskim udruženjem je zaključen u januaru 2025. godine, maksimalni dozvoljeni iznos koji se može dodeliti tom udruženju u tom trenutku iznosi 8.000.000 RSD (20% od 40.000.000 RSD). Time je zakon ispoštovan u momentu dodele sredstava.
- U slučaju da u toku budžetske godine dođe do rebalansa budžeta kojim se sredstva za sport povećaju (npr. na 45.000.000 RSD), tada se limit od 20% mora posmatrati u odnosu na ukupan iznos opredeljenih sredstava za celu budžetsku godinu, uključujući i iznose dobijene rebalansom.
- U skladu s tim, ukupan iznos sredstava koji jedno sportsko udruženje može primiti tokom cele budžetske godine ne sme preći 20% konačnog (rebalansiranog) budžeta. U navedenom primeru to bi iznosilo 9.000.000 RSD (20% od 45.000.000 RSD). Ukoliko je već isplaćeno 8.000.000 RSD na osnovu ranije zaključenog ugovora, eventualna dodatna isplata istom udruženju ne bi smela da premaši 1.000.000 RSD.
Na ovaj način se obezbeđuje usklađenost sa Zakonom o sportu u toku čitave budžetske godine, bez obzira na to kada je došlo do promene visine budžeta. Ovakva praksa je u skladu sa principima budžetske odgovornosti i preporukama nadležnih državnih organa.
Doneto je rešenje o uklanjanju ekonomskog objeka. Na rešenje nije uložena žalba. U međuvremenu je tadašnji investitor prodao nekretninu, Sada novi investitor ima nelegalan objekat. Građevinski inspektor je upoznao sadašnjeg investitora da postoji rešenje o uklanjanju objekta, sada u njegovom vlasništvu. Kakav pravni akt treba doneti za novonastalu situaciju?
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) je članom 175. stav 1. tačka 2. propisano da građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i dužnost da proverava da li je za objekat koji se gradi, odnosno za izvođenje radova izdata građevinska dozvola i potvrđena prijava o početku građenja, odnosno izdato rešenje iz člana 145. ovog zakona.
Istim odredbama propisano je i da građevinski inspektor, ako to nije slučaj, protiv izvođača radova, odnosno investitora, odnosno vlasnika katastarske parcele na kojoj se izvode radovi, osim u slučaju uzurpacije katastarske parcele, podnese nadležnom organu krivičnu prijavu zbog izvršenja krivičnog dela gradnje bez građevinske dozvole.
Članom 176. stav 1. tačkom 1. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je građevinski inspektor, u vršenju inspekcijskog nadzora, ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, odnosno ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli i potvrdi o prijavi radova, odnosno rešenju o odobrenju za izvođenje radova iz člana 145. ovog zakona.
Dalje, članom 183. stav 1. i 2. istog zakona propisano je da rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, građevinski inspektor donosi u slučajevima propisanim ovim zakonom, a da rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje rok u kome je investitor dužan da ukloni objekat ili njegov deo.
Dakle, citiranim odredbama Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinski inspektor, ukoliko u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole, nalaže obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela rešenjem investitoru.
Osim toga, građevinski inspektor je, u skladu sa citiranim odredbama zakona, u obavezi da protiv investitora podnese nadležnom organu krivičnu prijavu zbog izvršenja krivičnog dela gradnje bez građevinske dozvole.
Kasnija promena vlasnika bespravno izgrađenog objekta nije od uticaja na već doneto rešenje građevinskog inspektora i podnetu krivičnu prijavu.
Napominjemo i da je, u slučaju da je bespravno izgrađen objekat u postupku ozakonjenja, odredbama člana 28. Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – odluka US, 1/2023 – odluka US i 62/2023) propisano da je nadležni organ za ozakonjenje dužan da za sve objekte koji su u postupku ozakonjenja po službenoj dužnosti dostavi organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja, u cilju upisa zabrane otuđenja za te objekte u vidu zabeležbe.
Poreski obveznik koji ne vodi poslovne knjige zadužen je po osnovu poreza na imovinu za poslovni objekat, koji je montažnog tipa- nadstrešnica ispod koje su se nalazile tezge na kojima se prodavala roba.Isti obveznik je podneo zahtev za poresku kontrolu i uviđaj na terenu, a kao razlog naveo je da se navedeni objekat više ne koristi za prodavanje robe (šarena pijaca) i da je prostor ispod nadstrešnice prazan.Prilikom kontrole utvrđeno je da se u jednom delu ispod nadstrešnice nalazi nekoliko praznih tezgi dok je drugi deo istog objekta, prazan. Da li navedeni objekat sada može da se razvrsta samo kao garaža?
