Questions and answers
On this page, SKGO publishes answers from the SKGO Expert Service to questions received from local administrations about the functioning of local self-government and the responsibilities of cities and municipalities.
U postupku donošenja Odluke o budžetu JLS obavezno se sprovodi javna rasprava s tim što se ista odnosi samo na deo kapitalnih izdataka. U nedoumici smo da li kasnije prilikom razmatranja predloga Odluke o budžetu JLS i donošenja iste od strane Skupštine JLS odbornici mogu podnositi amandmane na preedlog Odluke o budžetu u celini ili možemo tumačiti da se amandmani mogu podnositi samo u delu koji je bio predmet javne rasprave, odnosno da mogu biti dozvoljeni samo u delu kapitalnih izdataka. Naime, shodno odredbama Zakona budžetskom sistemu ministar finansija donosi Uputstvo za pripremu Odluke o budžetu lokalne vlasti i projekcija za naredne 2 godine. Organi lokalne vlasti bi trebalo da se pridržavaju datog uputstva prilikom pripreme budžeta. Ukoliko je dozvoljeno da se amndmani podnose na predlog Odluke o budžetu u celini, eventualnim usvajanjem istih od strane Skupstine postojala bi opasnost da odredbe Uputstva budu prekrsene. Zamoila bih Vas da mi na postavljeno pitanje odgovor date što pre.
U skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi (čl. 11. stav 2.) - postupak javne rasprave sprovodi se obavezno u pogledu budžeta u delu koji se odnosi na planiranje investicija. To je Zakonom propisani minimum u odnosu na koji lokalne samouprave mogu da uspostave/propišu/sprovode i širi obuhvat javne rasprave – o nacrtu odluka o budžetu u celini, što je i pristup koji SKGO promoviše i koji je odražen i u Modelu Odluke o javnim raspravama (dostupno na: http://www.skgo.org/storage/app/uploads/public/158/893/448/1588934480_Model%20odluke%20o%20javnim%20raspravama.docx).
Nadležnosti skupštine lokalne samouprave propisane su Zakonom o LS a shodno kojem se pitanja u vezi sa radom skupštine uređuju njenim poslovnikom. Na ovom mestu podsećamo da je SKGO još 2018. godine objavila i Model Poslovnika skupštine opštine (dostupno na: https://www.skgo.org/storage/app/media/uploaded-files/MODEL%20Poslovnika%20skupstine%20opstine%20SKGO.doc), koji u odeljku IX – Postupak donošenja odluka i drugih akata u skupštini – uređuje i pitanje amandmana, tj., predloga za promenu člana predloga opšteg akta.
Svi članovi predloga akta koji se upućuju skupštini – a u slučaju ovog pitanja to je Predlog Odluke o budžetu grada/opštine – mogu biti predmet amandmana. Ovo važi bez obzira na to da li je prethodno u procesu izrade Nacrta akta uopšte i sprovedena javna rasprava (o celini akta ili pojedinim njegovim delovima). Dakle, ako je u slučaju Nacrta Odluke o budžetu javna rasprava sprovedena samo o delu koji se odnosi na planiranje investicija, ipak važi da odbornici kao ovlašćeni predlagači amandmana (odbornik ili odbornička grupa) – mogu podneti predlog za promenu bilo kog člana Predloga Odluke o budžetu.
Kao i sam Predlog akta, i amandmani moraju biti u skladu sa zakonom, blagovremeni, potpuni i upućeni u skladu sa odredbama Poslovnika skupštine LS.
Podnete amandmane predsednik skupštine upućuje predlagaču akta, nadležnim odborima i veću grada/opštine. Proizilazi da će u slučaju Predloga odluke o budžetu LS, podneti amandmani biti upućeni veću, nadležnim odborima i lokalnom organu uprave nadležnom za finansije (nadležnoj organizacionoj jedinici uprave), koji su dužni da pre sednice skupštine, razmotre amandmane podnete na predlog akta i da skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih skupština prihvati, a za koje da ih odbije. Prilikom ovog izjašnjavanja, nadležne instance rukovode se pre svega Zakonom o budžetskom sistemu (ZoBS) i svim primenljivim zakonskim i podzakonskim aktima, uključujući i Uputstvo ministra finansija za pripremu Odluke o budžetu lokalne vlasti i projekcija za naredne 2 godine, kao i Uputstvo za proveru usaglašenosti odluka o budžetu lokalnih vlasti sa smernicama iz Uputstva za pripremu odluka o budžetu lokalnih vlasti (https://www.mfin.gov.rs/dokumenti2/uputstvo-za-proveru-usaglaenosti-odluka-o-budzetu-lokalnih-vlasti). Nepoštovanje ZoBS kao i navedenih uputstava može imati značajne posledice po lokalnu samoupravu, uključujući i obustavu prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije lokalnoj samoupravi.
