Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
U kom roku je poreski obveznik nakon prijema poziva za učešće u poreskoj kontroli dužan da se javi nadležnom organu JLS, odnosno, da li postoji zakonska odredba koja bliže definiše sam izgled poziva za poresku kontrolu i rok za odazivanje? Radi se o obveznicima koji ne vode poslovne knjige.
Poreska kontrola otpočinje dostavljanjem naloga za terensku kontrolu, odnosno poziva iz člana 123. stav 3. ZPPPA neposredno pre početka kontrole.
Obaveze poreskog obveznika propisane su odredbama člana 25. ZPPPA. U stavu 1. tačka 3) propisano je da je poreski obveznik obavezan da podnese dokumentaciju i pruži informacije koje zahteva Poreska uprava, u skladu sa poreskim propisima.
Članom 44. ZPPPA uređeno je, između ostalog, da Poreska uprava može zahtevati od poreskog obveznika i trećih lica da, u roku koji ona odredi, dostave na uvid i provere poslovne knjige i evidencije, računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja.
Članom 45. ZPPPA uređeno je da je poreski obveznik dužan da na zahtev Poreske uprave i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophopdne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. U zahtevu za davanje informacija navodi se na koga se i na šta se one odnose, kao i upozorenje na posledice uskraćivanja informacija, odnosno davanja neistinitih informacija. Informacije se daju u pismenom obliku. Članom 45. stav 9. uređeno je da informacije i podatke iz stava 1. ovog člana Poreska uprava neće zahtevati ako su dostupne putem službenih evidencija i registara (primena čl. 9. i 103. ZUP-a).
Takođe, odredbama člana 110. ZUP-a propisano šta sve mora da sadrži poziv: naziv organa koji je izdao poziv, lično ime i adresa lica koje se poziva, mesto i vreme dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu ( kao stranka, svedok, veštak) i šta pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U slučaju sprečenosti da se odazove pozivu, lice je dužno da o tome izvesti organ koji je izdao poziv.
Prema navedenom, organ koji dostavlja poziv određuje razumni rok u kome je poreski obveznik obavezan da postupi. Sadržaj poziva nije propisan jer on zavisi od same poreskopravne situacije, ali odredbe člana 110. ZUP-a, kao i člana 45. ZPPPA propisuju šta poziv mora obavezno da sadrži.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice u stečaju je prijavljivalo imovinu za oporezivanje zaključno sa 2018. godinom. Predmet oporezivanja su dve poslovne prostorije (nisu legalizovane) sa pravom korišćenja. Krajem 2018. godine pravno lice u stečaju je prodato kao pravno lice, čime je postupak stečaja nad pravnim licem obustavljen, a nastavljen u odnosu na stečajnu masu. Napred navedena imovina nije pripala pravnom licu već stečajnoj masi i tako se i knjiži u Katastru. S obzirom na to da, stečajna masa nema svojstvo pravnog lica, ko je obveznik poreza na imovinu od dana prodaje pravnog lica?
Posledice prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica sadržane su u članu 136. Zakona o stečaju. U tom smislu propisano je da posle prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postuak se u odnosu na stečajnog dužnika obustavlja. Ugovor o prodaji stečajnog dužnika, kao pravnog lica, mora sadržati odredbu da imovina stečajnog dužnika, koja nije bila predmet procene iz člana 135. stav 2. Zakona o stečaju ulazi u stečajnu masu, a novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao i imovina stečajnog dužnika iz stava 2. (koja nije bila predmet procene) ulazi u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Odredbom stava 7. člana 136. Zakona o stečaju određeno je da u registru privrednih subjekata i drugim odgovarajućim registrima, registruju se promene (pravne forme, osnivač, članovi, akcionari i dr.), na osnovu Ugovora o prodaji stečajnog dužnika kao pravnog lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
S druge strane, odredbom člana 133. Zakona o stečaju propisan je postupak prodaje imovine stečajnog dužnika, pa tako i kada kupac isplati cenu, na kupca se prenosi pravo svojine na kupljenoj imovini, bez obzira na ranije upise i bez tereta, kao i bez ikakvih obaveza nastalih pre izvršene prodaje, uključujući poreske i obaveze prema privrednim subjektima pružaocima usluga od opšteg interesa, koja se odnosi na kupljenu imovinu. Stečajni sudija će, prema odredbi stava 12. ovog člana, rešenjem konstatovati da je prodaja izvršena i naložiti, po pravnosnažnosti rešnja, odgovarajućem registru upis prava svojine i brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom.