Članom 6b Zakona o porezima na imovinu propisano je da kod razvrstavanja nepokretnosti u skladu sa članom 6a stav 1. ovog zakona, pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:
6) "poslovna zgrada i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekat koji služi za obavljanje delatnosti" (u daljem tekstu: poslovni objekat) je zgrada ili drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekat, odnosno posebni deo objekta (lokal, kancelarija i sl.), koji je namenjen za obavljanje delatnosti, uključujući i: (1) stan, odnosno kuću za stanovanje, koji je (u celini ili u pretežnom delu) kategorisan za obavljanje delatnosti ili se u njemu (u celini ili pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost; (2) garažu koja se sastoji od više garažnih mesta, odnosno garažnih boksova, sa zajedničkim delovima koji služe pristupu svakom garažnom mestu, odnosno garažnom boksu, namenjenom za obavljanje uslužne delatnosti parkirališta vozila, odnosno smeštaja vazduhoplova, odnosno plovila; (3) garažu u kojoj se (u celini ili pretežnom delu) obavlja registrovana delatnost;
8) "pomoćni objekti" su: (1) samostalni objekti koji ne služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti i ne razvrstavaju se u objekte iz člana 6a stav 1. tač. 5) do 7) ovog zakona, i to: - pomoćni objekti koji nisu zgrade (bunari, bazeni, rezervoari, cisterne i sl.); - pomoćne zgrade (prizemne zgrade i zgrade čija je podna površina ispod površine zemlje) koje su u funkciji stambenog, odnosno poslovnog objekta, koji je izgrađen na istom zemljištu (kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i sl.); (2) ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja; (3) nadstrešnice osnove preko 10 m2 koje su samostalni objekti.
Prema navedenim odredbama, člana 6b stav 1. tačka 8) podtačka (3) Zakona o porezima na imovinu u pomoćne objekte spadaju nadstrešnice osnove preko 10m2 koje su samostalni objekti. Na razvrstavanje u grupu nepokretnosti "garaže i pomoćni objekti" nije od uticaja da li se predmetna nadstrešnica koristi i u koju svrhu, već je dovoljno da je nadstrešnica samostalni objekta i da ima osnovu veću od 10m2. Tako na primer, nadstrešnica na benzinskoj pumpi koja je samostalni objekat površine preko 10m2 se razvrstava u grupu "garaže i pomoćni objekti" iako se u tom objektu obavlja poslovna delatnost. Za objekte navedene u članu 6b stav 1 tačka 8) podtačka (1) Zakona o porezima na imovinu (koji nisu ekonomski objekti ili nadstrešnice osnove preko 10m2 koje su samostalni objekti) razvrstavanje u odgovarajuću grupu nepokretnosti zavisi od toga da li objekti služe za stanovanje ili obavljanje delatnosti.
U proteklom periodu se drastično povećao broj prijava raznih udruženja podnetih Odeljenju za inspekcijske poslove koji se odnose na kontrolu merenja emisija zagađujućih materijala u vazduh iz emitera. U prijavi se pozivaju na član 58. stav 1. tačka 5) Zakona o zaštiti vazduha kojim je propisano da je pored ostalo operater dužan da obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije; U članu 3. stav 1. tačka 24 istog Zakona data je definicija operatera, i to: „24) operater jeste svako privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje u skladu sa propisima upravlja postrojenjem, kontroliše ga ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja;“ U navedenoj odredbi nije naveden kapacitet postrojenja, te se može zaključiti da svi operateri - emiteri bez obzira na kapacitet postrojenja imaju obavezu iz člana 58. navedenog Zakona tj. da naruče merenja od ovlašćene institucije, godišnje dva puta. Međutim, u članu 4. Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje postrojenja za sagorevanje su razvrstana u velika, srednja i mala. U stavu 3. tačka 3. navedenog člana se daje definicija malih postrojenja kao postrojenja koja koriste prirodni gas kao energent, te se prema količini proizvedene toplotne snage smatra da mala postrojenja za sagorevanje (u daljem tekstu: mala postrojenja), su ona koja proizvode toplotnu energiju za zagrevanje domaćinstava i grejanje sanitarne vode za domaćinstva i čija je toplotna snaga manja od: 1) 1 MWth pri korišćenju čvrstog goriva iz stava 5. tačka 1) ovog člana; 2) 5 MWth pri korišćenju tečnog goriva iz stava 5. tačka 2) ovog člana; 3) 10 MWth pri korišćenju gasovitog goriva iz stava 5. tačka 3) ovog člana. Imajući u vidu navedeno pitanje je sledeće: Da li to znači da postrojenja sa manjom toplotnom snagom od gore navedenog nisu predmet ove uredbe, odnosno da nemaju obavezu merenja i izveštavanja? Npr. Dom Zdravlja u Kanjiži za potrebe grejanja prostorija zdravstvene ustanove koristi dva gasna kotla na prirodni gas čiji kapacitet iznosi 55kWth, odnosno ukupno imaju toplotnu snagu od 0,11 MWth – što je nešto više od jedne desetine gore navedene granične vrednosti, a prema prijavi TIM 42 iz Leskovca, počinili su privredni prestup zbog toga što nisu vršili merenje emisije i podatke o merenju nisu dostavili agenciji.
