Питања и одговори

У складу са Законом о становању и одржавању зграда и Правилником о садржини регистра и документацији потребној за регистрацију и евиденцију података о стамбеним заједницама, као и начину подношења података и докумената ("Сл. гласник РС", бр. 49/2017), Регистар стамбених заједница садржи податке који се региструју и податке који се евидентирају. Подаци о управнику су подаци који се региструју.

У Регистар се врши упис, промена и брисање података и докумената о стамбеним заједницама који су предмет регистрације и евиденције у складу са Законом и правилником. Промена у регистру која се тиче реизбора управника за наредни период врши се у складу са чланом 9. Правилника о садржини регистра… уз прилагање записника са Седнице скупштине СЗ о избору управника, и доказ о уплати административне таксе, уз доношење решења о промени.

У апликацији Јединствене евиденције стамбених заједница постоји опција за реизбор истог лица за управника, са моделом решења.

Када је у питању обавеза пријаве завршетка изградње темеља, Законом о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/09, 81/09 - испр., 64/10 - одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 - одлука УС, 50/13 - одлука УС, 98/13 - одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - др. закон, 9/20 и 52/21) прописано је следеће:

Надлежни орган по пријави завршетка изградње темеља, потврђује њен пријем без одлагања, осим ако уз пријаву није поднета прописана документација, (члан 8д став 1. тачка 3а) и пријаву темеља доставља грађевинској инспекцији без одлагања, у року од три дана од дана издавања (члан 8д, став 4).

Чланом 152. прописана је обавеза извођача радова да подноси органу који је издао грађевинску дозволу изјаву о завршетку израде темеља (став 2.), уз коју прилаже геодетски снимак изграђених темеља (став 3.), након чега надлежни орган, у року од три дана од дана пријема изјаве из става 2. овог члана, обавештава о завршетку изградње темеља, надлежну грађевинску инспекцију која има обавезу да у року од десет дана изврши инспекцијски надзор и о томе обавести надлежни орган (став 5.). Контролу да ли су темељи изграђени у складу са грађевинском дозволом врши грађевински инспектор током редовне инспекцијске контроле коју спроводи изласком на градилиште (став 6.). Истим чланом прописана је и обавеза надлежног органа да ако приликом пријема пријаве завршетка темеља примети да постоји одступање геодетског снимка у односу на грађевинску дозволу, без одлагања обавештава грађевинског инспектора ради предузимања мера из своје надлежности.

Грађевински инспектор има право и дужност да проверава да ли је извођач радова пријавио завршетак изградње темеља и да ли је те радове извео у складу са издатим локацијским условима (члан 175. став 1. тачка 8а).

Уколико одговорно лице не обавести надлежни орган о завршетку изградње темеља, грађевински инспектор подноси Захтев за покретање прекршајног поступка, на основу одредаба члана 208, којим је за учињени прекшај прописана новчана казна од 500.000 до 1.000.000 динара за привредно друштво, односно другу организацију, односно друго правно лице које гради објекат, новчана казна од 10.000 до 50.000 динара за одговорно лице у привредном друштву или другом правном лицу које гради објекат и новчана казна од 50.000 до 150.000 динара за одговорног извођача радова.

Такође, уколико одговорно лице не обавести надлежни орган о завршетку изградње темеља, грађевински инспектор подноси Захтев за покретање прекршајног поступка и на основу одредаба члана 208а, којим је за учињени прекшај прописана новчана казна од 300.000 до 500.000 динара за предузетника и новчана казна од 100.000 до 150.000 динара за физичко лице као инвеститора.

Уколико није поднета изјава о завршетку темеља, надлежни орган неће издати употребну дозволу за објекат, до прибављања уредне документације (члан 158. став 6.).

Грађевинска дозвола престаје да важи ако се у року од пет година од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, не изда употребна дозвола, осим за објекте из члана 133. овог закона, објекте комуналне инфраструктуре који се изводе фазно и породичне стамбене зграде које инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба (члан 140. став 4.).

Грађевинска дозвола престаје да важи самим протеком законом прописаног рока, али орган надлежан за издавање грађевинске дозволе доноси и решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе, с тим што ово решење има само декларативно, а не и конститутивно дејство, а то значи да се овим решењем само констатује да су у конкретном случају испуњени законски услови да наступи одређена правна ситуација. Декларативни акти доносе се по службеној дужности и имају ретроактивно дејство, тј. од тренутка када су се стекли сви законом прописани услови.