Stečajna masa registruje se u registru stečajnih masa koji vodi organ nadležan za vođenje registra privrednih subjekata i zastupa je stečajni upravnik.
Prema navedenom za imovinu stečajnog dužnika koja je nakon prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica ušla u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postuak nastavlja, podnosi se poreska prijava za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige. Poresku prijavu podnosi stečajni upravnik.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li su definisani ciljevi po radnim mestima za zaposlene u LPA, radi ocenjivanja?
Članom 133. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđena je obaveza ocenjivanja službenika od strane rukovodioca. Takođe, članom 134. istog zakona, propisano je da se u pogledu cilja i predmeta ocenjivanja, vrste ocena, posledica ocenjivanja i drugih pitanja vezanih za ocenjivanje i kretanje u službi, koja nisu uređena ovim zakonom, shodno primenjuju propisi kojima se uređuje ocenjivanje državnih službenika.
Članom 4. Uredbe o ocenjivanju državnih službenika predviđeno je, između ostalog, da se ne ocenjuje službenik koji je u periodu za ocenjivanje iz bilo kojeg razloga radio manje od šest meseci i službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme.
Napominjemo, da je članom 3. Uredbe predviđeno da se službenik ocenjuje za period od 1. januara do 31. decembra, s tim što se rezultati postignuti u izvršavanju poslova radnog mesta i postavljenih ciljeva vrednuju kvartalno, da rukovodilac organa donosi najkasnije do kraja februara tekuće godine rešenje kojim određuje ocenu službeniku za prethodni period za ocenjivanje, a da se rešenje rukovodioca zasniva na izveštaju o ocenjivanju, koje priprema lice, koje je neposredno pretpostavljeno službeniku (ocenjivač) i na koji lice, koje je neposredno pretpostavljeno ocenjivaču stavlja svoj kontrolni potpis (kontrolor).
Takođe, članom 7. stav 1. Uredbe, propisano je da radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora sa službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje.
Uredba o ocenjivanju drzavnih sluzbenika.pdf
Prirucnik o ocenjivanju sluzbenika u LS.pdf
Primer radnih ciljeva za inspektora.xlsx
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li i na koji način se mogu naplatiti troškovi ako se proda nepokretnost? Da li se isplati oglašavanje prodaje jednog po jednog slučaja jer trenutno postoji više obveznika kod kojih se prodaje nepokretnost (imajući u vidu cenu oglašavanja u listu)?
Troškovi postupka prinudne naplate uređeni su odredbama člana 83. ZPPPA. U stavu 1. ovog člana precizira se da troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika, a u stavu 2. istog člana, da visinu troškova prinudne naplate iz stava 1. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra. Troškovi prinudne naplate poreza propisani su Uredbom o visini troškova prinudne naplate poreza.
Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja nastalih troškova prinudne naplate iz stava 1. ovog člana. Rešenje o obustavi postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz člana 80. stav 3. ZPPPA doneće se tek pošto se celokupna obaveza po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja namiri, uključujući i troškove prinudne naplate, kao i uvećanje poreskog duga.
Troškovi prinudne naplate ne uključuju troškove nastale greškom poreskog organa.
Ako je prodajom nepokretnosti ostvarena veća cena od iznosa poreske obaveze iz rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti i troškova prinudne naplate, a poreski obveznik nema u međuvremenu dospele a neizmirene poreske obaveze, razlika se vraća poreskom obvezniku najkasnije u roku od 30 dana (član 93. ZPPPA). Po isteku ovog roka obveznik ima pravo na kamatu u skladu sa članom 75. ZPPPA.
U slučaju da poreskom obvezniku, u roku za vraćanje razlike, dospeva nova obaveza koja nije plaćena, razlika ostvarena prodajom nepokretnosti koristi se za namirenje te obaveze, kako je to definisano odredbama člana 93. stav 3. ZPPPA.
