Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li treba tražiti saglasnost od lica koja imaju upisano pravo državine na parceli a ne pravo svojine, imajući u vidu s jedne strane odredbu zakona koja spominje samo pravo svojine a s druge strane činjenicu da lice koje ozakonjuje objekat u takvom slučaju nema isključivo pravo svojine ili korišćenja na katastarskoj parceli?
Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) definisani su pojmovi svojine i državine. To nisu isti pojmovi. Svojina je pravo, a državina faktičko stanje. Takođe, ovim zakonom su definisani i pojmovi suvlasnik i sudržalac, koji, takođe, nisu isti pojmovi.
Suivlasništvo postoji kada na nepodeljenoj stvari više lica ima pravo svojine, odnosno pravo susvojine, što ih čini suvlasnicima.
Sudržavina postoji kada više lica ima državinu stvari, što ih čini sudržaocima.
Zbog toga, ako je posebnim zakonom izričito navedeno da se kao dokaz o odgovarajućem pravu dostavlja i pismena saglasnot svihh suvlasnika, onda se to odnosi samo na suvlasnike, a ne i na sudržaoce.
U postupku izdavanja dozvole za upravljanje otpadom, operater nam je uz zahtev priložio rešenje o ozakonjenju. Da li je neophodno da dostavi i upotrebnu dozvolu, obzirom da je prilozio rešenje o ozakonjenju objekta?
U skladu sa članom 36. Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/2005, 83/2018 i 81/2020), danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču se uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova.
Takođe, saglasno članu 158. st. 11-12. Zakona o planiranju i izgradnji, u roku od pet radnih dana po pravnosnažnosti izdate upotrebne dozvole, nadležni organ po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra upotrebnu dozvolu, elaborat geodetskih radova za izvedeni objekat i posebne delove objekta, kao i elaborat geodetskih radova za podzemne instalacije. Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra donosi rešenje o kućnom broju i vrši upis prva svojine na objektu, odnosno posebnim delovima objekta, i o tome obaveštava investitora i nadležni organ uprave u roku od sedam dana od dostavljanja upotrebne dozvole, a u roku od 30 dana vrši odgovarajući upis u katastar vodova.
Iz citiranih odredbi Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji proizilazi da se na osnovu rešenja o ozakonjenju objekta, kao i na osnovu upotrebne dozvole, vrši upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno odgovarajući upis u katastar vodova. Shodno tome, ne postoji potreba da se po izdavanju rešenja o ozakonjenju objekta podnosi zahtev za izdavanje upotrebne dozvole za isti objekat.
Rešenjem o građevinskoj dozvoli izdate 2002. godine odobreno je investitoru izgradnja vikend objekta. Da li je uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole investitor sada u obavezi da pored ostale dokumentacije propisane Zakonom i Pravilnikom priloži i sertifikat o energetskim svojstvima objekta odnosno energetski pasoš?
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020), članom 4. propisano je da Sertifikat o energetskim svojstvima zgrada čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole, a članom 158. da se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole prilaže i sertifikat o energetskim svojstvima objekta, ako je za objekat propisana obaveza pribavljanja sertifikata o energetskim svojstvima.
Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Sl. glasnik RS“, br. 69/2012 i 44/2018), član 6. propisano je da Energetski pasoš moraju imati sve nove zgrade, kao i postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju, osim zgrada koje su ovim Pravilnikom izuzete od obaveze energetske sertifikacije, što je uređeno članom 7. ovog pravilnika.
Zakon o planiranju i izgradnji ni u osnovnim, kao ni u prelaznim ili samostalnim odredbama ne predviđa izuzeće od obaveze energetske sertifikacije za objekte za koje je građevinska dozvola izdata u skladu sa ranijim propisima.
S obzirom da vikend objekat ne spada u zgrade za koje je članom 7. navedenog Pravilnika predviđeno izuzeće od obaveze energetske sertifikacije, kao i da je postupak za izdavanje upotrebne dozvole započet i da se vodi prema važećem Zakonu, u konkretnom slučaju potrebno je da Investitor uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole pored ostale dokumentacije propisane Zakonom priloži i sertifikat o energetskim svojstvima objekta odnosno energetski pasoš.
