Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли је општина као оснивач ЈП дужна прихватити радни стаж за јубиларну награду уколико је преузела радника?
Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) између осталог је прописано и да запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодвац као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунајус е и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Запослени има право на лубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном оргау, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.
Дакле, у случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца (ови услови треба да буду испуњени кумулативно), као услов за остваривање права на јубиларну награду, рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Власник објекта је предвидео гејања и хлађења објекта топлотном пумпом: ваздух-ваздух идејним решењем које је приложено уз захтев за издавање локацијских услова. Да ли надлежни орган прибавља услове у поступку издавања локацијских услова: услове за прикључење на систем даљинског грејања, односно на дистрибутивни систем природног гаса, а имајући у виду чл.91. ст.3. Закона о планирању и изградњи којим је прописано да сви власници објеката на територији јединице локалне самоуправе који је комунално опремљен за грађење и коришћење, а нарочито који има постојећу инфраструктуру гасовода и даљинског грејања, дужни су да се прикључе на постојећу инфраструктуру, у зависности од намене објекта? Такође, да ли је топлотна пума:ваздух-ваздух, одговарајући доказ власника објекта да ће за производњу електричне енергије, односно грејање и хлађење објекта користити обновљиве изворе енергије, сходно чл.91 ст.4 Закона о планирању и изградњи који гласи да Власник објекта који достави доказ да ће за производњу електричне енергије, односно грејање и хлађење објекта користити обновљиве изворе енергије, нема обавезу прикључења, прописану ставом 3. члана 91. Закона о планирању и изградњи?
Чланом 91. ст. 3. и 4. Закона о планирању и изградњи прописано је да су сви власници објеката на територији, односно на делу територије јединице локалне самоуправе који је комунално опремљен за грађење и коришћење, а нарочито који има постојећу инфраструктуру водовода, канализације, гасовода и даљинског грејања, дужни да се прикључе на постојећу инфраструктуру, у зависности од намене објекта, стим да се прикључење објеката на инфраструктуру врши уз накнаду стварних трошкова набавке опреме, уређаја, материјала и радова који настају приликом прикључења корисника. Јединице локалне самоуправе су биле дужне да донесу одлуку Одлуку о висини и начину плаћања стварних трошкова из става 5. овог члана у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона. Из вашег питања нисмо могли да закључимо да ли је град Ниш донео одговарајућу Одлуку из члана 91. став 3. Закона о планирању и изградњи. Приликом тумачења ових одредби не може се у потпуности одредити да ли се оне односе на постојеће, већ изграђене објекте, или и на објекте чија се изградња планира.
За планирану изградњу неопходно је придржавати се правила уређења и грађења која су дата важећим урбанистичким палном.
Што се тиче врсте доказа које је власник објекта дужан да достави да доказао да ће за производњу електричне енергије, грејање и хлађење користити обновљиве изворе енргије, законодавац није прописао о каквим се доказима ради, па вас саветујемо да се за појашњење обратите ресорном министарству, како бисте приликом одлучивања о поднетом захтеву донели одлуку у складу са Законом.
1. Молим тумачење члана 5. Закона о стратешкој процени утицаја на животну средину, прецизније, питање се односи на став 1. тачка 1. и део реченице "којима се успоставља оквир за одобравање пројеката одређених прописима којима се уређује поступак процене утицаја на животну средину". Шта то у пракси значи, да ли се то односи на нпр. урбанистичке планове који обухватају пројекте за које се спроводи поступак процене утицаја? Некада се дешава у пракси да се у фази одлучивања о спровођењу СПУ још увек не зна конкретно који пројекти ће бити обухваћени и шта тада радити, да ли дати сагласност ако орган надлежан за израду плана одлучи да се не спроводи СПУ. 2. Питање се односи на члан 10. став 1. Закона о СПУ и давање сагласности на одлуку да се не спроводи СПУ: У којој форми се издаје сагласност? Ако је у форми решења по ЗУПу, ко је орган надлежан за одлучивање по жалби. Исто питање се односи и на давање сагласности на извештај о СПУ у складу са чланом 30. Закона о СПУ.
Чланом 53. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) прописано је да је на захтев послодавца, запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена у случају више силе, изненадног повећања обима посла и у другим случајевима када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран. Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно. Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно укључујући и прековремени рад.