U tom smislu, razmatranje i izjašnjavanje o predloženim amandmanima je izuzetno značajno, i amandmani koji su u suprotnosti sa navedenom regulativom, ne mogu biti predloženi skupštini kao prihvatljivi, čime se prevenira situacija iz postavljenog pitanja.
Takođe, SKGO Modelom Poslovnika skupštine predviđeno je da skupštinski Odbor za propise i upravu odbacuje amandmane koji su neblagovremeni, nepotpuni, suprotni zakonu, uvredljivi ili upućeni suprotno odredbama Poslovnika, te oni ne mogu biti predmet rasprave, ni odlučivanja na sednici skupštine.
O ostalim amandmanima otvara se rasprava na sednici skupštine, skupština se izjašnjava, odnosno postupa u svemu u skladu sa Poslovnikom.
Da li sekretar Skupštine opštine ima pravo na isplatu prekovremenih sati i kojim aktom se to precizno definiše?
Sekretar Skupštine opštine nije opštinski službenik, već funkcioner u smislu člana 40. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi kojim je propisano da “Sekretar skupštine se postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen“, dok je stavom 4. istog člana propisano da „Skupština opštine može, na predlog predsednika skupštine, razrešiti sekretara i pre isteka mandata.“ Imajući u vidu da ga postavlja skupština JLS, sekretar skupštine nije službenik, već ima status imenovanog funkcionera.
Prema odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jednicama lokalne samouprave, sekretar skupštine spada u kategoriju izabranih, postavljenih i imenovanih lica, a ne u kategoriuju službenika. S tim u vezi, prema članu 3. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samoprave propisano je da je „Funkcioner izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu.“ Kako sekretara skupštine postavlja Skupština on spada u funkcionere.
U pogledu položaja funkcinera, merodavan je član 8. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samoprave kojim je propisano da se „Izbor, imenovanje, postavljenje, kao i razrešenje funkcionera u jedinicama lokalne samouprave, vrši se u skladu sa posebnim propisima i ovim zakonom, statutom jedinice lokalne samouprave i odlukama jedinice lokalne samouprave kojima se uređuje osnivanje službi i organizacija.“
Takođe, članom 11. st. 1. i 2. istog zakona propisano je da „Funkcioner ima pravo na platu, naknadu i ostala primanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate, naknade i druga primanja funkcionera u jedinici lokalne samouprave. Rešenje o plati, naknadi i ostalim primanjima funkcionera, donosi organ – skupština opštine, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine, dok je stavom 3. istog člana propisano da funkcioneri nemaju prava na uvećanje plate za slučaj prekovremenog rada.
Dakle, na osnovu zakosnkih odredbi i imajući u vidu status sekretara skupštine opštine kao funkcionera, mišljenje Stručne službe SKGO je da sekretar skupštine nema pravo na prekovremene sate niti na isplatu prekovremenog rada. Plata za vršenje funkcije obuhvata sve aktivnosti bez obzira na trajanje radnog angažovanja. Međutim, mogućnost postoji ako postoji interni akta kojim je predviđena ova isplata
Da li se zaposlenom kome je mirovao radni odnos zbog odsluženja vojnog roka, vreme mirovanja koje je trajalo 6 meseci računa u radni staž za jubilarnu nagradu i minuli rad?
Članom 79. Zakona o radu predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog: 1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Imajući u vidu navedeno, smatramo da lice ne može da ostvari pravo na minuli rad i jubilarnu nagradu za vreme za koje su mu mirovala prava i obaveze po osnovu rada u opštinskoj upravi jer u tom periodu nije mogao da ostvaruje prava iz radnog odnosa kod poslodavca kod koga su mu mirovala prava i obaveze, a u ovom slučaju se vratio kod tog poslodavca.
JLS ima nameru da otuđi iz javne svojine građevisnko zemljište. Relevantni Plan generalne regulacija predviđa za predmetnu radnu zonu (predmet otuđenja) izdaru urbanističkog projekta. Prema članu 11. Zakona o planiranju i izgradnji planski dokumenti su: prostorni planovi i urbanistički planovi. Plan generalne regulacije spada u urbanističke planove, dok urbanisitčki projekat shodno čl. 13 je urbanističko- tehnički dokument. Član 99. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji koja propisuje da se građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola. Imajući u vidu gore navedeno, da li je sa postojećim PGR-om stečen uslov iz čl. 99 Zakona za sprovođenje postupka otuđenja iz javne svojine JLS?
