Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Na koji način radni odnos pripravniku može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme?
Pripravnik je lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposoblјavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavlјanje posla.
Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu.
Pripravnik je dužan da položi državni stručni ispit do okončanja pripravničkog staža.
Pripravniku koji ne položi državni stručni ispit, prestaje radni odnos.
Kada položi državni stručni ispit, pripravnik može da nastavi rad na neodređeno vreme ukoliko su ispunjeni drugi, propisima utvrđeni uslovi.
Da li je probni rad obavezan za sva lica koja prvi put zasnivaju radni odnos?
Shodno čl. 72. Zakona o zaposlenima u AP i JLS probni rad je obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu.
Probnom radu ne podležu službenici na položaju i lica koja rade na poslovima na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, dok traje dužnost tog izabranog lica i radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta.
Da li lica sa kojima je zaklјučen ugovor o stručnom osposoblјavanju bez naknade ulaze u maksimalni broj zaposlenih, odnosno u broj zaposlenih na određeno vreme (10%)?
Shodno članu 30. Zakona o zaposlenima u AP i JLS sa nezaposlenim licem poslodavac može zaklјučiti ugovor o stručnom osposoblјavanju bez naknade, radi stručnog osposoblјavanja, odnosno sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje državnog stručnog ispita.
Na osnovu člana 10. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ukupan broj zaposlenih na određeno vreme, zbog privremeno povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, zaklјučenih neposredno ili preko omladinske ili studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovima ne može biti veći od 10% broja zaposlenih na neodređeno vreme kod organizacionog oblika.
Organizacioni oblik koji ima manje od 100 zaposlenih može da ima najviše do 10 zaposlenih ili angažovanih lica u smislu stava 1. ovog člana.
Ograničenje iz st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na:
1) radno angažovanje nezaposlenih lica u cilјu sprovođenja mera aktivne politike zapošlјavanja u skladu sa propisima koji uređuju oblast zapošlјavanja (javni radovi i dodatno obrazovanje i obuke), a koje se realizuje preko Nacionalne službe za zapošlјavanje;
2) radno angažovanje lica radi realizacije projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske unije ili sredstvima donacija, ukoliko se naknade za njihov rad, sa pripadajućim porezima i doprinosima, finansiraju iz ovih izvora;
3) zamenu privremeno odsutnog zaposlenog;
4) lica angažovana na određeno vreme u osnovnom i srednjem obrazovanju;
5) poslove sezonskog karaktera (protivgradna zaštita, sprovođenje anketa u skladu sa zakonom i drugi poslovi čije je obavlјanje vezano za određenu sezonu u godini u skladu sa zakonom);
6) radno angažovanje lica na projektima u oblasti socijalne zaštite na nivou jedinice lokalne samouprave (dnevni boravak za decu i odrasla lica sa smetnjama u razvoju, personalna asistencija za lica sa posebnim potrebama);
7) radno angažovanje lica na projektima i programima u oblasti kulture;
8) lica angažovana na određeno vreme radi privremenog upućivanja na rad u inostranstvo u diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u inostranstvu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju spolјni poslovi;
9) radno angažovanje lica za sprovođenje stručnog usavršavanja zaposlenih u organima državne uprave, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom;
10) lica angažovana na određeno vreme u skladu sa posebnim zakonima (u oblasti naučnoistraživačkog rada, visokog obrazovanja, Pravosudnoj akademiji, u oblasti odbrane i drugim oblastima u kojima navedena vrsta angažovanja ne podleže ograničenjima utvrđenim opštim propisima o radu);
11) radno angažovanje konsultanata u poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini;
12) radno angažovanje lica u vezi sa prevođenjem pravnih tekovina Evropske unije, stručnom i jezičkom redakturom pravnih tekovina Evropske unije, kao i angažovanje eksperata u postupku izrade pregovaračkih pozicija od strane Kancelarije za evropske integracije i člana Vlade zaduženog za evropske integracije.
