Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odredbama člana 82. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisan je redosled radnji pri popunjavanju radnih mesta službenika. Odredbama člana 187. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se odredbe ovog zakona o premeštaju i raspoređivanju službenika shodno se primenjuju na nameštenike. Odredbama člana 73. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta nameštenika na neodređeno vreme. Molim vas da mi dostavite mišljenje da li se za popunjavanje radnog mesta nameštenika sprovodi javni konkurs bez prethodno sprovedenog internog konkursa?
Član 83. stav 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023) predviđa da se radi popunjavanja izvršilačkog radnog mesta sprovodi interni konkurs. Dalje se u članu 84. istog zakona kaže da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Dakle, na internom konkursu mogu da učestvuju isključivo službenici u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Član 73. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 107/2023) predviđa da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta nameštenika na neodređeno vreme.
Dakle, popunjavanje radnog mesta nameštenika vrši se sprovođenjem javnog konkursa, bez prethodno sprovedenog internog konkursa.
Da li službeniku, dipl.ekonomisti, raspoređenom na poslovima evidencije upisa imovine i stambene poslove, mogu da budu dodeljeni i poslovi procene uticaja na životnu sredinu?
Članom 32. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 ... 92/2023) predviđeno je da je službenik dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje je prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premešten.
Odgovarajuće radno mesto jeste ono radno mesto čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se službenik premešta i za koje službenik ispunjava sve uslove (član 113. istog zakona).
Dakle, ukoliko službenik ispunjava uslove određenog radnog mesta i rukovodilac organa odluči da ga premesti na to radno mesto, službenik je dužan da taj premeštaj prihvati.
Koje pravne mehanizme odbornik može pokrenuti kada skupština lokalne samouprave odluke donosi prekoračenjem zakonima definisanih rokova, poput izbora novog saziva lokalne izborne komisije, odluke o završnom računu i budžetu i krši zakon postavljanjem istog lica više puta na funkciju v. d. direktora javnog preduzeća/ustanove?
U kontekstu pravnog sistema Republike Srbije, odbornik ima više pravnih i političko-pravnih mehanizama kada skupština jedinice lokalne samouprave ne donosi odluke u zakonskim rokovima ili donosi odluke suprotno zakonu.
Postoje određeni mehanizmi unutar skupštine JLS, kao što su odbornička pitanja i zahtevi za objašnjenje. Pravni osnov za to daje Zakon o lokalnoj samoupravi i Poslovnik Skupštine JLS. Stoga, odbornik može postaviti odborničko pitanje predsedniku skupštine, predsedniku opštine/gradonačelniku ili opštinskom veću, zahtevati pisano obrazloženje zašto odluka nije doneta u zakonskom roku, na osnovu kog pravnog osnova se isto lice više puta imenuje za vršioca dužnosti i sl. Pored odborničkog pitanja, jedan od mehanizama unutar skupštine JLS je i inicijativa za stavljanje tačke na dnevni red, pri čemu odbornik (ili grupa odbornika) može: podneti predlog odluke ili zahtevati dopunu dnevnog reda (npr. izbor lokalne izborne komisije, završni račun, budžet). Ako se predsednik skupštine ogluši to je relevantna činjenica za nadzor viših organa.
Mogući su i nadzorni mehanizmi izvan JLS, pre svega obraćanje Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Pravni osnov za to daje Zakon o lokalnoj samoupravi (nadzor nad zakonitošću rada organa JLS), te odbornik može podneti inicijativu za vršenje nadzora nad zakonitošću rada skupštine. U tom slučaju, nadležno ministarstvo može: upozoriti skupštinu, naložiti otklanjanje nezakonitosti, predložiti Vladi dalje mere. Ovaj mehanizam je posebno relevantan kod neizbora organa u zakonskim rokovima i ponavljanih v. d. imenovanja bez zakonskog osnova.
Ako skupština duže vreme ne obavlja zakonom poverene poslove (budžet, završni račun, izbor organa), moguće je obraćanje Vladi Republike Srbije, pri čemu Vlada može upozoriti skupštinu ili raspustiti skupštinu i imenovati privremeni organ (krajnja mera). Pravni osnov daje Zakon o lokalnoj samoupravi – mere Vlade prema JLS. Ovaj mehanizam se koristi u težim i trajnim povredama zakonitosti.
