Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Запослени је у складу са Колективним уговором код послодавца у току 2024. године остварио право на солидарну помоћ за набавку медицинско-техничких помагала (запослени има право на солидарну помоћ, између осталог, и за случај набавке медицинско-техничких помагала која су дефинисана Правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања, за запосленог или члана његове уже породице). Крајем 2024. године потписан је Уговор о изменама и допунама Колективног уговора код послодавца који је ступио на снагу 30.12.2024. године, којим је прописано: „Запослени који је остварио право на солидарну помоћ за набавку медицинског помагала не може остварити право за члана уже породице по истом основу у периоду од пет година, као и запослени који је остварио право на солидарну помоћ из члана 47. става 1. тачке 2. овог уговора за члана уже породице, не може по истом основу остварити право за себе у периоду од пет година“. Да ли то значи да запослени који је поднео захтев за солидарну помоћ по овом основу за набавку помагала за дете у јануару месецу 2025. године не може да оствари право у периоду од пет година? Или одредба Колективног уговора о изменама и допунама Колективног уговора важи за будуће, односно од ступања на снагу истог, јер је запослени остварио право по тада важећем Колективном уговору?
Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006 и 115/2021) у члану 197. каже да закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство. Изузетно, само поједине одредбе закона могу имати повратно дејство, ако то налаже општи интерес утврђен при доношењу закона. Одредба кривичног закона може имати повратно дејство само ако је блажа за учиниоца кривичног дела. С обзиром да је Колективни уговор о изменама и допунама Колективног уговора код послодавца („Сл. лист општине Ивањица“, бр. 13/2024) ступио на снагу 30.12.2024. године, све одредбе из овог колективног уговора производиће дејство од тог датума.
Чланом 49. Колективног уговора код послодавца („Сл. лист општине Ивањица“, бр. 10/2023 и 13/2024) предвиђено је да се солидарна помоћ у току године за случај набавке медицинско-техничких помагала која су дефинисана Правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања, за запосленог или члана његове уже породице, признаје на основу уредне документације, у складу са средствима обезбеђеним у буџету општине Ивањица, у висини једне просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републици Србији према последњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике. Уредна документација у смислу овог члана је: захтев за солидарну помоћ, извештај лекара специјалисте или отпусна листа из болнице, као и други докази којима се утврђује да је запослени или члан његове уже породице остварио право на набавку ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију, у складу са условима из Правилника о медицинско-техничким помагалима.
Запослени који је остварио право на солидарну помоћ из члана 47. става 1. тачке 2. овог уговора не може остварити право за члана уже породице по истом основу у периоду од пет година, као и запослени који је остварио право на солидарну помоћ из члана 47. става 1. тачке 2. овог уговора за члана уже породице, не може по истом основу остварити право за себе у периоду од пет година.
Како раније одредбе члана 49. нису садржале ограничења из става 3, запослени који у 2025. години поднесе захтев за солидарну помоћ за случај набавке медицинско-техничких помагала која су дефинисана Правилником о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног осигурања за члана уже породице, моћи ће да оствари то право без обзира на то што је то право остварио за себе у претходној 2024. години (пре измена и допуна Колективног уговора), јер тада није важило ограничење од пет година за остваривање тог права за члана уже породице. Ограничење из члана 49. став 3. Колективног уговора у овом конкретном случају посматраће се од права оствареног у 2025. години.
Законом о. планирању и изградњи чланом 146. предвиђено је да .....Постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама, балон хала спортске намене, надстрешница за склањање људи у јавном превозу, објеката за депоновање и сепарацију речних агрегата и пловила на водном земљишту, обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе. Став 2. предвиђа да - Мањи монтажни објекти из става 1. овог члана су: објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 м2, баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година. Одлуком о привременим објектима општина Пријепоље, дефинисано је за које привремен објекте се не доноси Програм где су, између осталог, наведене и летње баште. У пракси се приликом примене Одлуке појавио проблем, односно у Одељењу за урбанизам сматрају да Одлука – члан 28. није у складу са Законом са наведеним чланом 146. Закона и да би за летње баште требало донети програм за постављање. Питање: Ако је чланом 146. ставом 1. речено да јединице локалне самоуправе обезбеђују и уређују начин постављања привремених објеката, а ставом 2. да се постављање и уклањање врши на основу Програма….да ли је довољно и у складу са Законом да Одлука упућује на то да се за летње баште не доноси Програм, с обзиром да закон каже да то уређује јединица локалне самоуправе. Код летњих башти постоји проблем за доношење програма јер просто није могуће предвидети локације на којима ће се јавити потреба за постављањем летњих башти. Увидом у акта других локалних самоуправа утврдили смо и да такође нису доносили програм за летње баште већ су Одлукама дефинисали правила за постављање летњих башти.
