Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Питање се односи на расписивање конкурса за именовање директора установе културе чији је оснивач локална самоуправа, уз молбу да ми што хитније одговорите: Да ли Скупштина може да да сагласност за расписивање конкурса за именовање директора установе културе уколико је остало мање од 60 дана (30 дана) до истека мандата садашњег директора?
Чланом 35. Закона о култури („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009, 13/2016, 30/2016 – испр., 6/2020, 47/2021, 78/2021 и 76/2023) је прописано да се директор установе чији је оснивач јединица локалне самоуправе, именује на основу претходно спроведеног јавног конкурса, на период од четири године и може бити поново именован (став 1.). Ставом 2. овог члана је предвиђено да Јавни конкурс расписује и спроводи управни одбор установе уз претходну сагласност оснивача, док је ставом 4. истог члана предвиђено да се јавни конкурс расписује најкасније 60 дана пре истека мандата директора. Такође, овим чланом је прописано да уколико управни одбор не распише јавни конкурс у утврђеном року, обавезан је да о разлозима због којих јавни конкурс није расписан обавести оснивача.
Дакле, Закон је изричит по питању рока када се најкасније може расписати јавни конкурс, а то је 60 дана пре истека мандата директора, што значи да се сагласност оснивача мора прибавити пре тог рока, тј. не може да се распише 30 дана пре истека мандата директора.
Рок од 60 дана јер дефинисан из разлога да би могао да се спроведе конкурсни поступак пре него сто истекне мандат директору установе.
Обзиром да це у овом слуцају доци до истека мандата пре него сто се спроведе конкурс и изабере нови директор, као и чињенице да је Закон по том питању изрицит (расписује се конкурс најкасније 60 дана од истека мандата), потребно је да скупстина буде обавестена о разлозима због којих јавни конкурс није расписан, као и да је неопходно да именују вд директора након сто му истекне мандат. Након тога расписују конкурс и улазе у редован процес избора новог директора..
Поштовани, да ли се на радном месту руководилац Одсека за локалну пореску администрацију, које је разврстано у звању самостални саветник, може поставити лице које има законом прописано радно искуство, ради у звању саветник, оцењена је довољним бројем пута оценом „истиче се“, има положен инспекторски испит и има пет година рада на пословима „порески контролор“ (у смислу напредовања), а надасве питање због одредбе члана 45. Закона о инспекцијском надзору, којим је, између осталог, прописано да: „радом инспекције може руководити лице које, поред услова утврђених овим законом за рад на радном месту инспектора, има и најмање пет година радног искуства на пословима инспекцијског надзора, односно у области која је под надзором те инспекције“, имајући у виду да су радна места порески инспектори теренске контроле систематизована у том одсеку?
Приликом распоређивања службеника на радно место руководиоца унутрашње организационе јединице неопходно је имати у виду члан 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, број 88/2016, 12/2022, 113/2017 – др. закон, 95/2018 – др. закон, 86/2019 – др. закон, 157/2020 – др. закон, 123/2021 – др. закон и 19/2025 – др. закон). Према ставу 1. наведеног члана, радна места руководиоца унутрашње организационе јединице могу да се разврстају у звање вишег саветника (у аутономним покрајинама и граду Београду), то јест самосталног саветника, сарадника или вишег референта (у општинама и градовима). Став 2. члана 21. Уредбе утврђује да радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.
Према томе, на радно место руководиоца унутрашње организационе јединице не може бити разврстан службеник у звању саветника.
Како у конкретном случају службеник испуњава услове за напредовање и у погледу оцењивања и у погледу радног искуства за звање самосталног саветника, као и услов за руководиоца инспекције предвиђен чланом 45. Закона о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС“, бр. 36/2015, 44/2018 – др. закон и 95/2018), потребно је донети решење о премештају у складу са чланом 133ђ Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе. Приликом доношења решења о премештају, поред осталог, службенику се утврђује коефицијент предвиђен за звање самосталног саветника, као и додатни коефицијент у складу са чланом 5. Уредбе о коефицијентима за обрачун плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Сл. гласник РС“, бр. 44/2008 – пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 – др. закон, 23/2018, 95/2018 – др. закон, 86/2019 – др. закон, 157/2020 – др. закон, 123/2021 – др. закон, 19/2025 – др. закон и 39/2025).