Postoji i sudska zaštita zakonitosti, koja se ogleda u pokretanju upravnog spora pred Upravnim sudom, te odbornik može podneti inicijativu ili tužbu (zavisno od pravnog akta) protiv: pojedinačne odluke (npr. odluka o imenovanju v. d.), ili zbog „ćutanja uprave“ ako odluka nije doneta u zakonskom roku. Pravni osnov daje Zakon o upravnim sporovima i ovo je posebno snažno sredstvo kod višestrukog imenovanja istog lica za v. d. direktora, što je u suprotnosti sa zakonima koji uređuju JP i ustanove. Takođe, ako je problem u statutu, odluci o osnivanju JP/ustanove, ili aktu kojim se „zaobilazi“ zakon, može se pokrenuti postupak za ocenu zakonitosti pred Upravnim sudom.
Prisutni su i kontrolni i antikorupcijski mehanizmi. Naime, ako se radi o nedonošenje završnog računa, ako postoje saznanja o budžetskim nepravilnostima, nezakonita imenovanja koja proizvode finansijske posledice, odbornik se može obratiti Državnoj revizorskoj instituciji i podneti inicijativu za reviziju.
Ako se ponavljanim v.d. imenovanjima izigrava zakon, omogućava trajno zadržavanje funkcije, može se podneti prijava Agenciji za sprrečavanje korupcije zbog povrede principa zakonitosti i odgovornosti.
Ako nezakonit rad skupštine utiče na prava građana, proizvodi pravnu sigurnost postoji mogućnost da se odbornik obrati Zaštitniku građana (ombudsmanu), a Zaštitnik građana može dati preporuku i javno upozoriti na nezakonitost.
Da li će ovaj predlog zakona o ukidanju mladjih savetnika važiti i za nas koji radimo u lokalnoj samoupravi ili ne.
Poreski obveznik je preminuo 2018. godine, kada je zatvorena njegova poreska prijava i od tada niko nije zaduživan. U stanu niko nije živeo, te nismo mogli da utvrdimo porez po osnovu korišćenja nepokretnosti. Ostavinska rasprava nije sprovedena do 2025. godine. Da li možemo naslednike da zadužimo pet godina unazad?
Članom 22 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva. Ove odredbe se ne primenjuju na Republiku kao poslednjeg zakonskog naslednika u smislu zakona kojim se uređuje nasleđivanje.
Članom 2. stav 1. tačka 6) Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu plaća na državinu na nepokretnosti na kojoj imalac prava svojine nije poznat ili nije određen.
Članom 10. stav 7. tačka 3) Zakona o porezima na imovinu propisano je da kad je osnov sticanja pravosnažni akt kojim su oglašeni naslednici zaostavštine, za svrhu oporezivanja danom sticanja prava smatra se dan smrti ostavioca.
Prema članu 2a istog zakona kad na nepokretnosti, pored prava svojine, postoji neko od prava, odnosno korišćenje ili državina, iz člana 2. stav 1. tačka 2) do 5) i tačka 7) i 8) ovog zakona,
odnosno u slučaju iz tačke 6) tog člana, porez na imovinu plaća se na to pravo, odnosno na korišćenje ili državinu, a ne na pravo svojine.
Danom smrti poreskog obveznika to lice je prestalo da bude poreski obveznik i imalac prava svojine, a imajući u vidu da od tog dana za predmetnu nepokretnost imalac prava svojine nije određen, poreska obaveza se od dana smrti poreskog obveznika treba utvrditi licu koje ima državinu na predmetnoj nepokretnosti, ako takvo lice postoji.
Ako do dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju nije utvrđen držalac nepokretnosti, tada se u skladu sa članom 10. stav 7. tačka 3) obaveza utvrđuje nasledniku od dana smrti ostavioca.
Članom 114. ZPPPA propisano je da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.
Članom 114d ZPPPA propisano je da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.