S obzrom na navedne zakonske odredbe, nezaposlena lica sa kojima je zaklјučen ugovor o stručnom osposoblјavanju bez naknade ne ulaze u broj od 10% zaposlenih odnosno angažovanih lica na određeno vreme, a u odnosu na broj zaposlenih na neodređeno vreme kod organizacionog oblika.
Koji su akti opredelјujući da se poreskom inspektoru koji radi u Gradskoj upravi i ima rešenje od početka godine kojim je raspoređen na radno mesto u zvanju samostalni savetnik tokom godine uruči novo rešenje kojem se raspoređuje na isto radno mesto, ali u zvanju savetnik, uz napomenu da ima sve preduslove za više zvanje (VSS, državni fakultet, 20 godina rada na istim poslovima, a tokom 5 godina je obavlјena i funkcija šefa)?
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kao i prateće uredbe, ne propisuju mogućnost premeštaja na radno mesto u neposredno niže zvanje, izuzev kada je reč o odredbama koje slede.
Član 145. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave glasi:
„Za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne:
1) novčana kazna od 20% do 30% osnovne plate, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do šest meseci;
2) određivanje neposredno nižeg platnog razreda;
3) zabrana napredovanja do četiri godine;
4) premeštaj na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten;
5) prestanak radnog odnosa“.
Dakle, u slučaju utvrđene teže povrde dužnosti iz radnog odnosa može da se izrekne kazna premeštaja na radno mesto u neposredno niže zvanje uz zadržavanje platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto s koga je premešten.
Na osnovu čl. 34. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave:
„U slučaju elementarnih nepogoda, više sile ili drugih nepredvidivih okolnosti, službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi na radnom mestu nižem od svog, dok traju te okolnosti.
Službenik za to vreme zadržava prava koja proizlaze iz njegovog radnog mesta“.
Uredbom o ocenjivanju državnih službenika i to čl. 42. je propisano:
„Državnom službeniku čiji je rad u periodu za vanredno ocenjivanje, ocenjen ocenom "zadovolјava" rukovodilac organa donosi rešenje o premeštaju na radno mesto razvrstano u neposredno niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i određuje mu se koeficijent platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto sa koga je premešten, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se platni razred sa neposredno nižim koeficijentom u okviru platne grupe koja odgovara zvanju u koje je izvršilačko radno mesto državnog službenika razvrstano. Uz to rešenje, državnom službeniku dostavlјa se i izveštaj o vanrednom ocenjivanju“.
Najzad , čl. 86 . Zakona o državnim službenicima je propisano: „Državni službenik kome na vanrednom ocenjivanju bude određena ocena"zadovolјava" premešta se na radno mesto razvrstano u neposredno niže zvanje koje odgovara stepenu njegovog obrazovanja i određuje mu se koeficijent platnog razreda čiji je redni broj istovetan rednom broju platnog razreda u kome se nalazi radno mesto sa koga je premešten, a ako takvo radno mesto ne postoji određuje mu se platni razred sa neposredno nižim koeficijentom u okviru platne grupe koja odgovara zvanju u koje je izvršilačko radno mesto državnog službenika razvrstano.Državnom službeniku kome na vanrednom ocenjivanju bude određena ocena"ne zadovolјava" prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja.Rešenjem kojim je na vanrednom ocenjivanju određena ocena"ne zadovolјava" utvrđuje se i da državnom službeniku prestaje radni odnos”.
S obzirom na činjenicu da je izabran novi gradonačelnik koji želi da na mesto šefa Službe budžetske inspekcije rasporedi neko drugo lice, koji je redovan zakonski put za vraćanje šefa Službe za budžetsku inspekciju u Gradsku upravu, na neko od izvršilačkih radnih mesta? Odluku šalјem u prilogu.