Члан 39. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) прописано је да запослени који по писменом налогу послодавца ради дуже од пуног радног вемена има право на додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Претпостављени је дужан да изда писмени налог којим обавештава запосленог о обавези да ради прековремено. Послодавац је дужан да изврши обрачун и исплату додатка за прековремни рад приликом исплате плате.
Имајући у виду наведено у овом конкретном случају запослени остварује право на прековремени рад и остварује право на наведени додатак за прековремени рад у висини од вредности сата основне плате увећане за 26%. Изузетно, на захтев запосленог, уместо додатка за прековремени рад, запосленом се могу омогућити слободни сати у наредном месецу од месеца у којем је обављао прековремни рад, тако што за сваки сат прековремног рада остварује сат и по времена слободно.
Поштовани, молим вас за одговор на следеће питање. Заједничкој интерресорној комисији поднет је захтев за процену потреба за додатном подршком на иницијативу основне школе , уз сагласност родитеља, ради давања препоруке за наставак школовања по ИОП-у 2. Захтев је поднет пре свега због немогућности да ученик буде оцењен, јер је дете, како се наводи, у протеклом периоду, у школи сасвим престало да комуницира, не жели да одговара ни на који начин, како усменим, тако и писаним путем. Родитељи наводе да код куће комуницира, али ван куће, у школи и у свом окружењу, мимо породице, престаје било каква комуникација, уназад, готово две године. Из медицинске документације се види да је дете са натпросечним коефицијентом интелигенције. Комисија је разматрала овај захтев, али није успостављен готово никакав вид комуникације са дететом, родитељи наводе да немају сазнања да је дете било изложено било каквом непријатном догађају у школи или било где на другом месту. Родитељи, а пре свега отац, су у дилеми, тј. не би желели да се за дете изради ИОП-2,иако су дали сагласност на покретање поступка. Комисија је упутила родитеље да предоношења коначног мишљења, потраже савет стручњака, дечијег психотерапеута, који би по "претпоставци чланова комисије" могао да процени, због чега је дете престало да комуницира, да да неки предлог, терапију, уколико је то потребно, јер је очигледно да није у питању интелектуално функционисање, немогућност савладавања градива, већ одсуство било какве комуникације, које спречава да дете буде оцењено. У међувремену, родитељи су потражили помоћ стручњака, детету је уведена терапија, која је по речима родитеља почела да даје прве ефекте, имају савет да се у школи фокусирају на писано испитивање детета и мишљење стручњака да ће за пар месеци доћи до побољшања, односно, да је то пролазно стање. Обзиром на став родитеља да не желе да се за дете изради ИОП 2, на све претходно наведено, да ли је реално да се настави са ИОП-ом 1,у смислу базирања на писаном испитивању детета, јер је крај школске године близу, а постоји и очекивање да терапија да резултате и како поступити уколико школа и даље инсистира на ИОП-у 2, јер сматрају дане могу одустати од захтева, пошто је поднет предлог за ИОП 2. Извињавам се на опширности и молим вас за одговор.
Како је главни проблем у домену комуникације, сагласни смо са вама да евентуални прелазак на ИОП2 за овог ученика није решење, јер школа и даље не би могла да оцени ученика у односу на измењене исходе. Подсећамо да се ИОП2 може донети тек након периода примене плана мера индивидуализације, а затим обавезне примене и вредновања ИОП1, а немамо податак да ли је школа у овом смислу поштовала Правилник о ближим упутствима за утврђивање права на ИОП, његову примену и вредновање.
Задатак ИРК је да дела у најбољем интересу детета, тако да видимо неколико могућности које ИРК може да предложи у оквиру свог мишљења:
- из групе „Препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије“, тачка (8) обезбеђивање приоритета у остваривању специјалистичког прегледа или третмана, с обзиром на мали број дечијих психијатара
- - из исте групе мера, тачка (3) обезбеђивање асистивних технологија и/или других услуга ресурсног центра за асистивне технологије, с обзиром да је школи потребна подршка стручњака са специфичним искуством у овој области.
Постоји могућност да се проблем са оцењивањем превазиће уз употребу неког средства асистивне технологије. Пре навођења препоручених мера подршке из Правилника, у оквиру индивидуалног плана подршке, ИРК може навести препоруку за доношењем плана мера индивидуализације (односно ИОП-а1 уколико су мере индивидуализације већ примењиване) и то у области комуникације и у области провере постигнућа и оцењивања ученика.