Imajući u vidu navedene odredbe o zastarelosti prava na utvrđivanje, u slučaju kada je ostavilac preminuo pre navedenog roka zastarelosti prava na utvrđivanje poreske obaveze, a nije bilo prekida zastarelosti prava na utvrđivanje, poreska obaveza se nasledniku utvrđuje 5 godina unazad (u 2025. godini nije zastarelo pravo na utvrđivanje obaveze počev od 1.1.2020. godine).
Da li u slucaju poveravanja obavljanja poslova gradu, konkretno inspekcijskih poslova, republika zadrzava pravo da i ona obavlja te poslove na nivou grada ili ne?
Prema članu 2. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru, inspekcijski nadzor je posao državne uprave koji, pored organa državne uprave, mogu vršiti i organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kada im je to povereno zakonom. Iz ove odredbe proizlazi da je inspekcijski nadzor po svojoj pravnoj prirodi državni posao, bez obzira na to koji ga organ faktički obavlja.
Prema članu 4. stav 3. Zakona, ovaj zakon se neposredno primenjuje i na inspekcijski nadzor koji, kao povereni posao državne uprave, vrše organi jedinica lokalne samouprave. Time se jasno pravi razlika između: izvorne nadležnosti grada I poverene nadležnosti, u kojoj grad ne postupa kao samostalan nosilac vlasti, već kao produžena ruka države. Poveravanje posla ne znači prenos suverenog ovlašćenja, već samo delegiranje izvršenja.
Ključna odredba za predmetno pitanje je član 12. stav 12. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kojim je propisano: „Koordinaciju poslova inspekcijskog nadzora iz delokruga republičke inspekcije poverenih autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave, primenom ovlašćenja u vršenju nadzora nad radom propisanih zakonom kojim se uređuje državna uprava, vrši republička inspekcija.“ To znači da Republika zadržava hijerarhijski i funkcionalni odnos prema inspekcijskim poslovima koji su povereni gradu; republička inspekcija ima pravo da nadzire zakonitost, stručnost i celishodnost rada gradske inspekcije; poveravanje poslova ne isključuje nadležnost Republike, već samo uvodi dodatni nivo vršenja posla.
Prema članu 49. stav 1. Zakona, inspektor je samostalan u radu u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom. Međutim, ova samostalnost odnosi se na pojedinačne upravne radnje, ne isključuje nadzor Republike nad poverenim poslovima i ne može se tumačiti kao isključenje prava Republike da interveniše kada je to potrebno radi zakonite i jedinstvene primene propisa.
Na osnovu navedenih odredaba Zakona o inspekcijskom nadzoru, mišljenje Stručne službe SKGO je da su inspekcijski poslovi po svojoj pravnoj prirodi poslovi državne uprave, bez obzira na to da li ih neposredno vrši republički organ ili su povereni gradu. Poveravanje obavljanja inspekcijskih poslova gradu ne isključuje nadležnost Republike Srbije, niti znači da Republika gubi pravo da se stara o izvršavanju tih poslova. Republika Srbija, putem nadležnog ministarstva i republičke inspekcije, zadržava pravo da vrši inspekcijski nadzor i na teritoriji grada, i to: kroz stručni i hijerarhijski nadzor nad radom gradske inspekcije, kroz davanje obaveznih uputstava i instrukcija, kao i kroz neposredno postupanje u skladu sa zakonom, naročito u slučajevima nezakonitog ili neefikasnog postupanja gradskih inspektora. Stoga, poveravanje inspekcijskih poslova gradu ne isključuje niti suspenduje pravo Republike da i sama obavlja inspekcijske poslove, već predstavlja model podeljenog vršenja državne nadležnosti, uz zadržavanje krajnje odgovornosti Republike za zakonitu i jedinstvenu primenu propisa.
Moje pitanje se odnosi na uslove za postavljenje načelnika ili zamenika načelnika opštinske uprave. Konkretno, da li se u delu koji propisuje 5 godina iskustva u struci, podrazumeva 5 godina radnog iskustva u pravnoj struci, ili se podrazumeva pet godina radnog iskustva na poslovima sa sedmim stepenom obrazovanja. Podrazumeva se da kandidat u trenutku javljanja na konkurs mora da ima obrazovanje pravnika.
