Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
На основу Закона о изменама и допунама Закона о јавној својини, Уредба о евиденцији непокретности у јавној својини престала је да важи. Да ли у складу са наведеним, јединице локалне самоуправе више уопште немају обавезу годишњег извештавања Министарства? Такође, чланом 64ђ, прописана је обавеза јединице локалне самоуправе да води Посебну евиденцију непокретности. Да ли то значи, да ЈЛС поред евиденције у регистру непокретности, треба паралелно да води посебну евиденцију, на неком свом обрасцу (јер у ставу 3 овог члана, стоје додатни елементи које ова евиденција треба да садржи) или је у питању само вођење евиденције у регистру РДИ? Закон није дао дефиницију Посебне евиденције непокретности. Посебно збуњује то што у последњем ставу наведеног члана стоји да Дирекција има приступ овој евиденцији, односно, да се усклађени подаци из посебне евиденције сматрају достављеним Дирекцији, која има приступ у складу са чланом 64г.
Тачно је да је даном ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о јавној својини престала да важи Уредба о евиденцији непокретности у јавној својини. Према овој Уредби, ЈЛС су имале обавезу да достављају годишњи извештај Републичкој дирекцији за имовину, преко веб апликације. Од ступања на снагу измена и допуна Закона о јавној својини таква обавеза више не постоји.
Посебно напомињемо да је увек постојала обавеза вођења посебних евиденција имовине од стране ЈЛС и корисника. Форма у којој се то чини није нужно прописана Законом тако да је и сада као и раније остављена слобода носиоцима јавне својине и корисницима непокретности у јавној својини на који начин ће да воде ту посебну евиденцију непокретности (Excel, у папирном облику или на неки трећи начин). Битно је да та посебна евиденција садржи све податке из члана 64ђ. став 3. и 64б. Закона.
Дакле, оно што се од вас очекује јесте да редовно водите своје посебне евиденције и да редовно укњижите сваку промену имовине у катастру.
Републичка дирекција за имовину има приступ подацима катастра и када ЈЛС изврши упис неке промене у евиденцији катастра сматра се да је тај податак достављен Републичкој дирекцији за имовину.
То је и прописано у члану 64ђ. став 6. Закона о јавној својини да Републичка дирекција за имовину има приступ подацима катастра.
Ако се пореском обвезнику застарелост утврди ретроактивно 5 година у складу са цланом 114 Закона о пореском поступку и пореској администрацији од када поциње да теце рок за застарелости . На пример ако се у 2019. години утврди порез ретроактивно за 2014., 2015., 2016., 2017 и 2018. године да ли це се у овом слуцају рок за застарелост за 2014.годину рацунати од 2014. године или од 2019.године када је утврђен порез. Хвала унапред на одговору
Чланом 114. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.
Застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање. Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање. Сходно наведеним одредбама, право пореског органа за утврђивање пореза застарева за пет година од првог дана наредне године у којој је требало утврдити порез. Порез за 2014. годину требало је утврдити у 2014. години, рок застарелости права на утврђивање пореза почиње да тече од 1. јануара 2015. године и траје пет година (2015-2019), што значи да се обавеза за 2014.годину може утврдити до краја 2019. године. Даље, пореска обавеза за 2013. годину се могла утврдити до краја 2018. године, тако да је 1.1.2019. године наступила застарелост права на утврђивање обавезе за 2013. годину, под условом да није било прекида и застоја застарелости у смислу Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
Право пореског органа за наплату пореза је пет година од првог дана наредне године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање. Наведено значи да за све обавезе које су доспеле за плаћање у периоду од 1.1. до 31.12.2019 године, застарелост права на наплату почиње да тече од 1. јануара 2020 године и траје 5 година. Ако нема прекида и застоја застарелости у смислу Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као и ако нису обезбеђене залогом или хипотеком, ове обавезе застаревају 1. јануара 2025. године.
У конкретној ситуацији, за обавезе за 2014. годину које су, у складу са прописаним роком застарелости права на утврђивање, утврђене у 2019. години и доспеле за плаћање до 31.12.2019. године, рок за застарелост се рачуна од 1. јануара 2020. године, јер застарелост права на наплату почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање (а не од године у којој је требало утврдити порез).
