Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Одредбом члана 145. став 1. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да се за лакше повреде дужности из радног односа службенику може изрећи новчана казна до 20% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена. Формулација „може“ указује да закон даје овлашћење, али не и обавезу да се новчана казна изрекне у сваком случају лакше повреде дужности.
Чланом 145. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - др. закон, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон, 123/2021 - др. закон и 92/2023) предвиђено је да се за лакше повреде дужности из радног односа службенику може изрећи новчана казна до 20% његове основне плате, за месец у коме је новчана казна изречена. За теже повреде дужности из радног односа службенику може да се изрекне: 1) новчана казна од 20% до 30% његове основне плате за месец у коме је новчана казна изречена, у трајању до шест месеци; 2) одређивање нижег коефицијента у распону до почетка непосредно нижег платног разреда, који не може бити нижи од почетног коефицијента звања чије послове службеник обавља, према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; 3) забрана напредовања од четири године; 4) премештај на радно место у непосредно ниже звање уз одређивање коефицијента према закону којим се уређују плате у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе; 5) престанак радног односа. Новчана казна извршава се административним путем.
Дакле, по питању лакших повреда дужности радног односа законодавац је као казну имао у виду искључиво новчану казну без остављања могућности за алтернативу.
Што се тиче извршења казне, одговорност је руководиоца органа да изврши изречену казну обустављањем износа новчане казне од зараде запосленог.
Колективним уговором код послодавца који је закључен у току 2023. године, прописано је да запослени има право на солидарну помоћ за случај, између осталог – набавке медицинско-техничких помагала која су дефинисана правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања, за запосленог или члана његове уже породице. Изменама Колективног уговора који је ступио на снагу 30. децембра 2024. године, прописано је да „запослени који је остварио право на солидарну помоћ по наведеном основу из овог уговора не може остварити право за члана уже породице по истом основу у периоду од пет година, као и запослени који је остварио право на солидарну помоћ по наведеном основу овог уговора за члана уже породице, не може по истом основу остварити право за себе у периоду од пет година“. Да ли то значи да запослени који је остварио право на солидарну помоћ по овом основу у току 2023. године, сада не може остварити право за члана уже породице (дете)? Или се ова одредба примењује за будуће случајеве након ступања на снагу Колективног уговора?
Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021) у члану 197. каже да закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство. Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона. Одредба кривичног закона може имати повратно дејство само ако је блажа за учиниоца кривичног дела. С обзиром да је Колективни уговор о изменама и допунама Колективног уговора код послодавца („Сл. лист општине Ивањица“, бр. 13/2024) ступио на снагу 30.12.2024. године, све одредбе из овог колективног уговора производе дејство од тог датума.
Чланом 49. Колективног уговора код послодавца („Сл. лист општине Ивањица“, бр. 10/2023 и 13/2024) предвиђено је да се солидарна помоћ у току године за случај набавке медицинско-техничких помагала која су дефинисана Правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања, за запосленог или члана његове уже породице, признаје на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету општине Ивањица, у висини једне просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Уредна документација у смислу овог члана је: захтев за солидарну помоћ, извештај лекара специјалисте или отпусна листа из болнице, као и други докази којима се утврђује да је запослени или члан његове уже породице остварио право на набавку ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију, у складу са условима из Правилника о медицинско-техничким помагалима.
Запослени који је остварио право на солидарну помоћ из члана 47. став 1. тачка 2. овог уговора не може остварити право за члана уже породице по истом основу у периоду од пет година, као и запослени који је остварио право на солидарну помоћ из члана 47. став 1. тачка 2. овог уговора за члана уже породице, не може по истом основу остварити право за себе у периоду од пет година.
Како раније одредбе члана 49. нису садржале ограничења из става 3, запослени који у 2025. години поднесе захтев за солидарну помоћ за случај набавке медицинско-техничких помагала која су дефинисана Правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања за члана уже породице, моћи ће да оствари то право без обзира што је то право остварио за себе у претходној 2024. години (пре измена и допуна Колективног уговора), јер тада није важило ограничење од пет година за остваривање тог права за члана уже породице. Ограничење из члана 49. став 3. Колективног уговора у овом конкретном случају посматраће се од права оствареног у 2025. години.