Troškovi koje ima nadležni organ u postupku prinudne naplate utvrđuju se donošenjem zaključka, koji se dostavlja poreskom obvezniku, nakon čega se obaveza nastala po osnovu troškova koji su propisani pomenutom Uredbom, knjiži u poreskom računovodstvu na analitičkoj kartici poreskog obveznika kao obaveza.
U postupku prodaje nepokretnosti postupak oglašavanja uređen je odredbama člana 108. ZPPPA. U stavu 4. propisano je šta oglas o određivanju prodaje svake konkretne nepokretnosti mora da naročito sadrži. Uslovi oglašavanja ne mogu se komentarisati, jer se uslovi utvrđuju zajedno sa oglašivačem prodaje.
Primer zaključka o utvrđivanju troškova postupka prinudne naplate.doc
Uredba o visini troškova prinudne naplate poreza.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U pitanju je slučaj da je na drugostepeno rešenje Opštinskog veća uložena tužba i pokrenut upravni spor. Jasno je da žalba ne odlaže izvršenje, ali šta se dešava u slučaju tužbe pred Upravnim sudom, da li se radi prodaja nepokretnosti u tom slučaju?
Zakon o upravnim sporovima odredbama člana 23. propisuje “odloženo dejstvo tužbe” tako što se kaže da tužba ne odlaže izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta.
Po zahtevu tužioca sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je odlučeno u upravnoj stvari, do donošenja sudske odluke, ako bi izvršenje nanelo tužiocu štetu koja bi se teško mogla nadoknaditi, a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nanadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu.
Stranka može tražiti od suda odlaganje izvršenja rešenja i pre podnošenja tužbe pod uslovima koje propisuje ovaj član Zakona o upravnim sporovima.
Po zahtevu za odlaganje izvršenja sud odlučuje rešenjem, najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Šta se dešava kad poreski obveznik u već započetom postupku prinudne naplate izmiri zaduženje po osnovu glavnog duga, ostane kamata a ne podnese zahtev za reprogram, da li se radi izmena rešenja o prinudnoj naplati iz nepokretnosti (u smislu iznosa, kada je ostao samo kamatni saldo) da bi se isto po izvršnosti prosledio u RGZ da se umanji iznos na koji je hipoteka upisana ili se nastavlja po osnovu prethodnih rešenja (na veći iznos)?
Odredbama člana 86. ZPPPA propisano je da zaloga traje do namirenja poreskog duga ili poništavanja poreskog rešenja, po osnovu koga je izvršen upis založnog prava radi obezbeđenja poreskog potraživanja u prinudnoj naplati. Takođe, odredbama člana 84. ZPPPA u stavu 2. propisano je da se prinudna naplata može sprovesti na jednom ili više predmeta u isto vreme. Prema navedenom upisana zaloga na predmetnoj nepokretnosti znači da ćete vi svakako u daljem postupku poreski dug naplaćivati u postupku prodaje predmetne nepokretnosti, ukoliko se postupak prinudne naplate ne izvrši iz nekog drugog predmeta prinudne naplate.
Prestanak zaloge propisan je odredbama člana 91. ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li rešenje o prekidu i obustavi postupka prinudne naplate može da se donosi u svakom stadiju postupka? Ako poreski obveznik podnese zahtev za reprogram ili predlog za reorganizaciju, postupak se prekida, a obustavlja se u slučaju kad poreski obveznik izmiri obaveze po rešenju o prinudnoj naplati iz nepokretnosti u celosti sa troškovima postupka, na ista rešenja rok za žalbu je 15 dana, ko je nadležan za odlučivanje u drugom stepenu?
Zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza u skladu sa odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji može se podneti:
- posle isteka roka dospelosti, a pre izdavanja opomene za plaćanje poreskog duga;
- posle izdavanja i dostavljanja opomene dužniku;
- u toku postupka prinudne naplate poreskog duga;
- posle isteka roka za plaćanje poreskog duga iz opomene, a pre početka postupka prinudne naplate poreskog duga;
- posle početka postupka prinudne naplate poreskog duga, donošenjem i dostavljanjem rešenja o prinudnoj naplati.
