Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li je po važećem Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada, prilikom upisa upravnika stambene zajednice u Registar koji vodi lokalna samouprava, po članu 19. istog, ovlašćeni registrar dužan da u okviru provere formalnih uslova proveri da li je upravnik – vlasnik posebnog dela stambene zajednice, kako propisuje zakon, a pri tome je stambena zajednica odlukom imenovala lice koje nije vlasnik posebnog dela, odnosno zakupca stana? Da li tumačiti da član 19. stav 3. istog zakona propisuje da je ovakvo lice, koje je podnosilac prijave, u skladu sa ovim zakonom moglo uopšte biti podnosilac prijave? Da li je prethodno smenjeni profesionalni upravnik ove zajednice, u smislu ZUP-a, ovlašćen da podnese žalbu na ispis sebe kao profesionalnog upravnika i upis novog upravnika? Navedeni odgovor nam je potreban radi odlučivanja po žalbi.
Registrator u skladu sa članom 19. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“ br.104/16 i 9/20) u postupku registracije isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podatka u Registar, koji su predmet registracije i objavljivanja, na osnovu činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupka u kojima su dokumenti doneti. Imajući u vidu navedenu odredbu zakona registrator nema obavezu da prilikom donošenja rešenja o registraciji ispituje tačnost činjenica iz prijave, verodostojnost priloženih dokumenata i pravilnost i zakonitost postupka u kojima su dokumenti doneti, već odgovornost za to ima podnosilac prijave. Što se tiče pitanja da li zakupac može biti biran za upravnika stambene zajednice, odgovor bi bio da ukoliko je vlasnik posebnog dela ovlastio zakupca da vrši njegova prava kao člana skupštine, u tom slučaju to lice može biti izabrano za upravnika i onda zakupac kao upravnik stambene zajednice podnosi prijavu za registraciju podatka.
Protiv rešenja o registraciji podnosilac prijave u skladu sa članom 31. Zakona može izjaviti žalbu opštinskom, odnosno gradskom veću nadležne jedinice lokalne samouprave u roku od deset dana od dana dostavljanja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja na internet strani Registra. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja. U vezi sa pitanjem da li razrešeni profesionalni upravnik može biti podnosilac žalbe, član 151. tačka 6) Zakona o opštem upravnom postupku propisuje da žalbu može podneti svako lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka. U navedenom slučaju u skladu sa članom 27. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada propisano je da je podnosilac prijave (stambena zajednica ili upravnik) dužan da Registratoru u jedinici lokalne samouprave, podnese prijavu za izmenu podatka u Registru u roku od 15 dana od dana nastanka promene, što znači da su to ovlašćena lica za podnošenje žalbe na rešenje registratora.
Molim odgovor na pitanje: da li su opštine u obavezi da na trogodišnjem nivou (ili u nekom drugom vremenskom okviru) sačinjavaju analizu zdravstvenog stanja, preko instituta za javno zdravlje?
Članom 14. Zakona o javnom zdravlju ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016) propisano je da „društvena briga za javno zdravlje na nivou autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave obuhvata mere za obezbeđivanje i sprovođenje aktivnosti u oblastima delovanja javnog zdravlja, u okviru posebnih programa iz oblasti javnog zdravlja, od interesa za stanovništvo na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, i to:
1) međusektorsku saradnju, koordinaciju, podsticanje, organizaciju i usmeravanje sprovođenja aktivnosti u oblastima javnog zdravlja koja se ostvaruje zajedničkom aktivnošću organa autonomne pokrajine, jedinica lokalne samouprave, nosilaca i učesnika u oblasti javnog zdravlja;
2) praćenje zdravstvenog stanja stanovništva i rada zdravstvene službe, kao i predlaganje i preduzimanje mera za njihovo unapređenje;
3) promociju zdravlja i sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja i životne sredine i radne okoline, epidemiološki nadzor, sprečavanje i suzbijanje zaraznih i nezaraznih bolesti, povreda i faktora rizika;
4) obezbeđivanje uslova za obavljanje delatnosti zdravstvenih ustanova, planiranje i ostvarivanje programa u oblasti javnog zdravlja;
5) obezbeđivanje uslova za brzo reagovanje u kriznim i vanrednim situacijama u skladu sa merama Vlade;
6) obezbeđivanje uslova za praćenje stanja životne sredine (vode, vazduha, zemljišta, buke, vibracija, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja) i uticaja faktora životne sredine i radne okoline na zdravlje;
7) obezbeđivanje uslova za snabdevanje stanovništva zdravstveno ispravnom vodom za piće i bezbednom hranom, dispoziciju otpadnih materija i odgovarajuće uslove životne sredine i radne okoline;
8) obezbeđivanje uslova za obavljanje aktivnosti iz oblasti epidemiološkog nadzora;
9) jačanje kapaciteta nosilaca aktivnosti i učesnika u oblastima delovanja javnog zdravlja;
10) obaveštavanje nadležnih državnih organa i javnosti o svim rizicima i drugim javnozdravstvenim problemima koji mogu imati negativne posledice po zdravlje stanovništva;
11) podršku radu i razvoju nosilaca aktivnosti i učesnika u sistemu javnog zdravlja na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom.
Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi i finansira posebne programe iz oblasti javnog zdravlja za svoju teritoriju, koje sačinjavaju u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje, u skladu sa zakonom.
Članom 15. istog zakona predviđeno je da Savet za zdravlje koji je obrazovan u jedinici lokalne samouprave, obavlja i određene poslove iz oblasti delovanja javnog zdravlja, i to:
2) prati izveštaje instituta i zavoda za javno zdravlje o analizi zdravstvenog stanja stanovništva na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja za to namenski opredeli sredstva u okviru posebnih programa iz oblasti javnog zdravlja iz člana 14. ovog zakona, kao i predlaže mere za njihovo unapređenje, uključujući mere za razvoj integrisanih usluga u lokalnoj samoupravi.
Članom 22. istog zakona utvrđeno je da Institut odnosno zavod za javno zdravlje za teritoriju za koju je osnovan samostalno ili u saradnji sa drugim učesnicima u sistemu javnog zdravlja predlažu jedinicama lokalne samouprave programe iz oblasti javnog zdravlja.
Jedinice lokalne samouprave finansiraju programe iz člana 14. stav 2. ovog zakona, koje sprovode instituti i zavodi samostalno ili u saradnji sa drugim učesnicima, a koordiniraju instituti i zavodi za javno zdravlje za teritoriju za koju su osnovani.
Programi iz st. 1. i 2. ovog člana odnose se na:
1) izradu gradskog odnosno opštinskog plana javnog zdravlja;
2) kontrolu kvaliteta životne sredine;
3) kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće;
4) kontrolu zdravstvene bezbednosti hrane;
5) kontrolu organizovane ishrane specifičnih kategorija stanovništva (predškolske i školske dece, studenata, socijalno-materijalno ugroženih, bolničke ishrane, ishrane u domovima za stare i dr.);
6) izradu akcionih planova za postupanje u kriznim i vanrednim situacijama;
7) mišljenja o dokumentima prostornog i urbanističkog planiranja, uključujući i tehničku dokumentaciju, u delu koji se odnosi na zdravlje stanovništva;
8) unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite;
9) sprovođenje epidemiološkog nadzora, uključujući i nadzor nad nacionalnim programom imunizacije;
10) prikupljanje i analizu podataka u oblastima delovanja javnog zdravlja, interpretaciju javno-zdravstvenih informacija i njihovo korišćenje u procesu donošenja odluka i kreiranju javno-zdravstvenih aktivnosti;
Osim ovih zakonskih odredaba, važno je ukazati i na Pravilnik o bližim uslovima i obavezama za delovanje u oblasti javnog zdravlja („Sl. glasnik RS“, br. 94 od 27. decembra 2019. godine) a posebno na član 16. koji propisuje da jedinica lokalne samouprave u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje i drugim učesnicima, kroz izradu plana javnog zdravlja i akcionog plana u oblasti javnog zdravlja definišu prioritete u oblasti javnog zdravlja za svoju teritoriju.
Programi iz oblasti javnog zdravlja koji se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave usmereni su ka realizaciji prioriteta definisanih planom javnog zdravlja, kao i na druge aktivnosti prema proceni i mogućnostima nosilaca i učesnika u oblasti javnog zdravlja.
Analiza zdravstvenog stanja stanovništva i praćenje i analiza stanja životne sredine i njenog uticaja na zdravlje stanovništva na određenoj teritoriji predviđena je programom koji se finansira iz budžeta jedinica lokalne samouprave, a koji sprovode instituti odnosno zavodi za javno zdravlje u skladu sa zakonom.