Сматрамо да нема основа да се у оваквој ситуацији прелази на ИОП2, јер нису примењене све расположиве мере подршке. Поред свега што ИРК наведе у оквиру званичног мишљења, сматрамо важним да председник ИРК или члан ИРК из образовног система контактира школу и да их упути да се за консултације поводом начина прилагођавања оцењивања за овог ученика обрате Министарству просвете на мејл адресу inkluzija@mpn.gov.rs, што ће покренути додатне ресурсе и обезбедити подршку школи у превазилажењу ове ситуације.
Поштовани, Град треба да донесе измену постојеће Одлуке о радном времену угоститељских објеката. Првобитна Одлука је донета на основу Закона о угоститељству и код казнених одредби стоји да ће се примењивати на основу Закона о угоститељству. Чланом 96. став 1. тачка 3. Закона о угоститељству, прописано је да ће се новчаном казном у износу од 30.000 динара казнити за прекршај правно лице ако на улазу у угоститељски објекат не истакне видно прописано радно време и не придржава га се у свом пословању (члан 7. став 1. тачка 3), одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 6.000,00 динара, а предузетник 20.000,00 динара. Законом о прекршајима, чланом 39. прописано је да законом или уредбом новчана казна може прописати у распону: 1) од 5.000 до 150.000 динара за физичко лице или одговорно лице; 2) од 50.000 до 2.000.000 динара за правно лице; 3) од 10.000 до 500.000 динара за предузетника. Изузетно од одредаба става 1. овог члана, новчана казна може се прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 50.000 динара, за предузетника од 5.000 до 150.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 300.000 динара. Одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана. Питање је, да ли код казнених одредби у Одлуци јединице локалне самоуправе можемо да примењујемо одредбе Закона о прекршајима, ако је Законом о угоститељству прописан фиксни износ новчане казне за поштовање радног времена угоститељских објеката?
Да, у свим одлукама јединице локалне самоуправе (казнене одредбе може да садржи само одлука, и то она која садржи наређујуће или забрањујуће норме), дужне су да новчане казне у фиксном износу одређују у складу са одредбама члана 39. Закона о прекршајима („Службени гласник РС“, бр. 65/13, 13/16, 98/16 - одлука УС, 91/19, 91/19 - др. закон и 112/2022 - одлука УС), без обзира што су законом и уредбом прописане казне у фиксном износу.
Наиме, ставом 1. овог члана одређене су казне у распону које се могу прописати законом или уредбом (значи само државни органи), а ставом 2. прописано је да изузетно од одредаба става 1. овог члана, новчана казна може се прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 50.000 динара, за предузетника од 5.000 до 150.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 300.000 динара.
Међутим, одредба става 3. члана 39. Закона о прекршајима је изричита, тако да је одређено да одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана, што значи да се може прописати казна у фиксном износу и то:
- у износу од 1.000 до 25.000 динара за физичко лице и одговорно лице,
- у износу од 5.000 до 75.000 за предузетника и
- у износу од 10.000 до 150.000 динара за правно лице.
Напомињемо, приликом одређивања висине казне мора се имати у виду тежина прекршаја, па ће се за лакше прекршаје нпр. одредити новчана казна у износу од 5.000 динара за физичко лице и одговорно лице у правном лицу, а за тежи прекршај новчана казна у износу од 25.000 динара за иста лица.
Постовани, да ли Одлуком о радном времену угоститељских објеката , казнене одредбе могу се прописати на основу цлана 39. став 3. Закона о прекрсајима?
Чланом 39. Законом о прекшајима ("Сл. гласник РС", бр. 65/2013, 13/2016, 98/2016 - одлука УС, 91/2019, 91/2019 - др. закон и 112/2022 - одлука УС) прописано је да се законом или уредбом новчана казна може се прописати у распону:
1) од 5.000 до 150.000 динара за физичко лице или одговорно лице;
2) од 50.000 до 2.000.000 динара за правно лице;
3) од 10.000 до 500.000 динара за предузетника.
У ставу 2. прописује се изузетак: "Изузетно од одредаба става 1. овог члана, новчана казна може се прописати у фиксном износу за физичко лице и одговорно лице од 1.000 до 50.000 динара, за предузетника од 5.000 до 150.000 динара, а за правно лице од 10.000 до 300.000 динара."
Ставом 3 истог члана прописано је да се одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана.
