Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Уколико члану Интересорне комисије престане радни однос у установи у којој је до тада радио, због одласка у пензију, а и даље ради у струци са валидном лиценцом за рад, да ли и на који начин је могуће да се ангажовање оваквог члана Интересорне комисије настави, а самим тим и омогући несметано функционисање рада Комисије?
Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Сл. гласник РС", бр. 80/18), чланом 5. прописује да се стални члан Комисије разрешава дужности пре истека рока на који је именован, у следећим случајевима:
- на свој захтев;
- ако не обавља или неодговорно обавља послове;
- ако не дође на три састанка Комисије заредом;
- ако му престане радни однос у установи у којој ради;
- ако се накнадно утврди да нема искуство рада у струци од најмање три године.
С обзиром на то, да Комисију као радно тело образује орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове друштвених делатности и да сталне чланове Комисије и њихове заменике именује надлежни орган, у случају да је стручњак из те области дефицитаран, оснивач треба да размотри све расположиве ресурсе како би се омогућио несметани рад Комисије.
Да ли Градско веће доноси одлуку о броју и висини стипендија и награда пре расписивања јавног конкурса?
Градско веће може донети одлуку о броју и висини стипендија и награда након усвајања плана буџета ЈЛС за наредну годину и уколико су у буџету предвиђена средства за ту намену и у складу са тим износом.
Поједине јединице локалне самоуправе у оквиру Одлуке о расписивању конкурса за суфинансирање програма у области спорта, а према Одлуци о буџету ЈЛС за ту годину, наводе и утврђене укупне износе намењене годишњим спортским организацијама и стипендирању перспективних спортиста. У делу Одлуке која се односи на стипендирање наводе услове, критеријуме и које категорије спортиста могу бити стипендирани и у ком месечном износу. Такође, су наведени начини аплицирања, потребна документација, обрасци и рокови подношења предлога програма.
Колики је просечан износ стипендије у ЈЛС и да ли се исплаћује за свих 12 месеци?
У члану 138. Закона о спорту се наводи: „Јединица локалне самоуправе преко надлежних органа уређује ближе услове, критеријуме и начин и поступак доделе средстава из буџета јединице локалне самоуправе, односно одобрење програма за задовољење потреба грађана у области спорта на територији ЈЛС и начина јавног објављивања података о предложеним програмима за финансирање, одобреним програмима и реализацији одобрених програма.“
Такође у члану 141. Закона о спорту се наводи да „Аутономна покрајна и јединица локалне самоуправе могу да утврде категоризацију организација у области спорта са своје територије, водећи рачуна о националним категоризацијама спортова и националних гранских спортских савеза и специфичним потребама и интересима аутономне покрајне, односно јединице локалне самоуправе.“
Уколико је ЈЛС донела Правилник о ближим условима и критеријумима за стипендирање врхунских спортиста аматера за спортско усавршавање и за доделу новчане помоћи врхунским спортистима са посебним заслугама, он би требало да има одредбе које прописују износе стипендија за спортисте према њиховој категоризацији. Ако се наведени Правилник односи на националне гранске спортске савезе, треба га прихватити са резервом у смислу евентуалних максималних новчаних износа.
Јединице локалне самоуправе, самостално, својим правилницима који се односе на финансирање области спорта (стипендије и награде), ближе одређују услове одобравања, временски рок (који је по правилу годину дана за текућу годину), а такође и о појединачном и укупном новчаном износу стипендија и награда у зависности од рангирања и категоризације спортова и спортиста.
Да ли се јавно обавештење за награђивање и стипендирање спортиста у 2020. години расписује у децембру 2019. године или у јануару 2020. године? У питању су резулати који су постигнути у 2019. години.
Јавно обавештење – Одлука о расписивању конкурса за суфинансирање програма у области спорта – Стипендирање младих перспективних спортиста и додела новчаних награда по правилу се доноси почетком године, након што се сумирају резултати за претходну годину, односно категоришу спортисти на основу остварених резултата у претходној години.
Уколико је ЈЛС донела Правилник о одобравању и финансирању програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у области спорта требало би да наведени правилник садржи одредбе које ближе прописују услове за аплицирање за ову врсту финансирања. Услови конкурса морају бити у сагласности са овим Правилником.
Како би требало да буду дефинисана радна места у спортском савезу општина? Да ли су уговори у спортском савезу дефинисани неком законском регулативом?
Закон о спорту Републике Србије у члану 25. став 1. наводи: „Остала физичка лица у систему спорта су спортски стручњаци који обављају стручни рад из члана 27. став 1. овог закона и стручњаци у спорту који обављају друге стручне послове у спорту, у складу са законом.“
Даље у истом члану став 4. наводи се: „Стручњаци у спорту су лица других занимања која имају одговарајуће образовање за те врсте послова и доприносе остваривању спортских активности и спортских делатности, у складу са законом.“
У члану 31. Закона о спорту, став1. и 2. – „Спортски стручњак може да заснује радни однос са организацијом у области спорта закључењем уговора о раду, у складу са законом или закључује уговор о стручном ангажовању. Спортски стручњак заснива радни однос са организацијом у области спорта закључењем уговора о раду, на неодређено време или на одређено време најдуже до пет година.“
Све детаље у вези ангажовања спортских стручњака и стручњака у спорту – уговори, зараде и остало је детаљно наведено у овом члану закона.
