Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Poštovani, da li je dodatni rad regulisan članom 40. i 41.Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, isto što i dopunski rad predviđen članom 202. Zakonom o radu? Odnosno, da li se na službenike zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u tom delu primenjuju samo odredbe Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave? Hvala!
Što se tiče dodatnog rada koji je regulisan članom 40. i 41. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinam i jedinicama loklane samouprave, dopunski rad regulisan članom 202. Zakona o radu je jedan od mogućih oblika dodatnog rada službenika u organima jedinice lokalne samouprave, jer dodatni rad službenika može predstavljati i radni odnos kod drugog poslodavca, kao i drugi oblici rada van radnog odnosa.
Poštovani, potrebno je da nam date mišljenje koje se odnosi na ispravke u matičnoj knjizi rođenih. Naime, stranka je podnela zahtev za ispravku upisanog podatka u MKR za svog brata koji je preminuo 2014.godine navodeći da je ispravka neophodna radi ostavinske rasprave. U naknadim upisima i zabeleškama stoji da je lice umrlo 2014.godine. Da li se onda može vršiti ispravka u knjizi rođenih za umrlo lice?
Član 21. Zakona o matičnim knjigama („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) propisuje da se u matične knjige upisuju podaci o činjenicama koje su prijavljene, odnosno podaci sadržani u aktu nadležnog organa ili ustanove. Ako postoji osnovana sumnja da je podatak koji se upisuje u matičnu knjigu netačan, matičar je dužan da ga proveri pre upisa.
Članom 30. istog zakona propisano je da greške u matičnim knjigama koje su uočene pre zaključenja upisa, ispravlja matičar, u skladu s propisom kojim se uređuje način vođenja matičnih knjiga, dok je članom 31. propisano da greške u matičnim knjigama koje su uočene posle zaključenja upisa, matičar može ispraviti samo na osnovu rešenja nadležnog organa, tj. na osnovu rešenja opštinske/gradske uprave. Međutim, od ove obaveze, zakon je predvideo izuzetak. Naime, ako je u Registar matičnih knjiga pogrešno upisan podatak zbog tehničke ili očigledne greške ili greške u prijavi, opštinska/gradska uprava vrši ispravku greške nastale nakon zaključenja elektronskog upisa, a pre upisa u papirni oblik, s tim da se datum i tekst ispravke beleži u okviru Registra matičnih knjiga.
Postupak ispravke greške vodi se po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke, odnosno lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes, u skladu s propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak (član 32. Zakona o matičnim knjigama).
Shodno zakonskim odredbama ne postoje prepreke ili utvrđena ograničenja prilikom sprovođenja postupka ispravke grešaka u matičnim knjigama.
Dakle, greške se mogu ispravljati u matičnim knjigama, nevezano od toga koji je status lica. Ako se greška nalazi u matičnoj knjiži rođenih (a radi se o umrlom licu), ispravka greške je moguća. Ukoliko je u pitanju tehnička greška, takvu grešku može ispraviti i sam matičar bez posebnog rešenja nadležnog organa. Međutim, ukoliko je u pitanju greška u pogledu podatka koji se upisuje u matičnu knjigu rođenih, tu ispravku matičar može uraditi samo na osnovu rešenja nadležnog organa.
Dakle, postupak ispravke greške može se pokrenuti i na zahtev lica koje za to ima neposredan i na zakonu zasnovan pravni interes, i u skladu s propisom kojim se uređuje opšti upravni postupak, nadležni organ tj. opštinska/gradska uprava dužna je da donese rešenje kojim se odobrava ispravka greške u MKR koju vrši matičar.