Дакле, новчана казна прописана одлуком скупштине општине или скупштине града може бити одређена само у фиксном износу, уз додатно ограничење у погледу висине тако прописане казне, од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана. Из наведеног произлази да се Одлуком о радном времену могу прописати новчане казне у фиксном износу уз наведено ограничење у прописаној висини казне за непоштовање одредаба предметне одлуке
Поштовани, потребна ми је једна консултација у вези са мером додатне подршке – упућивање детета у школу за ученике са сметњама у развоју, у конкретним случајевима. Да ли ИРК може да предложи меру додатне подршке – упућивање детета у школу за ученике са сметњама у развоју, а да то није био примарни разлог за подношење захтева ИРК? Конкретно, захтев ИРК поднет поводом одлагања уписа у школу или захтев ИРК поднет поводом доношења индивидуалног образовног плана ИОП 2 (дете већ похађа редовну основну школу). Да ли ИРК након поступка процене, а поводом горе наведених разлога за подношење захтева ИРК (одлагање уписа, доношење ИОП 2), може да донесе Заједничко мишљење о упућивању детета у школу за ученике са сметњама у развоју или да у индивидуалном плану подршке наведе ту меру (упућивање детета у школу за ученике са сметњама у развоју)?
Од 2009. године, када је Законом о основама система образовања и васпитања уведена комисија за процену потреба за додатном подршком, улога ове комисије је да треба да спречи неоправдано искључивање детета из образовног система, или његово преурањено и неоправдано укључивање у мање подстицајна образовна окружења. За разлику од ранијих комисија за “категоризацију”, које су имале мандат да на основу дијагнозе и стручног мишљења одлуче да ли је дете за тзв. редовну или тзв. специјалну школу, интерресорна комисја има задатак да предложи и обједини разноврсне мере подршке из система здравства, социјалне заштите и образовања како би се омогућило образовање детета у природној вршњачкој групи у предшколској установи или школи. Због тога ове мере обухватају читав спектар различитих врста подршке, од превоза, преко уклањања архитектонских баријера… обука наставника, укључивања личног пратиоца до стручњачке подршке ученику, запосленима у школи и родитељима. Из овог разлога, упис у развојну групу у предшколској установи, упис у одељење или у школу за ученике са сметњама у развоју Ii инвалидитетом, као и прелазак на измењени индивидуани образовни пан (ИОП2) не може се догодити без позитивног мишљења ИРК.
Ако школа или родитељ поднесу захтев interresrnoj комисији за упис (или прелазак) у школу за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом, задатак иРК је да процени да ли су исцрпљени сви видови подршке, да ли је подршка пружана на прави начин, да ли и поред свих предузиманих мера кроз дужи временски период нема напретка у различитим доменима који су описани у педагошком профиле детета. Затим да евентуално предложи нове мере подршке које до тада нису примењиване (нпр. примена асистивне технологије и сл.). Ако све то не даје ефекта у смислу развоја, напредовања и добробити детета, онда се ИРК може сагласити са уписом у школу за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. Предлагање (иницирање) уписа у школу за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом од стране интерресорне комисије у супротности је са мисијом ИРК и улогом коју интерресорна комисија има у систему образовања и васпитања.
Председник општине је остварио право на старосну пензију у новембру 2024. године, применом члана 82а Закона о пензијском и инвалидском осигурању, без престанка радног односа у ЈЛС. Радни однос му није престао обзиром да мора бити на сталном раду и да му мандат председника траје до 2028. године. Да ли је остварио право на отпремнину имајући у виду да му радни однос није престајао, а да је чланом 51. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника прописано да запослени остварује право на отпремнину приликом одласка у пензију и Решење Врховног касационог суда Рев2.3141/21 од 22.6.2022 године према коме запослени има право на отпремнину при одласку у пензију само ако му радни однос престаје ради остваривања права на пензију
Одредбом члана 3. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС, бр. 21/16, 113/17, 113/17-др. закон, 95/18, 114/21 и 92/23, у даљем тексту: Закон), прописано је да се запосленима у смислу овог закона сматрају функционери који на основу закона или покрајинског прописа имају утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду ради вршења дужности, службеници и намештеници. Ставом 2. истог члана Закона прописано је да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно органима градске општине, као и у службама и организацијама које оне оснивају према посебном пропису.
Чланом 6. став 1. Закона предвиђено је да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца.