Осим овога, када је у питању вршење инспекцијског надзора над  изградњом темеља, закон је прописао да је грађевински инспектор овлашћен да наложи решењем обуставу радова и одреди рок који не може бити дужи од 30 дана за прибављање, односно измену грађевинске дозволе, ако изграђени темељи нису усклађени са, грађевинском дозволом и пројектом за извођење а ако инвеститор у остављеном року не прибави грађевинску дозволу, да наложи решењем уклањање изграђених темеља и враћање терена у првобитно стање (члан 176. став 1. тачка 5.).

Чланом 158. Закона о планирању и изградњи прописан је поступак издавања употребне дозволе. Уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже се: извештај комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу са предлогом да се може издати употребна дозвола, пројекат изведеног објекта израђен у складу са правилником којим се ближе уређује садржина техничке документације, односно пројекат за извођење и изјава стручног надзора, извођача радова и инвеститора да није одступљено од пројекта за извођење, спецификација посебних делова, решење о утврђивању кућног броја, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта и елаборат геодетских радова за подземне инсталације, сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима, као и други докази у складу са прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре. 

Надлежни орган неће издати употребну дозволу за објекат за који у складу са законом нису поднете изјаве о завршетку темеља и завршетку објекта у конструктивном смислу, до прибављања уредне документације. Употребна дозвола се издаје на захтев инвеститора на кога гласи грађевинска дозвола, односно на захтев финансијера или лица на које је у катастру непокретности извршена предбележба стицања објекта у изградњи, односно лица на која је извршена предбележба стицања посебног дела објекта у изградњи.

Како се уз захтев за издавање употребне дозволе не прилаже доказ о власништву на земљишту на коме је објекат изграђен, претпоставка је да су имовински односи на земљишту решени у претходном поступку, тј приликом издавања грађевинске дозволе.

Законом о планирању и изградњи прописано је у члану 82, да  грађевинско земљиште јесте земљиште које је одређено Законом или планским документом за изградњу и коришћење објеката, као и земљиште на којем су изграђени објекти у складу са Законом. Члан 83. истог Закона даље прописује да се грађевинско земљиште користи према намени одређеној планским документом, на начин којим се обезбеђује његово рационално коришћење, у складу са законом. Ступањем на снагу планског документа којим је промењена намена земљишта у грађевинско земљиште, власници тог земљишта стичу права и обавезе прописане овим законом и подзаконским актима донетим на основу Закона, без обзира на чињеницу што орган надлежан за упис на непокретностима и правима на њима није спровео промену у јавној књизи о евиденцији непокретности и права. Грађевинско земљиште коме је намена промењена у складу са ставом 2. овог члана, може се користити и у друге сврхе, до привођења земљишта планираној намени.

Законом о порезима на имовину, чланом 6а став 4. прописано је да јединица локалне самоуправе може одлуком прописати да се неизграђено грађевинско земљиште на њеној територији, које се користи искључиво за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину разврстава у пољопривредно, односно у шумско земљиште. Одлука из става 4. овог члана примењиваће се код утврђивања пореза на имовину за пореску годину ако је донета и објављена до 30. новембра текуће године, на начин на који се објављују општи акти јединице локалне самоуправе која ју је донела и на њеној интернет страни.

Чланом 33. став 3. Закона о порезима на имовину, прописано је да надлежни порески орган утврђивање пореза врши на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореског обвезника, података из евиденција надлежних органа и других података којима тај орган располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе. Даље,  ставом 4. истог члана је прописано да решење о утврђивању пореза на имовину обвезнику који не води пословне књиге, на основу података у пореској пријави и других података којима располаже, надлежни порески орган може донети непосредним одлучивањем, без претходног изјашњавања обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање.

У складу с наведеним, произилази да се на основу планског документа може извршити промена врсте непокретности (земљишта) у бази података, али се при том мора водити рачуна уколико је конкретна локална самоуправа донела одлуку да се неизграђено грађевинско земљиште може разврстати у пољопривредно или шумско.