Realizacija nevedenih programa se sprovodi direktnim ugovaranjem izmeću jedinica lokalne samouprave i instituta odnosno zavoda za javno zdravlje u skladu sa nadležnostima propisanim zakonom.
Analiza zdravstvenog stanja je obavezni program iz oblasti društvene brige o javnom zdravlju, koji se na godišnjem nivou finansira i radi na zahtev grada/opštine, a isključivo pravo izrade Analize imaju teritorijalno nadležni instituti/zavodi za javno zdravlje. Deo analize su zaključci i preporuke za unapređenje u oblastima javnog zdravlja, koji se kasnije, u skladu sa planom javnog zdravlja, realizuju kroz druge posebne programe JZ.
Kako izgleda popunjen obrazac Zahteva za vršenje uvida i pribavljanje podataka elektronskim putem, koji se upućuje MUP-u Direkciji policije Beograd, obzirom da su nam zahtev na obrascu ZPSE vratili uz komentar da ne sadrži dovoljno kolona. Tražili smo podatke o motornim vozilima u cilju stavljanja prethodnih mera na iste.
U Sistemu za razmenu podataka (stari naziv eZUP) kome se pristupa preko portala eUprava postoje web servisi organa za koje se, ukoliko postoji zakonski osnov, može tražiti pristup zaposlenima u drugom organu. U Obrascu zahteva za vršenje uvida i pribavljanje podataka elektronskim putem potrebno je navesti zahtevani web servis iz Kataloga eServisa koji postoji u Sistemu za razmenu podataka. Ovom sistemu administrator organa, kao i drugi zaposleni kojima su data odgovarajuća ovlašćenja za pristup, mogu izvršiti uvid u Katalog web servisa. Znači, da bi pristupili određenom servisu morate znati koji web servis obezbeđuje tražene podatke. U vezi podataka o vlasnicima vozila, koji su lokalnoj poreskoj administraciji potrebni radi sprovođenja mera prinudne naplate i ustanovljavanja prethodne mere obezbeđenja naplate, obaveštavamo vas da u Sistemu za razmenu podataka ne postoji web servis MUP koji bi na osnovu JMBG dao podatak za vozila tog lica. U tom sistemu, između ostalog, postoji web servis MUP pod nazivom Podaci o vlasniku/korisniku vozila, pri čemu ovaj servis kao ulazne podatke za pretragu zahteva registracionu oznaku vozila i JMBG osobe, ali lokalna poreska administracija ne raspolaže podacima o registracionoj oznaci vozila, tako da to nije servis koji se može koristiti u postupcima naplate. U skladu sa navedenim, za dobijanje podataka o vozilima poreskog obveznika, MUP-u se možete obratiti pisanim putem ili zahtev može dostaviti elektronski ovlašćeno lice iz lokalne poreske administracije preko opšteg elektronskog zahteva koji postoji u Sistemu za razmenu podataka.
Da li se podnosiocu zahteva može otuđiti ili dati u zakup, neposrednom pogodbom, radi ispravke granica susednih parcela, u smislu odredbi člana 100. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinsko zemljište – kat. parcela br. ……, označeno kao javno građevinsko zemljište u javnoj svojini opštine, površine 36 m², na kome je podnosilac zahteva izgradio pomoćni objekat od čvrstog materijala (garažu), koji nije upisan u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, a izdato mu je odobrenje za gradnju garaže na susednoj kat. parceli, površine 388 m², čiji je on vlasnik i na kojoj parceli je izgradio drugi objekat (porodičnu stambenu zgradu) koji je upisan u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima i ima odobrenje za gradnju, a nema upotrebnu dozvolu? Ukoliko ima mesta primeni člana 100. stav 1. tačka 2. ZPI, postavlja se pitanje: 2) Da li u konkretnom slučaju treba doneti odluku o otuđenju ili odluku o davanju u zakup predmetnog građevinskog zemljišta u javnoj svojini opštine, odnosno da li odluka zavisi samo od volje podnosioca zahteva – imaoca prava privatne svojine, samo od volje imaoca prava javne svojine ili od njihove saglasne volje? Ukoliko nadležni organ donese odluku o davanju u zakup predmetnog zemljišta, nameću se sledeća pitanja: a) Na koji period se zaključuje ugovor o zakupu? b) Da li zakupac može da postane vlasnik parcele u javnoj svojini, odnosno da li se pravo zakupa može pretvoriti u pravo svojine i kada? v) Da li nakon sticanja prava svojine na parceli u javnoj svojini, sticalac ima obavezu da podnese nadležnoj službi za katastar nepokretnosti zahtev za ispravku granica susednih parcela? g) Ko podnosi i kada se podnosi zahtev nadležnom pravobraniocu za davanje saglasnosti za ispravku granica susednih parcela (pre ili posle izrade elaborata geodetskih radova)?