На плате, додатке на плату, накнаде и друга примања запослених у органима и организацијама територијалне аутономије и локалне самоуправе примењује се Закон о платама у државним органима и јавним службама („Службени гласник РС, бр. 34/01, 62/06-др. закон, 116/08-др. закон, 92/11, 99/11-др. закон, 10/13, 55/13, 99/14, 21/16-др. закон и 113/17-др. закони). Одредбама члана 11. овог закона прописано је да изабрана, именована и постављена лица и запослени имају право на накнаду плате и друга примања у висини утврђеној актом Владе, ако посебним законом није друкчије одређено.
Одредбама члана 53. Уредбе о накнади трошкова и отпремнини државних службеника и намештеника („Службени гласник РС, бр. 98/07 – пречишћен текст, 84/14, 84/15, 74/21 и 119/23, у даљем тексту: Уредба) утврђено је да до ступања на снагу прописа којима ће се уредити права по основу рада у органима локалне самоуправе, изабрана, постављена и именована лица и запослени у органима локалне самоуправе остварују право на накнаду трошкова, а запослени и право на отпремнину сходном применом одредаба ове уредбе. Поред наведеног, и одредба члана 46. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС, бр. 38/19, 55/20, 51/22 и 44/23) упућује на примену Уредбе у погледу исплате отпремнине запосленом који одлази у пензију.
Имајући у виду да је чланом 51. Уредбе утврђено да запослени остварује право на отпремнину приликом одласка у пензију, мишљења смо да се наведено право односи и на функционере (председника општине на сталном раду), који је остварио право на пензију у складу са законом.
Напомињемо да је чланом 80. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС“ бр. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 30/18-др. закон и 47/18) прописано да мишљења органа државне управе нису обавезујућа.
Одредбом члана 68. став 3. Закона о локалној самоуправи, прописано је да број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом. Наше питање гласи, да ли се наведених 5 % односи на укупан број грађана са бирачким правом са целокупне територије јединице локалне самоуправе или се поменути процентуални износ може односити и на ужу област, попут 5 % од укупног броја грађана са бирачким правом са територије нпр. једне месне заједнице? Хвала Вам унапред на одговору.
Чланом 68. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је да „грађани путем грађанске иницијативе предлажу скупштини јединице локалне самоуправе доношење акта којим ће се уредити одређено питање из надлежности јединице локалне самоуправе, промену статута или других аката и расписивање референдума у складу са законом и статутом”.
Чланом 68. став 3. истог закона прописано је да „број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом”.
Цитиране законске одредбе треба разумети тако да се њима на општи начин дефинише и уређује један од облика путем којих грађани са територије једне јединице локалне самоуправе могу да остваре своје право на непосредно учешће у остваривању локалне самоуправе, не разликујући, при том, да ли је предмет грађанске иницијативе од интереса односно утицаја на целу јединицу локалне самоуправе или само на један њен део (насељено место, месну заједницу и сл).
Имајући у виду да грађанска иницијатива представља формалан и званичан начин општења грађана са скупштином јединице локалне самоуправе, закон је дефинисао минималан број грађана који мора да подржи одређену иницијативу, да би та иницијатива могла да буде узета у формално разматрање. Тако је закон практично рекао да грађанску иницијативу на територији одређене општине/града мора да подржи најмање 5% бирача са територије те општине/града, да би се она сматрала формалним актом.
На основу свега наведеног, закључак је да се 5% увек рачуна у односу на укупан број бирача у целој јединици локалне самоуправе, без обзира на да ли се предмет грађанске иницијативе односи на целу јединицу локалне самоуправе или само један њен део, нпр. месну заједницу
Поштовани, да ли је додатни рад регулисан чланом 40. и 41.Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, исто што и допунски рад предвиђен чланом 202. Законом о раду? Односно, да ли се на службенике запослене у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе у том делу примењују само одредбе Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе? Хвала!
Што се тиче додатног рада који је регулисан чланом 40. и 41. Закона о запосленима у аутономним покрајинам и јединицама локлане самоуправе, допунски рад регулисан чланом 202. Закона о раду је један од могућих облика додатног рада службеника у органима јединице локалне самоуправе, јер додатни рад службеника може представљати и радни однос код другог послодавца, као и други облици рада ван радног односа.
