Питања и одговори

Регистратор у складу са чланом 19. став 2. Закона о становању и одржавању зграда („Сл. гласник РС“ бр.104/16 и 9/20) у поступку регистрације искључиво врши проверу испуњености формалних услова за упис податка у Регистар, који су предмет регистрације и објављивања, на основу чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступка у којима су документи донети. Имајући у виду наведену одредбу закона регистратор нема обавезу да приликом доношења решења о регистрацији испитује тачност чињеница из пријаве, веродостојност приложених докумената и правилност и законитост поступка у којима су документи донети, већ одговорност за то има подносилац пријаве. Што се тиче питања да ли закупац може бити биран за управника стамбене заједнице, одговор би био да уколико је власник посебног дела овластио закупца да врши његова права као члана скупштине, у том случају то лице може бити изабрано за управника и онда закупац као управник стамбене заједнице подноси пријаву за регистрацију податка.

Против решења о регистрацији подносилац пријаве у складу са чланом 31. Закона може изјавити жалбу општинском, односно градском већу надлежне јединице локалне самоуправе у року од десет дана од дана достављања, а најкасније у року од 30 дана од дана објављивања на интернет страни Регистра. Жалба не одлаже извршење решења. У вези са питањем да ли разрешени професионални управник може бити подносилац жалбе, члан 151. тачка 6) Закона о општем управном поступку прописује да жалбу може поднети свако лице на чија права, обавезе или правне интересе може да утиче исход управног поступка. У наведеном случају у складу са чланом 27. Закона о становању и одржавању зграда прописано је да је подносилац пријаве (стамбена заједница или управник) дужан да Регистратору у јединици локалне самоуправе, поднесе пријаву за измену податка у Регистру у року од 15 дана од дана настанка промене, што значи да су то овлашћена лица за подношење жалбе на решење регистратора.

Чланом 14. Закона о јавном здрављу ("Сл. гласник РС", бр. 15/2016) прописано је да „друштвена брига за јавно здравље на нивоу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе обухвата мере за обезбеђивање и спровођење активности у областима деловања јавног здравља, у оквиру посебних програма из области јавног здравља, од интереса за становништво на територији аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, и то:

1) међусекторску сарадњу, координацију, подстицање, организацију и усмеравање спровођења активности у областима јавног здравља која се остварује заједничком активношћу органа аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе, носилаца и учесника у области јавног здравља;

2) праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе, као и предлагање и предузимање мера за њихово унапређење;

3) промоцију здравља и спровођење мера за очување и унапређење здравља и животне средине и радне околине, епидемиолошки надзор, спречавање и сузбијање заразних и незаразних болести, повреда и фактора ризика;

4) обезбеђивање услова за обављање делатности здравствених установа, планирање и остваривање програма у области јавног здравља;

5) обезбеђивање услова за брзо реаговање у кризним и ванредним ситуацијама у складу са мерама Владе;

6) обезбеђивање услова за праћење стања животне средине (воде, ваздуха, земљишта, буке, вибрација, јонизујућег и нејонизујућег зрачења) и утицаја фактора животне средине и радне околине на здравље;

7) обезбеђивање услова за снабдевање становништва здравствено исправном водом за пиће и безбедном храном, диспозицију отпадних материја и одговарајуће услове животне средине и радне околине;

8) обезбеђивање услова за обављање активности из области епидемиолошког надзора;

9) јачање капацитета носилаца активности и учесника у областима деловања јавног здравља;

10) обавештавање надлежних државних органа и јавности о свим ризицима и другим јавноздравственим проблемима који могу имати негативне последице по здравље становништва;

11) подршку раду и развоју носилаца активности и учесника у систему јавног здравља на својој територији, у складу са законом.

Аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе доноси и финансира посебне програме из области јавног здравља за своју територију, које сачињавају у сарадњи са институтима и заводима за јавно здравље, у складу са законом.