Analizom predmetne odluke ne može da se pouzdano zaklјuči o osnovanosti pravnog stanovišta za osnivanje budžetske inspekcije. Pretpostavka, ali samo pretpostavka, koja proizilazi iv postavlјenog pitanja je da je lice koje je šeb budžetske inspekcije zaposleni u Graskoj upravi. Ipak, tek nakon analize pojedničanih akata u pogledu radno-pravnog statusa ovog lica bi mogao da se da konkretniji odgovor na postavlјeno pitanje.
Da li komunalni policajci mogu da budu razvrstani u različita zvanja – viša od zvanja predviđenih za IV stepen stručne spreme, obzirom da neki od njih imaju i diplome fakulteta ili viših škola (VI i VII stepen) i kako definisati uslove i opise za to radno mesto u tom slučaju? Da li mogu da obavlјaju iste poslove, imaju isti naziv radnog mesta, a da su različito plaćeni (s obzirom na stepen stručne spreme)?
Shodno članu 32. Zakona o komunalnoj policiji komunalni policajci moraju da imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Dakle, bez obzira što neki od zaposlenih komunalnih policajaca imaju stečeno visoko obrazovanje za obavlјanje poslova komunalnog policajca je propisano srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju. Navedeno dalјe znači da zaposleni kounalni policajci ne mogu biti različito plaćeni u odnosu na stečeno obrazovanje, već je to moguće usled stečenih drugih, na zakonu zasnovanih razloga.
Da li radna mesta pomoćnika gradonačelnika u Kabinetu treba da budu sistematizovana? Kako definisati uslove koje treba da ispunjavaju pomoćnici, obzirom da je moguća njihova česta promena? Da li treba i njima da budu određena zvanja obzirom na to da imaju različiti stepen stručne spreme (jer ukoliko se odrede zvanja, ona povlače i visinu njihove zarade – međusobno različitu)?
Na osnovu čl. 58. Zakona o lokalnoj samoupravi statutom opštine može se predvideti da se u opštinskoj upravi postavlјaju pomoćnici predsednika opštine za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, polјoprivreda i dr.).
Pomoćnici predsednika opštine pokreću inicijative, predlažu projekte i sačinjavaju mišlјenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavlјeni i vrše druge poslove utvrđene aktom o organizaciji opštinske uprave.
Pomoćnike predsednika opštine postavlјa i razrešava predsednik opštine.
U opštinskoj upravi može biti postavlјeno najviše tri pomoćnika predsednika opštine.
Na osnovu Zakona o zaposlenima u AP i JLS radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu.
S obirom da pomoćnike postavlјa predsednik opštine i da oni zasnivaju radni odnos u kabinetu, koji je deo opštinske uprave, to dalјe znači da pomoćnici treba da budu deo Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, ali ne i da treba da im se odrede odgovarajuća zvanja.
Da li radna mesta administrativno - tehničkog osoblјa (poslovnog sekretara, poslovi protokola i sl.), u Kabinetu gradonačelnika za koja se lica primaju na rad na određeno vreme treba da budu sistematizovana u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi?
Shodno čl. 3. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave nameštenik je lice koje zasniva radni odnos radi obavlјanja pratećih, pomoćno-tehničkih poslova u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave. Kabinet gradonačelnika, inače, predstavlјa posebnu organizacionu jedinicu unutar uprave, te stoga zaposleni koji obavlјaju prateće, pomoćno-tehničke poslove (nameštenici) treba da budu sistematizovani u Pravilniku u unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.
Po donošenju novog Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Gradskoj upravi, koju vrstu rešenja donosi načelnik uprave?
Shodno čl. 58. Zakona o zaposlenima u AP i JLS radna mesta i njihovo razvrstavanje po zvanjima uređuju se Pravilnikom.
Pravilnikom se utvrđuju opisi radnih mesta, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i stepen obrazovanja, radno iskustvo i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.
U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposoblјenosti, znanja i veština.
Na osnovu čl. 9. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave izvršilačka radna mesta razvrstavaju se tako što se na opis svih poslova radnog mesta primene merila za procenu radnog mesta i potom odredi zvanje koje najbolјe odgovara radnom mestu.