Постовани, окробра месеца први пут сам засновала радни однос на 3 месеца, после тога, јануара добила сам уговор на неодређено време. Имам недоумице око полагања дрзавног струцног испита, јер имам само 3 месеца радног искуства без приправницког стаза, да ли мозете да ми објасните у ком року сам дузна да полозим дрзавни струцни испит?
Што се тиче трајања приправничког стажа, чланом 127. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да приправнички стаж за приправнике са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, траје једну годину.
Приправнички стаж за приправника са високим образовањем стеченим на основним академским студијама у обиму од 180 ЕСПБ бодова, основним струковним студијама, односно на студијама у трајању до три године, траје девет месеци.
Приправнички стаж за приправнике са стеченим средњим образовањем у четворогодишњем трајању, траје шест месеци.
Приправнику који из оправданих разлога одсуствује с рада дуже од једног месеца продужава се приправнички стаж онолико колико је трајало одсуство. За време трајања приправничког стажа приправник остварује права, обавезе и одговорности из радног односа у складу са законом.
По питању обавезе полагања државног стручног испита, чланом 129. истог закона је предвиђено да је приправник дужан да положи државни стручни испит до окончања приправничког стажа. Приправнику који не положи државни стручни испит, престаје радни однос. Када положи државни стручни испит, приправник у радном односу на одређено време може да настави рад на неодређено време ако постоји одговарајуће радно место на које може да буде распоређен и ако се распоређивање уклапа у донети кадровски план. После окончања приправничког стажа, службеник из члана 126. став 4. овог закона, има право да се врати на радно место на које је био распоређен пре обављања приправничког стажа.
Дакле, уколико је у овом конкретном случају утврђен приправнички стаж, обавеза полагања државног стручног испита је до окончања приправничког стажа.
Због завођења предмета у е писарници, нема свих класификационих ознака поступака. Шта значе ознаке у класификасији 016 012 и како су одређене? Како Општинска управа да допуни класификационе ознаке поступака које су потребне у раду у е писарници?
Уредбом о класификацији документарног материјала са роковима чувања („Сл. гласник РС“, бр. 14/23) утврђује се класификација по материји документарног материјала који настаје у раду органа државне управе, службе Народне скупштине, председника Републике и Владе, свих ималаца јавних овлашћења када врше поверене послове државне управе, као и органа аутономних покрајина, општина, градова и града Београда у повереном делокругу. Овом уредбом се утврђују и минимални рокови чувања у оквиру подгрупа.
Основна разлика у односу на претходни подзаконски акт је у томе што се предмети групишу према основним пословима. Сви послови општинске управе су у смислу класификације документарног материјала одређени овим подзаконским актом.
Ознака 012 се односи на подзаконске акте (уредбе, одлуке, упутства и сл.).
Ознака 016 се односи на јавну управу и јавне службе.
Општинској управи се обратило правно лице Б са следећим захтевом у вези са интегралном дозволом: Предузећу А је 2021. године издато решење о издавању интегралне дозволе за складиштење, третман и поновно искоришћење отпада, на период од 10 година. Крајем 2023. године предузеће А је закључило уговор о пословно-техничкој сарадњи са предузећем Б, којим уступа непокретности и опрему у којима и са којима се спроводи дрвна производња. Правно лице Б обавља исту делатност као и правно лице А, под шифром 1624 – производња дрвне амбалаже, у простору у власништву правног лица А, са опремом у власништву правног лица А, користећи исту технологију и исте технолошко-техничке поступке. Дакле, у овом конкретном случају реч је о „пресликаном“ стању и идентичним условима, с тим да правно лице Б обавља све пословне и производне активности које је раније обављало правно лице А, у истом простору, са истом опремом и на исти начин. С обзиром на све наведене околности, поставља се питање да ли постоји могућност преноса интегралне дозволе са једног правног субјекта на други правни субјект. Захваљујемо унапред на одговору и стојимо на располагању за све додатне информације.