Članom 99. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.
Na vaše pitanje koje se odnosi na okolnost da li je Plan generalne regulacije relevantan planski dokument, odnosno da li se na osnovu istog mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola kao uslov da se neko građevinsko zemljište koje je u javnoj svojini opštine otuđi, dajemo sledeće :
U konkretnom slučaju Plan generalne regulacije jeste vrsta planskog dokumenta na osnovu kog se mogu izdati lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.
Prema našem mišljenju, opštinska uprava može sprovesti postupak otuđenja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, na osnovu PGR-a s tim da je u dokumentaciji prilikom raspisivanja javnog poziva (u javnom oglasu za javno nadmetanje, odnosno prikupljanje ponuda) obavezno naglasiti da je obaveza budućeg vlasnika izrada urbanističkog projekta kojim će se detaljno razraditi predmetna lokacija.
VD direktora Centra za socijalni rad je istekao mandat na koji je postavljena kao VD direktora dana 15.10.2025. godine. Da li ista i dalje moze potpisivati resenja,uverenja,putne naloge i druge akte iz redovnog poslovanja Centra dok ne bude izabran novi direktor ili vd.direktora, odnosno dok ne bude formalno razrešena na sednici skupstine opstine ili joj prestaje mogucnost potpisivanja danom prestanka mandata?
Vršiocu dužnosti direktora Centra za socijalni rad prestaju ovlašćenja za zastupanje i potpisivanje akata danom isteka roka na koji je postavljen, ukoliko statutom ustanove nije drugaćije određeno. Ovo proizilazi iz člana 125. stav 3. Zakona o socijalnoj zaštiti koji kaže da „Vršilac dužnosti direktora centra za socijalni rad može obavljati tu dužnost najduže jednu godinu.“ Ovo znači da je mandat vršioca dužnosti ograničen na vreme, i da se završava istekom roka od jedne godine. Nema produžetka po sili zakona, tako da danom isteka roka na koji je postavljen prestaju i sva rukovodeća ovlašćenja, uključujući i potpisivanje akata.
Važno je napomenuti da status „vršioca dužnosti“ ne prestaje razrešenjem, već istekom roka iz odluke o postavljenju i po osnovu sile zakona. Skupština može kasnije formalno konstatovati prestanak, ali ovlašćenja prestaju automatski, bez čekanja sednice.
Zakon ne poznaje institut „produženja do daljeg“ za vršioca dužnosti direktora ustanove socijalne zaštite. Analogna pravila iz državne uprave (gdje postoji kontinuitet rukovođenja) ne primenjuju se na javne službe — Centar za socijalni rad je ustanova neposredne socijalne zaštite, ne organ uprave. Stoga, mišljenje Stručne službe SKGO je da vršilac dužnosti direktora kome je istekao mandat ne može nastaviti da potpisuje akte. U tom slučaju, a u skladu sa zastupljenom praskom, kao i u skladu sa statutom ili opštim aktom ustanove, akte najčešće potpisuje: najstariji rukovodilac organizacione jedinice ili lice ovlašćeno posebnim punomoćjem upravnog odbora ili osnivača. Međutim, ovo lice ne može potpisivati upravne akte (rešenja), osim ako je zakonom ili internim aktom izričito ovlašćeno, već može obavljati samo hitne i tehničke poslove dok se ne imenuje direktor.
Molim Vas za tumačenje člana 8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024). Da li postupak procene uticaja za sve projekte za koje je nosilac Opština Rača sprovodi Ministarstvo bez obzira ko je nadležan za izdavanje građevinske dozvole/odobrenja za izvođenje radova za predmetni projekat?
Član 8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu („Sl. glasnik RS", br. 94/2024) utvrđuje nadležnost za sprovođenje postupka procene uticaja na životnu sredinu u posebnim slučajevima, odnosno u slučajevima kada je nadležni organ za sprovođenje postupka procene uticaja istovremeno i nosilac projekat koji je predmet odlučivanja. Na ovaj način zakonodavac je utvrdio proceduru kojom se izbegava da organ javne vlasti koji je nosilac projekta istovremen i odlučuje u postupku procene uticaja na životnu sredinu.