Чланом 146. Закона о планирању и изградњи је прописано да постављање и уклањање мањих монтажних објеката привременог карактера на јавним и другим површинама, балон хала спортске намене, надстрешница за склањање људи у јавном превозу, објеката за депоновање и сепарацију речних агрегата и пловила на водном земљишту, обезбеђује и уређује јединица локалне самоуправе.
Мањи монтажни објекти из става 1. овог члана су: објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 м2, баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година.
Јединица локалне самоуправе треба да донесе програм постављања монтажних објеката. У овом програму могу бити наведене локације на којима је могуће постављање монтажних објеката (укључујући и летње баште) под одређеним условима.
У прилогу достављамо као пример Програм постављања летњих башти који је донела скупштина града Крагујевца, а који вам може послужити као угледни примерак.
Да ли уметнички/програмски директор у позоришту може добити увећан коефицијент за зараду по основу звања – доктор наука, а имајући у виду да је по Уредби о каталогу радних места дефинисана стручна спрема – високо образовање, изузетно: средње образовање?
Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама ("Сл. гласник РС", бр. 44/2001, … 13/2025 и 17/2025), у делу који говори о установама културе, није предвиђен посебан коефицијент за обрачун и исплату плата запослених у вези са звањем доктор наука или увећање коефицијента које је у вези са тим звањем.
Уколико је издато решење о грађевинској дозволи, странка је поднела захтев за стављање клаузуле правноснажности, у међувремену у року од 8 дана од издавања дозволе уложена је жалба од стране комшије (наглашавам да није странка у поступку) писменим путем писарници, а затим прослеђена Министарству. Да ли ме ова чињеница да постоји жалба на решење, која не знам ни да ли је основана и поднета од стране неовлашћеног лица, ремети у издавању потврде и стављање клаузуле правноснажности?
Може ли за професионалног управника стамбене заједнице да буде постављено лице које је запослено у јавном предузећу чији је оснивач општина (и да је у јавном предузећу запослена са пуним радним временом)?
Одредбе важећег Закона о становању и одржавању зграда не регулишу питања која се односе на сукоб интереса.
Члан 51. став 1. Закона о становању и одржавању зграда прописује да се пословима професионалног управљања могу бавити привредна друштва или предузетници (организатор професионалног управљања) ангажовањем лица које испуњава услове за професионалног управника. Такође, организатор професионалног управљања има право да се бави пословима професионалног управљања ако има најмање једно лице у радном односу на неодређено време са пуним радним временом које је уписано у регистар професионалних управника који води Привредна комора Србије.
Везано за питање које сте поставили, лице које је запослено у јавном стамбеном предузећу чији је оснивач општина, хипотетички може бити ангажовано од стране организатора професионалног управљања кроз допунски рад, уколико је код тог организатора запослено још најмање једно лице – професионални управник са пуним радним временом. Међутим, поставља се питање на који начин би професионални управник који је у сталном радном односу код другог послодавца, могао на правилан начин да обавља све послове које као професионални управник треба да обавља, а који су наведени у члану 53. став 2. Закона (нпр. да прима пријаве кварова или других проблема попут непоштовање кућног реда, бука и други штетни утицаји у згради сваким даном у недељи у периоду од 00-24 часа).
Поводом контроле рада професионалног управника можете се обратити Привредној комори Србије (члан 54. Закона о становању и одржавању зграда).
У контакту са колегама из ресорног министарства добили смо уверавања да ће ово питање бити решено кроз измене и допуне Закона о становању и одржавању зграда.
Поштовани, вечита дилема је колико одступање може бити између ИДРа на основу кога су издати локацијски услови и који су саставни део истих и ПГДа на основу кога се издаје грађевинска дозвола? Наиме да ли одступање од 10м2 у габариту објекта изискује измену локацијских услова, уколико нема потребе за изменом капацитета?