Prema Mišljenju o primeni pojedinih odredaba Zakona o ozakonjenju objekata broj 011-00-00345/2020-09 od 07.07.2020. godine organ nadležan za poslove ozakonjenja u slučaju kada je predmet ozakonjenja objekat izgrađen na građevinskom zemljištu na kome postoji pravo susvojine, u fazi pribavljanja dokaza o odgovarajućem pravu na zemljištu, vlasniku nezakonito izgrađenog objekta naložiti dostavljanje pismene saglasnosti svih suvlasnika. Da li u ovom slučaju treba tražiti suglasnost suvlasnika koji je upisan na zemljištu ili treba tražiti i saglasnost svih upisanih imaoca prava na objektu, odnosno i suvlasnika na objektu?
Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/2009 – ispr., 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 – dr. zakon i 9/2020) je članom 105. stav 1. propisano da vlasnik objekta, odnosno posebnog fizičkog dela objekta koji nije upisan kao nosilac prava korišćenja na građevinskom zemljištu na kome je taj objekat, odnosno deo objekta izgrađen, stiče pravo svojine na katastarskoj parceli na kome je taj objekat izgrađen, u cilju uspostavljanja jedinstva nepokretnosti iz člana 106. ovog zakona, zbog čega smo mišljenja da ste u obavezi da tražite suglasnost od svih upisanih imaoca prava na objektu, odnosno posebnim delovima objekta.
Ovakav zaključak može se izvesti i na osnovu odredaba člana 135. stav 8. istog zakona, kojim je propisano da se za izgradnju ili izvođenje radova na građevinskom zemljištu ili objektu koji je u vlasništvu više lica, kao dokaz o odgovarajućem pravu prilaže i overena suglasnost tih lica.
Da li se u slučaju pokrenutog postupka ozakonjenja, prekida postupak restitucije?
Članom 45. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 108/13, 142/14, 88/15-Odluka US, 95/18 i 153/20) propisano je da će Agencija za restituciju prekinuti postupak do okončanja postupka legalizacije, rehabilitacije, ili kada se kao prethodno pojavi pitanje koje spada u isključivu nadležnost suda, kao i slučaju propisanom u članu 23. st. 4. i 5. ovog zakona.
Članom 22. stav 6. propisano je da se: "Ne vraća građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat bez građevinske dozvole, koje u postupku legalizacije bude određeno kao zemljište za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa zakonom kojim se uređuje prostorno planiranje, izgradnja i građevinsko zemljište.
Takođe, Zakonom o restituciji propisano je da se pod neizgrađenim građevinskim zemljištem smatra zemljište na kome nisu izgrađeni objekti, na kome su izgrađeni objekti suprotno zakonu i zemljište na kome su izgrađeni samo objekti privremenog karaktera, dok je u članu 4. Zakona o restituciji propisano da se imovina vraća u naturalnom obliku ili se daje obeštećenje u vidu državnih obveznica Republike Srbije i u novcu, u skladu sa ovim zakonom.
Saglasno svemu gore navedenom, a imajući u vidu da se postupak ozakonjenja odnosi na sve objekte za koje je u smislu ranijih propisa podnet zahtev za legalizaciju, mišljenja smo da ste kao postupajući prvostepeni organ u obavezi da o podnetom zahtevu za ozakonjenje (nastavku ranije legalizacije) obavestite pisanim putem Agenciju za restituciju (nadležnu područnu jedinicu) koja je u obavezi da prema odredbama Zakona o restituciji prekine postupak restitucije do okončanja postupka ozakonjenja.
Napomena:
Odgovor je dat bez pojašnjenja konkretne situacije gde je moguće primeniti odredbu člana 45. Zakona o restituciji, ukoliko je predmet oduzimanja bila parcela građevinskog neizgrađenog zemljišta koja je danas zapravo izgrađeno građevinsko zemljište sa objektom u postupku ozakonjenja.