Član 68a. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđa da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
Da li predlog Poslovnika skupštine opštine treba da se podnese Opštinskom veću na utvrđivanje ili predlog podnosi grupa odbornika, odnosno neko drugo radno telo skupštine opštine?
Poslovnik Skupštine opštine predstavlja interni akt predstavničkog tela kojim se uređuju organizacija i način rada Skupštine opštine, odbornika, predsednika Skupštine i radnih tela Skupštine. Saglasno pravnoj prirodi ovog akta i sistemu podele nadležnosti organa lokalne samouprave, predlog Poslovnika ne spada u akte koje utvrđuje Opštinsko veće kao izvršni organ.
U skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i Statutom opštine Kladovo, pravo podnošenja predloga Poslovnika Skupštine opštine imaju odbornici, grupa odbornika, predsednik Skupštine opštine, odnosno nadležno radno telo Skupštine (najčešće odbor nadležan za propise ili normativna pitanja), u skladu sa odredbama Statuta.
Opštinsko veće nema obavezu niti ovlašćenje da utvrđuje predlog Poslovnika Skupštine opštine, niti je njegovo prethodno razmatranje ili saglasnost uslov za upućivanje predloga na razmatranje i odlučivanje Skupštini opštine.
U Gradu/opstini postoje objekti koji su bez vrednosti i osnova kako su dosli u posed grada (samo Rešenje RGZ-a). Na koji način da ih vodimo u poslovnim knjigama?
Za sve nepokretnosti za koje nemate izraženu vrednost u ovom trenutku možete da formirate Komisiju na nivou vašeg grada koja bi uradila procenu vrednosti pre evidentiranja imovine u poslovnim knjigama.
Od kraja 2024. godine u primeni su Izmene i dopune Zakona o javnoj svojini koje su osnov za razvijanje određene metodologije procene vrednosti nepokretnosti.
Naime, članom 64v propisano je da:
Direkcija razvija metodologiju, saglasno međunarodnim standardima za procenu vrednosti, zasnovanim na definiciji tržišne vrednosti (engl. "Market value") Međunarodnog komiteta za standarde procene vrednosti (engl. "IVSC - International Valuation Standards Council"), primeni tržišnog pristupa (engl. "Market approach"), troškovnog pristupa (engl. "Cost approach") i prinosnog pristupa (engl. "Income approach"), koji će biti sastavni deo Registra nepokretnosti u javnoj svojini, a čijom primenom će se omogućiti okvirna procena vrednosti pojedinačnih nepokretnosti u javnoj svojini.
Direkcija u Registru nepokretnosti u javnoj svojini ne primenjuje okvirnu procenu vrednosti na nepokretnostima koje su predmet masovne procene vrednosti nepokretnosti, a koja je predviđena odredbama zakona kojim se uređuju poslovi državnog premera i katastra, dok će za nepokretnosti za koje postoje uporedivi podaci sa tržišta zbog njihovih specifičnosti, primeniti metodologiju u skladu sa međunarodnim standardima procene, a koja će za rezultat imati njihovu okvirnu procenjenu vrednost.
Okvirno procenjenu vrednost nepokretnosti u javnoj svojini Direkcija vodi u Registru nepokretnosti u javnoj svojini.
Direkcija preuzima od Republičkog geodetskog zavoda podatke o vrednosti nepokretnosti za nepokretnosti na koje nije primenjena okvirna procena vrednosti iz stava 2. ovog člana.
Dakle, dok se metodologija ne ustanovi najbolje je da se procena vrednosti imovine u javnoj svojini JLS vrši uz podršku Komisija interno formiranih u okviru vaše JLS.
Prilikom otuđenja imovine uvek možete da angažujete i ovlašćenog procenitelja.
Da li pokretanje prekršajnog postupka za neplaćenu poresku obavezu, predstavlja radnju Odeljenja LPA kojom se vrši prekid roka zastarelosti prava na naplatu?