Чланом 7. став 6. Закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине, прописано је да се „Дозвола издаје на период који не може бити дужи од десет година, за једно или више постројења на истом месту којим управља исти оператер.“ Пошто Закон не предвиђа „аутоматско“ преношење дозволе, предлог може бити да надлежни орган изда нову дозволу правном лицу Б.
Тумачење члана 123. став 11 Закона о основама система образовања и васпитања у вези образовања комисије за избор директора Школе, да ли може секретар школе да буде у састав комисије за избор директора?
Према чл. 123, став 11. Закона о основама система образовања и васпитања („Сл. гласник РС“, бр. 88/2017, 27/2018 - др. закон, 10/2019, 27/2018 - др. закон, 6/2020, 129/2021 и 92/2023): „Орган управљања образује комисију за избор директора (у даљем тексту: Комисија) која има непаран број чланова и спроводи поступак за избор директора, и то: обраду конкурсне документације, утврђује испуњеност законом прописаних услова за избор директора, обавља интервју са кандидатима и прибавља мишљење васпитно-образовног, наставничког, односно наставничког и педагошког већа о пријављеним кандидатима.” Став 13. истог члана Закона о основама система образовања и васпитања гласи: „Ближи услови о броју чланова, саставу и начину образовања Комисије уређују се општим актом установе.“ Из наведеног произилази да не постоји законско ограничење због којег секретар школе не би могао да буде члан комисије за избор директора установе, осим у ситуацији када постоји сукоб интереса по неком другом основу (нпр. да је у сродству са кандидатом и сл.), или уколико општим актом установе није другачије уређено.
Како је регулисано финансирање припремног предшколског разреда, који расходи могу бити финансирани из наменског трансфера Министарства образовања? Да ли постоје јасно дефинисани расходи или може предшколска установа самостално одлучивати које расходе ће исплаћивати из наменског трансфера?
Закон о финансирању локалне самоуправе („Службени гласник РС", бр. 62/2006,... 85/2024) у члану 2. дефинише наменски трансфер као трансфер који се користи за тачно одређену сврху, односно врсту издатка за коју је трансфер додељен. Чланом 46. истог закона наведено је да у случају ненаменског трошења трансфера, министар надлежан за послове финансија може предложити Влади да се јединици локалне самоуправе ускрати део укупног ненаменског трансфера у износу ненаменски утрошених средстава.
С обзиром на то да је конкретан трансфер Министарства просвете намењен за реализацију припремног предшколског програма, средства се могу користити искључиво за ову намену. Сходно наведеном, сматрамо да предшколске установе имају одређену флексибилност у погледу расподеле средстава, али та средства морају бити коришћена искључиво у оквиру припремног предшколског програма (нпр. могу се користити за плате запослених, обезбеђивање материјала, организовање активности, итд.).
Информације о томе шта подразумева припремни предшколски програм можете пронаћи на званичном сајту Министарства просвете https://prosveta.gov.rs/__trashed/, или се можете директно обратити Министарству просвете како бисте добили прецизне смернице у вези са оправданошћу расхода који се могу финансирати из трансферних средстава.
Да ли грађани имају право да захтевају отпис дуга за ptrethodni месец за воду према Јавном комуналном предузећу у износу од скоро 50 хиљада динара, уколико се не ради о стварној потрошњи, већ је дошло до пуцања цеви у дворишту власника?
Да ли се за обрачун година за јубиларну награду узимају у обзир и уговори о привременим и повременим пословима и уговори о делу потисани са општином?
У складу са чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у ЈЛС („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) право на јубиларну награду остварују запослени у ЈЛС за навршених 10, 20 30, 35 или 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остварио право из радног односа.
С обзиром да се за јубиларну награду рачунају само године проведене у радном односу, а имајући у виду да је одредбама Закона о раду ангажовање по уговору о обављању привремених и повремених послова и уговору о делу дефинисано као рад ван радног односа, године ангажовања по основу овог уговора се не рачунају у јубиларну награду.