Важно је имати у виду да је при доношењу решења о премештају, односно напредовању службеника у звање самосталног саветника и распоређивању на радно место руководиоца унутрашње организационе јединице, потребно водити рачуна о члану 34. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалних самоуправа, којим је утврђено да Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места може бити одређено да у звању самосталног саветника ради највише до 20% службеника. Такође, у складу са прописима који регулишу буџетски систем Републике Србије, потребно је водити рачуна о томе да се утврђени коефицијент за звање самосталног саветника, односно зарада за конкретног службеника, уклопи у масу предвиђену за зараде запослених у органима општине.
Приликом израде градске одлуке о радним времену угоститељских објеката, пре свега казнених одредби,да ли се може применити члан 39. Закона о прекршајима,ако се узме у обзир члан 96.Закона о угоститељству, који прописује ниже новчане казне: "Новчаном казном у износу од 30.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако: 1) на улазу у објекат не истакне видно пословно име, седиште, матични број, а на улазу у огранак, односно издвојено место, пословно име, седиште, матични број и назив или ознаку огранка, односно издвојеног места (члан 7. став 1. тачка 1), члан 41. став 1. тачка 1) и члан 55. став 1. тачка 1)); 2) на улазу у објекат не истакне видно назив објекта и врсту објекта према претежној врсти услуга које се у њему пружају (члан 7. став 1. тачка 2), члан 41. став 1. тачка 2) и члан 55. став 1. тачка 2)); 3) на улазу у угоститељски објекат не истакне видно прописано радно време и не придржава га се у свом пословању (члан 7. став 1. тачка 3), члан 41. став 1. тачка 3) и члан 55. став 1. тачка 3)). За прекршај из става 1. овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном у износу од 6.000 динара. За прекршај из става 1. овог члана казниће се и предузетник новчаном казном у износу од 20.000 динара." Да ли градском одлуком можемо прописати више новчане казне за непоштовање прописаног радног времена, а сходно Закону о прекршајима?
Указујемо да предметном одлуком не треба да се уређују питања која су већ уређена Законом о угоститељству (у наставку Закон). Ово се између осталог односи и на прописивање казнених одредби уређених Законом.
Тако, у конкретном случају, Законом је у члану 7. став 1. тачка 3) (или члан 41. став 1. тачка 3) и члан 55. став 1. тачка 3) прописана обавеза угоститеља да на улазу у угоститељски објекат видно истакне прописано радно време и да га се у свом пословању придржава. Одредбе чланова 41. и 55. односе се на објекте наутичког, односно ловног туризма и аналогном применом члана 7. Закона се односи на прописано радно време. Овде се под прописаним радним временом управо упућује на радно време прописано одлуком ЈЛС.
Даље, Закон за непоступање по напред наведеним одредбама прописује новчану казну у фиксном износу (прекршајни налог), (члан 96. Закона) које су, у погледу распона запрећених новчаних казни, усаглашене са одредбама члана 39. став 2. Закона о прекршајима.
С тим у вези, имајући у виду прописане одредбе напомиње се да оно што је уређено Законом се не може дерогирати подзаконским актом.
Уједно се упућује на ограничење овлашћења туристичких инспектора ЈЛС, који су прописани Законом и то у делу надзора над одредбама којима се прописује обавеза угоститеља у делу истицања пословног имена, седишта, матичног броја и др. имајући у виду одредбе члана 80. став 8. тач, 1) и 2) Закона, нити се предметне одредбе могу уређивати Одлуком о радном времену.
Такође се указује на одредбе члана 39. став 3. Закона о прекршајима где је прописано да одлукама скупштине аутономне покрајине, скупштине општине, скупштине града или скупштине града Београда, могу се прописати новчане казне само у фиксном износу, и то од минималног до половине највишег фиксног износа прописаног у ставу 2. овог члана.