Na osnovu navedenog proističe da se zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza može podneti u bilo kojem trenutku, sve dok taj dugovani porez ne bude plaćen.
U slučaju kada je zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza poreski obveznik podneo posle početka postupka prinudne naplate, a dužnik ispunjava uslove iz člana 2. Uredbe o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga, nadležna LPA, imajući u vidu fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi, odnosno da li je postupak prinudne naplate tek pokrenut ili je u završnoj fazi, može da prekine postupak prinudne naplate, o čemu se donosi zaključak. Napominjemo da se prekid postupka prinudne naplate može izvršiti tek kada se donese rešenje/sporazum o odlaganju plaćanja poreskog duga, a ne neposredno po podnošenju zahteva za odlaganje plaćanja dugovanog poreza.
Ako se dužniku odobri odlaganje plaćanja dugovanog poreza i prekine postupak prinudne naplate, zaključak o prekidu postupka prinudne naplate će trajati sve dok poreski obveznik uredno izmiruje odloženi dugovani porez, tj. uredno vrši uplate u rokovima iz rešenja/sporazuma o odlaganju plaćanja dugovanog poreza i uredno (u propisanim rokovima) izmiruje tekuće obaveze.
Žalba se podnosi nadležnom drugostepenom organu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kome se podnosi žalba za rešenja o prodaji i predaji nepokretnosti kupcu?
Žalba se uvek podnosi nadležnom drugostepenom organu a predaje se neposredno ili preporučenom poštom u roku koji je zakonom propisan a preko prvostepenog organa. Postupak po pravnom leku propisan je odredbama čl. 144-154. ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Po rešenju o utvrđivanju vrednosti nepokretnosti donosi se zaključak o prodaji koji prati Oglas. Zatim o javnom nadmetanju se sačinjava Zapisnik, ukoliko prodaja uspe donosi se rešenje o prodaji nepokretnosti putem javnog nadmetanja, a po isplati od strane kupca, donosi se rešenja o predaji nepokretnosti kupcu. Da li je tačan redosled ovih radnji?
Uplata iznosa za koji je izvršena prodaja nepokretnosti, kupcu, vrši se takođe na evidencioni račun sa obavezom da se bez odlaganja, donese rasporedno rešenje iz člana 93. stav 4. ZPPPA, kojim se raspoređuje uplata sa evidencionog računa na račune javnih prihoda propisane Pravilnikom o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i raspored sa tih računa, prema redosledu namirenja iz člana 70. ZPPPA. U isto vreme vrši se raspoređivanje i uplata za iznos troškova prinudne naplate i uvećanje poreskog duga koji u sebi ne sadrži kamatu i koji je predmet prinudne naplate na propisane uplatne račune.
Rasporedno rešenje se, zajedno sa popunjenim nalozima za prenos, bez odlaganja, dostavlja na izvršenje Upravi za trezor – nadležnoj filijali. Broj popunjenih naloga za prenos mora da odgovara broju računa na koje se vrši raspored sredstava (preknjižavanje sa evidencionog računa na račune javnih prihoda na kojima je iskazan dug).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Postoji nedoumica u vezi prosečne cene nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo najmanje tri prometa. Na primer: postoji treća zona (koju čine pretežno seoska područja) i ona se graniči sa drugom zonom (šire gradsko područje) i zonama koje se nalaze u drugim opštinama. U dosadašnjoj praksi uziman je prosek prosečnih cena, između druge i zone koja se nalazi na teritoriji druge JLS. Da li je to ispravno ili ne, imajući u vidu da član 6. stav 7. Zakona o porezima na imovinu koji kaže da: "granične zone iz stava 6. ovog člana su zone čije se teritorije graniče sa zonom u kojoj nije bilo prometa, koje pripadaju istoj jedinici lokalne samouprave". Da li se može zaključiti da se moraju uzeti samo granične zone koje pripadaju jedinici lokalne samouprave? Takođe, ako u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti, da li se kao osnovica poreza za narednu (2019. godinu) uzima iznos osnovice iz prethodne 2018. godine, ili se uzimaju tržišne vrednosti iz najopremljenije zone?