Такође је потребно напоменути да је Законом о порезима на имовину (члан 33. став 5.) прописано да промене у току године од значаја за висину обавезе, не утичу на утврђивање пореске обавезе за ту годину истом обвезнику. У том смислу је промену података у пореским пријавама могуће вршити тек наредне године у односу на годину када је усвојен плански документ.

Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.

Према одредбама Закона о озакоњењу објеката, чланом 10. став 6 прописано је да када је предмет озакоњења објекат изграђен на грађевинском земљишту на коме постоји право сусвојине, као доказ о одговарајућем праву доставља се и писмена сагласност свих сувласника.

Дакле, сагласност сувласника је неопходна за спровођење поступка озакоњења.

Како, у конкретном случају, сагласност сувласника у овом тренутку не постоји, јер су исти непознати органу који поступак спроводи, и како оставина још увек није завршена према нашем мишљењу потребно је да се поступак озакоњења прекине до добијања сагласности свих сувласника.

Чињењица да су они непознати органу, да оставина није решена, да је сувласник преминуо још 1992. године не даје могућност да се поступак настави на било који начин. Иако је Законом о озакоњењу објеката одређено да је озакоњење јавни интерес за Републику Србију у овим поступцима се не могу примењивати одредбе Закона о општем управном поступку које се односе на привременог заступника странкама, и орган је у обавези да сачека са поступком док се не појаве правне следбеници и сагласе са предлогом за озакоњење.

Сагласно чл.105. ст.1. и 3. Закона о планирању и изградњи, за овај објекат је могуће утврдити ЗРУ.

Члан 105. ст. 1. каже да власник објекта, односно посебног физичког дела објекта који није уписан као носилац права коришћења на грађевинском земљишту на коме је тај објекат, односно део објекта изграђен, стиче право својине на катастарској парцели на коме је тај објекат изграђен, у циљу успостављања јединства непокретности из члана 106. овог закона.

Став 3. каже упис права својине на грађевинском земљишту из ст. 1. и 2. овог члана врши се на основу решења из члана 70. овог закона. Орган надлежан за имовинско-правне послове, по правноснажности, доставља то решење по службеној дужности органу надлежном за послове државног премера и катастра.

Овај члан говори да сваки власник објекта, без обзира на правни статус објекта, стиче право својине на катастарској парцели на којој се тај објекат налази а ради упостављања правног јединстава.

У складу са чл. 105. Став 1. у циљу успостављања јединства непокретности из чл.106. Закона, потребно је спровести поступак утврђивања земљишта за редовну употребу, с тим да је земљиште за редовну употребу објекта, земљиште испод објекта и земљиште око објекта, а које испуњава услове за грађевинску парцелу сходно чл. 70. став 1.

Имајући у виду да су критеријуми реда првенства прописани Законом о становању и одржавању зграда (даље: Закон), а мерила по тим критеријумима наведеним правилником, као и да не постоји одредба која би омогућавала накнадно додавање неког критеријума са одређеним мерилима, то значи да то није могуће на другачији начин регулисати локалним актом.

Иначе, само скупштина локалне самоуправе може донети општи акт, а то свакако није правилник. Правилник као општи акт може само да донесе министар и то уколико има јасан правни основ у закону који је донела Народна скупштина РС као законодавни орган.

Кључни општи акт ЈЛС у овом случају може бити одлука и правни основ за одлуку о располагању становима у јавној својини у сврху стамбене подршке је у члану 121. став 1. тачка 8) Закона.

Локални акт који би могао да послужи за фокусирање на одређену циљну групу, односно специфичну подгрупу у оквиру категорија корисника из члана 89. Закона или на одређени обухват становништва у стамбеној потреби (нпр. млади) који би се односио на једну или више категорија (нпр. социјално угрожени, професије од интереса за ЈЛС и сл.) је локални Програм стамбене подршке, а правни основ за тај акт је члан 121. став 1. тачка 1) Закона.

