Питања и одговори

Може. За време одсуствовања са рада због вршења функцију вршиоца дужности директора туристичке организације запосленом ће мировати права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено. Запослени коме мирују права и обавезе има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције врати на рад код послодавца.

Чланом 145. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС, бр. 21/16, 113/17, 113/17-др. закон, 95/18, 114/21 и 92/23) предвиђено је да се за лакше повреде дужности из радног односа службенику може изрећи новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена и да се новчане казне извршавају административним путем.

Дакле, закон није предвидено ниједну другу врсту дисциплинске мере сем новчане казне, али у случају лакше повреде дужности из радног однос предвиђено је да та казна иде до 20%, што имплицира да ће начелник проценити околности сваког конкретног случају када буде одређивао проценат новчане казне.

У складу са чланом 137. став 4. Закона о спорту („Службени гласник РС”, бр. 10/2016, 18/2020, 77/2021 – др. закон и 138/2022), једном спортском удружењу се не може доделити више од 20% средстава опредељених за финансирање спортских програма у области спорта у буџету јединице локалне самоуправе за текућу буџетску годину.

У вези са питањем да ли се лимит од 20% односи само на средства иницијално опредељена буџетом или и на она која се накнадно увећају ребалансом буџета, даје се следеће тумачење:

1. У моменту закључивања уговора, закон се примењује на тада важећи буџет. Уколико је, на пример, буџет за спорт усвојен у децембру 2024. године и износи 40.000.000 РСД, а уговор са спортским удружењем је закључен у јануару 2025. године, максимални дозвољени износ који се може доделити том удружењу у том тренутку износи 8.000.000 РСД (20% од 40.000.000 РСД). Тиме је закон испоштован у моменту доделе средстава.
2. У случају да у току буџетске године дође до ребаланса буџета којим се средства за спорт повећају (нпр. на 45.000.000 РСД), тада се лимит од 20% мора посматрати у односу на укупан износ опредељених средстава за целу буџетску годину, укључујући и износе добијене ребалансом.
3. У складу с тим, укупан износ средстава који једно спортско удружење може примити током целе буџетске године не сме прећи 20% коначног (ребалансираног) буџета. У наведеном примеру то би износило 9.000.000 РСД (20% од 45.000.000 РСД). Уколико је већ исплаћено 8.000.000 РСД на основу раније закљученог уговора, евентуална додатна исплата истом удружењу не би смела да премаши 1.000.000 РСД.

На овај начин се обезбеђује усклађеност са Законом о спорту у току читаве буџетске године, без обзира на то када је дошло до промене висине буџета. Оваква пракса је у складу са принципима буџетске одговорности и препорукама надлежних државних органа.

Законом о планирању и изградњи („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 81/2009 – испр., 64/2010 – одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – одлука УС, 50/2013 – одлука УС, 98/2013 – одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) је чланом 175. став 1. тачка 2. прописано да грађевински инспектор у вршењу инспекцијског надзора има право и дужност да проверава да ли је за објекат који се гради, односно за извођење радова издата грађевинска дозвола и потврђена пријава о почетку грађења, односно издато решење из члана 145. овог закона.

Истим одредбама прописано је и да грађевински инспектор, ако то није случај, против извођача радова, односно инвеститора, односно власника катастарске парцеле на којој се изводе радови, осим у случају узурпације катастарске парцеле, поднесе надлежном органу кривичну пријаву због извршења кривичног дела градње без грађевинске дозволе.

Чланом 176. став 1. тачком 1. Закона о планирању и изградњи је прописано да је грађевински инспектор, у вршењу инспекцијског надзора, овлашћен да нареди решењем обуставу радова и уклањање објекта или његовог дела, ако се објекат гради или је његово грађење завршено без грађевинске дозволе, односно ако се објекат гради супротно грађевинској дозволи и потврди о пријави радова, односно решењу о одобрењу за извођење радова из члана 145. овог закона.

Даље, чланом 183. став 1. и 2. истог закона прописано је да решење о уклањању објекта, односно његовог дела, грађевински инспектор доноси у случајевима прописаним овим законом, а да решењем из става 1. овог члана одређује рок у коме је инвеститор дужан да уклони објекат или његов део.

Дакле, цитираним одредбама Закона о планирању и изградњи прописано је да грађевински инспектор, уколико у вршењу инспекцијског надзора утврди да се објекат гради или је његово грађење завршено без грађевинске дозволе, налаже обуставу радова и уклањање објекта или његовог дела решењем инвеститору.