Da li načelnik ili zamenik načelnika opštinske uprave koji su u drugom mandatu izabrani po Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave putem javnog konkursa treba da prodju program obuke za službeniike na položaju koji se prvi put postavljaju na položaj i da li se na njih u slučaju da ne treba da prolaze navedeni program obuke jer nisu prvu put postavljeni na položaj (ali jesu po Zakonu o zaposlenima...) primenjuje član 99.stav 1 Zakona "Službenik na položaju može posle proteka vremena na koje je postavljen, biti ponovo postavljen na isti položaj bez javnog konkursa, ako je pohađao program obuke utvrđen za službenike koji se prvi put postavljaju na položaj" ili stav 2 "Ako konkursni postupak za popunjavanje položaja nije pokrenut u roku iz člana 95. stav 3. ovog zakona, službenik se posle proteka vremena na koji je postavljen, postavlja na isti položaj bez javnog konkursa". Dakle pitanje je da li je potrebno da pohadjaju program obuke i da li se po isteku mandata sprovodi javni konkurs?
Članom 99. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne smouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) između ostalog je predviđeno i da službenik na položaju može posle proteka vremena na koje je postavljen, biti ponovo postavljen na isti položaj bez javnog konkursa ako je pohađao program obuke utvrđen za službenike koji se prvi put postavljaju na položaj. Ako konkursni postupak za popunjavanje položaja nije pokrenut u roku iz člana 95. stav 3. ovog zakona, službenik se posle proteka vremena na koji je postavljen, postavlja na isti položaj bez javnog konkursa.
U članu 42. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomni pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 92/2023) predviđeno je da se uslov u pogledu pohađanja obuke iz člana 20. ovog zakona za ponovno postavljenje na položaj ne odnosi na službenike koji su postavljeni na položaje pre početka primene ovog zakona.
Imajući u vidu gore navedeno, u ovom slučaju službenik na položaju nije dužan da pohađa program obuke utvrđen za službenike koji se prvi put postavljaju na položaj i mora biti postavljen na isti položaj bez javnog kokursa, ako se konkursni postupak za popunjavanje položaja ne oglasi najkasnije 90 dana pre siteka vremena na koje je službenik na položaju postavljen.
Da li je moguće izvršiti povećanje naknada za članove upravnih odbora ustanova, kao i uvesti naknade za članove nadzornih odbora, imajući u vidu važeće propise? Takođe, da li postoje pravne ili druge smetnje da lica koja su zaposlena u ustanovama i istovremeno imenovana u upravne i nadzorne odbore primaju naknadu za obavljanje tih funkcija
Prema članu 32. stav 1. tačka 8) i 9) Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) Skupština opštine je nadležna da osniva ustanove, vrši nadzor nad njihovim radom, kao i da imenuje i razrešava upravne i nadzorne odbore, te direktora.
Povećanje visine naknade članovima upravnih odbora ustanova, kao i uvođenje naknada za članove nadzornih odbora, nije sporno, pod uslovom da su za te namene obezbeđena finansijska sredstva u budžetu opštine.
Predsedniku i članovima upravnog i nadzornog odbora ustanove može pripadati naknada za rad, u skladu sa uslovima i merilima utvrđenim aktom osnivača, odnosno Skupštine opštine. Tim aktom se uređuju i način utvrđivanja visine naknade dinamika isplate, način obezbeđivanja sredstava i druga relevantna pitanja. Svi članovi upravnih i nadzornih odbora, uključujući i one imenovane iz reda zaposlenih u ustanovi, imaju pravo na odgovarajuću naknadu za rad. Odlukom nadležnog organa nije moguće izuzeti zaposlene iz prava na naknadu. Na ovu temu postoji i stav Ustavnog suda Republike Srbije iznet u Odluci broj IUo-276/2018, objavljenoj u „Službenom glasniku RS“, broj 126/2020.
Postovani, Da li lice koje je zaposleno na neodredjeno vreme u opstinskoj upravi ima pravo ucesca na Konkursu za sufinansiranje programa koje realiyuju udruzenja gradjana?
Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja ( Sl. Glasnik RS br. 16/2018), propisuje da za sprovođenje konkursa nadležni organ obrazuje konkursnu komisiju i svojim aktom briže uređuje sastav, broj članova i druga pitanja od značaja za rad Komisije (čl. 8). Istim članom određeno je da članovi komisije ne mogu preduzeti radnje u svojstvu člana Komisije pre nego što se potpišu Izjavu da nemaju privatni interes u vezi sa radom i odlučivanjem komisije, odnosno sprovođenjem konkrusa. Dalje, ovom odredbom Uredbe definisano je da, u slučaju saznanja da se nalazi u sukobu interesa, član komisije je dužan da o tome odmah obavesti ostale članove komisije i da se izuzme iz daljeg rada te da o rešavanju sukoba interesa nadležni organ odlučuje u svakom slučaju posebno, a kada utvrdi sukob interesa imenovaće u komisiju novog člana kao zamenu.
Prema odredbi iz ovog člana, sukob interesa postoji ukoliko član komisije ili članovi njegove porodice (bračni ili vanbračni drug, dete ili roditelj), zaposleni ili član organa udruženja koje učestvuje na konkursu ili bilo kog drugog udruženja povezanog na bilo koji način sa tim udruženjem, ili u odnosu na ta udruženja ima bilo koji materijalni ili nematerijalni interes, suprotan javnom interesu i to u slučajevima porodične povezanosti, ekonomskih interesa ili drugog zajedničkog interesa.
Bliža sadržina Izjave iz stava 2. ovog člana i bliži postupak u kome se vodi računa o nepostojanju sukoba interesa uređuje se internim aktom nadležnog organa.
U Modelu Odluke o sredstvima za podsticanje progama ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje progama od javnog interesa koji realizuju udruženja (Model odluke) objavljenom u Vodiču za transparentno finansiranje udruženja i drugih organizacija civilog društva iz budžeta lokalne samouprave , a koju je izradila Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština (SKGO) u saradnji sa tadašnjom Kancelarijom za saradnju sa organizacijama civilnog društva, a danas Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, dodatno su uređenja neka pitanja rada Komisije i načina odlučivanja o sukobu interesa.
Prema odredbama Modela odluke ( čl.11-13) predsednik opštine/ gradonačelnik obrazuje konkursnu komisiju, a rešenje o imenovanju se objavljuje na internet stranici jedinice lokalne samouprave. Dalje, ukoliko se dođe do saznanja, u toku konkursa da se član komisije koji je prethodno potpisao izjavu o nepostojanju privatnog interesa u vezi sa radom i odlučivanjem komisije, nalazi u sukobu interesa, ili treće lice prijavi sumnju na postojanje sukoba interesa, član komisije je dužan da o tome odmah obavesti predsednika opštine / gradonačelnika i ostale članove komisije i da se izuzme iz daljeg rada komisije.
O rešavanju sukoba interesa predstavnik opštine / gradonačelnik odlučuje u svakom slučaju posebno, a ako utvrdi sukob interesa, imenuje u komisiju novog člana kao zamenu, u roku od tri dana od dana utvrđivanja sukoba interesa.
U pomenutoj publikaciji, nalazi se i Model Izjave o nepostojanju sukoba interesa koju u prilogu prilažemo.
Uredbom i Modelom odluke obuhvaćena su pitanja rada konkursne komisije i postupka utvrđivanja sukoba interesa.
Imajući u vidu da se Vaše pitanje odnosi na pravo lica zaposlenog na neodređeno vreme u jedinici lokalne samouprave da učestvuje na Konkursu za sufinansiranje programa koje realizuju udruženja građana, a da smo u gornjem tekstu pružili više informacija iz perspektive postupanja nadležne komisije, ukazujemo i da Uredba sadrži odredbe koje se odnose na sukob interesa kod korisnika sredstava:
U skladu sa čl. 11. st. 4. Uredbe, korisnik sredstava dužan je da pre sklapanja ugovora nadležnom organu dostavi izjavu da sredstva za realizaciju odobrenog programa nisu na drugi način već obezbeđena kao i izjavu o nepostojanju sukoba interesa i interni akt o antikorupcijskoj politici. Pored toga, ceo čl. 17. Uredbe uređuje upravo postupanje u slučaju sukoba interesa kod korisnika sredstava, propisuje kada takav sukob interesa postoji itd., te ukazujemo da je potrebno posebno obratiti pažnju na odredbe ovog člana.