Спортски савез јединице локалне самоуправе у складу са Законом о спорту, својим Статутом, бројем спортских организација у свом чланству, сразмерно средствима које добија из буџета града/општине за свој годишњи програм, може дефинисати радна места у својој организацији имајући у виду да само део средстава из свог програма може наменити за зараде запослених по уговору уколико се тиме не угрожава основни циљ годишњег програма територијалног спортског савеза. Уз све то, и јединица локалне самоуправе, приликом одобравања годишњег програма мора да има у виду значај и обим средстава која би била намењена на овој позицији програма и да је према потреби прихвати или коригује.
Да ли локална самоуправа може накнадна средства из буџета доделити некој спортској организацији, а да организација (клуб, савез или сл.) није предвидела трошкове за текућу годину или су се ти трошкови увећали?
Чланом 138. став 1. и 2. Закона о спорту и Законом о буџетском систему је предвиђено да ако постоје средства предвиђена буџетском резервом, одлуком надлежног органа јединице локалне самоуправе евентуално могу сеодобрити накнадна средства, али само по посебном програму и уколико је наведена спортска организација аплицирала за наведена средства у текућој години у складу са важећим законом, подзаконским актима, у предвиђеном року и важећим правилником јединице локалне самоуправе (тзв. Правилником о одобравању и финансирању програма којима се задовољавају потребе и интереси грађана у области спорта).
Да ли боравишну таксу могу да наплаћују општине које нису урадиле категоризацију места? Да ли се категоризација места наплаћује и по којој тарифи?
Боравишну таксу наплаћују и општине које нису урадиле категоризацију туристичког места.
Наиме, Влада Републике Србије утврђује за сваку категорију туристичког места најнижи и највиши износ боравишне таксе.
У складу са Уредбом о највишем и најнижем износу боравишне таксе ("Службени гласник РС", бр. 44/13 и 132/14), јединица локалне самоуправе доноси одлуку о висини боравишне таксе на својој територији. Уколико није у питању туристичко место, износ боравишне таксе се утврђује у распону датом за боравишну таксу за најнижу категорију туристичког места.
То је износ боравишне таксе коју угоститељ – правно лице или предузетник, наплаћује од корисника услуга смештаја за сваки дан боравка у угоститељском објекту за смештај и дужан је да га уплати на рачун буџета јединице локалне самоуправе до петог у месецу за претходни месец.
За разлику од објеката где услугу пружају привредни субјекти и друга правна лица и где корисник услуга плаћа боравишну таксу, у угоститељским објектима домаће радиности и сеоским туристичким домаћинствима у којима услугу смештаја пружа физичко лице, боравишну таксу плаћа физичко лице као угоститељ.
Физичко лице плаћа боравишну таксу у утврђеном годишњем износу на прописан начин.
Ово је ближе уређено Уредбом о условима и начину утврђивања висине годишњег износа боравишне таксе за физичко лице које пружа угоститељске услуге смештаја у објектима домаће радиности и сеоском туристичком домаћинству, као и начин и рокови плаћања(„Службени гласник РС”, број 47/19 и 51/19).
Висина годишњег износа боравишне таксе за физичко лице утврђује се тако што се број индивидуалних лежаја, односно камп парцела множи са износом боравишне таксе по индивидуалном лежају, односно камп парцели у зависности од територије на којој се угоститељски објекат налази, и то за:
1) И категорија туристичког места – 3.300,00 динара;
2) II категорија туристичког места – 2.600,00 динара;
3) III категорија туристичког места – 2.000,00 динара;
4) ИВ категорија туристичког места – 1.300,00 динара.
Ако се угоститељски објекат не налази у границама туристичког места, број индивидуалних лежаја и камп парцела се множи са износом од 1.000,00.
Утврђену висину годишњег износа боравишне таксе за текућу годину физичко лице плаћа квартално, до петог у месецу за претходни квартал.
Надлежни орган јединице локалне самоуправе на чијој територији се угоститељски објекат налази, дужан је да за свако физичко лице утврди висину годишњег износа боравишне таксе у року од 15 дана од дана правноснажности решења о категоризацији угоститељског објекта за смештај.
Категоризација туристичких места врши се разврставањем тих места у четири категорије, које се означавају римским бројевима од И до ИВ, а на основу обима туристичког промета, степена изграђености туристичке, комуналне и саобраћајне инфраструктуре и туристичке супраструктуре.
Захтев за категоризацију туристичког места подноси јединица локалне самоуправе Министарству.