Na osnovu iznetih informacija, mišljenja smo da bi trebalo ispitati mogućnost primene odredbi člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji, imajući u vidu da je na predmetnoj parceli u svojini JLS izgrađen bespravni objekat. Da bi se pokrenuo postupak određivanja/utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, potrebno je proveriti da li je za predmetni pomoćni objekat koji je izgrađen bez odobrenja za izgradnju podnet zahtev za ozakonjenje, odnosno proveriti kada je predmetni objekat izgrađen (pre ili nakon 2015. godine). Ukoliko je objekat izgrađen pre 2015. godine i ukoliko za isti postoji zahtev za ozakonjenje, nadležni organ za ozakonjenje može prekinuti postupak ozakonjenja i odrediti zemljište za redovnu upotrebu objekta (zemljište pod objektom). Podnosilac zahteva se može obratiti i sa zahtevom za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta, kada će najpre služba za poslove urbanizma izdati mišljenje o tome da li predmetna parcela prestavlja građevinsku parcelu, ili je potrebno izraditi projekat preparcelacije. Projekat parcelacije izrađuje podnosilac zahteva o svom trošku. U svakom slučaju, u postupku utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta će se utvrditi zemljište koje je moguće otuđiti neposrednom pogodbom vlasniku bespravno izgrađenog objekta. Rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta biće dostavljeno opštinskom pravobraniocu.
Ukoliko je objekat izgrađen nakon 2015. godine, ne postoje zakonski uslovi za ozakonjenje istog, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti postupka otuđenja zemljišta iz javne svojine.
Da li službenik zaposlen u gradskoj upravi može biti upućen na rad u javno komunalno preduzeće u smislu člana 174. Zakon o radu?
Članom 174. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni može biti privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme. Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) se u članu 6. između ostalog kaže da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
Dakle, da bi se službenik iz organa jedinice lokalne samouprave bio upućen na rad kod drugog poslodavca potrebno je da se pre upućivanja rukovodioci sporazumeju o tome – načelnik uprave, kao rukovodilac organa uprave, i direktor javnog preduzeća, tj. da sačine pismeni sporazum o upućivanju zaposlenog sa navođenjem razloga za upućivanje.
Da li službenik pisarnice moze da primi nepoypune predmete, npr prijavu za ugostiteljski objekat koju predaje neovlasceno lice
Upustvo o kancelarijskom poslovanju organa držane uprave („Sl. glasnik RS“ br. 20/2022) propisuje u delu „Neposredan prijem dokumentarnog materijala“ da ukoliko podnesak prilikom neposredne predaje sadrži formalni nedostatak (nije navedena identifikaciona oznaka stranke, njena adresa i slično), pisar ukazuje stranci na te nedostatke i poučava je kako da ih otkloni. Ako stranka i pored upozorenja zahteva da preda podnesak, pisar u Pisarnici označava da je u pitanju NN lice (ako nije identifikovao stranku) ili sastavlja drugu belešku koja će biti vidljiva u predmetu i kreira Obaveštenje o neurednom podnesku i način kako da se uredi, kao i rok koji ne može biti kraći od osam dana, koje neposredno uručuje stranci.
Nakon upisa obaveznih podataka, u Pisarnici se formira predmet kojem se dodeljuje status „Formiran predmet”.
Službenik nije potpisao radne ciljeve za 2025. godinu i izveštaj o ocenjivanju za 2024. godinu u kome mu je utvrđena ocena "ističe se". Da li treba raditi rešenje o ocenjivanju? Šta znači kad službenik ne potpiše radne ciljeve, da li može biti ocenjen za tu godinu?