Član 3. tačka 23) i 24) Zakona o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 10/2013, 26/2021 – dr. zakon) propisuje da je:
- „ovlašćeno pravno lice jeste stručna organizacija akreditovana kao laboratorija za ispitivanje, koja ispunjava propisane uslove i poseduje dozvolu ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine da vrši monitoring vazduha i/ili merenje emisije”.
- „operater jeste svako privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koje u skladu sa propisima upravlja postrojenjem, kontroliše ga ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja”.
Član 17. stav 1. istog zakona propisano je da su nadležni organ jedinice lokalne samouprave i ovlašćena pravna lica dužni da podatke o kvalitetu vazduha dobijene kontrolom kvaliteta vazduha iz državne i lokalne mreže, kao i rezultate merenja posebne namene, dostavljaju Agenciji, do 15. u mesecu za prethodni mesec, a godišnji izveštaj, najkasnije 60 dana od dana isteka kalendarske godine za prethodnu godinu.
Članom 58. stav 1. istog zakona propisane su obaveze operatera, tako da je operater između ostalog dužan da: 1) podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja i svakoj njegovoj promeni (rekonstrukciji) dostavi nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave; 2) obezbedi redovni monitoring emisije i da o tome vodi evidenciju; 3) obezbedi kontinualna merenja emisije kada je to propisano za određene zagađujuće materije i/ili izvore zagađivanja samostalno, putem automatskih uređaja za kontinualno merenje, uz saglasnost Ministarstva; 4) obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenog pravnog lica, ako merenja emisije obavlja samostalno; 5) obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva puta godišnje, ukoliko ne vrši kontinualno merenje emisije; 6) obezbedi praćenje kvaliteta vazduha po nalogu nadležnog inspekcijskog organa, samostalno ili preko ovlašćenog pravnog lica; 7) vodi evidenciju o obavljenim merenjima sa podacima o mernim mestima, rezultatima i učestalosti merenja i dostavi podatke u formi propisanog izveštaja nadležnom organu jedinice lokalne samouprave i to za merenja iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana jednom u tri meseca u roku od 15 dana od isteka tromesečja, za merenja iz stava 1. tačka 5) ovog člana u roku od 30 dana od dana izvršenog merenja, za merenja na godišnjem nivou u vidu godišnjeg izveštaja najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.
Operater koji samostalno vrši merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije, merenja mora vršiti u skladu sa aktima iz člana 9. stav 3. i člana 18. stav 1. ovog zakona, odnosno čl. 41. i 42. ovog zakona.
Članom 5. Uredbe o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja (“Sl. glasnik RS”, br. 5/2016 I 10/2024) propisano je da se merenje emisije zagađujućih materija vrši kao: 1) periodično merenje i 2) kontinualno merenje. Članom 18. iste Uredbe propisano je da se periodično merenje obavlja, između ostalog, kao povremeno merenje, a članom 20. propisano je da se povremeno merenje na stacionarnom izvoru zagađivanja se vrši radi poređenja izmerenih vrednosti emisija zagađujućih materija sa graničnim vrednostima emisija. Povremeno merenje se vrši dva puta u toku kalendarske godine, od kojih jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci, a drugo povremeno merenje u drugih šest kalendarskih meseci. Povremeno merenje se vrši u uslovima rada pri najvećem opterećenju stacionarnog izvora zagađivanja.