Предузетник је закључио уговор о закупу грађевинског земљишта за киоск са општинском управом. Општинска управа месечно фактурише закуп предузетнику, који не плаћа закупнину. Предузетник је исказао вољу да уђе у репрограм дуга на основу закупнине, и да одложено, месечно отплати дуговање. Да ли постоји законски основ за репрограм дуга на основу закупа? Који орган је надлежан за спровођење принудне наплате, правобранилаштво или локална пореска администрација?
Члан 2а Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописује да се овај закон примењује и на изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе које те јединице утврђују, наплаћују и контролишу у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по тим основама, укључујући и изворне јавне приходе које јединице локалне самоуправе утврђују, наплаћују и контролишу у поступцима у којима доносе пореске акте, пореске управне акте, као и друге акте у управном поступку.
Члан 10. истог закона прописује да порескоправни однос је однос јавног права који обухвата права и обавезе у пореском поступку пореског органа с једне и физичког, односно правног лица, као и отвореног инвестиционог фонда, односно алтернативног инвестиционог фонда који нема својство правног лица, а који је уписан у одговарајући регистар у складу са законом (у даљем тексту: фонд), с друге стране, којим се уређује:
- обавеза плаћања пореза, обавеза обезбеђења пореске обавезе и обавеза плаћања споредних пореских давања од стране физичког, односно правног лица, као и фонда и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза;
- обавеза физичког, односно правног лица, као и фонда да, у складу са законом, утврди порез, односно, по одбитку, наплати порез у име пореског обвезника, води прописано рачуноводство, подноси пореске пријаве, доставља Пореској управи тражену документацију и податке, не обавља плаћања на начин друкчији од прописаног, дозволи преглед свог пословања службеном лицу Пореске управе и друге законом утврђене обавезе чињења, нечињења или трпљења, у циљу благовременог и правилног плаћања пореза, као и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза.
У складу са наведеним, Закон о пореском поступку и пореској администрацији не примењује се на уговоре закључене између странака, а који се односе на закуп пословног простора, с обзиром да уговорени однос није јавноправни већ облигациони однос.
У том смислу се применом овог закона не може одобрити репрограм нити вршити принудна наплата, што значи да локална пореска администрација није надлежна за принудну наплату ових обавеза. Такође, питање постојања законског основа за одобравање репрограма у вези са уговореним обавезама на основу закупа није у надлежности локалне пореске администрације, с обзиром на то да се репрограм не може одобрити у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, те да локална пореска администрација није надлежна за управљање овим јавним приходима.“
Достављамо у прилогу одговора и Мишљење Министарства финансија број 011-00651/2016-04 од 07.02.2017. године (Мишљење број 1) у коме је дато објашњење по овом питању.
Обвезник је покренуо порески поступак подношењем електронске пореске пријаве PPI 1 за порез на имовину лица које воде пословне књиге. Да ли се подаци од другог органа, а а везано за лист непокретности траже по службеној дужности или уз сагласност пореског обвезника (у вези са применом члана 103. ЗУП-а)?
Порески обвезник је подношењем пореске пријаве извршио утврђивање пореза на имовину (самоопорезивање), сходно члану 33. Закона о порезима на имовину и члану 54. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Према члану 123. ZPPPA пореска контрола је поступак провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе, као и поступак провере тачности, потпуности и усклађености са законом, односно другим прописима, података исказаних у пореској пријави, пореском билансу, рачуноводственим извештајима и другим евиденцијама пореског обвезника који врши Пореска управа, у складу са овим законом.
Ако се у пореској контроли утврде неправилности или пропусти у извршавању обавеза из порескоправног односа, пореском обвезнику се налаже да их отклони. Порески инспектор је службено лице које је овлашћено да врши пореску контролу на основу налога за пореску контролу, односно позива за пореску контролу.
Значи, поступак пореске контроле је нови поступак у односу на поступак утврђивања пореза на имовину, који сходно члану 124. ZPPPA почиње достављањем позива за пореску контролу, односно налога за пореску контролу.