Чланом 6. Правилника о спровођењу обједињене процедуре електронским путем („Сл. Гласник РС“, бр. 87/2023) прописано је да се уз захтев за издавање локацијских услова прилаже идејно решење, израђено у складу са правилником којим се уређује садржина техничке документације.
Чланом 3. Уредбе о локацијским условима („Сл. Гласник РС“, бр 87/2023) утврђена је садржина локацијских услова. Локацијски услови, између осталог садрже: податке о класи и намени објекта за чије грађење се издају; податке о бруто површини објекта за чије грађење се издају, ако се услови издају за зграде. Ставом 6. овог члана је прописано да је саставни део локацијских услова идејно решење које је подносилац поднео уз захтев, али само у погледу битних елемената на основу којих су ти локацијских услови утврђени, док су остали приказани детаљи необавезујући у даљој разради техничке документације, која је саставни део пројекта за грађевинску дозволу, односно идејног пројекта.
Чланом 16. Правилника о спровођењу обједињене процедуре прописан је поступак издавања грађевинске дозволе, при чему је наведено да се уз захтев за издавање грађевинске дозволе прилаже и пројекат за грађевинску дозволу (између осталог). Чланом 17. истог Правилника прописан је поступак провере испуњености формалних услова за издавање грађевинске дозволе, па се у ставу 2. овог члана наводи да у овој фази поступка надлежни орган проверава и да ли су подаци наведени у изводу из пројекта, који је саставни део захтева за издавање грађевинске дозволе, у складу са издатим локацијским условима, при чему се проверава усклађеност са идејним решењем само у погледу елемената битних за утврђивање локацијских услова, односно услова за пројектовање и прикључење (у зависности од врсте објекта, односно радова нпр. намена, БРГП, габарит, хоризонтална и вертикална регулација, положај на парцели, приступ парцели, број функционалних јединица, капацитети и начин прикључења на комуналну и другу инфраструктуру и сл.).
Један од услова који надлежни орган проверава када је у питању усклађеност са идејним решењем је и Бруто развијена грађевинска површина објекта. Уколико се вредности БРГП не подударају, као и хоризонтална и вертикална регулација, не може се констатовати да је ПГД усклађен са издатим локацијским условима, те је потребно упутити подносиоца захтева на измену локацијских услова.
Да ли се може поднети усаглашен захтев за издавање грађевинске дозволе ако је Први захтев за издавање грађевинске дозволе , који је одбачен, поднет дан пре истека рока локацијских услова од 24 месеци?
Уколико је надлежни орган по благовремено поднетом захтеву за издавање грађевинске дозволе донео одлуку о одбацивању захтева уз јасно наведене недостатке у захтеву и/или достављеној документацији који се морају отклонити, инвеститор има право да у року од 30 дана од дана пријема одлуке о одбацивању првог захтева поднесе усаглашени захтев.
Подношењем усаглашеног захтева не започиње се нови поступак, већ се истим само отклањају недостаци у првобитном захтеву који је благовремено поднет. Тек након доношења одлуке надлежног органа о усаглашеном захтеву сматра се да је поступак по првобитно поднетом захтеву окончан.
У Управи радим од 10.01.2000. године на пословима ажурирања бирачког списка са SSS. У међувремену сам стекла диплому VII степена, и од 1.12.2022. године радим исте послове са звањем млађег саветника. Постоји ли могућност, да после две оцене "истиче се" добијем звање саветника јер сам и даље на истим пословима иако није прошло 3 године од признавања стручне спреме?
Сходно члану 133ђ. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе службеник напредује премештајем на непосредно више извршилачко радно место у истом или другом органу. Непосредно више извршилачко радно место јесте оно чији се послови раде у непосредно вишем звању или у истом звању, али на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице.