Чланом 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору било је прописано да до доношења посебног закона којим ће се уредити плате и друга примања запослених у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, као и да до почетка примене овог посебног закона остају на снази, односно да се право на плату и друга примања из радног односа запослени на основу прописа који су на снази до почетка примене посебног закона. Како се решењима о разврставању и уговорима о раду не заснива радни однос, већ се наставлја радни однос који је раније заснован, то се у овим актима констатује наставак тог радног односа, па у том смислу се констатује да запослени наставлја да остварује право на плату према важећим прописима, односно констатује се да задржава затечени коефицијент, уз навођење појединачног акта којим је утврђена висина права на плату, односно висина коефицијента (решење о коефицијенту), односно наводи се који је коефицијент запослени имао у тренутку ступања на снагу Правилника (Мишљење СКГО). Чланом 37. став 1. Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе било је прописано да службенику, односно намештенику чија би основна плата применом овог закона била мања од затечене плате на радном месту на које је био распоређен, односно чије послове обавља на дан почетка примене овог закона, утврђене у складу са законом којим се уређује систем плата у јавном сектору на дан почетка примене овог закона, задржава право на плату коју је имао до почетка примене овог закона док његова основна плата, применом одредаба овог закона не достигне плату коју је имао. Наведени закони престали су да важе ступањем на снагу Закона о престанку важења Закона о систему плата запослених у јавном сектору, Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, Закона о запосленима у јавним службама и закона о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (Сл. гласник РС“, бр. 19/2025). Потписаним Протоколом, кроз измену Уредбе о коефицијентима, биће усклађена звања са звањима из Закона о запосленима у АП и ЈЛС. Молим вас да ми доставите мишљење да ли то значи да ће, уколико се утврди додатни минимални коефицијент, запослени који је распоређен на радно место које је разврстано у звање саветника, а који је задржао коефицијент самосталног стручног сарадника (затечени коефицијент), почев од маја месеца имати мању плату него што је имао.
С обзиром да је донет Закон о престанку важења Закона о систему плата запослених у јавном сектору, Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, Закона о запосленима у јавним службама и закона о платама запослених у јавним агенцијама и другим организацијама које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 19/2025) престала је и могућност да запослени остварују право на плату према прописима који су важили у том тренутку. Како је у међувремену донета Уредба о изменама и допуни Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима („Службени гласник РС“, бр. 39/2025) потребно је усагласити коефицијенте запослених са Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима.
Градска управа има могућност ангажовања лица на пројекту. Планирано је ангажовање лица које није у радном односу на неодређено време. Пројекат подразумева ангажовање до 50% радног времена. Да ли постоји могућност ангажовања лица на пројекту 50% ратдног времена и 50% на пословима управе? Трајање пројекта је 30 месеци. Питање је везано за ограничење од 6 месеци у току године колико лице може бити ангажовано на пословима управе
Чланом 70. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је, између осталог, да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) ради учешћа у припреми или реализацији одређеног пројекта, најдуже до завршетка пројекта. У овом случају није прецизирано у ком проценту лице може да обавља послове на реализацији пројекта, односно да ли у остатку радног времена може да ради друге послове. Овде је битна временска одредница ангажовања на одређено време. У случају реализације пројекта то може бити најдуже до завршетка пројекта. Што се тиче послова управе, рад на одређено време по основима наведеним у члану 70. закона има различите временске одреднице, па тако радни однос на одређено време може да се заснује ради замене одсутног запосленог до његовог повратка или због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године, и тако даље.
Због наведених различитих основа за заснивање радног односа на одређено време, као и различитих временских одредница, сматрамо да се истовремено не може ангажовати лице на пројекту 50%, а 50% за послове управе, без раздвајања та два ангажовања и његовог везивања за различите основе (реализација пројекта, замена одсутног запосленог, повећан обим посла и друго).
Даље, треба споменути и перспективу ових ангажовања у смислу Закона о буџетском систему. Чланом 27к. став 4. Закона о буџетском систему („Службени гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – измене, 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – др. закон, 92/2023 и 94/2024) предвиђено је да почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства. Даље се у ставу 5. каже да се у ограничење из става 4. овог члана не убрајају лица у радном односу на одређено време ради замене одсутног запосленог до његовог повратка, лица радно ангажована посредством Националне службе за запошљавање у циљу спровођења мера активне политике запошљавања у складу са прописима који уређују област запошљавања (јавни радови и додатно образовање и обуке), лица ангажована ради реализације пројеката који се финансирају средствима Европске уније или средствима донација, уколико се накнаде за њихов рад, са припадајућим порезима и доприносима, финансирају из ових извора, као и лица ангажована од стране корисника програма обуке, акредитованих реализатора обуке који су уписани у Сталну листу предавача и других реализатора обука коју води Национална академија за јавну управу.