Sa tim u vezi, ukoliko je jedinica lokalne samouprave, na primer opština Rača, nosilac projekta, postupak procene uticaja na životnu sredinu će sprovoditi Ministarstvo zaštite životne sredine, a ne organ nadležan za zaštitu životnu sredinu u opštini Rača. Da bi se primenio čl. 8. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu nije odlučujuće to da li odobrenje za izvođenje projekta (čl. 2, st. 1, tačka 4. Zakona o proceni uticaja) izdaje organ lokalne samouprave ili republički organ, već to ko je nosilac projekta.
Član 8. Zakona o proceni uticaja se primenjuje samo u posebnim slučajevima kada je nadležni organ za sprovođenje postupka procene uticaja istovremeno i nosilac projekta.
Ukoliko imate takav slučaj obratite se Ministarstvu zaštite životne sredine.
Član 8. nije postojao u prethodnom zakonu i uveden je 2024. godine.
U svim ostalim slučajevima nadležnost za postupak procene uticaja utvrđena je čl. 7. Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu. I u slučaju nadležnosti iz čl. 7. Zakona postoje razlike u odnosu na prethodni zakon.
Odredbom 33. Zakona o zaposlenima u AP i JLS propisano je da je službenik dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik. Vrstu i trajanje poslova, iz stava 1. ovog člana, određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci. S obzirom na navedeno, da li samo neposredni rukovidilac npr. šef Odseka ili Načelnik odeljenja može da izda takav nalog ili to može biti i Načelnik uprave ukoliko je potreba za povećanim obimom posla u drugom odeljenju? Ili je duh ove odredbe takav da se misli samo na povećan obim posla u postojećoj organizacionoh jednici gde je već zaposleni raspoređen? (odseku, odeljenju i dr.)
Saglasno članu 33. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023), službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, i to u slučaju: privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik.
Vrstu i trajanje poslova koje će raditi službenik određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na trideset radnih dana u periodu od šest meseci. Privremeni rad na poslovima koji nisu u opisu radnog mesta jeste jedna od posebnih situacija do kojih može da dođe u toku rada bilo kog poslodavca. Neposredni rukovodilac može, da zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik, pismenim nalogom naloži službeniku da radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, a najduže na trideset radnih dana u periodu od šest meseci (dakle, radnih dana, ne kalendarskih).
Uzimajući u obzir navedeno, nalog koji službeniku izdaje neposredni rukovodilac u skladu sa članom 33. zakona može se ticati izdavanja naloga za obavljanja poslova koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove u okviru organizacione jedinice kojom rukovodilac rukovodi. Što se tiče privremenog obavljanja poslova na radnom mestu u drugoj organizacionoj jedinice, smatramo da je potrebno koristiti institut privremenog premeštaja u skladu sa članom 115. zakona, koje je u nadležnosti rukovodioca organa
S obzirom da je Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika propisano članom 29. st.1 tačka 2. da je poslodavac dužan da zaposlenom po osnovu solidarnosti isplati pomoć u slučaju nabavke medicinko tehničkih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice , kao i stavom 3. istog člana da se navedeno pravo priznaje u skladu sa Pravilnikom o medicinsko tehničkim pomagalima ukoliko pravo nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko invalidske zaštite i drugim propisima. Da li se navedeni stav 3. može protumačiti tako da su zaposleni dužni da donesu potvrdu iz RFZO da pred tim organom ne mogu da ostvare navedeno pravo , ili je dovoljna samo potvrda da do tog momenta nisu ostvarili pravo? Konkretno, da li bi zaposleni trebali da se upućuju da navedeno pravo pokušaju da ostvare prvo kod RFZO, pa tek ako tamo budu odbijeni da podnesu zahtev svom poslodavcu, odnosno školi ? ( pod medicinsko tehničkim pomagalima u konkretnom slučaju imamo naočare koje su propisane gore pomenutim Pravilnikom o medicinsko tehničkim pomagalima)
Formulacija „ukoliko pravo nije ostvareno u skladu sa drugim propisima“ iz člana 29. stav 3. Posebniog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ne znači „ukoliko je pravo odbijeno“, niti „ukoliko je prethodno traženo i nije priznato“, već isključivo konstatuje činjenicu neostvarenosti prava. Dakle, iz samog teksta ne proizlazi obaveza prethodnog obraćanja RFZO.