Zvanja u koja se razvrstavaju radna mesta određena su Zakonom.
Zvanja su: samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik, mlađi saradnik, viši referent, referent i mlađi referent.
Izuzetno u organima autonomne pokrajine i grada Beograda utvrđuje se zvanje viši savetnik.
Nakon donošenja novog pravilnika ili njegove izmene izvršilačka radna mesta razvrstavaju se po zvanjima, u zavisnosti od složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih znanja i sposobnosti i uslova za rad, a o čemu načelnik uprave donosi odgovarajuća rešenja. Pored navedenog rešenja, može se doneti i posebno rešenje kojim se utvrđuje visina plate odnosno visina koeficijenta, ali ovi elementi mogu biti sadržani i u rešenje o raspoređivanju.
Da li u slučaju preraspoređivanja zaposlenih na neodređeno vreme sa jednog radnog mesto na drugo u potpunosti odgovarajuće radno mesto postoji obaveza poslodavca da u rešenju obrazlaže razloge za takvu svoju odluku?
Ko je nadležan da odlučuje po žalbama bivšeg gradonačelnika u vezi sa pravima iz radnog odnosa?
Na osnovu člana 172. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave je kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika.
Funkcioner je, shodno čl. 3. Zakona, izabrano, imenovano, odnosno postavlјeno lice (osim službenika na položaju) u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu. Gradonačelik, dakle, spada u red funkcionera.
Dakle, ne postoji drugostepeni organ koji odlučuje o žalbama funkcionera, već funkcioneri koji smatraju da su im povređena prava obraćaju se nadležnom sudu. Navedeno, svakako važi i za funkcionere kojima je prestao mandat.
Kojim aktom se uspostavlјa interno tržište rada u okviru sistema jedinice lokalne samouprave, šta on treba da sadrži i ko ga donosi?
Na osnovu člana 2. Zakona o načinu oređivanja makimsalnog broja zaposlenih u javnom sektoru sistem lokalne samouprave, u smislu ovog zakona, čine organi jedinice lokalne samouprave, javne službe, javna preduzeća, pravna lica osnovana od strane tih preduzeća, privredna društva i druge organizacije koje u sistemu lokalne samouprave imaju obavezu prijavlјivanja podataka o zaposlenima u Registar, odnosno zaposlene čije se plate, odnosno zarade finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave.
Članom 18. istog Zakona je propisano da u cilјu efikasnijeg sprovođenja racionalizacije uspostavlјa se interno tržište rada u jedinici lokalne samouprave koga čine zaposleni u svim organizacionim oblicima nabrojani u prethodnoj rečenici.
Popunjavanje nepopunjenih radnih mesta organizacioni oblik može izvršiti sprovođenjem internog konkursa za sistem lokalne samouprave na koji se mogu prijaviti zaposleni iz svih organizacionih oblika u sistemu lokalne samouprave.
Shodno Uredbi o internom konkursu, popunjavanje radnog mesta u organizacionom obliku može da se sprovede internim konkursom ako radno mesto nije popunjeno, a koje je utvrđeno pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, koje se uklapa u propise o maksimalnom broju zaposlenih i ako su obezbeđena sredstva za ostvarivanje prava zaposlenih na tom radnom mestu.
Popunjavanje radnog mesta otpočinje donošenjem rešenja o popunjavanju, koje sadrži podatke potrebne za objavlјivanje internog konkursa.
Na internom konkursu mogu da učestvuju samo zaposleni na neodređeno vreme u svim organizacionim oblicima u ssitemu lokalne samouprave.
Interni konkurs objavlјuje organizacioni oblik u roku od osam dana od dana donošenja rešenja o popunjavanju radnog mesta sa svim podacima potrebnim za objavlјivanje.
Organizacioni oblik objavlјuje interni konkurs na svojoj internet prezentaciji, na svojoj oglasnoj tabli i na oglasnoj tabli u sedištu jedinice lokalne samouprave.