Дакле, различита ангажовања на одређено време имају различит третман по члану 27к Закона о буџетском систему у смислу ограничења броја лица и тражења сагласности за додатно радно ангажовање.
Уредбом о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“, бр. 159/2020 и 116/2023), утврђено је да јединице локалне самоуправе достављају Министарству државне управе и локалне самоуправе молбу за ново запошљавање и за одобравање додатног радног ангажовања на Обрасцу ПРМ, да Министарство Комисији подноси предлог акта о давању сагласности за попуњавање слободних, односно упражњених радних места. На првој страни ПРМ обрасца попуњавају се подаци у погледу тражене стручне спреме и броја извршилаца. Молим вас да ми доставите мишљење да ли у образложењу ПРМ обрасца треба навести само стручну спрему или треба навести називе радних места са звањима из Правилника о систематизације за чије се попуњавање тражи сагласност (у складу је са Кадровским планом), с обзиром да Комисија даје сагласност за попуњавање слободних, односно упражњених радних места.
Чланом 5. став 3. Уредбе о поступку за прибављање сагласности за ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава („Сл. гласник РС“, бр. 159/2020 и 116/2023) предвиђено је да је надлежни орган дужан да размотри приспеле молбе, нарочито водећи рачуна о попуњености систематизованих радних места, динамици запошљавања код сваког појединачног подносиоца молбе из своје надлежности, као и значају радних места чије се попуњавање захтева и да оне молбе које оцени оправданим проследи Министарству финансија ради прибављања мишљења, најкасније до 10. у месецу.
Надлежни орган у смислу наведеног члана за молбе органе јединице локалне самоуправе је Министарство државне управе и локалне самоуправе, у складу са чланом 4. наведене Уредбе.
Дакле, с обзиром да је навођење радних места за које се тражи сагласност за ново запошљавање од значаја за одлучивање Министарству државне управе и локалне самоуправе да ли ће молбу као оправдану даље проследити Министарству финансија, сматрамо да је неопходно у ПРМ обрасцу навести радна места за која се тражи сагласност.
У случају да на јавном конкурсу буде изабран кандидат који је већ у радном односу код послодавца (јавни конкурс за радно место у звању млађег саветника а на конкурсу је изабран кандидат који је већ у радном односу код послодавца у звању виши референт више од 5 година) и на тај начин не дође до промене броја запослених код послодавца, да ли се може сматради да ово није ново запослење, односно да не подлеже ограничењу из члана 27к Закона о буџетском систему и да се може расписати још један конкурс без тражења сагласности?
Чланом 27к. став 1 Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009… и 92/2023) прописано је да у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2026. године корисницима јавних средстава дозвољено је да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години), док о пријему новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника изнад тог процента одлучује тело Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Чланом 106. став 6 Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) прописано је да ако је изабран кандидат који није службеник, руководилац у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата доноси решење о његовом пријему у радни однос, а ако је изабран кандидат који је већ службеник код послодавца, руководилац доноси решење о премештају применом одредаба овог закона о премештају после интерног конкурса.
Лице које је у радном односу није новозапослени код конкретног корисника, већ је у радном односу код њега, па се његово распоређивање путем премештаја не узима у ограничење од 70%. Другим речима, ако конкретан корисник јавних средстава попуњава упражњено радно место премештајем запосленог са радног места, све у оквиру истог корисника – послодавца, у оквиру исте систематизације, онда се не ради о новом запошљавању већ о попуњавању радних места премештајем.