S druge strane, posebni kolektivni ugovor predstavlja samostalan izvor prava iz rada, koji između ostalog, uređuje solidarnu pomoć, a ne pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Solidarna pomoć nije supsidijarno pravo u formalnom smislu, već pravo koje se ne može kumulirati sa istim pravom po drugom osnovu. Posebni kolektivni ugovor samo sprečava duplo ostvarivanje istog prava, ali ne uvodi proceduru prethodnog iscrpljivanja prava kod RFZO.
Svrha člana 29. Posebnog kolektivnog ugovora je da se zaposlenom olakša nabavka pomagala kroz brzu i dostupnu solidarnu pomoć. Uvođenje obaveze da zaposleni prvo ide kod RFZO, čeka postupak, pribavlja formalno odbijanje, bilo bi suprotno svrsi solidarnosti, naročito kod pomagala kao što su naočare, gde je pravo kod RFZO često delimično, ograničeno po vrednosti, vezano za stroge medicinske indikacije.
Prema praksi i opštim pravnim načelima, u radnom pravu važi načelo povoljnijeg tumačenja prava zaposlenog, kao i zabrane uvođenja dodatnih uslova koji nisu izričito propisani. Poseban kolektivni ugovor ne sadrži izričitu obavezu dostavljanja potvrde RFZO o odbijanju prava, niti propisuje da je prethodni postupak kod RFZO uslov za ostvarivanje solidarnosti. Poslodavac (škola) nema pravni osnov da takav uslov samostalno uvodi.
Dakle, u konkretnom slučaju zaposleni ne moraju da donesu potvrdu RFZO da ne mogu da ostvare pravo, već je dovoljno da dostave izjavu ili dokaz da do tog momenta nisu ostvarili pravo na isto pomagalo po drugim propisima. PKU ne zahteva potvrdu o odbijanju, već neostvarivanje prava. Takođe, zaposleni nisu dužni da prethodno pokreću postupak pred RFZO i ne mogu biti uskraćeni za solidarnu pomoć zato što nisu tražili pravo po drugom osnovu. Takvo postupanje poslodavca nema uporište u Posebnom kolektivnom ugovoru i predstavljalo bi neopravdano otežavanje ostvarivanja prava iz rada.
Na osnovu napred navedenog, mišljenje Stručne službe SKGO je da u skladu sa članom 29. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, zaposleni nisu dužni da prethodno pokušaju ostvarivanje prava na medicinsko-tehnička pomagala kod RFZO, niti da dostavljaju potvrdu o odbijanju tog prava. Dovoljno je da pravo nije ostvareno po drugim propisima do momenta podnošenja zahteva poslodavcu. Uvođenje obaveze prethodnog obraćanja RFZO ne proizlazi iz PKU i nije pravno osnovano, posebno u slučaju nabavke naočara kao medicinsko-tehničkog pomagala.
Ukoliko se jednom sportskom udruženju uplati novac po osnovu Javnog konkursa na namenski tekući račun kod Uprave za trezor npr. aprila meseca da li su prilikom pravdanja troškova prihvatljivi računi pre dana uplate (nastali između dana raspisivanja konkursa i dana uplate?
U skladu sa Zakonom o sportu, čl. 138, važi shodna primena na lokalne samouprave - odredbe zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, a kojima se uređuje način odobrenja, finansiranja programa i projekata kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta, kao i njihov ugovorni režim, praćenje/kontrola realizacije, izveštavanje, zaključenje ugovora, kao i obaveze vraćanja dobijenih sredstava itd. U tom smislu, i dalje/bliže uređivanje ovih pitanja aktima lokalne samouprave mora biti u skladu sa Zakonom i interpretiraju se na taj način.
Čl. 118. stav 7. propisuje postojanje finansijskog plana za realizaciju programa, odnosno projekta, i uređuje opravdane direktne i indirektne troškove. Članom 122. uređeno je ugovaranje sa nosiocem odobrenog programa ili projekta, a u čl. 121. stav 6. propisuje se da je nosilac programa obavezan da pre zaključenja ugovora o realizovanju programa uskladi plan realizacije programa sa visinom dodeljenih sredstava.
Ove odredbe, po pravilu, prenose se i dalje razrađuju aktima lokalnih samouprava (uglavnom Pravilnicima o postupku odobravanja programa/projekata u oblasti sporta). Važnost ugovora podvlačimo i kao pravni osnov za prenos/uplatu sredstava, koje može biti uređeno jednokratno ili u ratama, ali se ne može izvršavati pre zaključenja ugovora.