Осим тога, грађевински инспектор је, у складу са цитираним одредбама закона, у обавези да против инвеститора поднесе надлежном органу кривичну пријаву због извршења кривичног дела градње без грађевинске дозволе.

Каснија промена власника бесправно изграђеног објекта није од утицаја на већ донето решење грађевинског инспектора и поднету кривичну пријаву.

Напомињемо и да је, у случају да је бесправно изграђен објекат у поступку озакоњења, одредбама члана 28. Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 – одлука УС, 1/2023 – одлука УС и 62/2023) прописано да је надлежни орган за озакоњење дужан да за све објекте који су у поступку озакоњења по службеној дужности достави органу надлежном за послове државног премера и катастра потврду да је објекат у поступку озакоњења, у циљу уписа забране отуђења за те објекте у виду забележбе.

Чланом 6б Закона о порезима на имовину прописано је да код разврставања непокретности у складу са чланом 6а став 1. овог закона, поједини појмови имају следеће значење:

6) "пословна зграда и други (надземни и подземни) грађевински објекат који служи за обављање делатности" (у даљем тексту: пословни објекат) је зграда или други (надземни и подземни) грађевински објекат, односно посебни део објекта (локал, канцеларија и сл.), који је намењен за обављање делатности, укључујући и: (1) стан, односно кућу за становање, који је (у целини или у претежном делу) категорисан за обављање делатности или се у њему (у целини или претежном делу) обавља регистрована делатност; (2) гаражу која се састоји од више гаражних места, односно гаражних боксова, са заједничким деловима који служе приступу сваком гаражном месту, односно гаражном боксу, намењеном за обављање услужне делатности паркиралишта возила, односно смештаја ваздухоплова, односно пловила; (3) гаражу у којој се (у целини или претежном делу) обавља регистрована делатност;

8) "помоћни објекти" су: (1) самостални објекти који не служе за становање или обављање делатности и не разврставају се у објекте из члана 6а став 1. тач. 5) до 7) овог закона, и то: - помоћни објекти који нису зграде (бунари, базени, резервоари, цистерне и сл.); - помоћне зграде (приземне зграде и зграде чија је подна површина испод површине земље) које су у функцији стамбеног, односно пословног објекта, који је изграђен на истом земљишту (котларнице, подруми, шупе за смештај огрева и сл.); (2) економски објекти, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња; (3) надстрешнице основе преко 10 м2 које су самостални објекти.

Према наведеним одредбама, члана 6б став 1. тачка 8) подтачка (3) Закона о порезима на имовину у помоћне објекте спадају надстрешнице основе преко 10м2 које су самостални објекти. На разврставање у групу непокретности "гараже и помоћни објекти" није од утицаја да ли се предметна надстрешница користи и у коју сврху, већ је довољно да је надстрешница самостални објекта и да има основу већу од 10м2. Тако на пример, надстрешница на бензинској пумпи која је самостални објекат површине преко 10м2 се разврстава у групу "гараже и помоћни објекти" иако се у том објекту обавља пословна делатност. За објекте наведене у члану 6б став 1 тачка 8) подтачка (1) Закона о порезима на имовину (који нису економски објекти или надстрешнице основе преко 10м2 које су самостални објекти) разврставање у одговарајућу групу непокретности зависи од тога да ли објекти служе за становање или обављање делатности.

Члан 3. тачка 23) и 24) Закона о заштити ваздуха („Сл. гласник РС“, бр. 36/2009, 10/2013, 26/2021 – др. закон) прописује да је:

• „овлашћено правно лице јесте стручна организација акредитована као лабораторија за испитивање, која испуњава прописане услове и поседује дозволу министарства надлежног за послове заштите животне средине да врши мониторинг ваздуха и/или мерење емисије”.
• „оператер јесте свако привредно друштво, друго правно лице или предузетник које у складу са прописима управља постројењем, контролише га или је овлашћен за доношење економских одлука у области техничког функционисања постројења”.

Члан 17. став 1. истог закона прописано је да су надлежни орган јединице локалне самоуправе и овлашћена правна лица дужни да податке о квалитету ваздуха добијене контролом квалитета ваздуха из државне и локалне мреже, као и резултате мерења посебне намене, достављају Агенцији, до 15. у месецу за претходни месец, а годишњи извештај, најкасније 60 дана од дана истека календарске године за претходну годину.