Како је чланом 197. став 1. тачка 3) Закона о раду („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење), прописано да послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са корисником старосне пензије, а чланом 117. став 4. Закона о пензијском и инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004 – одлука УСРС, 84/2004 – др. закон, 85/2005, 101/2005 – др. закон, 63/2006 – одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – одлука УС, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022, 76/2023 и 94/2024), прописано да се кориснику породичне пензије не обуставља исплата породичне пензије у случају када је остварио уговорену накнаду на месечном нивоу у износу нижем од најниже основице у осигурању запослених, важеће у моменту уплате доприноса, молимо за мишљење да ли се може закључити уговор о обављању привремених и повремених послова са корисником превремене пензије и корисником породичне пензије?
Сходно члану 197. став 1. тачка 3) Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) послодавац може за обављање послова који су по својој природи такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова са корисником старосне пензије.
Дакле, Закон о раду није предвидео могућност да се уговор о обављању привремених и повремених послова закључује са корисником породичне пензије. Што се превремене пензије тиче, сматрамо да се ради о врсти старосне пензије и да се са овим корисницима може закључити уговор о обављању привремених и повремених послова.
Да ли се решење о постављењу доставља свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку, па чак и оним кандидатима који су искључени из изборног поступка, зато што се нису одазвали позиву за проверу прве компетенције, тј. ОФК и ПФК. Да ли у том случају, против решења о постављењу имају право жалбе или да директно покрену управни спор? Хвала унапред!
Чланом 104. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да конкурсна комисија саставља списак кандидата који на основу података из пријаве на конкурс испуњавају услове за запослење на радном месту и међу њима спроводи изборни поступак.
Чланом 54. Уредбе о спровођењу интерног и јавног конкурса за попуњавање радних места у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 107/2023) прописано је да се у првој фази изборног поступка за лица на положају врши провера општих и посебних функционалних компетенција, као и да комисија сачињава извештај о резултатима провере наведених компетенција свих кандидата који су учествовали у провери и доставља га Служби, ради обједињавања и обавештавања кандидата о наредној фази изборног поступка.
Чланом 30. став 6 исте уредбе предвиђено је да кандидат који не испуни унапред одређено мерило у складу са одредбама ове уредбе за проверу једне или више компетенција, односно за једну фазу изборног поступка или се не одазове позиву да учествује у провери једне компетенције искључује се из даљег тока изборног поступка о чему ће бити обавештен у складу са чланом 28. став 2. ове уредбе.
Чланом 108. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да се решење о пријему у радни однос изабраног кандидата односно решење о премештају доставља свим кандидатима који су учествовали у изборном поступку.
Сходно наведеном, кандидатима који се нису одазвали позиву за проверу компетенција у првој фази изборног поступка (ОФК и ПФК) се сматрају учесницима изборног поступка и доставиће им се решење о постављењу те с тим имају и право на жалбу.
Да ли радник Општинске управе, који не испуњава услове за напредовање у више звање за премештај на руководеће радно место, због оцењивања, па из тог разлога не може да се јави ни на интерни конкурс за попуњавање тог руководећег радног места, има право да учествује за то радно место на јавном конкурсу или се на тај начин изиграва Закон о запосленима у јединицама аутономне покрајне и локалне самоуправе?
Чланом 19. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) прописано је да су при запошљавању свим кандидатима под једнаким условима доступна сва радна места. Избор кандидата заснива се на стручној оспособљености, знању и вештинама, односно провери компетенција. При запошљавању води се рачуна о томе да национални састав, заступљеност полова и број особа са инвалидитетом одражава, међу запосленима, у највећој могућој мери, структуру становништва.
Дакле, на јавном конкурсу под једнаким условима могу учествовати и службеници који су већ запослени у органу ЈЛС и који испуњавају услове из јавног конкурса.