Odluku o tome da li će se postupak restitucije prekinuti ili ne doneće Agencija za restituciju.
Ukoliko Agencija za restituciju postupak prekine, i ako se objekat ozakoni u skladu sa Zakonom o ozakonjenju potrebno je da kao nadležni prosvostepeni organ dostavite Agenciji za restituciju pravosnažno rešenje o ozakonjenju kako bi Agencija u daljem postupku utvrdila adekvatno obeštećenje za stranke u postupku, jer u tom slučaju ne bi bilo mesta za naturalnu restituciju.
Dodatna pojašnjenja mogu se zatražiti od Ministarstva pravde koje je nadležno za davanje mišljenja na odredbe Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenje.
Potrebno je tumačenje člana 3. stav 2. tačka 16) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, gde stoji da se dimnjaci smatraju za zajednički deo zgrade. Šta se dešava u situaciji gde postoji stambena zgrada koja je prizemna, ima pet stanova i jedan od tih stanova ima svoj dimnjak, koji koristi samo taj stan. Da li se i tada dimnjak smatra za zajednički deo zgrade ili se smatra da je sastavni deo posebnog dela zgrade? Kada je dimnjak koji koristi samo jedan stan predmet inspekcijskog nadzora, da li je u tom slučaju, stranka u postupku pred građevinskom inspekcijom, vlasnik stana, odnosno posebnog dela zgrade ili je stranka u postupku stambena zajednica, odnosno upravnik zgrade, tj. kome se donosi rešenje o zabrani korišćenja tog dimnjaka i izvođenje neophodnih radova?
Građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora ima pravo i obavezu da proverava da li se zgrada i njeni delovi koriste u skladu sa svojom namenom (član 126. stav 1. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada).
U zgradi se nalaze posebni, zajednički i samostalni delovi zgrade. Poseban deo zgrade je posebna funkcionalna celina u zgradi koja može da predstavlja stan, poslovni prostor, garažu, garažno mesto ili garažni boks (član 3. stav 2. tačka 8 Zakona o stanovanju i održavanju zgrada).
Zajednički delovi zgrade su delovi zgrade koji ne predstavljaju poseban ili samostalni deo zgrade, koji služe za korišćenje posebnih ili samostalnih delova zgrade, odnosno zgradi kao celini, kao što su: zajednički prostori (stepenište, ulazni prostori i vetrobrani, zajednički hodnik i galerija, tavanski prostor, podrum, biciklarnica, sušionica za veš, zajednička terasa i druge prostorije namenjene zajedničkoj upotrebi vlasnika posebnih ili samostalnih delova zgrade i dr.), zajednički građevinski elementi (temelji, noseći zidovi i stubovi, međuspratne i druge konstrukcije, konstruktivni deo zida ili zidna ispuna, izolacija i završna obrada zida prema spoljašnjem prostoru ili prema zajedničkom delu zgrade, strehe, fasade, krov, dimnjaci, kanali za provetravanje, svetlarnici, konstrukcija i prostori za lift i druge posebne konstrukcije i dr.), kao i zajedničke instalacije, oprema i uređaji (unutrašnje električne, vodovodne i kanalizacione, gasovodne i toplovodne instalacije, lift, gromobrani, aparati za gašenje, otkrivanje i javljanje požara, bezbednosna rasveta, telefonske instalacije i svi komunalni priključci koji su namenjeni zajedničkom korišćenju i dr.), ako ne predstavljaju sastavni deo samostalnog dela zgrade i ne čine sastavni deo posebnog dela zgrade, odnosno ne predstavljaju deo instalacija, opreme i uređaja koji isključivo služi jednom posebnom delu, u smislu ovog zakona (član 3. stav 2. tačka 16).