Поштовани, потребно је да нам дате мишљење које се односи на исправке у матичној књизи рођених. Наиме, странка је поднела захтев за исправку уписаног податка у МКР за свог брата који је преминуо 2014.године наводећи да је исправка неопходна ради оставинске расправе. У накнадим уписима и забелешкама стоји да је лице умрло 2014.године. Да ли се онда може вршити исправка у књизи рођених за умрло лице?
Члан 21. Закона о матичним књигама („Сл. гласник РС“, бр. 20/2009, 145/2014 и 47/2018) прописује да се у матичне књиге уписују подаци о чињеницама које су пријављене, односно подаци садржани у акту надлежног органа или установе. Ако постоји основана сумња да је податак који се уписује у матичну књигу нетачан, матичар је дужан да га провери пре уписа.
Чланом 30. истог закона прописано је да грешке у матичним књигама које су уочене пре закључења уписа, исправља матичар, у складу с прописом којим се уређује начин вођења матичних књига, док је чланом 31. прописано да грешке у матичним књигама које су уочене после закључења уписа, матичар може исправити само на основу решења надлежног органа, тј. на основу решења општинске/градске управе. Међутим, од ове обавезе, закон је предвидео изузетак. Наиме, ако је у Регистар матичних књига погрешно уписан податак због техничке или очигледне грешке или грешке у пријави, општинска/градска управа врши исправку грешке настале након закључења електронског уписа, а пре уписа у папирни облик, с тим да се датум и текст исправке бележи у оквиру Регистра матичних књига.
Поступак исправке грешке води се по службеној дужности или на захтев странке, односно лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес, у складу с прописом којим се уређује општи управни поступак (члан 32. Закона о матичним књигама).
Сходно законским одредбама не постоје препреке или утврђена ограничења приликом спровођења поступка исправке грешака у матичним књигама.
Дакле, грешке се могу исправљати у матичним књигама, невезано од тога који је статус лица. Ако се грешка налази у матичној књижи рођених (а ради се о умрлом лицу), исправка грешке је могућа. Уколико је у питању техничка грешка, такву грешку може исправити и сам матичар без посебног решења надлежног органа. Међутим, уколико је у питању грешка у погледу податка који се уписује у матичну књигу рођених, ту исправку матичар може урадити само на основу решења надлежног органа.
Дакле, поступак исправке грешке може се покренути и на захтев лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес, и у складу с прописом којим се уређује општи управни поступак, надлежни орган тј. општинска/градска управа дужна је да донесе решење којим се одобрава исправка грешке у МКР коју врши матичар.
Одредбом члана 68. став 3. Закона о локалној самоуправи прописано је да број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом. Наше питање гласи: да ли се наведених 5% односи на укупан број грађана са бирачким правом са целокупне територије јединице локалне самоуправе или се поменути процентуални износ може односити и на ужу област, попут 5% од укупног броја грађана са бирачким правом са територије, на пример, једне месне заједнице? Хвала Вам унапред на одговору.
Чланом 68. став 1. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон) прописано је да „грађани путем грађанске иницијативе предлажу скупштини јединице локалне самоуправе доношење акта којим ће се уредити одређено питање из надлежности јединице локалне самоуправе, промену статута или других аката и расписивање референдума у складу са законом и статутом“.
Чланом 68. став 3. истог закона прописано је да „број потписа грађана потребан за покретање грађанске иницијативе износи 5% од укупног броја грађана са бирачким правом“.
Цитиране законске одредбе треба разумети тако да се њима на општи начин дефинише и уређује један од облика путем којих грађани са територије једне јединице локалне самоуправе могу да остваре своје право на непосредно учешће у остваривању локалне самоуправе, не разликујући, при том, да ли је предмет грађанске иницијативе од интереса односно утицаја на целу јединицу локалне самоуправе или само на један њен део (насељено место, месну заједницу и сл).
Имајући у виду да грађанска иницијатива представља формалан и званичан начин општења грађана са скупштином јединице локалне самоуправе, закон је дефинисао минималан број грађана који мора да подржи одређену иницијативу, да би та иницијатива могла да буде узета у формално разматрање. Тако је закон практично рекао да грађанску иницијативу на територији одређене општине/града мора да подржи најмање 5% бирача са територије те општине/града, да би се она сматрала формалним актом.
На основу свега наведеног, закључак је да се 5% увек рачуна у односу на укупан број бирача у целој јединици локалне самоуправе, без обзира на то да ли се предмет грађанске иницијативе односи на целу јединицу локалне самоуправе или само један њен део, нпр. месну заједницу.