U skladu sa navedenim, finansijski planovi i planovi realizacije (vremenski plan upotrebe sredstava) čine sastavni deo ugovora o (su)finansiranju u oblasti sporta i mogu se odnositi samo na one aktivnosti odnosno planirane rashode/troškove koji ulaze u obuhvat odobrenog programa/projekta i po svrsi i po vremenskom trajanju. U tom smislu, kao opravdani/prihvatljivi mogu se smatrati samo troškovi nastali u skladu sa aktivnostima preduzetim u periodu trajanja programa/projekta, dakle u periodu važenja ugovora. Za potrebe pravdanja troškova ne mogu se smatrati prihvatljivim računi izdati pre početka realizacije ugovora (bez obzira na trenutak raspisivanja konkursa, pa čak i ukoliko je po konkursu završen odabir i objavljena odluka o dodeli sredstava - relevantan je samo period realizacije u skladu sa ugovorom).
Zaposlena sam u Gradskoj upravi za komunalne delatnosti, raspoređena na radnom mestu "opšti poslovi u oblasti energetskih delatnosti" u zvanju "Mlađi savetnik". Moje pitanje glasi: Da li imam pravo da potpisujem rešenja, koja prethodno samostalno i uradim?
Članom 11.Uredbe o ocenjivanju službenika ("Sl.glasnik RS", br. 2/2019) definisana su merila za ocenjivanje službenika, i to: postignuti rezultati u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva, samostalnost, stvaralačka sposobnost, preduzimljivost, preciznost i savesnost, saradnja sa drugim službenicima i ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto.
Članom 18. iste Uredbe takođe su definisana i dodatna merila za ocenjivanje koja se odnose na ostale sposobnosti koje zahteva radno mesto, a koja se prvenstveno tiču razumevanja i primene posebnih veština koje zahteva radno mesto i ona se određuju unapred za period za ocenjivanje.
Mišljenja smo da ocenjivači nisu u obavezi da utvrđuju dodatna merila, ukoliko ne postoji potreba za njima, već da u tom slučaju u obrascu polje „dodatno merilo“ može ostati nepopunjenо. Međutim, ukoliko utvrde dodatna merila onda moraju i da ih ocene.
Zaposlena sam u Gradskoj upravi za komunalne delatnosti, raspoređena na radnom mestu "opšti poslovi u oblasti energetskih delatnosti" u zvanju "Mlađi savetnik". Moje pitanje glasi: Da li imam pravo da potpisujem rešenja, koja prethodno samostalno i uradim?
Članom 63. Zakona o zaposlenima u AP i JlS ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018, 111/2021 - dr. Zakon i 92/2023) propisano je da se u zvanju mlađeg savetnika obavljaju složeni poslovi koji podrazumevaju primenu utvrđenih metoda rada, postupaka ili stručnih tehnika unutar precizno određenog okvira delovanja, uz redovan nadzor neposrednog rukovodioca i donošenje odluka na osnovu postojeće prakse ili opštih i pojedinačnih uputstava neposrednog rukovodioca. Poslovi zahtevaju sposobnost rešavanja manjih tehničkih ili proceduralnih problema.
Član 141. stav 7. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) navedeno je da rešenje potpisuje ovlašćeno službeno lice koje ga donosi, odnosno rukovodilac organa.
Dakle, ukoliko je aktom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta definisano da službenik rešava u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima iz svoje nadležnosti, rukovodilac organa - načelnik uprave ga može pismeno za to ovlastiti te bi u tom slučaju službenik mogao da potpisuje rešenja.
Privatna kompanija izrazila je nameru da finansira rehabilitaciju jednog opštinskog puta. Da li postoji pozitivan primer ovakvog projekta i kakve su obaveze Gradske uprave, a kave uoravljača puta?
Ako je put u javnoj svojini, zainteresovani privredni subjekat ne može samostalno izvoditi radove na rehabilitaciji puta, ali može finansirati radove na takvom putu kroz donaciju.
Neophodno je pripremiti ugovor o donaciji između privatnog subjekta (donatora) i lokalne samouprave (primaoca donacije), gde donacija može biti:
- u novcu (grad realizuje rehabilitaciju o svom trošku, koristeći donirana sredstva), ili
- u radovima (privatno lice angažuje izvođača, ali sve se vodi kao donacija izvedenih radova, uz saglasnost grada/opštine).
Ugovorom bi trebalo definisati:
- predmet donacije,
- iznos ili vrednost,
- tehničke uslove i obavezu opštine da preuzme i održava put po završetku.