Prema Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016 i dr.), službenik ili nameštenik zaposlen na neodređeno vreme u opštinskoj upravi može biti osnivač i/ili zastupnik udruženja građana. Za dodatni rad u humanitarnim, kulturnim i sličnim udruženjima nije potrebna saglasnost poslodavca, ali postoji obaveza obaveštavanja rukovodioca. Važno je, međutim, da takav angažman ne stvori osnov za sukob interesa niti utiče na nepristrasnost u vršenju službene dužnosti.
Imajući u vidu navedeno, nije pravno sporno da udruženje građana, čiji je osnivač ili zastupnik lice zaposleno u opštinskoj upravi, učestvuje na konkursu za sufinansiranje programa od javnog interesa, pod uslovom da to lice nije član konkursne komisije, niti na drugi način učestvuje u odlučivanju o raspodeli sredstava, kao i da u smislu čl. 17. Uredbe nije u situacijama koje bi se mogle interpretirati kao sukob interesa.
Imajući u vidu da u spomenutom Vodiču nije dodatno obrađeno pitanje sukoba interesa kod korisnika sredstava, niti je modelovana Izjava koja se odnosi na tu situaciju, u cilju obezbeđivanja dodatne pravne sigurnosti preporučuje se da se u konkretnom slučaju zatraži mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije.
Da li se minuli rad iz osnovne skole računa u minuli rad u opštinskoj upravi?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
S obzirom da osnovna škola nije državni organ, organ autonomne pokrajine, niti organ jedinice lokalne samouprave već obrazovna ustanova, zaposleni u organu jedinice lokalne samouprave ne mogu ostvarivati pravo na minuli rad za godine provedene u osnovnoj školi.
Kojim aktom odgovoriti na molbu za predlog izmene zvanja -odgovorili bismo negativno, u kojim clanovima je sadrzano pojasnjenje ?
Članom 4. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da za službenike i nameštenike u jedinicama lokalne samouprave, prava i dužnosti u ime poslodavca, vrši načelnik gradske ili opštinske uprave ako je obrazovana kao jedinstven organ, odnosno načelnik uprave za pojedine oblasti, ili načelnik uprave gradske opštine (u daljem tekstu: načelnik uprave), odnosno rukovodilac koji rukovodi službom ili organizacijom iz člana 1. ovog zakona, ili organ nadležan za njegovo postavljenje.
Dakle, o molbi službenika za raspoređivanje na radno mesto u neposredno više zvanje odlučiće načelnik gradske uprave rešenjem. Na to ukazuje član 193. Zakona o radu u kome se kaže da se zaposlenom u pisanom obliku dostavlja rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.
O tome na koji način službenici u organima jedinice lokalne samouprave mogu napredovati govore članovi 133đ i 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
U skladu sa članom 91. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, propisano je da vlasnik objekta koji dostavi dokaz da će za proizvodnju električne energije, odnosno grejanje i hlađenje objekta koristiti obnovljive izvore energije, nema obavezu priključenja na postojeću infrastrukturu gasovoda ili daljinskog grejanja. U ulici na lokaciji planirane izgradnje objekta postoji izgrađeni infrastrukturni toplovod i imalac javnih ovlašćenja je izdao svoje uslove u skladu sa članom 91. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji, po kojima je investitor u obavezi da planirani objekat priključi na postojeći infrastrukturni toplovod. Investitor ne želi da se priključi na postojeći infrastrukturni toplovod, pozivajući se na član 91. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji, tako što planira da za grejanje i hlađenje svog objekta koristi toplotne pumpe vazduh–vazduh ili vazduh–voda, koje će za svoj pogon koristiti priključak na distributivnu električnu mrežu Elektrodistribucije Srbije. Imajući u vidu da će se kao pogon planiranih pumpi koristiti električna energija koja nije dobijena iz obnovljivih izvora energije, da li se korišćenje navedenih pumpi može smatrati dovoljnim da investitor nema dužnost da planirani objekat priključi na postojeću infrastrukturu toplovoda? Takođe, kakvu vrstu dokaza vlasnik objekta dostavlja, koji je predviđen članom 91. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji?