Operater koji nije pribavio saglasnost za samostalno kontinualno merenje dužan je da obezbedi povremeno merenje, preko ovlašćenog pravnog lica, u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Član 38. navedene Uredbe propsiuje koju vrstu merenja (kontinualno ili periodično) vrši operater velikog, srednjeg i malog postrojenja za sagorevanje toplotne energije. Shodno ovoj odredbi, propisano je da operater velikog postrojenja za sagorevanje toplotne snage jednake ili veće od 100 MWth vrši kontinualno merenje emisije u skladu sa Prilogom 3 – Uslovi za merenje emisija zagađujućih materija, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo. Operater velikog postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 100 MWth, kao i operater srednjeg postrojenja i malog postrojenja za sagorevanje vrši kontinualno merenje emisije zagađujućih materija, ako su ispunjeni uslovi u skladu sa kriterijumima koji su utvrđeni ovom uredbom. Ukoliko operater velikog postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 100 MWth, kao i operater srednjeg postrojenja i malog postrojenja za sagorevanje nema obavezu vršenja kontinualnog merenja emisije, tada je operater dužan da obezbedi povremena merenja emisije u toku kalendarske godine, od kojih jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci a drugo povremeno merenje u drugih šest kalendarskih meseci.
Član 4. stav 2. Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje (“Sl. glasnik RS”, br. 6/2016 I 67/2021) propisuje da se postrojenja za sagorevanje toplotne snage manje od 50 MWth, prema vrsti goriva koja koriste i ulaznoj instalisanoj toplotnoj snazi, dele na mala postrojenja za sagorevanje i srednja postrojenja za sagorevanje. Stavom 4. navedene Uredbe predviđeno je da se pod malim postrojenjima za sagorevanje podrazumevaju i postrojenja koja koriste gasovito gorivo za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije, pri čemu se tako dobijena toplota koristi za grejanje domaćinstava i poslovnog prostora, grejanje sanitarne vode za domaćinstva i poslovni prostor, pod uslovom da njihova toplotna snaga ne prelazi 10 MWth pri korišćenju gasovitog goriva.
Članom 25. stav 3. navedene uredbe propisano je da se na mala postrojenja za sagorevanje koja rade manje od 100 radnih časova godišnje ne primenjuju se odredbe ove uredbe.
Dakle, na osnovu zakonskih i podzakonskih odredbi, mišljenje Stručne službe SKGO je da je operater malog postrojenja sa malom toplotnom snagom dužan, dakle ima obavezu da obezbedi povremena merenja emisije u toku kalendarske godine, od kojih jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci, a drugo u drugih šest kalendarskih. Od primene odredaba Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje izuzeta su samo mala postrojenja za sagorevanje koja rade manje od 100 radnih časova godišnje.
Posebno napominjemo da navedeni odgovor Stručne službe SKGO ne predstavlja zvanično tumačenje, nego stručno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno, a za zvanično tumačenje preporučujemo da se obratite ministarstvu nadležnom za poslove zaštite vazduha.
Poštovani imam pitanje u vezi rešenja o ozakonjenju koje sam napisala za jedan stambeni objekat koji je dupleks i kako nije bilo u izveštaju o zatečenom stanju podeljen na posebne delove po etažama na etažu prizemlje poseban deo i etaža sprat, a u elaboratu o geodetskim radovima jeste ja sam to zbog neiskustva jer mi je to bilo jedno od prvih rešenja o ozakonjenju koje sam uradila previdela da je potrebno napisati u rešenju i te posebne delove i sada ga u rgz nisu upisali sprat kao da je ozakonjen nego su napisali da je i dalje bez vlasnika. Molim vas recite mi kako sada da dopunim to tj.da upišem i te posebne delove da bi ga upisali. Da li da radim rešenje o ispravci tehničke greške u rešenju ili koju drugu formu da iskoristim da bi se zadovoljio zakon?
U slučaju da ste, postupajući po zahtevu stranke, doneli rešenje kojim ste odlučili samo o delu zahteva stranke, možete doneti dopunsko rešenje na osnovu odredaba člana 139. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 – autentično tumačenje i 2/2023 – odluka US), kojim je propisano da kad rešenjem nije odlučeno o svim pitanjima organ može, na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti, doneti rešenje o pitanjima o kojima nije odlučeno (dopunsko rešenje). Ovo rešenje smatra se samostalnim rešenjem, prema odredbama člana 139. stav 6.