Ukoliko građevinski inspektor u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se zgrada i njeni delovi ne koriste u skladu sa svojom namenom, najpre će nadziranom subjektu ostaviti rok za preduzimanje mera za otklanjanje nepravilnosti, a potom, ukoliko nadzirani subjekt u ostavljenom roku nije preduzeo mere za otklanjanje nepravilnosti koje su mu naložene, građevinski inspektor je dužan da zabrani rešenjem stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu iz člana 15. ovog zakona, korišćenje zgrade, odnosno dela zgrade ukoliko se ona ne koristi u skladu sa svojom namenom do pribavljanja odgovarajućeg rešenja nadležnog organa (član 127. stav 1. tačka 1).
Kako Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada nije propisan način sprovođenja rešenja o zabrani korišćenja, ono se izvršava po odredbama člana 41. Zakona o inspekcijskom nadzoru.
Ukoliko fizičko lice kao vlasnik posebnog dela, odnosno vlasnik zgrade nastavi sa korišćenjem zgrade, odnosno dela zgrade nakon donetog rešenja, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara (član 132. stav 1. Tačka 8). Za isti prekršaj kazniće se pravno lice kao vlasnik posebnog dela novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara (član 132. stav 2).
Zakonom o planiranju i izgradnji je propisano da građevinski inspektor ima prava i dužnosti u vršenju inspekcijskog nadzora da proverava da li se objekat koristi za namenu za koju je izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola (član 175. stav 1. tačka 13), te da, ako u vršenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se objekat za koji je izdata građevinska i upotrebna dozvola koristi za namenu koja nije utvrđena rešenjem kojim je odobreno izvođenje radova, građevinskom odnosno upotrebnom dozvolom, naloži pribavljanje građevinske dozvole, odnosno rešenja iz člana 145. ovog zakona u roku od 30 dana, a ako investitor ne pribavi građevinsku dozvolu, odnosno rešenje iz člana 145. ovog zakona u ostavljenom roku, donese rešenje o zabrani korišćenja objekta (član 178. stav 1. tačka 4).
Razlika između onoga što je propisano Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i onoga što je propisano Zakonom o planiranju i izgradnji je u tome kome se izdaje nalog. Građevinski inspektor na osnovu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada nalog izdaje stambenoj zajednici, odnosno drugom odgovornom licu koje vrši poslove upravljanja, a na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji investitoru. Iz ovoga se može zaključiti da građevinski inspektor na osnovu Zakona o stanovanju održavanju zgrada vrši nadzor samo nad delovima zgrade koje svi stanari upotrebljavaju i za čiju upotrebu su odgovorni, a to su zajednički delovi zgrade.
Dakle, u konkretnom slučaju, ukoliko dimnjak služi isključivo jednom stanu, smatraće se sastavnim delom posebnog dela zgrade a ne zajedničkim delom zgrade.
Pokrenut je postupak ozakonjenja pomoćnog objekta koji se manjim delom nalazi na površini javne namene-ulici. Predloženo je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu putem ispravke granice. Problem se javlja kako vlasnik objekta da kupi deo zemljišta koje je ulica, i koje ne može biti u prometu. Kako rešiti imovinsko-pravne odnose na tom zemljištu?
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“ br.96/15, 83/18 i 81/20-odluka US), u članu 5, stav 1, tačka 3 eksplicitno se navodi da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene.
Shodno činjenici da se u vašem pitanju navodi da objekat jednim svojim manjim delom izlazi na javnu površinu, može se konstatovati da isti u navedenom obuhvatu nije moguće ozakoniti.
Ozakonjenje je moguće izuzimanjem dela javne površine iz koridora ulice, a navedeni postupak se uređuje kroz postupak izmene i dopune važećeg planskog dokumenta za konkretan prostor. Ispravka granice parcele nije institut kojim se može korigovati površina javne namene pošto je ista definisana odgovarajućim planskim dokumentom koji ima svoju proceduru donošenja.