Постовани, уколико имамо Просторни план из 1991.године који има један обухват грађевинског подруција, у току израде садасњег Просторног Плана је грађевинско подруције знацајно смањено. Како катастар непокретности није азурно спроводио претходне планове и намене парцела и стављање забелезбе за обавезу плацања промене намене из пољопривредног у грађевинско, долазимо у ситуацију да су неке парцеле биле грађевинске јос 1991.године, а сад су пољопривредне. Нигде не проналазим појасњење и могуцност врацања грађевинског земљиста у пољопривредно? Ако мозе неко појасњење, да ли је могуце смањивати обухват грађевинског земљиста прогласеног Просторним планом из 1991.године а и из 2015.године. Хвала унапред
Промена намене пољопривредног земљишта у грађевинско уређена је чланом 88 Закона о планирању и изградњи. Када се планским документом промени намена пољопривредног и шумског у грађевинско земљиште, орган надлежан за доношење планског документа је дужан да у року од 15 дана од дана ступања на снагу тог документа, органу надлежном за послове државног премера и катастра достави плански документ који садржи попис катастарских парцела којима је промењена намена или опис границе планског документа са пописом катастарских парцела са одговарајућим графичким приказом. Орган надлежан за послове државног премера и катастра у року од 15 дана по добијању акта из става 1. овог члана решењем проводи насталу промену и ставља забележбу о обавези плаћања накнаде за промену намене пољопривредног и шумског земљишта у базу података катастра непокретности из које се издаје лист непокретности. Пољопривредно земљиште којем је планским документом промењена намена у грађевинско, до привођења земљишта намени може се користити за пољопривредну производњу.
Увидом на интернет страници општине Рача може се утврдити да је тренутно важећи Просторни план општине Рача усвојен 2012. године и да исти садржи уређене основе за сеоска насеља. Није нам познато да ли је општинска управа Рача након усвајања Просторног плана општине Рача 2012. године доставила опис граница уређених основа за сеоска насеља са пописом катастарских парцела које су промениле намену надлежној служби катастра.
Према подацима са интернет странице општине Рача у току је поступак израде новог Просторног плана општине. Није нам познато у којој се фази израде налази овај плански документ. Из доступне документације за Рани јавни увид може се приметити да се план израђује на основу циљева одрживог развоја, да је први, основни правац развоја општине пољопривреда, а да је један од циљева у области развоја мреже и функције насеља и центара “сагледавање реалних потреба приликом одређивања грађевинских подручја насеља”, што је и разумљиво, јер је у претходном периоду дошло до значајног пада броја становника у општини. Такође, у истом материјалу за РЈУ у оквиру одељка “Оквирни приказ пројекције развоја планског подручја” наведено је да ће се на нивоу PPO грађевинско подручје незнатно повећати (за око 2%) и поред демографске стагнације: “Планира се задржавање постојећих грађевинских подручја насеља и ширење појединих грађевинских подручја у насељима, у којима се предвиђа интензивнији територијални развој. Извршиће се заокруживање започетих, изграђених целина, уз максимално уважавање потребе заштите квалитетног пољопривредног земљишта. Грађевинска подручја насеља одређена су као оријентационе просторне целине, које обухватају грађевинско земљиште и окућнице са обрадивим земљиштем. Нова градња у постојећим насељима планира се у оквиру граница грађевинског подручја насеља.“
Из свега наведеног, а према јавно доступним информацијама, не може се закључити да ће доћи до значајног смањења грађевинског подручја израдом и усвајањем новог Просторног плана. Што се тиче третмана постојећих катастарских парцела у оквиру важећег Просторног плана општине, њихова намена се утврђује на основу Планиране намене из важећег просторног плана. Власници земљишта могу у току јавног увида уложити примедбе и тако утицати на коначно планско решење. Израда новог PPO свакако представља прилику да се још једном размотре планиране намене земљишта.
Запослена је поднела писмени захтев за раскид радног односа -давањем отказа због одласка у породичну пензију. Закључили смо да не испуњава услов за старосну и превремену пензију. Да ли смо дужни да запосленој услед отказа због одласка у породичну пензију исплатимо отпремнину и и који су нам докази за то потребни. Срдачан поздрав!
Чланом 119. Закона о („Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) између осталог прописано је да је послодавац дужан да исплати, у складу са општим Актом запосленом отпремнину при одласку у пензију, најмање у висини две просечне зараде.
Право на отпремнину приодласку у пензију остварује запослени којем престаје радни однос због испуњења услова, односно остваривања права на пензију, без обзира на то да ли се ради о старосној, инвалидској, породичној или превременој старосној пензији.
О томе се изјаснило и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Мишљењу бр. 011-00-717/2017-02 од 27.10.2017.