Ako je predmet već dovoljno raspravljen, dopunsko rešenje se može doneti bez sprovođenja posebnog ispitnog postupka.
U primeru koji ste naveli nema osnova za donošenje rešenja kojim se ispravlja tehnička greška u rešenju, jer je odredbama člana 144. Zakona o opštem upravnom postupku propisano da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima ili brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti, što u vašem rešenju nije slučaj.
Краћа верзија: 1. Инвеститор (физичко лице) је, сходно члану 92. Закона о планирању и изградњи (ЗПИ) поднео ЈЛС иницијативу ради комплетног финансирања пројектовања и изградње недостајуће комуналне инфраструктуре неуређеног грађевинског земљишта - сервисне саобраћајнице у радној зони, у односу на које Општина нема интереса за уређивање. Да ли се Инвеститор, у наведеном случају, сходно члану 97. став 4. Закона о планирању и изградњи може ослободити обавезе плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, имајући у виду да општинском одлуком о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта није предвиђена могућност ослобађања инвеститора обавезе плаћања доприноса за уређивање грађевинског земљишта, односно да ли се у овом случају ЗПИ може директно применити? 2. Да ли је у горе наведеном случају, сходно члану 92. став 3. тачка 10. ЗПИ, потребно средство обезбеђења испуњења обавеза уговорних страна, имајући у виду да се ради о комплетном финансирању те да је износ доприноса 12 пута мањи од трошкова пројектовања и изградње? 3. Да ли и који орган ЈЛС треба да сагласност у вези прихватања иницијативе горе наведеног инвеститора? Иста питања само детаљније описано : Члан 92. Закона о планирању и изградњи предвића да грађевинско земљиште које није уређено у смислу овог закона, а налази се у обухвату планског документа на основу кога се могу издати локацијски услови, односно грађевинска дозвола, може се припремити, односно опремити и средствима физичких или правних лица. Лице из става 1. предметног члана ЗПИ подноси надлежном органу јединице локалне самоуправе, односно лицу из члана 94. овог закона, предлог о финансирању припремања, односно опремања грађевинског земљишта, по коме је надлежни орган дужан да поступи у року од 15 дана од дана пријема предлога. Лице А - инвеститор унутар радне зоне је поднео иницијативу у вези комплетног финаснирања пројектовања и изградње недостајуће комуналне инфраструктуре неуређеног грађевинског земљишта- сервисне саобраћајнице у радној зони. Надлежни орган, односно лице из члана 94. ЗПИ може са лицем закључити уговор о заједничком припремању, односно опремању грађевинског земљишта. Чланом 97. став 4. Закона о планирању и изградњи је предвиђена могућност да се износ доприноса за уређивање грађевинског земљишта умањи за трошкове инфраструктурног опремања грађевинског земљишта средствима инвеститора, на основу уговора закљученог у складу са чланом 92. овог закона. Допринос за уређивање грађевинског земљишта за објекат који би лице A изградило на сопственој парцели би се умањио за износ инфраструтктурног припремања, односно опремања грађевинског земљишта тј. изградње сервисне саобраћајнице на јавној површини. Kалкулације показују да би допринос за уређивање грађевинског земљишта износио 459,635.00 динара док је износ за израду техничке документације и изградњу сервисног пута вишеструко већи у односу на накнаду за уређивање грађевинског земљишта и износи цца. 5,420,000.00 дин. Скупштина општине је године 2015-те донела Одлуку о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта, у којој горе неведена могућност није предвиђена тј. Одлука не предвиђа могућност ослобађања инвеститора за предметни допринос. Имајући у виду чињеницу да Закон има вишу правну снагу у односу на Одлуку ЈЛС (Одлука није подлегла изменама и допунама те у овом делу није у сагласности са новијим изменама и допунама Закона о планирању и изградњи), да ли се у односу на конкретан случај може директно позвати на Законске одредбе и према горе наведеном ослободити лице А од плаћања предметног доприноса? ЈЛС није заинтересована да из сопствених средстава у овом тренутку изгради или суфинансира предметну сервисну саобраћајницу, те је горе поменуто лице спремно да у потпуности сноси трошкове пројектовања и изградње недостајуће инфраструктуре. У овом контексту члан 92. став 3. тачка 10.- „средство обезбеђења испуњења обевеза уговорних страна“ губи смисао. На основу горе наведеног, наше питење је следеће: Да ли је у овом случају потребно средство обезбеђења(?), имајући у виду чињеницу да у овом правном послу једини интерес има лице А (исходовање употребне дозволе за објекат на својој парцели, коју неће моћи добити без изградње недостајуће инфраструктуре.) Да ли треба и који орган ЈЛС треба да да сагласост у вези прихватања иницијативе лица А? ( Сходно члану 4. Одлуке о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта Општина је послове уређивања грађевинског земљишта и обрачун доприноса за уређивање грађевинског земљишта поверила Јавном предузећу, док се наплата доприноса за уређивање грађевинског земљишта врши од стране Општинске управе. Председник Општине својим посебним актом утврђује задатке, вршиоце задатака и рокове за извршење задатака у поступку обрачуна и наплате доприноса за уређивање грађевинског земљишта).