Даље се у члану 133е. истог закона каже да руководилац може да премести, односно распореди на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је најмање два пута узастопно одређена оцена „истиче се”, ако постоји слободно радно место и службеник испуњава услове за рад на њему. Изузетно, службеник који је премештен на непосредно више извршилачко радно место јер му је два пута узастопно одређена оцена „истиче се” може, и ако не испуњава услове везане за радно искуство у струци, да буде премештен на непосредно више радно место ако му је опет одређена оцена „истиче се”. Руководилац може да премести на непосредно више извршилачко радно место службеника коме је у периоду од пет година узастопно најмање одређена оцена „добар”. Оцене на којима је засновано једно напредовање не узимају се у обзир за следеће напредовање. Прекид у оцењивању услед одсутности са рада службеника не сматра се прекидом узастопности из ст. 1–3. овог члана.
Дакле, у овом конкретном случају службеник испуњава само услове по питању оцена потребних за напредовање, али не и услове по питању радног искуства у струци, које закон дефинише као радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља, а што је у случају радних места у звању саветника три године.
Да ли професионални управник може поднети захтев за брисање стамбене заједнице из регистра СЗ.
Професионални управник може поднети захтев за брисање података о стамбеној заједници само у одређеним ситуацијама, и то у случају када је донета одлука о формирању нове стамбене заједнице на начин другачији од претходно регистроване стамбене заједнице (нпр. спајање два и више улаза у једну СЗ или раздвајање улаза).
Уз пријаву за регистрацију брисања података и докумената о стамбеној заједници прилаже се:
- записник са седнице када је донета одлука стамбене заједнице о брисању стамбене заједнице у случају формирања нове стамбене заједнице на начин другачији од претходно регистроване стамбене заједнице;
- доказ о уплати административне таксе за регистрацију брисања.
За регистрацију брисања података о стамбеној заједници, у случају рушења зграде, уз пријаву се прилаже и решење надлежног органа општинске, односно градске управе који је издао решење о рушењу.
Приликом усклађивања коефицијената запослених у установама културе у складу са последњим изменама Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама (Сл. гласник РС, бр. 44/2001, 15/2002,... 101/2024, 5/2025 и 12/2025), а имајући у виду да поједина радна места нису усклађена са Уредбом о каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору (Сл. гласник РС, бр. 81/17, 6/18 и 43/18), која од наведених уредби је пресудна за утврђивање коефицијента запослених?
У складу са ЗУП орган који поступа по захтеву ( члан 103. ЗУП) прибавља податке од другог органа који их доставља у року од 15 дана, а ако постоји могућност електронског достављања, у што краћем року. Како да поступи орган који води поступак по захтеву уколико замољени орган не достави тражене податке у законском року, односно не достави их до краја рока у коме орган који прибавља податке мора донети решење (члан 145. ЗУП), без обзира на ургенције органа који тражи податке.
Закон о општем управном поступку на ниво начела издиже одредбу по којој су органи који поступају у управном поступку дужни да по службеној дужности прибаве све податке о одлучним чињеницама који се воде у службеним евиденцијама, те да не смеју да захтевају од странке да их она достави (члан 9. ст. 3. и 4.). Подизањем на ниво начела ова одредба постаје обавезујућа у свим управним областима, без обзира на одредбе посебних прописа који их уређују. Ово начело је разрађено у одговарајућој одредби у делу закона који уређује доказни поступак и прописивање прекршајне одговорности за руководиоца органа који води службену евиденцију, а не достави благовремено тражене податке органу који води управни поступак.
Контролу правилне примене ове одредбе врше грађани и прекршајну судови.
Како изгледа поступак вредновања резултата рада намештеника и која се документа раде?
Чланом 17. став 2. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 38/2019, 55/2020 и 51/2022) предвиђено је да руководилац у сврху примене мерила за утврђивање годишњег одмора намештеника по основу доприноса на раду, прати рад намештеника и у годишњем извештају о његовом раду који доноси до краја децембра текуће године за ту годину утврђује да ли је намештеник остварио резултате рада.
Што се тиче годишњег извештаја о раду намештеника он нема посебно прописану форму, као ни сам начин праћења тог рада, тако да се код извештаја може користити слободна форма извештавања, с тим да је потребно навести да ли је намештеник остварио резултате рада, како би могао да се примени овај критеријум за дужину годишњег одмора. Препоручује се свакако да руководилац органа или руководилац унутрашње организационе јединице у којој су запослени намештеници усвоји процедуру за начин праћења и извештавање о раду намештеника, како би се постигла уједначеност и објективност у овом поступку.