Članom 91. st. 3. i 4. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da su svi vlasnici objekata na teritoriji, odnosno na delu teritorije jedinice lokalne samouprave koji je komunalno opremljen za građenje i korišćenje, a naročito koji ima postojeću infrastrukturu vodovoda, kanalizacije, gasovoda i daljinskog grejanja, dužni da se priključe na postojeću infrastrukturu, u zavisnosti od namene objekta, stim da se priključenje objekata na infrastrukturu vrši uz naknadu stvarnih troškova nabavke opreme, uređaja, materijala i radova koji nastaju prilikom priključenja korisnika. Jedinice lokalne samouprave su bile dužne da donesu Odluku o visini i načinu plaćanja stvarnih troškova iz stava 5. ovog člana u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Nismo upoznati sa time da li je grad Niš doneo odgovarajuću Odluku.
Prilikom tumačenja ovih odredbi ne može se u potpunosti odrediti da li se one odnose na postojeće, već izgrađene objekte, ili i na objekte čija se izgradnja planira.
Što se tiče objekata čija se izgradnja planira, u skladu sa važećim planskim dokumentom ili separatom (ukoliko isti postoji) izdaju se lokacijski uslovi koji između ostalog sadrže i uslove za priključenje na komunalnu infrastrukturu. U postupku izrade lokacijskih uslova pribavljeni su uslovi javnog preduzeća zaduženog za isporuku toplotne eneregije. U skladu sa članom 14. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem podnosilac zahteva može na iste da izjavi prigovor, i dalje ovaj član propisuje postupanje u slučaju prigovora.
Što se tiče vrste dokaza koje je vlasnik objekta dužan da dostavi da bi dokazao da će za proizvodnju električne energije, grejanje i hlađenje koristiti obnovljive izvore energije, zakonodavac nije propisao o kakvim se dokazima radi, pa smo mišljenja da se za pojašnjenje treba obratiti resornom ministarstvu.
U martu tekuće godine ostalo je upražnjeno radno mesto odlaskom službenika u starosnu penziju.Obzirom da nije bilo odliva radne snage u prethodnoj 2024. godini (tako da nema dozvoljenog prostora od 70% u smislu člana 27k Zakona o budžetskom sistemu za prijem jednog lica u radni odnos), a da nije bilo ni priliva u tekućoj godini, da li je potrebna saglasnost od strane Komisije za prijem 1 lica u radni odnos na neodređeno vreme na upražnjeno radno mesto, imajući u vidu da postoje sredstva u masi za zapošljavanje 1 lica?
Članom 27k. stav 1 Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 31. decembra 2026. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade, na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva.
Dakle, novo zapošljavanje u javnom sektoru ne zavisi samo od raspoloživih sredstava za plate i upražnjenog radnog mesta, već i od mehanizma za kontrolu zapošljavanja sadržanog u stavu 1. navedenog člana Zakona o budžetskom sistemu. U ovom konkretnom slučaju priliv novozaposlenih nije moguć u tekućoj godini na osnovu odliva u tekućoj godini, već bi za novo zapošljavanje u tekućoj godini morala da postoji saglasnost komisije Vlade, s obzirom da u prethodnoj godini nije bilo odliva. Odliv iz tekuće godine će se uzeti u obzir prilikom određivanja mogućeg priliva bez posebnih dozvola i saglasnosti u narednoj kalendarskoj godini.
