Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li načelnik opštinske uprave koji je prema Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave službenik na položaju, a ne funkcioner, ima obavezu prijavljivanja prihoda i imovine u skladu sa članom 68. a u vezi člana 2. Zakona o sprečavanju korupcije?
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije („Sl. glasnik RS“, br. 35/19 i 88/19) članom 2. stav 1. tačka 2) i 3) propisano je da se pod „organom javne vlasti“ podrazumeva organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština. Takođe, u smislu ovog zakona određeno je da je "javni funkcioner" svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organu javne vlasti, osim lica koja su predstavnici privatnog kapitala u organu upravljanja privrednog društva koje je organ javne vlasti.
Dalje, članom 70. Zakona o sprečavanju korupcije određeno je da se na odbornike, članove opštinskog i gradskog veća, članove opštinskih i gradskih izbornih komisija i članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač opština, grad ili gradska opština ne primenjuju odredbe čl. 68. i 69. koje se odnose na redovno i vanredno prijavljivanju imovine i prihoda.
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17, 113/17 – dr. zakon i 95/18) sadrži odredbe koje se odnose na postavljanje na položaj, pa je tako članom 49. stav 2. ovog zakona propisano da gradsko, odnosno opštinsko veće postavlja i razrešava načelnika uprave i zamenika načelnika uprave.
Obzirom da u skladu sa Zakonom o zaposlenima u AP i JLS opštinsko veće postavlja i razrešava načelnika uprave, načelnik uprave kao službenik na položaju je obuhvaćen definicijom javnog funkcionera i shodno tome ima obavezu prijavljivanja imovine i prihoda.
Da li zamenik predsednika Skupštine koji je izabran tekuće godine 2020. godine i koji je prešao iz predškolske ustanove u grad sa radno pravnim statusom ima pravo na minuli rad, kao dodatak na lični dohodak, budući da je grad osnivač ustanove?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, broj 38/19 i 55/20) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.
Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine”.
S obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, te da nije reč o poslodavcu od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene, već o ustanovi, time se ne ostvaruju uslovi iz citiranog člana 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave. U tom smislu nije od uticaja ko je osnivač ustanove.
Imajući u vidu ograničenje propisano članom 41. stav 3. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 38/19 i 55/20) da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu, da li je moguće utvrditi pravo na prekovremeni rad zaposlenom koji ima uvećanu zaradu zbog zamene rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice (5% ili 10% zavisno od dužine trajanja) ako je prekovremeni rad posledica poslova njegovog redovnog radnog mesta (konkretno izrada odluke o budžetu) i nije uslovljen dodatnim opterećenjem na radu?
Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/16,113/17, 95/18, 113/17-dr.zakon, 95/18-dr. zakon i 86/19-dr.zakon), propisana je dužnost službenika da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik. Vrstu i trajanje navedenih poslova određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci (član 33).
S tim u vezi, članom 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, br. 38/19 i 55/20), utvrđeno je pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu zaposlenom koji po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili radi poslove odsutnog zaposlenog. U pismenom nalogu navodi se naziv radnog mesta čije poslove će zaposleni obavljati usled privremenog povećanja obima poslova i razlozi koji su doveli do privremenog povećanja obima posla, odnosno ime zaposlenog koji je odsutan. Stavom 3. istog člana propisano je da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu.
Odredbama navedenog ugovora propisano je i pravo na dodatak za prekovremeni rad koji ostvaruje zaposleni kada po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%. Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno. Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno (član 39).
Iz navedenog proizlazi da su prekovremeni rad i dodatno opterećenje na radu dva različita instituta po svojoj prirodi koja se primenjuju u različitim situacijama i pod različitim uslovima. Dodatno opterećenje na radu je posledica potrebe da zaposleni, iz razloga propisanih zakonom, odnosno Posebnim kolektivnim ugovorom, po pismenom nalogu rukovodioca, obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, i s tim u vezi ostvaruje pravo na dodatak za dodatno opterećenje, dok obavljanjem poslova svog radnog mesta duže od punog radnog vremena zaposleni ostvaruje dodatak za prekovremeni rad.