Чланом 58. став 1. истог закона прописане су обавезе оператера, тако да је оператер између осталог дужан да: 1) податке о стационарном извору загађивања и свакој његовој промени (реконструкцији) достави надлежном органу аутономне покрајине и надлежном органу јединице локалне самоуправе; 2) обезбеди редовни мониторинг емисије и да о томе води евиденцију; 3) обезбеди континуална мерења емисије када је то прописано за одређене загађујуће материје и/или изворе загађивања самостално, путем аутоматских уређаја за континуално мерење, уз сагласност Министарства; 4) обезбеди контролна мерења емисије преко овлашћеног правног лица, ако мерења емисије обавља самостално; 5) обезбеди прописана повремена мерења емисије, преко овлашћеног правног лица, два пута годишње, уколико не врши континуално мерење емисије; 6) обезбеди праћење квалитета ваздуха по налогу надлежног инспекцијског органа, самостално или преко овлашћеног правног лица; 7) води евиденцију о обављеним мерењима са подацима о мерним местима, резултатима и учесталости мерења и достави податке у форми прописаног извештаја надлежном органу јединице локалне самоуправе и то за мерења из става 1. тач. 2) и 3) овог члана једном у три месеца у року од 15 дана од истека тромесечја, за мерења из става 1. тачка 5) овог члана у року од 30 дана од дана извршеног мерења, за мерења на годишњем нивоу у виду годишњег извештаја најкасније до 31. јануара текуће године за претходну календарску годину.

Оператер који самостално врши мерење квалитета ваздуха и/или емисије, мерења мора вршити у складу са актима из члана 9. став 3. и члана 18. став 1. овог закона, односно чл. 41. и 42. овог закона.
Чланом 5. Уредбе о мерењима емисија загађујућих материја у ваздух из стационарних извора загађивања (“Сл. гласник РС”, бр. 5/2016 И 10/2024) прописано је да се мерење емисије загађујућих материја врши као: 1) периодично мерење и 2) континуално мерење. Чланом 18. исте Уредбе прописано је да се  периодично мерење обавља, између осталог, као повремено мерење, а чланом 20. прописано је да се повремено мерење на стационарном извору загађивања се врши ради поређења измерених вредности емисија загађујућих материја са граничним вредностима емисија. Повремено мерење се врши два пута у току календарске године, од којих једно повремено мерење у првих шест календарских месеци, а друго повремено мерење у других шест календарских месеци. Повремено мерење се врши у условима рада при највећем оптерећењу стационарног извора загађивања.

Оператер који није прибавио сагласност за самостално континуално мерење дужан је да обезбеди повремено мерење, преко овлашћеног правног лица, у складу са ставом 2. овог члана.

Члан 38. наведене Уредбе пропсиује коју врсту мерења (континуално или периодично) врши оператер великог, средњег и малог постројења за сагоревање топлотне енергије. Сходно овој одредби, прописано је да оператер великог постројења за сагоревање топлотне снаге једнаке или веће од 100 MWth врши континуално мерење емисије у складу са Прилогом 3 – Услови за мерење емисија загађујућих материја, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део. Оператер великог постројења за сагоревање топлотне снаге мање од 100 MWth, као и оператер средњег постројења и малог постројења за сагоревање врши континуално мерење емисије загађујућих материја, ако су испуњени услови у складу са критеријумима који су утврђени овом уредбом. Уколико оператер великог постројења за сагоревање топлотне снаге мање од 100 MWth, као и оператер средњег постројења и малог постројења за сагоревање нема обавезу вршења континуалног мерења емисије, тада је оператер дужан да обезбеди повремена мерења емисије у току календарске године, од којих једно повремено мерење у првих шест календарских месеци а друго повремено мерење у других шест календарских месеци.

Члан 4. став 2. Уредбе о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух из постројења за сагоревање (“Сл. гласник РС”, бр. 6/2016 И 67/2021) прописује да се постројења за сагоревање топлотне снаге мање од 50 MWth, према врсти горива која користе и улазној инсталисаној топлотној снази, деле на мала постројења за сагоревање и средња постројења за сагоревање. Ставом 4. наведене Уредбе предвиђено је да се под малим постројењима за сагоревање подразумевају и постројења која користе гасовито гориво за комбиновану производњу топлотне и електричне енергије, при чему се тако добијена топлота користи за грејање домаћинстава и пословног простора, грејање санитарне воде за домаћинства и пословни простор, под условом да њихова топлотна снага не прелази 10 MWth при коришћењу гасовитог горива.