Odredbe Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu u članu 33. (koje nisu ušle u prečišćeni tekst), u stavu 5. propisuje da će se kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2019. godinu koristiti prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama, koje su objavljene do 30. novembra 2018. godine, osim:
- kada su u pitanju prosečne cene kvadratnog metra drugog zemljišta (kao nove grupe nepokretnosti), kada su JLS mogle da do 31.12.2018. godine da utvrde i objave te cene i
- prosečne cene za građevinsko, šumsko i poljoprivredno zemljište u slučaju kada je JLS donela odluku kojom se neizgrađeno građevinsko zemljište koje se isključivo koristi za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu za 2019. godinu razvrastava u poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište.
Prema navedenom, izmene odredbe člana 6. stav 7. Zakona o porezima na imovinu primenjivaće se kod utvrđivanja prosečnih cena kvadratnog metra odgovarajućih nepokretrnosti u zoni, za utvrđivanje poreza na imovinu od 2020. godine.
Kada ni u graničnim zonama nije bilo prometa odgovarajućih nepokretnosti, osnovica poreza na imovinu za te nepokretnosti u zoni u kojoj nije bilo prometa jednaka je osnovici poreza na imovinu te, odnosno odgovarajuće nepokretnosti u toj zoni obveznika koji ne vode poslovne knjige za tekuću godinu (godina koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez).
Odredbe člana 7a. Zakona o porezima na imovinu odnose se na obavezu objavljivanja prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti u zoni koja je prema odluci utvrđena kao najopremljenija zona i primenjuju se za potrebe utvrđivanja osnovice poreza na imovinu obveznicima koji vode poslovne knjige.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je mišljenje oko poreskog oslobođenja po članu 12. stav 1. tačka 10) Zakona o porezima na imovinu. Naime, primećeno je da obveznici sa sela u okolini opštine kojima je u postupku legalizacije neophodno da podnesu nove poreske prijave, zbog ekonomskih objekata velikih površina registruju poljoprivredno gazdinstvo kako bi za iste imali poresko oslobođenje. Zna se da od dokumentacije treba da prilože potvrdu o registraciji i mogu da izvade uverenje o katastarskom prihodu iz katastra nepokretnosti. S obzirom na to, da se često radi o više objekata sa preko 200 kvadrata, da li postoji još nešto što bi moglo da se zahteva kao dokaz za ostvarivanje prava na ovo poresko oslobođenje. U pitanju su domaćinstva čiji se članovi nalaze na privremenom radu u inostranstvu, ili su već inostrani penzioneri, pa su objekti iz tih razloga pravljeni u većem broju i sa većim površinama.
Prema odredbi člana 12. stav 1. tačka 10) porez na imovinu se ne plaća na nepokretnosti obveznika poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno obveznika kome je poljoprivreda pretežna registrovana delatnost, koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.
Prema odredbi člana 12. stav 3. Zakona, odredbe stava 1. tačka 2)-11) i stava 2. tog člana ne primenjuju se na napokretnosti koje se trajno daju drugim licima radi ostvarivanja prihoda. Trajnim davanjem drugim licima, u smislu člana 12. stav 3. Zakona, smatra se svako ustupanje nepokretnosti drugom licu uz naknadu, koje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana (član 12. stav 4. Zakona).
Prema odredbi člana 26. stav 2. Zakona o poljoprivrednom zemljištu objekti koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje su objekti za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke, objekti za potrebe gajenja i prikazivanja starih autuhtonih sorti biljnih kultura i rasa domaćih životinja, objekti za gajenje prečurki, puževa i riba.
Pored navedenog odlučne činjenice su i razvrstavanje delatnosti kojom se obveznik bavi prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti.
Prema navedenom, pravo na oslobođenje od poreza na imovinu primenom člana 12. stav 1. tačka 10) zakona, može se ostvariti samo kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:
- da je obveznik poreza na imovinu ujedno i obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva ili lice kome je poljoprivreda pretežna delatnost;
- da je predmet oporezivanja porezom na imovinu objekat namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
- da je objekat namenjen i faktički se isključivo koristi za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište;
- da objekat nije ustupljen drugom licu uz naknadu, koje ustupanje u toku dvanaest meseci ( neprekidno ili sa prekidima) traje duže od 183 dana.