Тумацење Члана 22 Закона о локалним изборима у вези именовања заменик секретара општинске изборне комисије, да ли може да буде именован за заменик секретара оп[тинске изборне комисије лице који је дипломирани правник, а који није запослен у општинској управи у својству секретара, заменика секретара скупштине, начелник или, заменик начелника општинке управе, или лице из реда запослених у општинској управи.
Чланом 22. став 3. Закона о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24) прописано је да „за секретара и заменика секретара изборне комисије могу да буду именовани секретар скупштине, заменик секретара скупштине, начелник општинске, односно градске управе, заменик начелника општинске, односно градске управе или лице из реда запослених у општинској, односно градској управи које има високо образовање у области правних наука.
Наведено значи да за заменика секретара општинске/градске изборне комисије могу да буду именовани:
- секретар скупштине општине/града или
- заменик секретара скупштине општине/града или
- начелник општинске/градске управе или
- заменик начелника општинске/градске управе или
- лице запослено у општинској/градској управи са високим образовањем у области правних наука (дипломирани правник).
Из наведеног проистиче да за заменика секретара општинске/градске изборне комисије може да буде именован само неко из реда наведених локалних функционера или неко од дипломираних правника који су запослени у општинској/градској управи конкретне општине/града
Како тумачити члан 5. став 1. тачка 4. Закона о озакоњењу у вези са ставом 3 истог члана? Наиме, предмет озакоњења је викенд објекат који се налази у другом степену заштите природног добра. Плански документ упућује на сагласност ЈВП Воде Војводине, а члан 5 став 1 тачка 4 прописује да викенд објекти могу бити озакоњени. Да ли је у конкретном случају потребна сагласност ЈВП Воде Војводине или се објекат може озаконити без ове сагласности? Сам члан није потпуно јасан.
Законом о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“, бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС, 1/2023 - одлука УС и 62/2023) је чланом 5. став 1. прописано који то објекти не могу бити предмет озакоњења.
Чланом 5. став 1. тачка 4. овог Закона је прописано да предмет озакоњења, између осталих, не могу бити објекти изграђени у првом и другом степену заштите природног добра, односно у зони заштите културног добра од изузетног значаја и зони заштите културних добара уписаних у Листу светске културне баштине, односно радови на самом културном добру од изузетног значаја или добру уписаном у Листу светске културне баштине, изграђен у зонама санитарне заштите изворишта водоснабдевања, изграђен у војном комплексу и заштитним зонама око војних комплекса и објеката инфраструктуре посебне намене, односно изграђен, реконструисан или дограђен супротно прописима о одбрани којима су прописане посебне обавезе за изградњу објеката, као и други објекти изграђени у заштитним зонама у складу са одредбама посебних закона (у заштитном појасу: пута, железнице, далековода, водотока, полетно-слетне стазе, као и друге заштитне зоне у складу са одредбама посебних закона).
Изузетак од правила утврђеног чланом 5. став 1. тачка 4. овог Закона су викендице и други породични објекти за одмор у другом степену заштите природног добра. За објекте који испуњавају услове да буду класификовани као викендице надлежни орган може да покрене поступак озакоњења и изда решење о озакоњењу, под условом који је прописан ставом 3. члана 5. овог Закона, а то је да у поступку буде прибављена сагласност управљача јавног добра, односно сагласност организације надлежне за заштиту природних, односно културних добара.
Питање у вези сачињавања захтева за процену утицаја затеченог стања на животну средину. Ради се о пројекту који се налази на листи II Уредбе о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и за које се може захтевати процена утицаја на животну средину, постројења за производњу, третман, прераду или обраду производа из сировина биљног порекла капацитета од 30 т до 300 т на дан* Чланом 37. Закона о процени утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС", бр. 94/24) прописано је да уз захтев носилац изведеног пројекта за који се по одредбама овог закона врши процена утицаја, а који је изграђен без одобрења за изградњу или се користи без одобрења за употребу, дужан је да поднесе захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања за пројекте из члана 5. став 1. тачка 2) овог закона, где се уз захтев прилаже 1) обавештење о могућности усклађивања са планском документацијом у складу са законом којим се уређује озакоњење објеката; 2) извод из пројекта изведеног објекта; 3) извештај овлашћене организације са подацима о емисијама и извештај о резултатима мерења и испитивања чинилаца животне средине на које пројекат утиче који нису старији од шест месеци; 4) графички приказ микро и макро локације. С обзиром да се ближе прописује изглед и садржај образца захтева а још увек је на снази Правилник о садржини захтева о потреби процене утицаја и садржини захтева за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, број 69 од 9. августа 2005) где су прописане одредбе старог закона, да ли је исправно да захтев садржи: - документацију и податке из члана 12. и члана 37. став 1 тачка 2), и става 2. Закона о процени утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС", бр. 94/24) ?