Чланом 25. став 3. наведене уредбе прописано је да се на мала постројења за сагоревање која раде мање од 100 радних часова годишње не примењују се одредбе ове уредбе.

Дакле, на основу законских и подзаконских одредби, мишљење Стручне службе СКГО је да је оператер малог постројења са малом топлотном снагом дужан, дакле има обавезу да обезбеди повремена мерења емисије у току календарске године, од којих једно повремено мерење у првих шест календарских месеци, а друго у других шест календарских. Од примене одредаба Уредбе о граничним вредностима емисија загађујућих материја у ваздух из постројења за сагоревање изузета су само мала постројења за сагоревање која раде мање од 100 радних часова годишње.

Посебно напомињемо да наведени одговор Стручне службе СКГО не представља званично тумачење, него стручно мишљење у вези са конкретним питањем које је постављено, а за званично тумачење препоручујемо да се обратите министарству надлежном за послове заштите ваздуха.

У случају да сте, поступајући по захтеву странке, донели решење којим сте одлучили само о делу захтева странке, можете донети допунско решење на основу одредаба члана 139. став 2. Закона о општем управном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 18/2016, 95/2018 – аутентично тумачење и 2/2023 – одлука УС), којим је прописано да кад решењем није одлучено о свим питањима орган може, на захтев странке или по службеној дужности, донети решење о питањима о којима није одлучено (допунско решење). Ово решење сматра се самосталним решењем, према одредбама члана 139. став 6.

Ако је предмет већ довољно расправљен, допунско решење се може донети без спровођења посебног испитног поступка.

У примеру који сте навели нема основа за доношење решења којим се исправља техничка грешка у решењу, јер је одредбама члана 144. Закона о општем управном поступку прописано да орган увек може да исправи своје решење или његове оверене преписе и уклони грешке у именима или бројевима, писању или рачунању и друге очигледне нетачности, што у вашем решењу није случај.

Имајући у виду да је општинска Одлука о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског земљишта донета 2015. и да не предвиђа могућност да инвеститор који сопственим средствима у смислу члана 92. Закона о планирању и изградњи планира да изгради недостајућу инфраструктуру на неуређеном грађевинском земљишту, то нема сметњи за директну примену члана 97. став 4. Закона о планирању и изградњи, уколико инвеститор има издате Локацијске услове за изградњу планираног објекта.

У постављеном питању није наведено да ли је инвеститор прибавио Локацијске услове за изградњу планираног објекта нити је наведено о којој врсти објекта се ради. Напомињемо да је у члану 97. став 7. Закона наведено да умањење доприноса по основу комуналног опремања није могуће уколико се ради о објектима станоградње.

У конкретној ситуацији, одлуку да се приступи комуналном опремању овог неуређеног грађевинског земљишта средствима инвеститора, којом ће се овластити председник општине да са инвеститором закључи уговор о комуналном опремању тог грађевиснког земљишта, треба да донесе скупштина општине, јер се ради о једној врсти располагања средствима у јавној својини.

У преамбули одлуке треба се позвати, између осталог, и на члан 92. и 97. став 4. Закона о планирању и изградњи а у образложењу скупштинске одлуке навести да је предметно земљиште неуређено, да није предвиђено за опремање годишњим Планом уређивања грађевинског земљишта, те да општина не располаже средствима за комунално опремање, али како се ради о радној зони у којој ће изградњом комуналне инфраструктуре и остали корисници радне зоне имати интереса, па и сама општина, да се дозвољава у целости  умањење доприноса за уређивање грађевинског земљишта за објекат за који су подносиоцу захтева издати Локацијски услови. Такође, у образложење треба навести и да се ради о великим новчаним средствима која се улажу од стране тог лица у комунално опремање, те да је допринос за изградњу планираног објекта вишеструко мањи у односу на средства која се улажу у опремање.

Како Закон предвиђа обавезно полагање средства обезбеђења, а у овом случају се мора ићи на директну примену Закона, те како се ради о објекту јавне намене општина има непосредан интерес да се тај објекат изгради квалитетно и у складу са свим прихваћеним стандардима (гаранција за добро извршење посла и у уговореном року), те се инвеститор не може ослободити обавезе полагања средства обезбеђења за добро извршење посла и у уговореном року. Осим тога, општина треба да обавеже инвеститора и да преда и друго средство обзебеђења након завршетка изградње - средство обезбеђења за отклањање неправилности у гарантном року (2 године).