Чланом 15. истог закона предвиђено је да Савет за здравље који је образован у јединици локалне самоуправе, обавља и одређене послове из области деловања јавног здравља, и то:

2) прати извештаје института и завода за јавно здравље о анализи здравственог стања становништва на територији јединице локалне самоуправе која за то наменски определи средства у оквиру посебних програма из области јавног здравља из члана 14. овог закона, као и предлаже мере за њихово унапређење, укључујући мере за развој интегрисаних услуга у локалној самоуправи.

Чланом 22. истог закона утврђено је да Институт односно завод за јавно здравље за територију за коју је основан самостално или у сарадњи са другим учесницима у систему јавног здравља предлажу јединицама локалне самоуправе програме из области јавног здравља.

Јединице локалне самоуправе финансирају програме из члана 14. став 2. овог закона, које спроводе институти и заводи самостално или у сарадњи са другим учесницима, а координирају институти и заводи за јавно здравље за територију за коју су основани.

Програми из ст. 1. и 2. овог члана односе се на:

1) израду градског односно општинског плана јавног здравља;

2) контролу квалитета животне средине;

3) контролу здравствене исправности воде за пиће;

4) контролу здравствене безбедности хране;

5) контролу организоване исхране специфичних категорија становништва (предшколске и школске деце, студената, социјално-материјално угрожених, болничке исхране, исхране у домовима за старе и др.);

6) израду акционих планова за поступање у кризним и ванредним ситуацијама;

7) мишљења о документима просторног и урбанистичког планирања, укључујући и техничку документацију, у делу који се односи на здравље становништва;

8) унапређење квалитета здравствене заштите;

9) спровођење епидемиолошког надзора, укључујући и надзор над националним програмом имунизације;

10) прикупљање и анализу података у областима деловања јавног здравља, интерпретацију јавно-здравствених информација и њихово коришћење у процесу доношења одлука и креирању јавно-здравствених активности;

Осим ових законских одредаба, важно је указати и на Правилник о ближим условима и обавезама за деловање у области јавног здравља („Сл. гласник РС“, бр. 94 од 27. децембра 2019. године) а посебно на члан 16. који прописује да јединица локалне самоуправе у сарадњи са институтима и заводима за јавно здравље и другим учесницима, кроз израду плана јавног здравља и акционог плана у области јавног здравља дефинишу приоритете у области јавног здравља за своју територију.

Програми из области јавног здравља који се финансирају из буџета јединице локалне самоуправе усмерени су ка реализацији приоритета дефинисаних планом јавног здравља, као и на друге активности према процени и могућностима носилаца и учесника у области јавног здравља.

Анализа здравственог стања становништва и праћење и анализа стања животне средине и њеног утицаја на здравље становништва на одређеној територији предвиђена је програмом који се финансира из буџета јединица локалне самоуправе, а који спроводе институти односно заводи за јавно здравље у складу са законом.

Реализација неведених програма се спроводи директним уговарањем измећу јединица локалне самоуправе и института односно завода за јавно здравље у складу са надлежностима прописаним законом.

Анализа здравственог стања је обавезни програм из области друштвене бриге о јавном здрављу, који се на годишњем нивоу финансира и ради на захтев града/општине, а искључиво право израде Анализе имају територијално надлежни институти/заводи за јавно здравље. Део анализе су закључци и препоруке за унапређење у областима јавног здравља, који се касније, у складу са планом јавног здравља, реализују кроз друге посебне програме ЈЗ.

У Систему за размену података (стари назив еЗУП) коме се приступа преко портала еУправа постоје web сервиси органа за које се, уколико постоји законски основ, може тражити приступ запосленима у другом органу. У Обрасцу захтева за вршење увида и прибављање података електронским путем потребно је навести захтевани web сервис из Каталога еСервиса који постоји у Систему за размену података. Овом систему администратор органа, као и други запослени којима су дата одговарајућа овлашћења за приступ, могу извршити увид у Каталог web сервиса. Значи, да би приступили одређеном сервису морате знати који web сервис обезбеђује тражене податке. У вези података о власницима возила, који су локалној пореској администрацији потребни ради спровођења мера принудне наплате и установљавања претходне мере обезбеђења наплате, обавештавамо вас да у Систему за размену података не постоји web сервис МУП који би на основу ЈМБГ дао податак за возила тог лица. У том систему, између осталог, постоји web сервис МУП под називом Подаци о власнику/кориснику возила, при чему овај сервис као улазне податке за претрагу захтева регистрациону ознаку возила и ЈМБГ особе, али локална пореска администрација не располаже подацима о регистрационој ознаци возила, тако да то није сервис који се може користити у поступцима наплате. У складу са наведеним, за добијање података о возилима пореског обвезника, МУП-у се можете обратити писаним путем или захтев може доставити електронски овлашћено лице из локалне пореске администрације преко општег електронског захтева који постоји у Систему за размену података.