Обавестење-потребна документација за kategorizaciju.docx
Да ли је ЈЛС надлежна за доношење решења о категоризацији за комплекс од 8 бунгалова (4 са по два кревета и 4 са по три кревета) само за потребе преноћишта, без хране? Да ли се подноси посебан захтев за сваку јединицу посебно и да ли се исти категоризују као собе?
Јединица локалне самоуправе је надлежна за категоризацију угоститељских објеката у домаћој радиности (кућа, апартман, соба) и сеоском туристичком домаћинству.
За поступак категоризације релеватни су чл. 19-22. Закона о угоститељству („Сл. гласник РС“, бр. 17/19) и, с тим у вези, битно је ко је подносилац захтева (привредно друштво, предузетник или физичко лице), с обзиром на прописано ограничење у погледу броја индивидуалних лежајева и врсти услуга за физичко лице које пружа услуге у објектима домаће радиности.
Чланом 20. став 3. Закона о угоститељству прописано је да се захтев за сваки смештајни објекат се подноси посебно. Подносилац захтева одлучује о врсти објекта у којој жели да се категорише (кућа, апартман, соба), с претпоставком да испуњава прописане услове за ту врсту и категорију. Напомињемо да су кућа, апартман и соба као објекти домаће радиности засебни објекти.
Да ли ће се објекти категорисати као собе, апартмани или куће, зависи од поднетог захтева и услова које објекти испуњавају.
Који је поступак за одобрење персоналног асистента? Да ли се упућује Интерресорној комисији или директно општини?
Чланом 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом („Службени гласник РС“, број 80/2018.) дефинише три групе мера. У последњој групи која подразумева остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције је и мера лични пратилац. Како услуга личног пратиоца не спада у прву групу мера које се реализују на основу мишљења Комисије, додељивање и укидање права доноси пружалац услуге личног пратиоца.
Услуга личног пратиоца је услуга социјалне заштите и регулисана је Правилником о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите.
У питању је дете које је завршило школовање пре три године. Родитељи су запослени и за сада према својим могучностима одводе девојчицу у Дневни боравак. Да ли девојчица има право на личног пратиоца и да ли имају право на новчану надокнаду за превоз?
Интерресорну комисију формира јединица локалне самоуправе у складу са чланом 77. Закона о основама система образовања и васпитања, у циљу процене додатне образовне, здравствене и социјалне подршке детету, ученику и одраслом (полазник школе за функционално основно образовање одраслих).
Како је особа којој је потребна услуга дневног боравка завршила школовање пре три године, она нема статус ученика. Сходно томе, у конкретној ситуацији Интерресорна комисија нема надлежности, а родитељи треба да се обрате директно Центру за социјални рад.
Да ли члан Интерресорне комисије из области образовања мора бити по струци психолог? Који су критеријуми за именовање члана Комисије из области образовања односно који прописи регулишу ово питање?
Чланом 77. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања, прописан је састав Интерресорне комсије:
„Interresorna комисија има пет чланова, и то четири стална (педијатар, представник центра за социјални рад, дефектолог одговарајућег профила и психолог запослен у образовању и васпитању) и једног повременог члана. Повремени члан је лице које добро познаје дете, ученика и одраслог и које је са њим имало дужи контакт и бира се за сваког појединачно."
Ближи критеријуми за избор члана комисије нису прописани, а пожељно је да из сваке области то буде стручњак који има искуства у области инклузивног образовања и професионални углед у заједници.
Директор Спортске организације је истовремено и одговорно лице, односно, председник једног фудбалског клуба. Иако још није пренето власништво над тереном и објектима фудбалског клуба на општину, да ли је директор Спортске организације односно, председник фудбалског клуба у сукобу интереса?
Чланом 33. став 2. тачка 3) Закона о спорту прописано је да чланови управе спортске организације, укључујући и заступника и ликвидационог управника спортске организације не може, између осталих, бити лице које врши јавну функцију, као ни лице које врши функцију у органу политичке странке.
Чланом 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције (који се примењује до почетка примене Закона о спречавању корупције) прописано је да је „функционер” свако изабрано, постављено или именовано лице у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органе јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација, чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и друго лице које бира Народна скупштина.
Такође, чланом 2. Закона о Агенцији за борбу против корупције прописано је да је „јавна функција” је функција у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, органима јавних предузећа и привредних друштава, установа и других организација, чији је оснивач, односно члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, као и функција других лица које бира Народна скупштина, а подразумева овлашћења руковођења, одлучивања, односно доношења општих или појединачних аката.
Према Закону о Агенцији за борбу против корупције, сукоб интереса је ситуација у којој функционер има приватни интерес који утиче, може да утиче или изгледа као да утиче на поступање функционера у вршењу јавне функције односно службене дужности, на начин који угрожава јавни интерес.
Дакле, на основу свега горе наведеног, у складу са Законом о спорту и Законом о Агенцији за борбу ротив корупције, лице које је директор јавне установе (спортски центар), а уједно је заступник спортске организације (фудбалски клуб) је у сукобу интереса.