Чланом 43. ZPPPA прописано је да се чињенице у пореском поступку утврђују на основу доказа. Као доказ у пореском поступку могу се употребити пореска пријава, порески биланс, пословне књиге и евиденције, рачуноводствени искази, пословна документација и друге исправе и информације којима располаже Пореска управа, прикупљене од пореског обвезника или трећих лица, исказ сведока, налаз вештака, увиђај и свако друго средство којим се чињенице могу утврдити. Утврђивање чињеница у поступку пореске контроле врши се и према одредбама чл. 117-139. овог закона.
Чланом 45. Став 1. ZPPPA прописано је да је порески обвезник дужан да, на захтев пореског органа и у разумном року који она одреди, пружи све расположиве информације, неопходне за утврђивање чињеничног стања од значаја за опорезивање. Порески орган може да захтева од других лица, привредних субјеката, банака, државних органа и организација, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе да, у разумном року који она одреди, пруже расположиве информације, као и податке од значаја за предузимање активности из делокруга надлежности Пореске управе. Ставом 9. истог члана прописано је да достављање информација и података из става 1. овог члана, порески орган неће захтевати ако су доступне путем службених евиденција и регистара.
Чланом 159б ZPPPA прописано је да су државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавна предузећа и правна и физичка лица којима су поверена јавна овлашћења дужни да на захтев органа јединице локалне самоуправе, у року од 30 дана од дана пријема захтева, доставе податке којима располажу вршећи послове из своје надлежности, а који су од значаја за утврђивање, контролу и наплату изворних прихода јединице локалне самоуправе на које се примењује овај закон.
Чланом 9. Закона о општем управном псотупку прописано је да је орган дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује.
Члан 103. Закона о општем управном поступку прописује:
(1) Орган је дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид, прибавља и обрађује податке о чињеницама о којима се води службена евиденција, а који су неопходни за одлучивање (члан 9. став
(3) овог закона).
(2) Ако службену евиденцију води други орган, орган који води поступак дужан је да хитно затражи податке, а замољени орган да бесплатно уступи податке у року од 15 дана, ако није друкчије прописано. Ако се тражени подаци могу добити електронским путем, замољени орган их доставља у најкраћем року.
(3) У поступку који се покреће по захтеву странке орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопходно за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. Ако странка у року не поднесе личне податке неопходне за одлучивање органа, захтев за покретање поступка ће се сматрати неуредним (члан 59. став (2) овог закона).
Чланом 90. Закона о општем управном поступку прописано је да се поступак покреће по службеној дужности кад је то прописом одређено или кад орган утврди или сазна да је, с обзиром на чињенично стање, неопходно да се заштити јавни интерес.
Према томе, имајући у виду да поступак пореске контроле није покренут захтевом странке већ по службеној дужности, на прибављање података од другог органа, у овим поступцима се не примењују одредбе члана 103. став 3. Закона о општем управном поступку. Такође, ни подношење пореске пријаве, којим се започиње поступак утврђивања пореза не сматра се поступком покренутим по захтеву странке, јер је подношење пореске пријаве обавеза прописана законом.
Фудбалски клуб се обратио општини за захтевом за изградњу трибина на свом фудбалском стадиону. Земљиште на ком се налази стадион је у својини Републике Србије, док је грађевинска дозвола издата на фудбалски клуб. Може ли општина и на који начин изградити трибине? Уколико општин не може изградити трибине, може ли и на који начин обезбедити средства за градњу истих?
На основу члана 135. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник РС“ бр. 72/2009, ...., 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) грађевинска дозвола се издаје инвеститору који уз захтев за издавање грађевинске дозволе достави, поред осталог, доказ о одговарајућем праву на земљишту или објекту. Обзиром да је грађевинска дозвола издата на име фудбалског клуба, претпоставка је да је фудбалски клуб носилац права коришћења на објекту.
Уколико инвеститор и финансијер нису исто лице, чланом 135а истог закона уређени су односи између инвеститора и финансијера приликом издавања грађевинске дозволе. Грађевинска дозвола се издаје на име инвеститора и финансијера ако је уз захтев за издавање приложен уговор између инвеститора и финансијера, оверен у складу са законом који уређује оверу потписа, у коме се инвеститор сагласио да носилац права и обавезе из грађевинске дозволе буде и финансијер. Финансијер одговара за све обавезе према трећим лицима, које су последица радњи које предузме у складу са овлашћењима која су му пренета уговором.