На основу изнетих информација, мишљења смо да би требало испитати могућност примене одредби члана 70. Закона о планирању и изградњи, имајући у виду да је на предметној парцели у својини ЈЛС изграђен бесправни објекат. Да би се покренуо поступак одређивања/утврђивања земљишта за редовну употребу објекта, потребно је проверити да ли је за предметни помоћни објекат који је изграђен без одобрења за изградњу поднет захтев за озакоњење, односно проверити када је предметни објекат изграђен (пре или након 2015. године). Уколико је објекат изграђен пре 2015. године и уколико за исти постоји захтев за озакоњење, надлежни орган за озакоњење може прекинути поступак озакоњења и одредити земљиште за редовну употребу објекта (земљиште под објектом). Подносилац захтева се може обратити и са захтевом за утврђивање земљишта за редовну употребу објекта, када ће најпре служба за послове урбанизма издати мишљење о томе да ли предметна парцела преставља грађевинску парцелу, или је потребно израдити пројекат препарцелације. Пројекат парцелације израђује подносилац захтева о свом трошку. У сваком случају, у поступку утврђивања земљишта за редовну употребу објекта ће се утврдити земљиште које је могуће отуђити непосредном погодбом власнику бесправно изграђеног објекта. Решење о утврђивању земљишта за редовну употребу објекта биће достављено општинском правобраниоцу.

Уколико је објекат изграђен након 2015. године, не постоје законски услови за озакоњење истог, па се поставља питање сврсисходности поступка отуђења земљишта из јавне својине.

Чланом 174. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) предвиђено је да запослени може бити привремено упућен на рад код другог послодавца на одговарајући посао ако је привремено престала потреба за његовим радом, дат у закуп пословни простор или закључен уговор о пословној сарадњи, док трају разлози за његово упућивање, а најдуже годину дана. Запослени може, уз своју сагласност, у случајевима из става 1. овог члана и у другим случајевима утврђеним општим актом или уговором о раду, да буде привремено упућен на рад код другог послодавца и дуже од годину дана, док трају разлози за његово упућивање. Запослени може да буде привремено упућен у смислу става 1. овог члана у друго место рада ако су испуњени услови из члана 173. став 1. тачка 2) овог закона. Запослени са послодавцем код кога је упућен на рад закључује уговор о раду на одређено време. По истеку рока на који је упућен на рад код другог послодавца запослени има право да се врати на рад код послодавца који га је упутио.

Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023)  се у члану 6. између осталог каже да се на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе, као и колективни уговор код послодавца.

Дакле, да би се службеник из органа јединице локалне самоуправе био упућен на рад код другог послодавца потребно је да се пре упућивања руководиоци споразумеју о томе – начелник управе, као руководилац органа управе, и директор јавног предузећа, тј. да сачине писмени споразум о упућивању запосленог са навођењем разлога за упућивање.

Упуство о канцеларијском пословању органа држане управе („Сл. гласник РС“ бр. 20/2022) прописује у делу „Непосредан пријем документарног материјала“ да уколико поднесак приликом непосредне предаје садржи формални недостатак (није наведена идентификациона ознака странке, њена адреса и слично), писар указује странци на те недостатке и поучава је како да их отклони. Ако странка и поред упозорења захтева да преда поднесак, писар у Писарници означава да је у питању NN лице (ако није идентификовао странку) или саставља другу белешку која ће бити видљива у предмету и креира Обавештење о неуредном поднеску и начин како да се уреди, као и рок који не може бити краћи од осам дана, које непосредно уручује странци.