U vezi oporezivanja objekata u vlasništvu fizičkih lica koja su nosioci poljoprivrednog gazdinstva i pojave da im je to način da izbegnu plaćanje porezna za objekte velike površine ističemo sledeće:
Fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosliac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama.
S druge strane, fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede, a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa stoga nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.
Da bi fizičko lice moglo da ostvari pravo na poresko oslobođenje, pored uslova da se radi o objektu koji je isključivo namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju koji se ne daje u zakup, zakonom je propisan i uslov da je to lice obveznik poreza na dohodak od poljoprivrede.
Obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva je fizičko lice koje po tom osnovu ostvari prihod, nezavisno od toga da li je izvršilo registraciju poljoprivrednog gazdinstva, da li je obveznik poreza na dodatu vrednost, da li ima poresku obavezu ili porez na dohodak građana, prema odredbi člana 1. stav 1. i člana 2. stav 1. Zakona o porezu na dohodak građana, plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti Zakonom o porezu na dohodak građana.
Odredbom člana 32. stav 1. ovog zakona propisano je da je obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. tog zakona i svako drugo fizičko lice koje je obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: preduzetnik).
Obveznik poreza po osnovu prihoda od poljoprivrede i šumarstva - preduzetnik fizičko je lice - nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanog u registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast i koje vodi poslovne knjige u skaldu sa članom 43. stav 2. Zakona o porezu na dohodak građana (član 32. stav 2. Zakona).
Odredbom člana 85. stav 1. tačka 16) Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se ostalim prihodima u smislu tog zakona smatraju i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po tom zakonu, osim prihoda od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja koje ostvare fizička lica:
- nosioci poljoprivrednog gazdinstva;
- koja doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćaju po rešenju u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
- korisnici poljoprivredne penzije.
Prema odredbi člana 85. stav 2. Zakona, obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.
Saglasno sa stavom 5. tog člana, oporezivi prihod iz stava 1. tačka 16) tog člana, koji fizičko lice ostvari od prodaje poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno plodova i lekovitog bilja, čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 90%.
Znači, svako fizičko lice koje je obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, primenom člana 12. stav 1. tačka 10) i st. 3. i 4. Zakona, ne plaća porez na imovinu na objekte koji su namenjeni i koriste se isključivo za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište (na objekte za smeštaj mehanizacije, repromaterijala, smeštaj i čuvanje gotovih poljoprivrednih proizvoda, staje za gajenje stoke), pod uslovom da ti objekti nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu, na period koji u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.
Dokaz da je lice obveznik poreza na dohodak građana na prihode od poljoprivrede i šumarstva, može biti uverenje iz Poreske uprave koje treba da dostavi poreski obveznik, ili se taj podatak može pribaviti i službenim putem (mada je po članu 51. ZPPPA obaveza obveznika da dostavi dokaze za poreska oslobođenja i umanjenja).
Definicija šta je to poljoprivredno gazdinstvo, data je u članu 2. Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim je propisano da poljoprivredno gazdinstvo jeste proizvodna jedinica na kojoj privredno društvo, zemljoradnička zadruga, ustanova ili drugo pravno lice, preduzetnik ili poljoprivrednik obavlja poljoprivrednu proizvodnju. Ovim zakonom uređena je i registracija i poslovanje poljoprivrednih gazdinstava.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Isporukom iz Instituta Mihajlo Pupin br. 300 od 28.02. "odgovorno lice'" na rešenjima za javne prihode promenjeno je u "ovlašćeno lice"? Šta je razlog tome i koji je zakonski osnov?
Članom 39. ZUP uređeno je ovlašćenje službenog lica i delegacija ovlašćenja. Stavom 1. ovog člana propisano je da organ postupa u upravnoj stvari preko ovlašćenog službenog lica. U skladu sa navedenim, kao i po primedbama Državne revizorske institucije u pojedinim lokalnim samoupravama, izvršena je izmena u aplikaciji Instituta Mihajlo Pupin.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.