Закључењем уговора и издавањем грађевинске дозволе и на име финансијера, сматра се да финансијер има право приступа земљишту на коме се гради предметни објекат односно изводе радови, као и да то право може даље пренети на извођача радова у циљу изградње објекта односно извођења радова.
У овом конкретном случају ради се о улагању у објекат јавне намене где је фудбалски клуб инвеститор, а општина може бити финансијер, уколико располаже буџетским средствима за ту намену. Односи инвеститора и финансијера се уређују уговором између инвеститора и финансијера, на основу којег је потребно изменити решење о грађевинској дозволи.
Средства за изградњу трибина потребно је планирати Одлуком о буџету општине на економској класификацији 511-Зграде и грађевински објекти и спровести поступак јавне набавке за радове и у складу са уговором о јавној набавци финансирати радове на изградњи трибина. Износи извршених улагања за изградњу трибина евидентирају се у Главној књизи општине на групи конта 015- Нематеријална имовина у припреми, ванбилансно. Коначна вредност извршених улагања у инвестицију се, након прибављања употребне дозволе, преноси из пословних књига општине (финансијера) у пословне књиге фудбалског клуба (инвеститора односно власника објекта).
Члан 37. став 1. тачка 2) Закона о спорту, уређује да се за изградњу, одржавање и опремање спортских објеката на територији ЈЛС обезбеђују средства у буџету ЈЛС.
Улагања у изградњу, одржавање и опремање спортских објеката су пројекти од интереса за ЈЛС, а приоритет имају спортски објекти са већом категоријом у складу са Националном категоризацијом спортских објеката, објекти којима се обезбеђује већа регионална покривеност (члан 8. став 2. Правилника о одобравању и финансирању програма којима се остварује општи интерес у области спорта (“Сл.гласник РС” 64/16, 18/20, 77/22 и 15/23).
Ако фудбалски клуб добија средства путем конкурса за финансирање редовних активности односно годишњег програма, подсећамо да се једној организацији у области спорта не може одобрити више од 20% средстава од укупне суме средстава буџета ЈЛС предвиђених за финансирање програма из области спорта. Поменуто ограничење, које је утврђено чланом 138. ставом 4. Закона о спорту, односи се на финансирање програма спортских удружења. Пројекти за изградњу, одржавање и опремање спортских објеката који се финансирају средствима буџета ЈЛС не подлежу поменутом ограничењу.
Да ли запослени на пословима јавних набавки имају право на увећање којефицијента по основу Уредбе о којефицијентима за обрачун и исплату плана именованих и постављених лица и запослених у државним органима? На основу члана 5. Уредбе предвиђено је да запослени који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја има право на увећање којефицијента - највише до 10%. Запослени на пословима јавних набавки укључени су у припрему Одлуке о буџету у израду финансијских планова, учествују у контирању с обзиром на предмет набаке, учествују у изради завршног рачуна.
Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата именованих и постављених лица и запослених у државним органима ("Сл. гласник РС", бр. 44/2008 - пречишћен текст, 2/2012, 113/2017 - др. закон, 23/2018, 95/2018 - др. закон, 86/2019 - др. закон, 157/2020 - др. закон и 123/2021 - др. закон), чланом 4. и 5. предвиђени су, између осталог, основни и додатни коефицијенти за свако звање. Додатно, овако утврђени коефицијенти могу се увећати у следећим случајевима (члан 5. став 2 Уредбе):
именованом и постављеном лицу - највише до 30%;
запосленом који координира најсложеније активности - највише до 10%, с тим да овај број запослених не може прећи 2% од укупног броја запослених;
запосленом који руководи унутрашњом организационом јединицом - 10%;
запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја - највише до 10%.
запосленом на пословима комуналног полицајца - 10%;
запосленом на пословима буџетске инспекције - највише до 10%;
запосленом који ради на пословима инспекцијског теренског надзора у непосредном контакту са субјектима надзора - највише до 20%.
Што се тиче додатног увећања запосленом који ради на припреми и извршењу буџета или финансијског плана, вођењу пословних књига и састављању рачуноводствених извештаја сматрамо да се ово увећање може применити у случајевима када је запосленом конкретно у опису посла нешто од наведених послова. У овом конкретном случају сматрамо да се увећање не може применити уколико службеник има у опису посла само послове у вези са јавним набавкама.