Za objekat koji je u redovnom postupku u aprilu 2016 godine izdata gradjevinska dozvole, prijava radova, temeljaa i konstrukcije izvrsena, u katastru upisan objekat sa izdatom građevinskom dozvolom i ucrtan, u medjuvremenu istekla građevinksa dozvola, kako postupati
Članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) propisana su dva načina na koji građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, kao rešenja koja su deklarativnog, a ne konstituitivnog karaktera.
Članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.
Jedini izuzetak od ove imperativne norme propisan je članom 140. stav 2. da izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je prijava radova izvršena na osnovu člana 148. stav 5. ovog zakona, građevinska dozvola važi do prijave radova svih delova objekta.
Dalje, članom 140. stav 4. je propisano, da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, objekte javne namene u javnoj svojini i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, a u kom roku je investitor dužan da pribavi upotrebnu dozvolu.
Stavom 5. člana 140. je propisano da na zahtev investitora, nadležni organ može doneti rešenje kojim se odobrava da pravnosnažna građevinska dozvola ostaje na pravnoj snazi dve godine posle roka propisanog stavom 4. ovog člana, ako se u postupku pokrenutom u roku iz stava 4. ovog člana, utvrdi da je objekat završen u konstruktivnom smislu na osnovu zapisnika nadležnog građevinskog inspektora.
Iz vašeg pitanja nije jasno o kakvoj vrsti objekta se radi, pa je potrebno da utvrdite koji od stavova člana 140. ZPI u konkretnom slučaju treba primeniti. Takođe, niste naveli da li se podnosilac zahteva obratio nadležnoj službi sa nekim konkretnim zahtevom.
Mišljenja smo da, obzirom da se radi o imperativnim normama kojima je utvrđen trenutak kada građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje deklarativnog karaktera, kojim samo konstatuje prestanak važenja građevinske dozvole i da ovi objekti nisu obuhvaćeni članom 140. stav 2. kao izuzetak, građevinske dozvole izdate za izgradnju porodične stambene zgrade koju investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, po sili zakona, prestaju da važe.
Odredbama člana 64. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci. Molim vas da mi dostavite mišljenje da li se u radno iskustvo može računati radno iskustvo koje je kandidat ostvario sa završenim specijalističkim strukovnim studijama u obimu od 240 ESPB bodova (180+60 ESPB bodova), s obzirom da je prethodno završio osnovne strukovne studije u obimu od od 180 ESPB bodova, a konkuriše za rad na radnom mestu zvanju saradnika?
Članom 64. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) propisano je da se u zvanju saradnika obavljaju manje složeni stručni poslovi u primeni postupaka, metoda i tehnika rada uz nadzor, usmerenja i uputstva službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Članom 68a istog Zakona propisano je da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju ukoliko se iz dokaza o radnom iskustvu kandidata zaključuje da je lice radilo isključivo na poslovima za koje se zahteva stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu onda se to radno iskustvo ne može prihvatiti za rad na radnom mestu u zvanju saradnik.
Imam dva pitanja. Prvo je, ukoliko u trenutku glasanja za izvestaj javne ustanove ima 14 odbornika od ukupno 27, svih 14 glasa za usvajanje a jedan od tih 14 odbornika je supruga direktora koji podnosi fin.izvestaj i izvestaj o radu, da li je to sukob interesa jer ona svojim glasom direktno odlučuje da li će se usvojiti ili ne? Drugo je, ako se usvoji izvestaj nekog preduzeća a smatram da ima dosta nepravilnosti u radu same ustanove kome se podnose dokazi da se obori odluka o usvajanju izvestaja?
Članom 40. Zakona o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS”, br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022) propisano je da je javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom, da se pridržava propisa koji uređuju njegova prava i obaveze i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. Takođe, javni funkcioner ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.