Закон о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС", бр. 94/2024) у члану 37. утврђује да је носилац изведеног пројекта за који се по одредбама овог закона врши процена утицаја, а који је изграђен без одобрења за изградњу или се користи без одобрења за употребу (у даљем тексту носилац изведеног пројекта), дужан да поднесе захтев за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја затеченог стања на животну средину за пројекте из члана 5. став 1. тачка 1) овог закона, односно, захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања за пројекте из члана 5. став 1. тачка 2) овог закона.
Како подзаконски акт из члана 5. Закона о процени утицаја још увек није усвојен (рок за усвајање је 6 месеци од дана ступања на снагу овог закона), чланом 60. Закона о процени утицаја прописано је да се до доношења прописа из члана 5. став 1. примењује Уредба о утврђивању листе пројеката за које је обавезна процена утицаја и листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС", бр. 114/2008), уколико није у супротности са одредбама новог Закона о процени утицаја на животну средину.
Члан 37. важећег Закона о процени утицаја на животну средину упућује носиоца изведеног пројекта да поднесе захтев. У члану 37. ст. 2. прописано је шта је носилац изведеног пројекта дужан да поднесе уз захтев. Око прилога који се подносе уз захтев нема дилеме да је носилац изведеног пројекта дужан да их достави.
Међутим, у чл. 37. ст. 5. утврђено је да министар прописом из члана 12. став 5. овог закона ближе прописује изглед и садржину обрасца захтева о потреби процене утицаја затеченог стања, а прописом из члана 17. став 5. овог закона ближе прописује изглед и садржину обрасца захтева за одређивање обима и садржаја студије затеченог стања и прописом из члана 22. став 8. овог закона ближе прописује садржину студије затеченог стања и документацију која се уз те захтеве и студију подноси. Ни ови подзаконски акти још увек нису усвојени – рок за њихово усвајање је две године од дана ступања на снагу новог закона.
Носилац изведеног пројекта дужан је да захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања поднесе тако што ће захтев израдити у складу са свим захтевима важећег закона о процени утицаја, а посебно са:
- одредбама члана 12. Закона о процени утицаја на животну средину, будући да се обавеза подношења захтева за одлучивање о потреби процене утицаја односи и на пројекте из чл. 37. закона;
- одредбама члана 37. Закона о процени утицаја на животну средину.
Чланом 60. Закона о процени утицаја прописано је да се до доношења прописа из члана 12. ст. 5, примењује пропис донет на основу Закона о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС", бр. 135/04 и 36/09) ако није у супротности са одредбама новог закона. У том смислу, захтев за одлучивање о потреби процене утицаја затеченог стања, садржи и оне елементе који су прописани Правилником о садржини захтева о потреби процене утицаја и садржини захтева за одређивање обима и садржаја студије о процени утицаја на животну средину („Службени гласник РС”, бр. 69/2005.). Носилац изведеног пројекта дужан је да захтев усклади са важећим законом у том смислу што ће захтев садржати све елементе који су прописани важећим законом и Правилником. Како закон увек има примат над подзаконским актом, а и донет је након подзаконског акта, потребно је да носилац изведеног пројекта свој захтев најпре усклади са законом а затим и са формом прописаном подзаконским актом. Правилник се примењује, у оном делу у ком није у супротности са законом, до ступања на снагу новог правилника.
Јасно је да је носилац изведеног пројекта дужан да уз захтев приложи све прилоге који су наведени у чл. 37. ст. 2. као и у члану 12. важећег закона.