Након уписа обавезних података, у Писарници се формира предмет којем се додељује статус „Формиран предмет”.

На основу чл. 8. Уредбе о оцењивању службеника („Сл.гласник РС“, бр.2/2019) радне циљеве утврђује оцењивач после разговора с службеником, пре почетка сваког периода за оцењивање, а најкасније 15 дана после почетка периода за оцењивање.

Постављени радни циљеви уносе се, према редоследу њиховог значаја, у посебан акт који потписују оцењивач и службеник, чиме службеник потврђује да је упознат са годишњим циљевима. Примерак акта са утврђеним радним циљевима оцењивач доставља унутрашњој јединици у органу, служби и организацији која је задужена за управљање људским ресурсима да би га приложила у персонални досије службеника, док по један примерак акта задржавају оцењивач и службеник.

У члану 24. исте Уредбе се каже да пошто истекне период за оцењивање, оцењивач припрема извештај о оцењивању службеника. Изузетно, извештај о оцењивању припрема се превремено, у року од 10 дана по истеку квартала, ако оцењивач у једном кварталу вреднује службеника за резултате постигнуте у извршавању послова радног места и постављених циљева најнижом оценом. Извештај о оцењивању садржи предлог оцене службенику и податке значајне за предлагање оцене, који се односе на примере стварног радног понашања, односно остварених резултата. Извештај о оцењивању у смислу става 1. овог члана (Образац 1.) и Извештај о превременом оцењивању у смислу става 2. овог члана (Образац 3.) одштампан је уз ову уредбу и чини њен саставни део.

На основу чл. 30. исте Уредбе службеник уноси у извештај о оцењивању своје коментаре на извештај и ако се не слаже с предложеном оценом или коментарима оцењивача, разлоге свог неслагања. Службеник уписује испод свог коментара датум кад је дао коментар и потписује се, после чега оцењивач потписује извештај о оцењивању.

На основу чл. 31. исте Уредбе оцењивач доставља без одлагања потписан извештај о оцењивању контролору. У року од десет дана од дана када је примио извештај о оцењивању контролор проверава извештај, решава могуће несугласице између оцењивача и службеника и уписује у извештај своје коментаре на предложену оцену и извештај.

Чланом 35. исте Уредбе уређен је поступак доношења решења. Руководилац органа, пошто од јединице за управљање људским ресурсима прими правилно припремљен извештај о оцењивању, доноси решење којим службенику одређује оцену. Предлог решења којим се службенику одређује оцена припрема јединица за управљање људским ресурсима.

Решење о оцењивању се свакако доноси, без обзира да ли је службеник потписао листу радних циљева или не. У тим изузетним случајевима, када није постигнута сагласност у погледу радних циљева, оцењивач ће их утврдити једнострано. Службенику свакако остаје опција да изјави жалбу надлежној жалбеној комисији на решење којим му је одређена оцена у року од осам дана од дана када је примио решење, у којој ће између осталог као аргумент навести и разлоге због којих се није сагласио са листом радних циљева.

Члан 51. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе каже:

„Запослени има право на солидарну помоћ за случај:

1) дуже или теже болести запосленог или члана његове уже породице или теже повреде запосленог или обављања специјалистичких лекарских прегледа у оквиру лечења дуже и теже болести запосленог који се не финансирају из обавезног здравственог осигурања или за које би запослени на основу заказаног термина прегледа чекао дуже од годину дана,

2) набавке медицинско техничких помагала запосленог или члана његове уже породице,

3) здравствене рехабилитације запосленог,

4) настанка теже инвалидности запосленог,

5) набавке лекова за запосленог или члана уже породице,

6) помоћ породици за случај смрти запосленог и запосленом за случај смрти члана уже породице,

7) месечну стипендију током редовног школовања за децу запосленог чија је смрт наступила као последица повреде на раду или професионалног обољења - до висине месечне просечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а уколико деца бораве у предшколској установи послодавац је дужан да надокнади трошкове боравка у предшколској установи.