Tek nakon usvojenih izmena predmetnog planskog dokumenta (ukoliko je izmena moguća u skladu sa eksploatacionim karakteristikama javne saobraćajnice i drugim urbanističkim parametrima kojima se definiše predmetna javna površina), moguće je pristupiti rešavanju imovinskih odnosa kroz otuđenje dela parcele koji je bio na javnoj površini (njegovim izdvajanjem u posebnu parcelu sa odgovarajućim pod brojem) i posledično ozakonjenju objekta.
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“ br. 96/15, 83/18 i 81/20-odluka US), u članu 5, stav 3 navodi se da izuzetno nadležni organ može izdati rešenje o ozakonjenju, ako u postupku bude pribavljena saglasnost upravljača javnog dobra (u konkretnom slučaju upravljača ulice). Napominjemo da se u ovom slučaju ozakonjenje odnosi samo na objekat, dok je vlasništvo nad delom parcele ispod objekta i dalje nepromenjena.
Zakonom o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“ br. 96/15, 83/18 i 81/20-odluka US), u članu 11, stav 6 navodi se da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, pre donošenja rešenja o ozakonjenju, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta neophodno je da dostavi i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima.''
Prema svemu gore navedenom, postupajući prvostepeni organ po službenoj dužnosti pribavlja saglasnost upravljača javnog puta, i ukoliko se saglasnost dobije donosi rešenje o ozakonjenju, u suprotnom odbija zahtev za ozakonjenje. Pravosnažno rešenje o ozakonjenju je osnov za upis prava svojine na objektu, dok svojina na delu zemljišta koje je javne namene ostaje nepromenjena.
Dakle, nema otuđenja tog dela zemljišta bez izmene planskog akta, jer dobra u opštoj upotrebi (ulice, putevi) ne mogu biti predmet otuđenja iz javne svojine.
Vlada Republike Srbije usvojila je nove mere za suzbijanje epidemije izazvane bolešću COVID-19, čija je primena otpočela 24. novembra 2020. godine, između ostalih i meru koja se tiče zabrane svih javnih okupljanja s prisustvom više od 5 osoba u zatvorenom i na otvorenom prostoru, gde se nabrajaju izuzeci (radne organizacije, školske ustanove, prodavnice, tržni centri i slični objekti, za koje važi propisano ograničenje broja prisutnih osoba u svakom trenutku u odnosu na kvadraturu objekta). U nedoumici smo, u kojim slučajevima je moguće organizovati javno okupljanje sa prisustvom više od 5 osoba u zatvorenom prostoru, odnosno koji su izuzeci od zabrane (povod ili svrha organizovanja)?
Naredbom ministra zdravlja o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru („Službeni glasnik RS“, br. 100/2020, 111/2020, 133/2020) članom 1. propisana je zabrana javnog okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru, kada se istovremeno okuplja više od 5 lica, s tim što rastojanje između prisutnih lica mora biti najmanje 1,5 m, odnosno na svaka 4 m² može biti prisutno jedno lice.
Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 („Službeni glasnik RS“, br. 66 od 7. maja 2020, 93 od 1. jula 2020, 94 od 3. jula 2020, 100 od 16. jula 2020, 109 od 21. avgusta 2020, 111 od 28. avgusta 2020, 120 od 2. oktobra 2020, 122 od 9. oktobra 2020, 126 od 23. oktobra 2020, 138 od 15. novembra 2020, 141 od 21. novembra 2020, 144 od 27. novembra 2020, 145 od 3. decembra 2020. član 7a* definisano je (dodatno) mogućnost okupljanja, odnosno, prisustva posetilaca i to na sledeći način:
Prilikom održavanja javnih kulturno-umetničkih događaja u zatvorenom prostoru dozvoljeno je prisustvo najviše 500 posetilaca istovremeno, i to tako da svako drugo mesto za sedenje bude slobodno i uz obavezno nošenje zaštitnih maski posetilaca, kao i zaposlenih koji učestvuju u organizaciji događaja.
