Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Ко је надлежан за некатегорисане путеве, ако не инспектор за путеве? Којим чланом је то прописано?
Инспекцијски надзор над одржавањем и заштитом некатегорисаних путева врши овлашћени локални инспектор. Закон о путевима у члану 108. прописује овлашћење надлежног инспектора ЈЛС у вршењу инспекцијског надзора над заштитом улица и путева. У истој одредби се не наводе некатегорисани путеви из разлога што је чланом 7. истог закона прописано да ЈЛС уређује (што значи да доноси пропис – одлуку) којом уређује сва питања везана за некатегорисане путеве, па и инспекцијски надзор.
Дакле, није реч о томе да локални инспектор за путеве није надлежан да врши надзор над некатегорисаним путевима, већ да је Закон овластио ЈЛС да то питање уреди својом одлуком, на основу које локални инспектор, као једино надлежан, врши инспекцијски надзор.
Ако пут није уцртан у катастру, није јавни пут, значи ли то да инспектор нема надлежност?
Према члану 7. Закона о путевима („Сл. гласник РС“, 41/18 и 95/18-др. закон) надлежни орган ЈЛС дужан је да донесе одлуку о утврђивању некатегорисаних путева. Надлежни орган ЈЛС може одлуком уврстити некатегорисани пут у јавни пут у случају да су испуњени критеријуми за категоризацију јавних путева.
Чињеница да неки пут није уписан у катастру као јавни пут, некатегорисани и сл и да се исти не налази у својини ЈЛС није од пресудног утицаја за поступања надлежног инспектора у конкретној ситуацији уколико се на парцели која је приватно власништво де фацто налази пут.
Законом о путевима, чланом 119. прописано је да: јавни путеви, са припадајућим објектима и земљиштем, на којем су изграђени до дана ступања на снагу овог закона, уписаће се у јавне књиге о евиденцији права на непокретностима као јавна својина Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе. Дакле, према Закону о путевима упис се спроводи по службеној дужности од стране катастра, док ранији власник има могућност да потражује одговарајућу накнаду у поступку према закону којим је регулисана експропријација.
Како инспектор да утврди прекомерну употребу пута без бројања саобраћаја?
Прекомерна употреба пута као једна од мера за заштиту пута, прописана је чланом 61. Закона о путевима. Осим дефиниције те мере, ставом 4. наведеног члана прописано је овлашћење министра надлежног за послове саобраћаја да пропише методологију за утврђивање прекомерне употребе јавног пута, његовог дела или путног објекта. Међутим, према нашим сазнањима тај акт није донет, те свако бројање учешћа тешких теретних возила на јавном путу од стране инспектора, могло би се довести у питање.
Мишљења смо да би у утвђивање прекомерне употребе пута, и с тим у вези, утврђивање обавезе у виду накнаде или др. обавезе лица које изводи радове на изградњи или реконструкцији или обавља привредну делатност чија природа захтева тако извршене превозе била у надлежности управљача или општинског органа за саобраћај, што не искључује овлашћење инспекције да предузме мере у циљу довођења пута у исправно стање, када са сигурношћу утврди узрочно последичну везу између оштећења пута и учешћа тешких теретних возила.
На државном путу који се пролази кроз насеље односно поклапа се са улицом, ко одржава канал? Није за потребе насеље, већ за потребе пута, и ко врши надзор, општински или републички инспектор?
Према нашем мишљењу, у датом случају одржавање канала је у надлежности управљача државног пута, односно у надлежности републичког инспектора, када је реч о инспекцијском надзору. Чланом 72. став 2. ЗоП прописано је да додатне елементе објекте и опрему државног пута кроз насеље, изграђене за потребе насеља одржава ЈЛС.
Колико можемо временски да задржимо возило у контроли? Да ли постоји ограничење?
Према члану 21. став 5. ЗоИН, инспектор се стара о томе да вршењем својих овлашћења не омета редован процес рада, односно обављања делатности и вршења активности надзираног субјекта.
Начело делотворности и економичности поступка, прописано чланом 9. ЗУП-а, између осталог прописује да се поступак води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања.
Сагласно наведеним одредбама, инспектор је у вршењу инспекцијског надзора задржава возило у контроли онолико колико је нужно за потпуно и правилно утврђивање чињеничног стања.