Примери локалних аката за стамбену подршку могу се пронаћи у Приручнику за пружање стамбене подршке у ЈЛС.пдф (погледај/преузми)

Законом о комуналним делатностима утврђене су комуналне делатности и то су:

• снабдевање водом за пиће,
• пречишћавање и одвођење атмосферских и отпадних вода,
• производња и дистрибуција топлотне енергије,
• управлјање комуналним отпадом,
• градски и приградски превоз путника,
• управлјање гроблјима и сахрањивање,
• погребна делатност,
• управлјање јавним паркиралиштима,
• обезбеђивање јавног осветлјења,
• управлјање пијацама,
• одржавање улица и путева у градовима и другим населјима,
• одржавање чистоће на јавним површинама,
• одржавање јавних зелених површина,
• димничарске услуге,
• делатност зоохигијене.

Тако се под управлјањем јавним паркиралиштима подразумева услуга одржавања јавних паркиралишта и простора за паркирање на обележеним местима (затворени и отворени простори), организација и вршење контроле и наплате паркирања, услуга уклањања непрописно паркираних, одбачених или оставлјених возила, премештање паркираних возила под условима прописаним овим и другим посебним законом, постављање уређаја којима се по налогу надлежног органа спречава одвожење возила, као и уклањање, премештање возила и поставлјање уређаја којима се спречава одвожење возила у случајевима предвиђеним посебном одлуком скупштине јединице локалне самоуправе којом се уређује начин обавлјања комуналне делатности управлјања јавним паркиралиштима, као и вршење наплате ових услуга.

Наиме, јединице локалне самоуправе, на основу законског овлашћења, својим одлукама прописују начин обавлјања комуналних делатности, као и општа и посебна права и обавезе вршилаца комуналне делатности и корисника услуга на својој територији, уклјучујући и начин плаћања цене комуналне услуге.

Такође, одредбама Закона о комуналним делатностима прописане су две врсте инспекцијског надзора. Прва, представлја надзор над извршавањем одредаба тог закона и републичких прописа донетих на основу тог закона, који врши министарство надлежно за комуналне делатности, преко републичких комуналних инспектора, у оквиру делокруга утврђеног законом, а друга, представлја инспекцијски надзор над спровођењем одредаба тог закона и републичких прописа донетих на основу тог закона, као и прописа, односно одлука јединице локалне самоуправе донетих на основу тог закона, који врши јединица локалне самоуправе, преко општинских, односно градских комуналних инспектора.

Из изложеног неспорно произилази да јединица локалне самоуправе може уредити својом одлуком управљање јавним паркиралиштима и у истој у казненим одредбама уредити питање система наплате казни за паркирање на јавној површини и одердити да инспекцијски надзор над извршавањем одредби те одлуке врши комунална инспекција. 

Погледај/преузми:

Модел решења о утврђивању земљишта за редовну употребу objekta.docx

Подсећања ради, у поступку утврђивања земљишта за редовну употребу објекта утврђује се увек земљиште испод објекта и око објекта у површини потребној за формирање грађевинске парцеле, а у складу са планским документом. За предметни поступак је битно, да приликом утврђивања ЗРУ водите рачуна да катастарска парцела која се формира, испуњава услове планом предвиђене за формирање грађевинске парцеле. Ако је у складу са важећим планским документом земљиште за редовну употребу објекта у конкретном случају само земљиште испод објекта, можете користити модел за утврђивање ЗРУ који Вам шаљемо у прилогу, с тим што ћете га модификовати у складу са конкретном ситуацијом. Ова ситуација може се јавити уколико се ради о отвореном стамбеном блоку, када је по правилу земљиште за редовну употребу објекта само земљиште испод објекта.

Имајући у виду важеће прописе у овој области, за постављање клима уређаја потребно је прибавити решење у складу са чланом 145. Закона о планирању и изградњи, јер се постављањем ових уређаја увећава инвестициона вредност објекта.

Наиме, Правилник о посебној врсти објеката и посебној врсти радова за које није потребно прибављати акт надлежног органа, као и врсти објеката који се граде, односно врсти радова који се изводе, на основу решења о одобрењу за извођење радова, као и обиму и садржају и контроли техничке документације која се прилаже уз захтев и поступку који надлежни орган спроводи („Сл. гласник РС“, бр. 102/2020, 16/2021 и 87/2021), у члану 2. набраја све посебне врсте објеката и радова за које није потребно прибавити акт надлежног органа, између осталог, носаче антена са антенама на постојећим зградама, али не и – клима уређаје.