Да ли је спровођење поступка јавне набавке могуће извршити без опредељених средстава у буџету у моменту покретања јавне набавке објављивањем јавног позива, при чему ће средства ребалансом буџета бити обезбеђена до момента закључења уговора?
Наручилац може да покрене поступак јавне набавке ако је набавка предвиђена у годишњем плану јавних набавки. Дакле, опште правило за све наручиоце је да могу покренути поступак јавне набавке само ако је набавка предвиђена у годишњем плану јавних набавки. Законом о јавним набавкама није прописано да истовремено морају бити и обезбеђена средства за ту набавку да би она уопште могла да буде покренута слањем на објављивање јавног позива.
Обавезе које наручилац преузима уговором о јавној набавци морају да буду уговорене у складу са прописима којима се уређује буџетски систем, односно располагање финансијским средствима.
Наведене одредбе и обавезе из Закона о буџетском систему неће бити повређене поступањем по одредбама Закона о јавним набавкама, будући да наручилац може покренути, али не и закључити уговор о јавној набавци ако нема средстава.
У пракси то значи да се планирани поступак може спровести до фазе доношења одлуке о додели уговора. Тек када буду обезбеђена средства за конкретну јавну набавку, тада би наручилац могао да донесе одлуку о додели уговора и да закључи уговор, што би било у складу са правилима Закона о буџетском систему. Наравно, наведено поступање подразумева дозу извесности у погледу обезбеђивања средстава и адекватну процену периода када ће средства бити расположива, да би целокупан поступак јавне набавке текао без застоја.
Општина расписује конкурс за стипендије ученицима за средње школе, оњављује списак и склапа Уговор са средњим школама о преносу средстава како би исплаћивали ученицима стипендије. Да ли општина греши што преноси средства по уговору средњим школама?
На основу става 14, члана 11. и става 15. члана 11а Закона о ученичком и студентском стандарду („Службени гласник РС“ број 18/10, 55/13, 27/18-др.закон и 10/19) јединица локалне самоуправе (ЈЛС) може својом одлуком, у складу са материјалним могућностима, утврдити право на ученичку стипендију, ако је претходно за те намене у свом буџету обезбедила средства.
Одлуком о стипендирању ученика, коју доноси скупштина јединице локалне самоуправе, утврђују се услови, критеријуми и поступак доделе стипендија ученицима. Додела стипендија врши се путем конкурса за доделу стипендија који обухвата услове за доделу стипендија, критеријуме за утврђивање редоследа кандидата, број корисника стипендије, висину стипендије, потребна документа, рокове за пријављивање на конкурс и начин одлучивања о додели стипендија.
Предлог ранг листе и коначну ранг листу и предлог одлуке о додели стипендија утврђује комисија коју именује надлежни орган ЈЛС одређен одлуком. Одлуку о додели стипендија доноси председник општине. На основу коначне одлуке о додели стипендије ученик, његов родитељ или старатељ закључује са ЈЛС уговор о стипендирању којим се ближе уређују права и обавезе у вези са коришћењем стипендије.
Ученичке стипендије се исплаћују из буџета ЈЛС, са економске класификације 472715-Ученичке стипендије, на текући рачун пунолетног ученика односно на текући рачун родитеља или старатеља малолетног ученика.
За лакшу евиденцију одобрених средстава и постизање циљева прописаних одлуком о стипендирању ученика, могуће је отворити евиденциони рачун унутар главне књиге трезора односно буџетског фонда, што омогућава вођење посебне евиденције расхода за стипендије.
Привремени орган локалне самоуправе до краја 2023. године је у обавези је да донесе Одлуку о привременом финансирању буџета ЈЛС за период јануар-март 2024. године, која почиње да се примењује од 01.01.2024. године. Како израдити План јавних набавки на годишњем нивоу (члан 88. став 1. Закона о јавним набавкама), када се средства финансијским планом ограничавају на три месеца? Како да се испоштују, нпр. члан 30. став 1. и члан 152. став 7. Закона о јавним набавкама ("Сл. гласник РС", бр. 91/2019 и 92/2023)? Како планирати јавне набавке за 2024. годину?