Питањем се коректно указује на објективне тешкоће у вршењу инспекцијског надзора над превозом, и, с тим у вези, на отежано налажење мере између захтева да се надзирани субјект не ремети у процесу рада, с једне стране, и захтева поступка да се изведу сви докази потребни за утврђивање чињеница, с друге стране.
У случају да је надзирани субјекат има регистровну претежну делатност 4941 - друмски превоз терета, у тренутку надзора обавља превоз терета за сопствене потребе, да ли мора имати у возилу извод лиценце за обављање јавног превоза? Ста је потребно ако је без терета, а изјављује да у том тренутку обавља превоз за сопствене потребе?
Ако имамо у виду члан 37. Закона о превозу терета у друмском саобраћају којим је прописано да при обављању јавног превоза терета у теретном возилу домаћег превозника мора да се налази оригинал извода лиценце за превоз, ако је то предвиђено овим законом...., произилази да за превоз за сопствене потребе у возилу не мора да има извод лиценце, ако испуњава услове из члана 3. став 1. тачка 2)-6)
Ако је без терета, није довољно изјава да обавља превоз за сопствене потребе, већ то мора доказати, у супротном, сматрамо да треба да поседује извод лиценце за обављање јавног превоза терета, за који је и регистрован.
У случају да локална самоуправа не донесе програм којим се ограничава број такси возила, број возила се утврђује према формули наведеној у закону. Да ли је обавеза локалне самоуправе да донесе акт којим се потврђује број возила добијен формулом нпр. број становника/600, или инспектор може усвојити тај број као ограничавајући број возила, само на основу Закона?
Чланом 94. Закона о превозу путника, прописан је начин на који јединица локалне самоуправе утврђује дозвољени број возила за обављање такси превоза, у случају када не донесе програм, прописан истим чланом. Законом није изричито предвиђено доношење посебног акта, али мишљења смо да би на основу услова и мерила прописаних законом, тај број требало одредити актом надлежног органа.
Када се најраније може полагати испит за инспектора (да ли мора проћи неки временски период од 6 месеци или постоји могућност и раније)?
Према члану 47. ЗоИН, лице на пробном раду које је радни однос засновало на радном месту инспектора на неодређено време и лице које је засновало радни однос на радном месту инспектора на неодређено време, а нема положен испит за инспектора, полаже испит за инспектора у року од шест месеци од дана заснивања радног односа. Ако не положи испит за инспектора у утврђеном року, престаје му радни однос.
Сагласно наведеним одредбама, дужни сте испит за инспектора положити у року од шест месеци од дана заснивања радног односа, па самим тим, испит сте дужни пријавити пре истека рока од шест месеци. За ближе информације о терминима за полагање испита може се погелдати заванична интернет страница МДУЛС.
На основу ког члана и Закона је предузетник (такси превозник) у обавези да промену пријави надлежном општинском органу?
Чланом 88. став 11. ZOPP, прописано је да је такси превозник дужан да општинској, односно градској управи, односно управи надлежној за послове саобраћаја, пријави прекид обављања делатности у року од два дана од дана пријаве у регистру привредних субјеката. Поступање супротно овој одредби предвиђено је као прекршај чланом 169. став 1. тачка 26. и ст. 2. и 3. наведеног Закона.
На који начин се третирају привремено одјављени такси предузетници, који настављају да обављају делатност, за време привремене одјаве? Да ли се третирају као нерегистровани субјекти, а ако не, на који начин их инспектор може санкционисати?
Предузетник који је у регистру пријавио привремени прекид обављања делатности, био је у обавези да ту промену пријави надлежном општинском органу и за време привременог прекида не може обављати делатност.
Он се према нашем мишљењу изједначава са нерегистрованим субјектом из члана 33. став 2. ЗоИН-а и инспектор може према њему да води поступак и изрекне прописане мере и то нпр. да му наложи да пријави поновно отпочињање обављања делатности, да му забрани рад док то не учини и да у складу са ЗоИН-ом поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.
Да ли одобрења за обављање такси превоза на територији ЈЛС која су издата пре 15 односно 20 година, када је важио други закон и општинска одлука, важе и данас или се морају издати одобрења у складу са новим законом?
Упућујемо на прелазне и завршне одредбе Закона о превозу путника у друмском саобраћају („Службени гласник РС“, број 68/15), посебно одредбе члана 177, којим је уређено важење уверења, дозволе, решења и потврде издатих до дана почетка примене овог Закона. Прописано је да наведена акта важе до истека рока на који су издата (осим редова вожње у међумесном превозу и решења о утврђивању испуњености услова за отпочињање и обављање линијског превоза путника у домаћем превозу), док уверења, дозволе, решења, потврде које су издате без рока важења, престају да важе истеком рока од годину дана од дана почетка примене овог Закона.