Na osnovu čl. 8. Uredbe o ocenjivanju službenika („Sl.glasnik RS“, br.2/2019) radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora s službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.
Postavljeni radni ciljevi unose se, prema redosledu njihovog značaja, u poseban akt koji potpisuju ocenjivač i službenik, čime službenik potvrđuje da je upoznat sa godišnjim ciljevima. Primerak akta sa utvrđenim radnim ciljevima ocenjivač dostavlja unutrašnjoj jedinici u organu, službi i organizaciji koja je zadužena za upravljanje ljudskim resursima da bi ga priložila u personalni dosije službenika, dok po jedan primerak akta zadržavaju ocenjivač i službenik.
U članu 24. iste Uredbe se kaže da pošto istekne period za ocenjivanje, ocenjivač priprema izveštaj o ocenjivanju službenika. Izuzetno, izveštaj o ocenjivanju priprema se prevremeno, u roku od 10 dana po isteku kvartala, ako ocenjivač u jednom kvartalu vrednuje službenika za rezultate postignute u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva najnižom ocenom. Izveštaj o ocenjivanju sadrži predlog ocene službeniku i podatke značajne za predlaganje ocene, koji se odnose na primere stvarnog radnog ponašanja, odnosno ostvarenih rezultata. Izveštaj o ocenjivanju u smislu stava 1. ovog člana (Obrazac 1.) i Izveštaj o prevremenom ocenjivanju u smislu stava 2. ovog člana (Obrazac 3.) odštampan je uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.
Na osnovu čl. 30. iste Uredbe službenik unosi u izveštaj o ocenjivanju svoje komentare na izveštaj i ako se ne slaže s predloženom ocenom ili komentarima ocenjivača, razloge svog neslaganja. Službenik upisuje ispod svog komentara datum kad je dao komentar i potpisuje se, posle čega ocenjivač potpisuje izveštaj o ocenjivanju.
Na osnovu čl. 31. iste Uredbe ocenjivač dostavlja bez odlaganja potpisan izveštaj o ocenjivanju kontroloru. U roku od deset dana od dana kada je primio izveštaj o ocenjivanju kontrolor proverava izveštaj, rešava moguće nesuglasice između ocenjivača i službenika i upisuje u izveštaj svoje komentare na predloženu ocenu i izveštaj.
Članom 35. iste Uredbe uređen je postupak donošenja rešenja. Rukovodilac organa, pošto od jedinice za upravljanje ljudskim resursima primi pravilno pripremljen izveštaj o ocenjivanju, donosi rešenje kojim službeniku određuje ocenu. Predlog rešenja kojim se službeniku određuje ocena priprema jedinica za upravljanje ljudskim resursima.
Rešenje o ocenjivanju se svakako donosi, bez obzira da li je službenik potpisao listu radnih ciljeva ili ne. U tim izuzetnim slučajevima, kada nije postignuta saglasnost u pogledu radnih ciljeva, ocenjivač će ih utvrditi jednostrano. Službeniku svakako ostaje opcija da izjavi žalbu nadležnoj žalbenoj komisiji na rešenje kojim mu je određena ocena u roku od osam dana od dana kada je primio rešenje, u kojoj će između ostalog kao argument navesti i razloge zbog kojih se nije saglasio sa listom radnih ciljeva.
Da li poslodavac pri isplati solidarne pomoći zbog bolovanja zaposlenog duže u periodu dužem od 30 dana ima pravo da isplati manji iznos od traženog iako su uz zahtev uredno priloženi računi troškova lečenja?
Član 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave kaže:
„Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:
1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog ili obavljanja specijalističkih lekarskih pregleda u okviru lečenja duže i teže bolesti zaposlenog koji se ne finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ili za koje bi zaposleni na osnovu zakazanog termina pregleda čekao duže od godinu dana,
2) nabavke medicinsko tehničkih pomagala zaposlenog ili člana njegove uže porodice,
3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,
4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,
5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,
6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice,
7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.
8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,
9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,
10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,
11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.
Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik, štićenik i staratelj zaposlenog.
U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.
Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.
Pravo iz stava 1. tač. 1), 2) i 5) ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji su pravo na pomoć ostvarili kod poslodavca kod koga rade, koji obavljaju samostalnu delatnost ili primaju penziju koja je veća od visine prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike u trenutku podnošenja zahteva.
Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.
Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.
Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na medicinsko tehnička pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.“
Dakle, solidarna pomoć za slučaj duže i teže bolesti može se isplatiti na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. S obzirom da je u navedenom kolektivnom ugovoru dat maksimalni iznos koji se može isplatiti, potrebno je da poslodavac pojedinačnim kolektivnim ugovorom ili drugim aktom uredi uslove i kriterijume za dodelu solidarne pomoći, kao i visinu solidarnu pomoći u konkretnim slučajevima.
U svakom slučaju, iznos solidarne pomoći ne obavezuje poslodavca da taj iznos i isplati, već će se poslodavac voditi raspoloživim sredstvima u budžetu ukoliko nije posebno uredio visinu solidarne pomoći u konkretnim slučajevima.
Da li, i u kojim slučajevima vaspitač može odbiti da vodi dete sa smetnjama u razvoju na jednodnevni izlet?
Ukoliko je funkcionalni status deteta jedni razlog zbog kojeg vaspitač “odbija” da dete sa smetnjama u razvoju povede na jednodnevni izlet sa vršnjacima, to bi nesporno bilo diskriminatorsko postupanje. Zabrana diskriminacije u obrazovnim ustanovama propisana je članom 110. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i glasi: “U ustanovi su zabranjene diskriminacija i diskriminatorsko postupanje, kojim se na neposredan ili posredan, otvoren ili prikriven način, neopravdano pravi razlika ili nejednako postupa, odnosno vrši propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lice ili grupe lica, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, statusu migranta, odnosno raseljenog lica, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, socijalnom i kulturnom poreklu, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, smetnji u razvoju i invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima, kao i po drugim osnovima utvrđenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zaštite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
Ustanova je dužna da preduzme sve mere propisane ovim zakonom kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje u ustanovi. Bliže kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika ili trećeg lica u ustanovi, zajednički propisuju ministar i ministar nadležan za ljudska i manjinska prava.
Postupanje ustanove kada se posumnja ili utvrdi diskriminatorno ponašanje, načine sprovođenja preventivnih i interventnih aktivnosti, obaveze i odgovornosti zaposlenog, deteta, učenika, odraslog, roditelja odnosno drugog zakonskog zastupnika, trećeg lica u ustanovi, organa i tela ustanove i druga pitanja od značaja za zaštitu od diskriminacije, propisuje ministar.” U slučaju da postoje barijere za uključivanje deteta u aktivnosti van predškolske ustanove, obaveza tima za dodatnu podršku deteta, kao i Tima za inkluzivno obrazovanje ustanove je da ove prepreke identifikuje i da nađe način za njihovo prevazilaženje. Ukoliko su potrebna dodatna sredstva ili mere koje prevazilaze resurse ustanove, predškolska ustanova se može obratiti interresornoj komisiji za mišljenje o potrebnoj dodatnoj podršci.
U predmetu ozakonjenja dogradnje stambenog objekta, u G listu, kao teret na objektu, na osnovu ugovora o poklonu, upisano je pravo doživotnog plodouživanja. Da li je upisano pravo doživotnog plodouživanja smetnja za nastavak postupka ozakonjenja, odnosno, da li i po kom pravnom osnovu, organ postupka eventualno treba tražiti dostavljanje dokaza o brisanju tereta iz lista nepokretnosti ili saglasnost plodouživaoca za ozakonjenje predmetnog objekta?
Povodom vašeg pitanje koje se odnosi na okolnost da ste u postupku ozakonjenja objekta došli do podatka da je u G listu (teretni list) lista nepokretnosti utvrđeno da je upisano pravo plodouživanja u korist nekog lica koje nije podnosilac zahteva za ozakonjenje, dajemo sledeće mišljenje:
Prema odredbama važećeg Zakona o ozakonjenju, predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja.
Prema ovim odredbama Zakona teret upisan u G listu lista nepokretnosti po bilo kom osnovu ne bi mogao da bude smetnja za sam postupak ozakonjenja takvog objekta.
Pravna priroda instituta prava plodouživanja u korist nekog lica daje mogućnost tom licu da stvar koristi (upotrebljava, stanuje) ali ne i da sa istom raspolaže. Pravo raspolaganja je i dalje u rukama lica koje je upisano kao vlasnik nepokretnosti, s tim da je ista opterećena pravom trećeg lica da stvar upotrebljava (da u njoj živi i slično) do kraja svog života, odnosno do isteka prava plodouživanja ukoliko je isto Ugovorom ograničeno.