8) помоћ због уништења или оштећења имовине, елементарних и других ванредних догађаја - до висине неопорезивог износа који је предвиђен законом којим се уређује порез на доходак грађана,

9) рођења детета запосленог - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике,

10) помоћ запосленој за вантелесну оплодњу - највише до три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике, а на основу уредне документације,

11) другу солидарну помоћ за побољшање материјалног и социјалног положаја запосленог у складу са мерилима прописаним општим актом послодавца и расположивим финансијским средствима.

Члановима уже породице у смислу овог члана, сматрају се брачни или ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник, штићеник и старатељ запосленог.

У случају да је више чланова уже породице запослено код послодавца, право на солидарну помоћ за члана уже породице из става 1. тач. 1), 2), 5), 8) и 9) остварује један запослени.

Дужа или тежа болест односно тежа повреда у смислу става 1. тачка 1) овог члана постоји ако је запослени одсутан са рада најмање 30 дана непрекидно због спречености за рад услед болести, односно повреде.

Право из става 1. тач. 1), 2) и 5) овог члана запослени не остварује за чланове уже породице који су право на помоћ остварили код послодавца код кога раде, који обављају самосталну делатност или примају пензију која је већа од висине просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике у тренутку подношења захтева.

Солидарна помоћ у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. тач. 1)-5) овог члана признаје се на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Солидарна помоћ у случају утврђеном у ставу 1. тачка 6) овог члана признаје се породици и остварује се, по захтеву члана породице који се подноси у року од 90 дана од дана када је наступио основ за исплату солидарне помоћи, највише до висине две просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике.

Породицу у смислу става 7. овог члана чине брачни и ванбрачни партнер, деца, родитељи, усвојилац, усвојеник и старатељ.

Запослени може да оствари право на солидарну помоћ, уколико право на медицинско техничка помагала, апарате за рехабилитацију, лекове и др. није остварено у складу са другим прописима из области обавезног социјалног осигурања, борачко-инвалидске заштите и другим прописима.“

Дакле, солидарна помоћ за случај дуже и теже болести може се исплатити на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету органа јединице локалне самоуправе, а највише до висине три просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. С обзиром да је у наведеном колективном уговору дат максимални износ који се може исплатити, потребно је да послодавац појединачним колективним уговором или другим актом уреди услове и критеријуме за доделу солидарне помоћи, као и висину солидарну помоћи у конкретним случајевима.

У сваком случају, износ солидарне помоћи не обавезује послодавца да тај износ и исплати, већ ће се послодавац водити расположивим средствима у буџету уколико није посебно уредио висину солидарне помоћи у конкретним случајевима.

Уколико је функционални статус детета једни разлог због којег васпитач “одбија” да дете са сметњама у развоју поведе на једнодневни излет са вршњацима, то би неспорно било дискриминаторско поступање. Забрана дискриминације у образовним установама прописана је чланом 110. Закона о основама система образовања и васпитања и гласи: “У установи су забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Не сматрају се дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.

Установа је дужна да предузме све мере прописане овим законом када се посумња или утврди дискриминаторно понашање у установи. Ближе критеријуме за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика, одраслог, родитеља односно другог законског заступника или трећег лица у установи, заједнички прописују министар и министар надлежан за људска и мањинска права.

Поступање установе када се посумња или утврди дискриминаторно понашање, начине спровођења превентивних и интервентних активности, обавезе и одговорности запосленог, детета, ученика, одраслог, родитеља односно другог законског заступника, трећег лица у установи, органа и тела установе и друга питања од значаја за заштиту од дискриминације, прописује министар.” У случају да постоје баријере за укључивање детета у активности ван предшколске установе, обавеза тима за додатну подршку детета, као и Тима за инклузивно образовање установе је да ове препреке идентификује и да нађе начин за њихово превазилажење. Уколико су потребна додатна средства или мере које превазилазе ресурсе установе, предшколска установа се може обратити интерресорној комисији за мишљење о потребној додатној подршци.