Такође, самосталним члановима Закона о изменама и допунама Закона о превозу путника у друмском саобраћају („Службени гласник РС“, број 83/18), - чл. 35-38, прописан је и прелазни режим и за такси превоз, из чега се несумњиво закључује да су се привредни субјекти који обављају такси превоз, у прописаним роковима, били дужни ускладити са новим прописом.
Осим тога, чланом 94. ст. 9. и 10. Закона, прописана је обавеза општинске, односно градске управе, односно управе надлежне за послове саобраћаја да води регистар такси превозника, такси возача, такси возила и кровних ознака за свако возило за које је издата такси дозвола, што би, по природи ствари, морало бити доступно инспектору.
У прекршајном поступку надзирани субјекат је добио новчану казну и одузимање возила, коју према наредби суда треба саобраћајни инспектор да спроведе, молим објашњење поступка одузимања возила и даљу процедуру?
Могуће су две ситуације:
а) Обављање такси превоза без одобрења општинске, односно градске управе, односно управе надлежна за послове саобраћаја је привредни преступ, за правно лице и одговорно лице, односно прекршај за предузетника и физичко лице, за који се, у поступку за привредне преступе, односно прекршајном поступку, уз новчану казну, обавезно изриче заштитна мера – одузимање возила које је употребљено за извршење привредног преступа, односно прекршаја (члан 167. став 5. у вези са ставом 1. тачка 13. истог члана и члан 168. став 4, у вези са ставом 1 тачка 13. истог члана Закона о превозу путника у друмском саобраћају).
У том случају, инспектор је овлашћен да решењем у управном поступку, привремено одузме такси возило, до правноснажног окончања прекршајног поступка односно поступка за привредни преступ.
Ако инспектор поступи по том овлашћењу и поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, па суд изрекне заштитну меру одузимања возила и пресудом одреди да ће се путничко возило продати, ту заштитну меру према члану 311. Закона о прекршајима, извршава орган у чију надлежност спада извршење односно надзор над извршењем прописа по којима је заштитна мера изречена, односно орган чије је овлашћено лице привремено одузело путничко возило, дакле инспекција, сходном применом пореских прописа и то члана 104. Закона о пореском поступку и пореској администрацији. Пре приступања продаји по процедури из наведеног пореског прописа, неопходно је извршити процену возила, ангажовањем стручног лица, у складу са законом.
Напомињемо да је у поступку спровођења ове процедуре неопходно консултовати службу надлежну за финансије за пружање информација о броју рачуна за депозит, рачуна на који ће се вршити уплата износа оствареног продајом возила и сл. Такође је потребно консултовати МУП у погледу процедуре за одјаву и враћање регистарских таблица за возило које је предмет продаје.
б) Међутим, ако инспектор у поступку вршења инспекцијског надзора привремено не одузме возило, а суд одлучујући по захтеву за покретање прекршајног поступка изрекне заштитну меру одузимања возила, коју према наведеним одредбама Закона о прекршајима извршава орган надлежан за инспекцијске послове, могућност извршења те заштитне мере, пре свега одузимања возила се доводи у питање. Поступање инспекције у том случају није уређено законом, нити другим прописом. Једина могућност, по нашем мишљењу, јесте да инспектор позове учиниоца да у циљу извршења мере преда возило, па ако то не учини да се затражи помоћ полиције, при чему треба имати у виду члан 311. став 3. Закона о прекршајима, где је прописано да ако је учинилац самовољно отуђио или уништио предмет прекршаја или на други начин онемогућио извршење, посебним решењем суда обавезаће се да плати новчани износ који одговара тржишној вредности тог предмета у тренутку доношења решења.
Ова друга ситуација важи и за проблем извршења заштитне мере одузимања возила која је изречена уз казну за прекршај из члана 168. став 1. тачка 16. (лимо сервис) и за прекршај из члана 169. став 1. тачка 1 (забрањен превоз), за које се обавезно изриче и заштитна мера одузимања употребљеног возила.
У складу са чланом 312. Закона о прекршајима инспекција је дужна да о извршењу (што подразумева и немогућност извршења) заштитне мере обавести суд који је меру изрекао.