Odredbama člana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (u daljem tekstu: ZPPPA) propisano je da pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.
Članom 114b ZPPPA propisano je da prekršajni postupak za koji u skladu sa zakonom Poreska uprava podnosi zahtev za pokretanje, odnosno izdaje prekršajne naloge, ne može se pokrenuti ni voditi ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.
Član 114d ZPPPA propisuje da se zastarelost prekida svakom radnjom Poreske uprave preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju utvrđivanja i naplate poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno radnjom poreskog obveznika preduzetom u cilju ostvarivanja prava na povraćaj, poreski kredit, refakciju i refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza putem preknjižavanja i povraćaj sporednih poreskih davanja.
Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.
Saglasno navedenom, pravo nadležnog poreskog organa na naplatu poreske obaveze zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče, tj. od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je ta obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.
Ukoliko je nadležno poreski organ protiv poreskog dužnika preduzimao radnje u cilju naplate poreske obaveze, rok zastarelosti prava na naplatu se prekidao svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate i posle prekida počinjao da teče iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida nije se računalo u zakonom određen rok za zastarelost.
U Mišljenju Ministarstva finansija broj 413-00-28/2018-04 od 15.5.2018. godine navedeno je:
„Prema tome, prekid roka zastarelosti prava nadležnog poreskoga organa jedinice lokalne samouprave na naplatu izvornog prihoda te jedinice može nastupiti svakom radnjom tog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate izvornog prihoda i u vezi kojih su doneta poreska akta (prema tome, i opomena).“
Član 34. ZPPPA propisuje da je poreski akt poresko rešenje, zaključak, nalog za poresku kontrolu, poziv za poresku kontrolu, zapisnik o poreskoj kontroli i drugi akt kojim se pokreće, dopunjuje, menja ili dovršava neka radnja u poreskom postupku.
Imajući u vidu navedeno, smatramo da podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji LPA dostavlja nadležnom prekršajnom sudu, kao ni pokretanje prekršajnog postupka od strane suda, ne predstavlja radnju poreskog organa preduzetu protiv poreskog dužnika u cilju naplate, s obzirom da su to radnje preduzete u prekršajnom postupku, a ne u poreskom postupku, odnosno postupku naplate.
Susrećemo se problemom prestanka važenja gradjevinske dozvole. Znamo kako da vodimo postupak, ali ne znamo kako to da odradimo u ovo vreme CEOPa. Naime, nakon izdate građevinske dozvole investitor je podneo prijavu radova. Ni nakon 5 godina od pravosnažnosti rešenja nema podnete prijave završetka izrade temelja niti prijave objekta u konstruktivnom smislu. Naše pitanje je: KAKO DA KROZ CEOP SPROVEDEMO POSTUPAK PRESTANKA VAŽENJA GRADJEVINSKE DOZVOLE
Postupak za utvrđivanje prestanka važenja građevinske dozvole ne vodi se u sistemu CEOP već van njega i tada se vodi upravni postupak u skladu sa ZUP-om I uz primenu člana 140. Zakona o planiranju I izgradnji.
Zakonodavac nije propisao kako se inicira postupak za utvrđivanje prestanka važnosti rešenja o građevinskoj dozvoli, te stoga preostaje da taj postupak pokreće nadležni organ po službenoj dužnosti.
Ono što je bitno je da se rešenje o utvrđivanju prestanka važenja rešenja o građevinskoj dozvoli van CEOP-a donosi samo ako su ispunjeni uslovi iz stava 1, 2 I 4 člana 140. ZPI.
Kada su ispunjeni uslovi utvrđeni članom 140 stav 1, 2 I 4. Zakona o planiranju I izgradnji, nadležni organ donosi rešenje o utvrđivanju prestanka važenja građevinske dozvole I pravnosnažno rešenje dostavlja nadležnoj Poreskoj upravi stoga što je predviđeno da u tom slućaju investitor plaća porez na imovinu kao da je objekat izgrađen.
Zakonodavac je utvrdio da građevinska dozvola prestaje da važi ako investitor ne izvrši prijavu radova u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja (osim u lsučaju izuzetaka koji su navednei u članu 140. Stav 2 ZPI).