Будући да је План јавних набавки план који не подразумева обавезу целокупне реализације, те да су вредности процењене, али не и коначне нити обавезне за плаћање, све што је могуће урадити је правити План јавних набавки, као и сваке године, према објективним потребама наручиоца, а коначна реализација Плана ће се видети тек када буде установљено редовно пословање и финансирање ЈЛС.
У том смислу, План јавних набавки је обавезан да би уопште нека јавна набавка била покренута, а зависно од расположивих средстава и периода када се финансирање буде усталило покрећу се поступци и преузимају обавезе које ће се заиста моћи испоштовати.
Узимајући у обзир да је у складу са чланом 5 ст. 5. и 6. ЗОБС-а, већина ЈЛС након последњег Ребаланса буџета имала увећање обима буџета на основу остварених наменских трансфера или донација, да ли се као основ за лимит код планирања Одлуке о привременом финансирању узима задњи Ребаланс буџета за претходну годину или важећи План на дан 31.12. претходне буџетске године који у себи садржи и наведена накнадна увећања буџета?
У складу са чланом 46. став 5. Закона о буџетском систему, привремено финансирање се врши највише до једне четвртине износа планираних расхода и издатака у акту о буџету претходне фискалне године.
С тим у вези, јединице локалне самоуправе приликом доносења одлуке о привременом финансирању као основ за лимит узимају планиране износе расхода и издатака из последње усвојене одлуке о ребалансу будзета за 2023. годину.
Када су у питању наменски трансфери које су јединице локалне самоуправе оствариле након усвајања ребаланса напомињемо да ће се њихов распоред и коришћење моћи вршити тек након истека периода привременог финансирања, тј. када се донесе одлука о буџету за целу фискалну годину.
Да ли су ЈЛС у обавези да у образлозењу Одлуке о привремемном финанирању приказују Прогамске информације, узимајући у обзир да је акт о привременом финанирању орочен документ на део године?
Исказивање програмских информација у оквиру Одлуке о привременом финансирању није посебно апострофирано у Закону о буџетском систему. У оквиру консултација које је СКГО обављала са МФИН приликом припреме модела Одлуке о привременом финансирању буџета ЈЛС (доступно на: http://www.skgo.org/storage/app/media/uploaded-files/Model%20odluke%20o%20privremenom%20finansiranju%20LS.zip) нагласак није стављен на део исказивања програмских информација, али МФИН потенцира нужност интегрисања свих аспеката из акта о привременом финансирању, по истеку тог периода, у буџет за текућу годину.
У том смислу, сигурније поступање јесте да се испоштује програмска класификација и да се, без обзира на њен привремени карактер - Одлука о привременом финансирању припреми у складу са чланом 112. Закона о буџетском систему, односно да се за период привременог финансирања расходи прикажу у складу са програмском методологијом по појединим програмима, распоредом средстава у оквиру постојећих 17. програма, у оквиру финансијских планова који ће се касније имплементирати у Одлуку о буџету, односно који ће се у поступку припреме буџета за целу годину објединити у одлуку о буџету за 2024. годину.
У случају већ покренутих процедура јавних набавки, за које се процењује да ће моменат уговарања, односно преузимања обавеза наступити у периоду јануар - март 2024. године, да ли на припадајућој апропријацији у мометну уговарања, односно преузимања обавеза, морају бити обезбеђена средства у целости у складу са уговореним износом или само за део обавеза које ће доспети на плаћање у И кварталу, узимајуци у обзир Привремено финансирање.
Питање јесте специфично, јер може да се покрене и спроведе поступак набавке а да не постоји обезбеђен износ, али не може да закључи уговор, а да нема обезбеђеног износа који ће доспети на плаћање у тој буџетској години.
На припадајућој апропријацији у моменту уговарања, у складу са чланом 54. Закона о буџетском систему, мора бити обезбеђен цео износ који се уговара. Не може се закључити уговор а да није обезбеђен износ који се уговара. Дакле, ако се закључује уговор у току важења привременог финансирања треба планирати цео износ.
На бази консултација које смо обавили и из праксе, произилази да је нпр., код краткорочнијих набавки хране, хигијене, осигурања, месечног одржавања опреме – могуће спроводити сукцесивне набавке са краћим периодом трајања (унутар периода привременог финансирања) и са обезбеђеним средствима за тај период, док код радова и набавки које се реализују у целини то није могуће.