Одлука о комуналном реду („Сл. лист града Београда“, бр. 10/2011, 60/2012, 51/2014, 92/2014, 2/2015, 11/2015, 61/2015, 75/2016, 19/2017, 50/2018, 92/2018, 118/2018, 26/2019, 52/2019, 60/2019, 17/2020, 89/2020, 106/2020, 138/2020, 152/2020, 40/2021, 94/2021, 101/2021, 111/2021, 120/2021 и 19/2022), прописује у члану 15. да се клима-уређај, може поставити на спољни део зграде, под условима и по поступку утврђеном прописима којима се уређује извођење радова на уградњи постројења, инсталација и опреме. уређаји се постављају на начин којим се не доводи до оштећивања саме зграде, суседне зграде и не угрожава безбедност грађана и околине. клима уређај поставља се тако да се онемогући изливање кондензата из клима-уређаја на спољне делове те зграде, суседне зграде, као и директно изливање на површину јавне намене, односно површину у јавном коришћењу. надзор над спровођењем ове одлуке врши комунална инспекција.

Новчаном казном у износу од 50.000,00 динара казниће се за прекршај правно лице, ако клима-уређај постави тако да се кондензат из тог уређаја излива на спољне делове зграде, суседне зграде, односно директно излива на површину јавне намене, или површину у јавном коришћењу.

Надлежни завод за заштиту споменика културе издаје услове и сагласност за извођење радова за постављање клима уређаја, када се ови радови изводе на спољним деловима зграде која је утврђена као културно добро, која ужива претходну заштиту или се налази у просторној културно-историјској целини, односно целини која ужива претходну заштиту.

Дакле, комунална инспекција предузима мере у складу са својим овлашћењима која произилазе из Одлуке о комуналном реду.

Према члану 145. Закона о планирању и изградњи, по завршетку изградње, односно извођења радова, за објекте за чију изградњу је у складу са посебним прописом предвиђено издавање решења о одобрењу за извођење радова, на захтев инвеститора, надлежни орган може издати употребну дозволу.

Према члану 158. став 5. Закона о планирању и изградњи, уз захтев за издавање употребне дозволе прилаже се извештај комисије за технички преглед којим се утврђује да је објекат подобан за употребу са предлогом да се може издати употребна дозвола, пројекат изведеног објекта израђен у складу са правилником којим се ближе уређује садржина техничке документације, односно пројекат за извођење и изјава стручног надзора, извођача радова и инвеститора да није одступљено од пројекта за извођење, а за објекте из члана 145. овог закона за које није прописана израда пројекта за извођење изјава инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, спецификација посебних делова, решење о утврђивању кућног броја, елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта и елаборат геодетских радова за подземне инсталације, сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима, као и други докази у складу са прописом којим се ближе уређује поступак спровођења обједињене процедуре.

Према члану 42. Правилника о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем, уз захтев за издавање употребне дозволе који се подноси кроз ЦИС се прилаже:

1. пројекат за извођење са потврдом и овером инвеститора, лица које врши стручни надзор и одговорног извођача радова да је изведено стање једнако пројектованом, ако у току грађења није одступљено од пројекта за извођење или пројекат изведеног објекта, израђен у складу са правилником којим се уређује садржина техничке документације;
2. идејни пројекат са изјавом инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, за објекте из члана 145. Закона за које није прописана израда пројекта за извођење;
3. извештај комисије за технички преглед, којим се утврђује да је објекат подобан за употребу, са предлогом за издавање употребне дозволе;
4. спецификација посебних делова;
5. решење о утврђивању кућног броја;
6. доказ о уплати административне таксе за подношење захтева и доношење решења којим се дозвољава употреба радова, као и доказ о уплати накнаде за Централну евиденцију;
7. сертификат о енергетским својствима објекта, ако је за објекат прописана обавеза прибављања сертификата о енергетским својствима;
8. елаборат геодетских радова за изведени објекат и посебне делове објекта;
9. елаборат геодетских радова за подземне инсталације.

С обзиром да се ради о објектима ТС 10/04 и електрокаблу за предметну ТС, од наведених доказа није потребно достављати доказе под 4), 5) и 7). Уколико није одступљено од идејног пројекта, подноси се доказ под 2) – идејни пројекат са изјавом инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова да није одступљено од идејног пројекта, а уколико јесте одступљено доказ под 1) - пројекат изведеног објекта, израђен у складу са правилником којим се уређује садржина техничке документације.