Međutim, imajući u vidu da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu, mišljenja smo da zaposlenom koji obavlja poslove svog radnog mesta duže od punog radnog vremena i istovremeno obavlja poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, primenom člana 41. st. 3. Posebnog kolektivnog ugovora, pripada pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini vrednosti osnovne plate uvećane za 26%.
Ko može biti određen kao lice za zaštitu podataka o ličnosti u ustanovama obrazovanja i vaspitanja?
Načelno, kao lice za zaštitu podataka o ličnosti može biti određeno lice iz redova zaposlenih koje nije u sukobu interesa. Tako npr., nema smetnji da sekretar ustanove obrazovanja i vaspitanja bude određen kao lice za zaštitu podataka o ličnosti, posebno imajući u vidu da sekretar ustanove obavlja i poslove iz člana 133. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 88/17, 27/18 - dr. zakoni i 10/19) (npr. stara se o zakonitom radu ustanove, ukazuje direktoru i organu upravljanja na nepravilnosti u radu ustanove, prati propise i informiše zaposlene) koji korespondiraju sa obavezama lica za zaštitu podataka o ličnosti iz člana 58. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, treba voditi računa da sekretar ustanove obrazovanja i vaspitanja nije u sukobu interesa.
Da li su javne ustanove u obavezi da odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti?
Odredbom člana 4. tačka 25) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/18) utvrđeno je da je organ vlasti državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanova i druga javna služba, organizacija i drugo pravno ili fizičko lice koje vrši javna ovlašćenja.
Prema tome, kako je javna ustanova organ vlasti u smislu odredaba Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, iz odredbe člana 56. stav 2. tačka 1) Zakona proizilazi da ona mora odrediti lice za zaštitu podataka o ličnosti.
Da li se i na koji način može promeniti lice za zaštitu podataka o ličnosti?
Da li se stranac može odrediti kao lice za zaštitu podataka o ličnosti?
Da li se može angažovati eksterno lice za zaštitu podataka o ličnosti?
Da li lice za zaštitu podataka o ličnosti može da obavlja druge poslove i izvršava druge obaveze i da li t može da dovede do sukoba interesa?
Članom 57. stav 8. Zakona o zaštit podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 87/18) predviđeno je da lice za zaštitu podataka o ličnosti može da obavlja druge poslove i izvršava druge obaveze, a rukovalac/obrađivač je dužan da obezbedi da izvršavanje drugih poslova i obaveza ne dovede lice za zaštitu podataka o ličnosti u sukob interesa.
Konkretno, sukob interesa podrazumeva da lice za zaštitu podataka ne bi moglo da bude lice zaposleno kod rukovaoca/obrađivača koje u njegovo ime određuje svrhu i način obrade podataka o ličnosti. Međutim, usled različitih organizacionih struktura rukovaoca/obrađivača o tome bi se oslučivalo na osnovu konkretnih okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.
Da li je dovoljno da rukovalac/obrađivač kontakt podatke lica za zaštitu podataka o ličnosti objavi na svojoj oglasnoj tabli ili se ti podaci moraju objaviti na internet stranici rukovaoca/obrađivača?
O tome na koji će način će rukovalac/obrađivač objaviti kontakt podatke lica za zaštitu podataka o ličnosti, da li će to učiniti na oglasnoj tabli, na zvaničnoj internet prezentaciji ili na neki drugi pogodan način, osluku donosi sam rukovalac/obrađivač, vodeći računa o otme da obezbedi stvarnu dostupnost ovih podataka licima čije podatke obrađuje, kao i zaposlenima koji vrše radnje obrade, u skladu sa svojim mogućnostima. U slučaju da rukovalac/obrađivač ima internet prezentaciju, kontakt podatke lica za zaštitu podataka o ličnosti treba da objavi i na svojoj zvaničnoj internet stranici.
Mada se ime i prezime lica za zaštitu podataka o ličnosti mora dostaviti Povereniku, njihovo objavljivanje na odglasnoj tabli ili internet stranici rukovaoca/obrađivača nije obavezno, već je odluka o tome usključivo na rukovaocu/obrađivaču.
Kakva treba da bude forma akta o određivanju lica za zaštitu podataka o ličnosti i šta taj akt mora da sadrži?
Da li lice za zaštitu podataka o ličnosti može da bude i pravno lice?