Након доношења скупштинске одлуке, са инвеститором се закључује уговор у којем се утврђују све напред наведене обавезе и уговара рок у којем ће се завршити изградња сервисне саобраћајнице, лице које је испред општине овлашћено за вршење надзора у току изградње и обавеза полагања средстава обезбеђења.

Сви акти којима се одобрава изградња у овом случају гласе на општину и након завршетка изградње врши се примопредаја са општином.

Чланом 79. Законом о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:

1) одласка на одслужење, односно дослужење војног рока; 2) упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва; 3) привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона; 4) избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца; 5) издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци. Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 141/2021) predviđenno је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време): 1) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка; 2) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године; 3) на радним местима у кабинету изабраног лица у органу аутономне покрајине, најдуже док траје дужност тог изабраног лица; 4) на радним местима у кабинету градоначелника града Београда, председника Скупштине града Београда, најдуже док траје дужност тих лица; 5) на радним местима у кабинету градоначелника, председника општине или председника градске општине, најдуже док траје дужност тих изабраних лица (помоћници градоначелника, односно председника општине као и друга лица која заснивају радни однос на радним местима у кабинету); 6) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта; 7) ради обуке приправника, за време трајања приправничког стажа; 8) ради замене службеника који је постављен за вршиоца дужности, док траје његова дужност; 9) ради замене службеника коме мирује радни однос због обављања приправничког стажа. Радни однос на одређено време заснива се без обавезе спровођења интерног или јавног конкурса, изузев радног односа на одређено време ради обуке приправника који се заснива након спроведеног јавног конкурса, у складу са овим законом и ако је потреба запошљавања приказана у кадровском плану. Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време, изузев приправнику, кад положи државни стручни испит.

Имајући у виду све наведено и с обзиром да је трајање рада на одређено време унапред одређено са разлогом запошљавања лица на одређено време, сматрамо да нема основа да се таквом лицу утврди право на мировање радног односа, нарочито имајући у виду да је период на који се лице бира, именује или поставља на функцију најчешће дужи од периода на који је заснован радни однос на одређено време.

С обзиром на недореченост Уредбе о коефицијентима  о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима у делу одређивања плата запослених у градским општинама, молимо вас да се за одговор обратите Министарству државне управе и локалне самоуправе.

Чланом 14. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције.

Право из става 1. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију.

Право из ст. 1. и 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.

Функционер право из ст. 1. и 2. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције.

Право из ст. 1. и 2. овог члана, по захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело из члана 4. овог закона.

Захтев из става 5. овог члана функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције, с тим што право из става 3. овог члана остварује почев од наредног дана од дана престанка функције.

Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рока из ст. 1-3. овог члана, за функционере који остварују право на накнаду плате по престанку функције.

Право на враћање на рад код послодавца код кога су му мировала права и обавезе по основу рада и право на накнаду плате у трајању од три месеца су алтернативно постављени, тј. искључују једно друго. На бившем функционеру је да одлучи које ће право користити.

Последњим изменама електронског поступања у РГЗ до којих је дошло крајем 2024. и почетком 2025, приликом утврђивања спроводљивости елабората геодетских радова, РГЗ је овлашћен да у складу са правилима о нумерацији објеката врши провођење елебората без уписа власника, тако да се након правноснажности решења о озакоњењу врши упис власника – лица на чије има гласи решење о озакоњењу.

Истовремено, у складу са катастарским прописима, овлашћене геодетске организације имају одређена овлашћења код провођења елабората у катастарској бази, а нарочито имају обавезу да поштују правила РГЗ о нумерацији објеката.

Увидом у скицу коју сте нам доставили, утврдили смо да је скица – мануал за провођење код РГЗ, израђена 2022. када нису постојала горе наведене обавезе и овлашћења геодетских организација. Због тога је потребно да у овом конкретном случају, као и у свим другим случајевима у којима утврдите да су Геодетски елаборати за озакоњење израђени пре 2024. године, вратите Геодетски елеборат овлашћеним геодетским организацијама на исправку.

Након исправке елабората у овом конкретном случају, у свему у складу са донетим решењем РГЗ о провођењу елабората, потребно је да донесете решење о озакоњењу предметних објеката према нумерацији из решења РГЗ.