Поводом вашег питање које се односи на околност да сте у поступку озакоњења објекта дошли до податка да је у Г листу (теретни лист) листа непокретности утврђено да је уписано право плодоуживања у корист неког лица које није подносилац захтева за озакоњење, дајемо следеће мишљење:

Према одредбама важећег Закона о озакоњењу, предмет озакоњења може бити објекат за који власник достави доказ о одговарајућем праву на грађевинском земљишту или објекту, зависно од тога која врста радова, односно врста објекта је предмет озакоњења.

Према овим одредбама Закона терет уписан у Г листу листа непокретности по било ком основу не би могао да буде сметња за сам поступак озакоњења таквог објекта.

Правна природа института права плодоуживања у корист неког лица даје могућност том лицу да ствар користи (употребљава, станује) али не и да са истом располаже. Право располагања је и даље у рукама лица које је уписано као власник непокретности, с тим да је иста оптерећена правом трећег лица да ствар употребљава (да у њој живи и слично) до краја свог живота, односно до истека права плодоуживања уколико је исто Уговором ограничено.

У сваком случају, мишљења смо да се поступак озакоњења, као поступак од јавног интереса, може наставити без обзира да ли основ коришћења ствари по основу права плодоуживања и даље постоји из разлога јер се озакоњењем не смањује право плодоуживаоца да ствар и даље користи и употребљава на начин као и пре самог озакоњења.

Међутим како бисте били сигурни у исправност ваше одлуке потребно је да позовете подносиоца захтева да вам достави податак да ли је основ тако уписаног права плодоуживања отпао у овом тренутку, односно да ли је могуће брисање уписаног права у катастру.

За свако додатно тумачење прописа из области озакоњења молимо вас да се обратите ресорном Министарству.

Поводом вашег питања да ли постоји могућност откупа парцеле која је у катастру непокретности уписана као некатегорисани пут и као таква у јавној својини општине указујемо на следеће:

Одредбама Закона о јавној својини прописано је на који начин и у ком поступку се спроводи поступак отуђења непокретности у јавној својини.

Чињеница да је нека непокретност уписана у јавну евиденцију као јавна својине општине обавезује да се код сваког поступка отуђења примене одредбе Закона о јавној својини и према надлежностима утврђеним у Статуту општине спроведе поступак.

Међутим, овде се поставља питање и могућности покретања таквог поступка обзиром да је непокретност уписана као некатегорисани пут.

Наиме, чланом 7. став 1. Закона о путевима ("Сл. гласник РС", бр. 41/2018, 95/2018 - др. закон и 92/2023 - др. закон), прописано је да јединица локалне самоуправе уређује и обезбеђује обављање послова који се односе на изградњу, реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање некатегорисаним путевима у насељу.

Ставом 3. истог члана Закона прописано је да је надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан да донесе одлуку о утврђивању некатегорисаних путева у складу са законом којим се уређује локална самоуправа.

Према томе, како је на територији ваше општине Одлуком утврђено да се одређени пут на одређеној катастарској парцели има сматрати некатегорисаним путем до Измене такве Одлуке исти се мора тако и користити према утврђеној намени, односно не постоји могућност да се са истим располаже на било који начин.

На крају, према Закону о путевима јединица локалне самоуправе уређује и обезбеђује обављање послова који се односе на изградњу, реконструкцију, одржавање, заштиту, коришћење, развој и управљање некатегорисаним путевима у насељу.

Тако да везано за други део вашег питања које се односи на то да ли је могућа одређена нивелација некатегорисаног пута потребно је да се обратите надлежном органу ваше општине за управљање некатегорисаним путевима.

Чланом 34. Посебног колективног уговора за државне органе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Здравствени радници и здравствени сарадници у Управи за извршење кривичних санкција остварују право на минули рад из става 1. овог члана и за године рада проведене у радном односу у установама здравствене, односно социјалне заштите. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје. Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године.

Дакле, државном службенику у јавном тужилаштву у овом конкретном случају ће за минули рад бити признате године рада проведене у радном односу у јединици локалне самоуправе, али не и године рада проведене у предшколској установи јер нису признате Посебним колективним уговором за државне органе с обзиром да се ради о установи.