Dakle, osim radnih organizacija, okupljanje više od 5 osoba dozvoljeno je i u skladu s Uredbom Vlade RS, prilikom organizacije kulturno-umetničkih događaja, uz uslove i pridržavanje ostalih mera (propisana distanca, zaštitne maske za lice, raspored posetilaca - sedenje itd.).
Skupština opštine je donela Odluku o nazivima ulica i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji opštine koju je zatim dostavila RGZ -u. Da li opštinska uprava vrši i finansira postavljanje tabli sa nazivima ulica i kućnim brojevima samo na osnovu te odluke ili je za to potrebna prethodna izrada nekog dokumenta od strane RGZ-a?
U skladu sa Zakonom o adresnom registru ("Sl. glasnik RS", br. 9/2020), JLS je u obavezi da izvrši označavanje naziva ulice u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o imenovanju ili promeni naziva ulice. Troškove označavanja ulica snosi JLS.
Table sa nazivima ulica izrađuju se u skladu sa Knjigom grafičkih standarda koju donosi direktor RGZ ili u skladu sa odlukom JLS za teritoriju te lokalne samouprave.
Dakle, JLS može samostalno da naruči i postavi table sa nazivima ulica. Označavanje naziva ulica i označavanje kućnih brojeva vrši se prema podacima iz adresnog registra. Nazivi ulica ispisuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma i zakonom kojim se uređuju zaštita prava i sloboda nacionalnih manjina, u delu kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma.
Napomena: Imajući u vidu da je Vlada RS u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Republičkim geodetskim zavodom, sprovodila projekat ažuriranja adresnog registra u prethodnom periodu, predlažemo vam da kontaktirate jednu od ovih institucija (najbolje kontaktirati Vesnu Protulipac ili Sanju Sabljić iz RGZ) radi dobijanja aktuelnih informacija u vezi projekta, jer je u jednom periodu postojala mogućnost sufinansiranja projekta iz republičkog budžeta. Prema informacijama koje imamo, za vašu opštinu je u toku izrada Elaborata kućnih brojeva. U skladu sa Zakonom, ovo je nadležnost RGZ-a. Nakon što RGZ završi ovaj deo posla, o čemu ćete biti obavešteni, Adresni registar za vašu opštinu biće ažuran.
Pitanje je u vezi utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta u postupku ozakonjenja: Objekat je izgrađen delom na susednoj katastarskoj parceli, uz saglasnost vlasnika izvršena je parcelacija i formirana nova katastarska parcela koja je neznatno veća od zemljišta pod tim delom objekta (u pitanju si fizička lica). Parcelacija je sprovedena i upisana u katastru nepokretnosti. Da li organ nadležan za imovinsko-pravne poslove uopšte može doneti rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, jer se radi o privatnoj svojini? Kakvu bi svrhu imalo to rešenje, jer je investitor pribavio predmetnu katastarsku parcelu i samim tim ima odgovarajuće pravo na zemljištu u smislu člana 10. Zakona o ozakonjenju.
U konkretnoj situaciji, mišljenja smo da nije potrebno voditi postupak utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, jer su imovinski odnosi rešeni sporazumno između vlasnika zemljišta i vlasnika objekta. Nakon sprovođenja parcelacije i potpisivanja kupoprodajnog ugovora, vlasnik objekta ostvariće jedinstvo nepokretnosti i postojaće pravni osnov za ozakonjenje.