Shodno članu 2. ovog zakona, “javni funkcioner” je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, dok je „organ javne vlasti“ organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član jedinica lokalne samouprave ili gradska opština.
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije. Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.
Članom 42. istog zakona propisano je da je javni funkcioner dužan da tokom vršenja javne funkcije, bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana, pismeno obavesti neposredno pretpostavljenog i Agenciju o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji on ili sa njim povezano lice ima. Javni funkcioner je dužan da prekine postupanje u predmetu u kojem postoji sumnja u sukob interesa, izuzev ako postoji opasnost od odlaganja. Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja javnog funkcionera. Agencija može da pozove javnog funkcionera i traži da dostavi potrebne podatke, u cilju pribavljanja informacija o postojanju sukoba interesa. Ako Agencija utvrdi da postoji sukob interesa, o tome obaveštava funkcionera i organ u kome on vrši javnu funkciju i predlaže mere za otklanjanje sukoba interesa. Ove odredbe ne isključuju primenu odredbi o izuzeću propisanih drugim zakonima.
Imajući u vidu da je, u konkretnom slučaju, odbornica supruga direktora ustanove čiji izveštaj o radu usvaja skupština opštine tj. ona učestvuje u potpupku odlučivanja, a shodno gore navedenim odredbama o postojanju sukoba interesa kod javnih funkcionera, Stručna služba SKGO smatra da u konkretnom slučaju postoji sukob ineteresa i da konkretna odbornica treba da se izuzme iz postupka odlučivanja tj. glasanja. Svakako, predlažemo da se za mišljenje obratite Agenciji za sprečevanje korupcije.
U pogledu odgovora na drugo pitanje, ukazujemo na odredbe člana 78. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojima je propisano da organi Republike i teritorijalne autonomije vrše nadzor nad zakonitošću rada i akata organa jedinice lokalne samouprave, u skladu s Ustavom i zakonom. Nadležan organ jedinice lokalne samouprave je dužan da organu Republike, odnosno autonomne pokrajine, koji vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata jedinice lokalne samouprave, blagovremeno dostavi tražene podatke, spise i isprave. Za dostavljanje traženih podataka, spisa i isprava odgovoran je predsednik opštine, odnosno sekretar skupštine opštine ako se nadzor vrši nad radom i aktima skupštine opštine.
Članom 82. ovog zakona propisano je da nadležno ministarstvo pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom. Nadležni organ teritorijalne autonomije pokreće postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.
Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom organa jedinice lokalne samouprave onemogućava vršenje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, organ koji je određen statutom jedinice lokalne samouprave ima pravo žalbe Ustavnom sudu (član 96.).
Članom 11. Zakona o javnim službama (“Sl. glasnik RS”, br. 42/91, 71/94, 79/2005 - dr. zakon, 81/2005 - ispr. dr. zakona, 83/2005 - ispr. dr. zakona i 83/2014 - dr. zakon) propisano je da se nad obavljanjem delatnosti, odnosno poslova u oblasti: obrazovanja, nauke, kulture, fizičke kulture, učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite, socijalne zaštite, društvene brige o deci, socijalnog osiguranja, zdravstvene zaštite životinja vrši upravni i stručni nadzor, u skladu sa zakonom, dok je članom 24. istog zakona utvrđeno nadzor nad zakonitošću rada ustanove vrši nadležni organ uprave. Kad organ nadležan za vršenje nadzora nad zakonitošću rada ustanove utvrdi da ustanova ne ispunjava zakonom propisane uslove za rad ili ne ostvaruje zakonom utvrđene ciljeve i zadatke, odrediće joj rok za ispunjenje tih uslova i o tome obavestiti osnivača. Ukoliko ustanova ne ispuni propisane uslove u određenom roku, nadležni organ može ds da donese rešenje o zabrani ustanove. Organ koji je doneo rešenje o zabrani rada ustanove, obavestiće o tome osnivača ustanove (član 25.).