Идејни пројекат, односно пројекат изведеног објекта, као и наведена изјава, морају бити израђени и оверени у складу са правилником којим се уређује садржина техничке документације. Изјава инвеститора, вршиоца стручног надзора и одговорног извођача радова мора бити у складу са истим правилником – Прилог 7.

Извештај комисије за технички преглед, са предлогом за издавање употребне дозволе, мора бити израђен и оверен у складу са правилником којим се уређује технички преглед. Предлог за издавање употребне дозволе мора бити у складу са истим правилником – Прилог 2.

Употребна дозвола се, на захтев инвеститора подноси за сваки објекат посебно, с обзиром да је њихова изградња одобрена посебним решењима.

Градски и приградски превоз путника, сагласно Закону о комуналним делатностима, јесте комунална делатност од општег интереса. Садржина ове комуналне делатности уређена је чланом 3. став 1. тачка 5. наведеног закона. 

Надзор над применом Закона о комуналним делатностима и прописа донетих на основу тог закона врше министарство надлежно за послове комуналних делатности и ЈЛС. Министарство врши инспекцијски надзор преко републичких комуналних инспектора, у оквиру делокруга утврђеног законом, а ЈЛС преко општинских, односно градских комуналних инспектора.

С друге стране, Законом о превозу путника у друмском саобраћају уређују се, између осталог, услови и начин обављања јавног превоза путника и превоза лица за сопствене потребе у друмском саобраћају. Инспекцијски надзор над применом овог закона врши министарство надлежно за послове саобраћаја  преко републичког инспектора за друмски саобраћај (члан 146). Јединици локалне самоуправе се поверава инспекцијски надзор над применом овог закона и прописа донетих на основу овог закона у обављању такси превоза, лимо сервиса, домаћег превоза који се обавља као ванлинијски превоз, посебан линијски превоз и превоз за сопствене потребе, као и локалног превоза који се обавља као ванлинијски превоз, посебан линијски превоз и превоз за сопствене потребе (члан 155).

Градски и приградски превоз путника према Закону о превозу путника у друмском саобраћају спада у домаћи линијски превоз путника, а организацију и начин обављања тог превоза који се обавља на територији ЈЛС, уређује и обезбеђује ЈЛС.

За разлику од поверених послова које уређује Закон о превозу путника у друмском саобраћају, послови инспекцијског надзора над спровођењем одредаба Закона о комуналним делатностима и прописа донетих на основу тог закона јесу послови из изворне надлежности ЈЛС.

Дакле, градски и приградски линијски превоз путника спада у област комуналних делатности за коју је изворно надлежна ЈЛС. Стога Закон о превозу путника у друмском саобраћају не убраја овај вид превоза у „локални превоз”, не уређује га ближе као вид јавног линијског превоза (као што је случај са међумесним линијским превозом) и не поверава га ЈЛС, јер се ради о изворној надлежности локалне самоуправе.

Као што је наведено, инспекцијски надзор над одредбама закона којим се уређује превоз путника врши републичког инспектора за друмски саобраћај. Међутим, када је реч о повереним пословима, тај закон није именовао ни локалног комуналног инспектора нити инспектора друмског саобраћаја (саобраћајног инспектора), већ користи термин овлашћено лице општинске, односно градске управе, што значи да законодавац није имао намеру да улази у организационо питање ове инспекције у ЈЛС.

Како секторски закон није дефинисао назив инспектора који у области превоза врши надзор на локалу, то је у већини ЈЛС задржан назив саобраћајни инспектор, при чему исто лице, због сродности послова, ефикасности и економичности у највећем броју случајева поред надзора над повереним пословима врши инспекцијски надзор и над градским и приградским превозом путника, што према нашем мишљењу није грешка. Ово стога што се у оба случаја ради о надзору над јавним превозом путника у друмском саобраћају (сродни послови) у прилог чему је и одредба члана 156. Закона о превозу путника у друмском саобраћају који даје овлашћење локалном инспектору у надзору над градским и приградским превозом путника да користи одређена овлашћења из тог закона, прописана за републичког инспектора за друмски саобраћај (члан 156).