U svakom slučaju, mišljenja smo da se postupak ozakonjenja, kao postupak od javnog interesa, može nastaviti bez obzira da li osnov korišćenja stvari po osnovu prava plodouživanja i dalje postoji iz razloga jer se ozakonjenjem ne smanjuje pravo plodouživaoca da stvar i dalje koristi i upotrebljava na način kao i pre samog ozakonjenja.
Međutim kako biste bili sigurni u ispravnost vaše odluke potrebno je da pozovete podnosioca zahteva da vam dostavi podatak da li je osnov tako upisanog prava plodouživanja otpao u ovom trenutku, odnosno da li je moguće brisanje upisanog prava u katastru.
Za svako dodatno tumačenje propisa iz oblasti ozakonjenja molimo vas da se obratite resornom Ministarstvu.
Pravno lice je vlasnik više desetina parcela koje u stvarnosti predstavljaju rudnik peska. Između tih parcela prolazi nekategorisani put u javnoj svojini Opštine. Da li postoji zakonska mogućnost da imenovano pravno lice otkupi parcelu na kojoj se prostire navedenih nekategorisani put dužine oko 500 metara i širine oko 4 metra ili da li postoji zakonska mogućnost da pravno lice, bez otkupa parcele od Opštine, niveliše odnosno da spusti nivo predmetnog puta za 4 metra na dubinu okolnih parcela rudnika peska? Naime, zbog bezbednosti iskorišćavanja rudnika peska, pravnom licu bi odgovaralo da je nivo puta izjednačen sa okolnim parcelama.
Povodom vašeg pitanja da li postoji mogućnost otkupa parcele koja je u katastru nepokretnosti upisana kao nekategorisani put i kao takva u javnoj svojini opštine ukazujemo na sledeće:
Odredbama Zakona o javnoj svojini propisano je na koji način i u kom postupku se sprovodi postupak otuđenja nepokretnosti u javnoj svojini.
Činjenica da je neka nepokretnost upisana u javnu evidenciju kao javna svojine opštine obavezuje da se kod svakog postupka otuđenja primene odredbe Zakona o javnoj svojini i prema nadležnostima utvrđenim u Statutu opštine sprovede postupak.
Međutim, ovde se postavlja pitanje i mogućnosti pokretanja takvog postupka obzirom da je nepokretnost upisana kao nekategorisani put.
Naime, članom 7. stav 1. Zakona o putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018 - dr. zakon i 92/2023 - dr. zakon), propisano je da jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje nekategorisanim putevima u naselju.
Stavom 3. istog člana Zakona propisano je da je nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava.
Prema tome, kako je na teritoriji vaše opštine Odlukom utvrđeno da se određeni put na određenoj katastarskoj parceli ima smatrati nekategorisanim putem do Izmene takve Odluke isti se mora tako i koristiti prema utvrđenoj nameni, odnosno ne postoji mogućnost da se sa istim raspolaže na bilo koji način.
Na kraju, prema Zakonu o putevima jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje nekategorisanim putevima u naselju.
Tako da vezano za drugi deo vašeg pitanja koje se odnosi na to da li je moguća određena nivelacija nekategorisanog puta potrebno je da se obratite nadležnom organu vaše opštine za upravljanje nekategorisanim putevima.
Obraćamo Vam se molbom za pojašnjenje koje se odnosi na to da li zaposlenom u obračun zarade ulazi i minuli rad koji je zaposleni ostvario u prethodnom periodu kada je bio zaposlen u organu lokalne samouprave (konkretno u predškolskoj ustanovi i opštini), a pre zaposlenja u pravosudnom organu – Javno tužilaštvo?
Članom 34. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija ostvaruju pravo na minuli rad iz stava 1. ovog člana i za godine rada provedene u radnom odnosu u ustanovama zdravstvene, odnosno socijalne zaštite. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
Dakle, državnom službeniku u javnom tužilaštvu u ovom konkretnom slučaju će za minuli rad biti priznate godine rada provedene u radnom odnosu u jedinici lokalne samouprave, ali ne i godine rada provedene u predškolskoj ustanovi jer nisu priznate Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe s obzirom da se radi o ustanovi.