Drugi rok je ako se u roku od 5 godina od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli ne pribavi upotrebna dozvola.
U slučaju koji se navodi u postavljenom pitanju izvršena je prijava radova ali ne I prijava temelja I prijava završetka objekat u konstruktivnom smislu. U tom slučaju se dakle nisu stekli uslovi za utvrđenje prestanka važenja građevinske dozvole shodno članu 140. stav 1. ZPI.
To znači da se prati drugi rok: ne može se izdati upotrebna dozvola ukoliko je od dana pravnosnažnosti građevinske dozvole protekao rok od 5 godina.
Ukoliko niste po službenoj dužnosti pokrenuli postupak za utvrđivanje prestanka važenja rešenja o građevinskoj dozvoli ni po jednom ni po drugom osnovu, tada možete odlučivati o tome i u eventualno pokrenutom postupku za izdavanje rešenje o upotrebnoj dozvoli u sistemu CEOP.
Ne znamo kada je nastupila pravnosnažnost građevinske dozvole u konkretnom slučaju koji je naveden u pitanju, ali ako naprimer, još nije istekao rok od 5 godina, pa investitor podnese u sistemu CEOP prijavu temelja i prijavu završetka objekta u konstruktivnom smislu, dužni ste da postupite po tim prijavama. Ali ukoliko bi investitor podneo te prijave ili npr. zahtev za upotrebnu dozvolu posle isteka roka od 5 godina od dana u pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli, tada biste bili u obavezi da u toj proceduru u sistemu CEOP donesete rešenje kojim odbacujete zahtev kao nedozvoljen zbog proteka roka iz člana 140. stav 4 ZPI (osim ukoliko pre isteka tog roka investitor shodno članu 140 stav 5 ZPI ne podnese zahtev za produženje važnosti izdate građevinske dozvole jođ za dve godine).
Da li priliv u JLS predstavlja samo zapošljavanje novih kadrova (na pr. putem konkursa, preuzimanje iz drugih državnih organa ili organa jedinice lokalne samouprave i sl.)? Da li odliv zaposlenih u JLS samo predstavlja proces napuštanja sistema od strane postojećih zaposlenih na neodređeno vreme ( na pr.odlazak u penziju, smrt zaposlenog odlazak u drugi sektor-privatni, otpuštanje zaposlenog, sporazumni raskid i sl)? Da li premeštaj iz jedne gradske uprave u drugu gradsku upravu u okviru iste jedinice lokalne samouprave , treba posmatrati kao odliv, odnosno priliv?
Izvod iz mišljenja Ministarstva finansija broj: 011-00-00059/2021-03 od 27. januara 2021. godine:
Polazeći od toga da je prostor od 70% opredeljen na nivou pojedinačnog korisnika javnih sredstava, smatramo da se u isti računaju sva lica koja zasnivaju radni odnos, odnosno nastavljaju da rade na neodređeno vreme kod drugog korisnika javnih sredstava, bez obzira na način popunjavanja radnog mesta. To praktično znači da se u smislu citiranog člana Zakona o budžetskom sistemu novozaposlenim kod određenog korisnika smatraju i državni službenici koji su premešteni iz drugog državnog organa po sprovedenom internom konkursu. S druge strane, kod korisnika javnih sredstava, u konkretnom slučaju kod državnog organa iz kojeg je državni službenik premešten, ova situacija će se tretirati kao odliv i uzimaće se u obzir prilikom opredeljivanja prostora od 70% na nivou tog korisnika u narednoj kalendarskoj godini.
Isto važi i kada je u pitanju premeštaj po osnovu sporazuma o preuzimanju i premeštaj iz drugog državnog organa po sprovedenom javnom konkursu.
Iz navedenog mišljenja se zaključuje da je u smislu Zakona o budžetskom sistemu priliv i odliv računa na nivou korisnika budžetskih sredstava, što znači da u slučaju više uprava koje imaju različite jedinstvene brojeve korisnika budžetskih sredstava se priliv i odliv posmatraju u slučaju kada službenik pređe iz jedne uprave u drugu.