Имајући у виду да је општинска Одлука о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта донета 2015. и да не предвиђа могућност да инвеститор који сопственим средствима у смислу члана 92. Закона о планирању и изградњи планира да изгради недостајућу инфраструктуру на неуређеном грађевинском земљишту, то нема сметњи за директну примену члана 97. став 4. Закона о планирању и изградњи, уколико инвеститор има издате Локацијске услове за изградњу планираног објекта.
У постављеном питању није наведено да ли је инвеститор прибавио Локацијске услове за изградњу планираног објекта нити је наведено о којој врсти објекта се ради. Напомињемо да је у члану 97. став 7. Закона наведено да умањење доприноса по основу комуналног опремања није могуће уколико се ради о објектима станоградње.
У конкретној ситуацији, одлуку да се приступи комуналном опремању овог неуређеног грађевинског земљишта средствима инвеститора, којом ће се овластити председник општине да са инвеститором закључи уговор о комуналном опремању тог грађевиснког земљишта, треба да донесе скупштина општине, јер се ради о једној врсти располагања средствима у јавној својини.
У преамбули одлуке треба се позвати, између осталог, и на члан 92. и 97. став 4. Закона о планирању и изградњи а у образложењу скупштинске одлуке навести да је предметно земљиште неуређено, да није предвиђено за опремање годишњим Планом уређивања грађевинског земљишта, те да општина не располаже средствима за комунално опремање, али како се ради о радној зони у којој ће изградњом комуналне инфраструктуре и остали корисници радне зоне имати интереса, па и сама општина, да се дозвољава у целости умањење доприноса за уређивање грађевинског земљишта за објекат за који су подносиоцу захтева издати Локацијски услови. Такође, у образложење треба навести и да се ради о великим новчаним средствима која се улажу од стране тог лица у комунално опремање, те да је допринос за изградњу планираног објекта вишеструко мањи у односу на средства која се улажу у опремање.
Како Закон предвиђа обавезно полагање средства обезбеђења, а у овом случају се мора ићи на директну примену Закона, те како се ради о објекту јавне намене општина има непосредан интерес да се тај објекат изгради квалитетно и у складу са свим прихваћеним стандардима (гаранција за добро извршење посла и у уговореном року), те се инвеститор не може ослободити обавезе полагања средства обезбеђења за добро извршење посла и у уговореном року. Осим тога, општина треба да обавеже инвеститора и да преда и друго средство обзебеђења након завршетка изградње - средство обезбеђења за отклањање неправилности у гарантном року (2 године).
Након доношења скупштинске одлуке, са инвеститором се закључује уговор у којем се утврђују све напред наведене обавезе и уговара рок у којем ће се завршити изградња сервисне саобраћајнице, лице које је испред општине овлашћено за вршење надзора у току изградње и обавеза полагања средстава обезбеђења.
Сви акти којима се одобрава изградња у овом случају гласе на општину и након завршетка изградње врши се примопредаја са општином.
Da li licu koje je u radnom odnosu na određeno veme, može, shodno propisima da se utvrdi pravo na mirovanje radnog odnosa zbog izbora na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da zaposleni privremeno prestane da radi kod poslodavca?