U postupku ozakonjenja objekta u javnoj svojini opštine izvršena je parcelacija kat. parcele u privatnoj svojini na kojoj je delom izgrađen predmetni objekat. Utvrđena je nova kat.parcela u privatnoj svojini i upisana u katastar nepokretnosti. Opština želi da pribavi tu, novoutvrđenu kat.parcelu (odgovarajuće pravo) radi okončanja postupka ozakonjenja. Prema odredbama člana 70. kao i člana 105. Zakona o planiranju i izgradnji, zemljište za redovnu upotrebu objekta, u postupku ozakonjenja, može se pribaviti neposrednom pogodbom, dok član 29. Zakona o javnoj svojini uređuje da se može pribaviti neposrednom pogodbom, ali ne preko procenjene vrednosti od strane nadležnog organa. Ako vlasnik predmetnog zemljišta ne želi da ga proda po procenjenoj vrednosti, tada sledi donošenje rešenja o odbijanju zahteva za ozakonjenje (zbog nepostojanja odgovarajućeg prava na zemljištu) i po pravnosnažnosti istog, sledi sprovođenje rešenja o rušenju objekta, u skladu sa članom 38. Zakona o ozakonjenju objekata. Da li je potrebno da imovinsko-pravni organ izda rešenje o utvrđivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta, imajući u vidu da se radi o zemljištu u privatnoj svojini? Kako postupiti u slučaju da vlasnik predmetnog zemljišta ne želi da ga proda po procenjenoj vrednosti?
Ukoliko novoformirana katastarska parcela predstavlja isključivo zemljište pod objektom, nadležni organ ne mora da sprovodi postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, jer je parcela sa posebnim brojem već formirana od strane RGZ. Naime, u postupku ozakonjenja, može se odrediti zemljište pod objektom kao zemljište za redovnu upotrebu objekta, i ovaj postupak vodi organ uprave nadležan za poslove ozakonjenja (čl. 70 st. 2 i 7).
Što se tiče postupka pribavljanja zemljišta u javnu svojinu, Zakon o javnoj svojini (član 29. stav 4.) propisuje jedan zakonski izuzetak od pravila da se nepokretnosti pribavljaju u javnu svojinu u postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pisanih ponuda.
Naime, u pomenutom stavu Zakon daje mogućnost da se nepokretnost pribavi i neposrednom pogodbom, ali uz jedno zakonsko ograničenje „ne iznad procenjene vrednosti“, ukoliko je takvo pribavljanje jedino moguće. Akt o ovakvom raspolaganju mora da ima odgovarajuće obrazloženje.
Postupak pribavljanja neposrednom pogodbom regulisan je i Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanje u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja i iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda („Sl. glasnik RS“, broj 16/18).
Ovaj konkretan primer otvara mogućnost da se razmišlja o neposrednoj pogodbi kao načinu pribavljanja (član 3. stav 1. tačka 1. Uredbe), jer to i jeste jedino moguće rešenje, ako posmatramo potrebu lokalne samouprave za ozakonjenjem nekog objekta, ali se pribavljanje mora sprovesti na način kako je propisano u Zakonu o javnoj svojini, dakle ne iznad „procenjene vrednosti nepokretnosti“.
Drugo je pitanje ko može vršiti procenu vrednosti nepokretnosti, te s tim u vezi, Zakon propisuje da to može biti:
- Organ PU
- Drugi nadležni organ (misli se na nadležni organ LPA)
- Licencirani procenitelj
JLS ima mogućnost da se opredeli za način utvrđivanja tržišne vrednosti nepokretnosti i da kasnije prema nadležnostima propisanim Statutom, Odlukom o pribavljanju (ukoliko istu poseduje) sprovede postupak pribavljanja u svemu u skladu sa Zakonom i Uredbom.
Na koji način može da se izvrši provera kod pravnih lica i preduzetnika koji su dostavili prijavu za EKO taksu, u kojoj su naznačili da obavljaju delatnost na više teritorija JLS? Na sajtu APR-a kod podataka o adresi stoji samo adresa na kojoj je registrovana radnja, dok u prijavi za taksu je naznačeno da preduzetnik obavlja delatnost na veći broj JLS.
Nadležni organ jedinice lokalne samouprave može na osnovu registra pravnih lica i preduzetnika, šifre registrovane delatnosti i šifara delatnosti koje su navedene u Prilogu Uredbe o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti i iznosima naknada („Sl. glasnik RS“, br. 86/19 i 89/19), da formira bazu podataka, obveznika naknade. Pored toga, podatke o obveznicima koji posluju na teritoriji JLS, LPA mogu preuzeti iz podataka za utvrđivanje takse za isticanje firme na poslovnom prostoru.