Članom 79. Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 141/2021) predviđenno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme): 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka; 2) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine; 3) na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, najduže dok traje dužnost tog izabranog lica; 4) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika grada Beograda, predsednika Skupštine grada Beograda, najduže dok traje dužnost tih lica; 5) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu); 6) radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta; 7) radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravničkog staža; 8) radi zamene službenika koji je postavljen za vršioca dužnosti, dok traje njegova dužnost; 9) radi zamene službenika kome miruje radni odnos zbog obavljanja pripravničkog staža. Radni odnos na određeno vreme zasniva se bez оbaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa, izuzev radnog odnosa na određeno vreme radi obuke pripravnika koji se zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa ovim zakonom i ako je potreba zapošljavanja prikazana u kadrovskom planu. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit.
Imajući u vidu sve navedeno i s obzirom da je trajanje rada na određeno vreme unapred određeno sa razlogom zapošljavanja lica na određeno vreme, smatramo da nema osnova da se takvom licu utvrdi pravo na mirovanje radnog odnosa, naročito imajući u vidu da je period na koji se lice bira, imenuje ili postavlja na funkciju najčešće duži od perioda na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme.
Da li se primenjuju isti koeficijenti za obračun zarada za zaposlene u gradskim opštinama i Gradskoj upravi?
S obzirom na nedorečenost Uredbe o koeficijentima o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima u delu određivanja plata zaposlenih u gradskim opštinama, molimo vas da se za odgovor obratite Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Da li clan Veca kojem je konstatovana ostavka (nije bio u radnom odnosu vec na naknadi), a predsednik Opstine jos uvek nije predlozio kandidata za novog clana Veca ima pravo na naknadu dok se ne izabere novi clan Veca? Imajuci u vidu clan 50.stav 5. Zakona o LS koji propisuje da predsednik opštine, zamenik predsednika opštine ili član opštinskog veća koji su razrešeni ili su podneli ostavku, ostaju na dužnosti i vrše tekuće poslove, do izbora novog predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća.
Članom 14. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije.
Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.
Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije.
Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Pravo na vraćanje na rad kod poslodavca kod koga su mu mirovala prava i obaveze po osnovu rada i pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca su alternativno postavljeni, tj. isključuju jedno drugo. Na bivšem funkcioneru je da odluči koje će pravo koristiti.
Poštovani radim u odeljenju za urbanizam na ozakonjenju objekata i imam slučaj gde sam poslala katastru na sprovodljivost elaborat geo radova gde su objekti jasno obeleženi brojevima od 2 do 5 a katastar ih je u svom rešenju o upisu bez vlasnika prenumerisao i izbacio objekat br.4 i dao mu broj 5 a objektu br.5 dao broj 6 i sada kod mene u izveštaju o zatečenom stanju i elaboratu geo radova stoje objekti od 2 do 5 tako da bi moje pitanje bilo ako katastar ne ispravi svoje resenje da li mora da elaborat geo radova i izveštaj o zatečenom stanju idu na prepravku kako bi se uskaldili sa rešenjem iz katastra kako bih mogla da uradim rešenja o ozakonjenju.Molim za što brži odgovor. U prilogu vam saljem resenje iz rgz skn Aleksinac i skicu iz elaborata geo radova.
Poslednjim izmenama elektronskog postupanja u RGZ do kojih je došlo krajem 2024. i početkom 2025, prilikom utvrđivanja sprovodljivosti elaborata geodetskih radova, RGZ je ovlašćen da u skladu sa pravilima o numeraciji objekata vrši provođenje eleborata bez upisa vlasnika, tako da se nakon pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju vrši upis vlasnika – lica na čije ima glasi rešenje o ozakonjenju.
Istovremeno, u skladu sa katastarskim propisima, ovlašćene geodetske organizacije imaju određena ovlašćenja kod provođenja elaborata u katastarskoj bazi, a naročito imaju obavezu da poštuju pravila RGZ o numeraciji objekata.
Uvidom u skicu koju ste nam dostavili, utvrdili smo da je skica – manual za provođenje kod RGZ, izrađena 2022. kada nisu postojala gore navedene obaveze i ovlašćenja geodetskih organizacija. Zbog toga je potrebno da u ovom konkretnom slučaju, kao i u svim drugim slučajevima u kojima utvrdite da su Geodetski elaborati za ozakonjenje izrađeni pre 2024. godine, vratite Geodetski eleborat ovlašćenim geodetskim organizacijama na ispravku.
Nakon ispravke elaborata u ovom konkretnom slučaju, u svemu u skladu sa donetim rešenjem RGZ o provođenju elaborata, potrebno je da donesete rešenje o ozakonjenju predmetnih objekata prema numeraciji iz rešenja RGZ.