Питања и одговори

Члан 41. Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18) прописује да је руковалац дужан да предузме одговарајуће техничке, организационе и кадровске мере како би обезбедио да се обрада врши у складу са овим законом и био у могућности да то предочи, узимајући у обзир природу, обим, околности и сврху обраде, као и вероватноћу наступања ризика и ниво ризика за права и слободе физичких лица, да се ове мере преиспитују и ажурирају, ако је то неопходно, те ако је то у сразмери са обрадом података, ове мере укључују примену одговарајућих интерних аката руковаоца о заштити података о личности.

С обзиром на надлежности органа јединица локалних самоуправа, природу, обим, околности и сврху обраде података о личности које врше, као и вероватноћу наступања ризика и ниво ризика за права и слободе физичких лица, исти органи би требало да сачине и примене одговарајуће интерне акте о заштити података о личности.

Члан 5. став 1. тачка 5. Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18) прописује да се подаци о личности морају чувати у облику који омогућава идентификацију лица само у року који је неопходан за остваривање сврхе обраде („ограничење чувања”).

Члан 12. Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18) прописује да је обрада законита само ако је испуњен један од следећих услова: 1) лице на које се подаци о личности односе је пристало на обраду својих података о личности за једну или више посебно одређених сврха; 2) обрада је неопходна за извршење уговора закљученог са лицем на које се подаци односе или за предузимање радњи, на захтев лица на које се подаци односе, пре закључења уговора; 3) обрада је неопходна у циљу поштовања правних обавеза руковаоца; 4) обрада је неопходна у циљу заштите животно важних интереса лица на које се подаци односе или другог физичког лица; 5) обрада је неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца; 6) обрада је неопходна у циљу остваривања легитимних интереса руковаоца или треће стране, осим ако су над тим интересима претежнији интереси или основна права и слободе лица на које се подаци односе који захтевају заштиту података о личности, а посебно ако је лице на које се подаци односе малолетно лице. Став 1. тачка 6) овог члана не примењује се на обраду коју врши орган власти у оквиру своје надлежности.

Дакле, као и у осталим случајевима обраде података, и у поменутој ситуацији мора се обезбедити адекватан основ обраде података о личности, и податке чувати само у року који је неопходан за остварење сврхе.

Члан 12. Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18) прописује да је обрада законита само ако је испуњен један од следећих услова: 1) лице на које се подаци о личности односе је пристало на обраду својих података о личности за једну или више посебно одређених сврха; 2) обрада је неопходна за извршење уговора закљученог са лицем на које се подаци односе или за предузимање радњи, на захтев лица на које се подаци односе, пре закључења уговора; 3) обрада је неопходна у циљу поштовања правних обавеза руковаоца; 4) обрада је неопходна у циљу заштите животно важних интереса лица на које се подаци односе или другог физичког лица; 5) обрада је неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца; 6) обрада је неопходна у циљу остваривања легитимних интереса руковаоца или треће стране, осим ако су над тим интересима претежнији интереси или основна права и слободе лица на које се подаци односе који захтевају заштиту података о личности, а посебно ако је лице на које се подаци односе малолетно лице. Став 1. тачка 6) овог члана не примењује се на обраду коју врши орган власти у оквиру своје надлежности.

Закон о приватном обезбеђењу ("Службени гласник РС", бр. 104 од 27. новембра 2013, 42 од 11. маја 2015, 87 од 13. новембра 2018.) уређује обавезно обезбеђење и заштиту одређених објеката, послове и рад правних и физичких лица у области приватног обезбеђења, услове за њихово лиценцирање, начин вршења послова и остваривање надзора над њиховим радом.

Члан 4. овог закона прописује: Обавезно обезбеђени објекти су објекти од стратешког значаја за Републику Србију и њене грађане, као и објекти од посебног значаја чијим оштећењем или уништењем би могле наступити теже последице по живот и здравље људи или који су од интереса за одбрану земље, осим објеката чију заштиту обављају државни органи и објеката чија се заштита обавља сагласно прописима из области одбране (став 1); под обавезно обезбеђеним објектима сматра се и простор на коме се налазе ти објекти и чине њихов саставни део, као и пратећи објекти који су у функцији тих објеката (став 2).

Члан 5. истог закона прописује: Заштита обавезно обезбеђених објеката обавља се, као пословна функција правног лица коме ти објекти припадају, на начин предвиђен општим актом о организацији и систематизацији (став 1); заштита обавезно обезбеђених објеката, у складу са општим актом о организацији и систематизацији, обавља се уговорним ангажовањем субјеката лиценцираних за обављање делатности приватног обезбеђења или као организована самозаштитна делатност (став 2); у правном лицу коме припадају објекти од посебног значаја за одбрану земље, самозаштитна делатност обавезно има организовану планску, организациону и контролну функцију (став 3).

Члан 29. истог закона прописује: Послови техничке заштите врше се употребом техничких средстава и уређаја за спречавање противправних радњи према лицима, имовини или пословању, а нарочито за заштиту од: 1) недозвољеног приступа у просторе и објекте који се обезбеђују; 2) изношења, односно отуђења и неовлашћеног коришћења штићених предмета; 3) уношења оружја, експлозивних, радиоактивних и других опасних предмета и материја; 4) провале, диверзије и насилног напада на објекат или одузимање предмета; 5) неовлашћеног приступа подацима и документацији; 6) заштиту возила за транспорт новца и других превозних средстава; 7) других идентификованих ризика.

Члан 30. истог закона прописује: Употребом техничких средстава и уређаја за обезбеђење лица, имовине и пословања сматрају се услуге које се пружају применом појединачних или функционално повезаних периметарских мера, уређаја и система за: противпровалну и противпрепадну заштиту, заштиту од пожара, видео-обезбеђење, контролу приступа, социјалне аларме, сателитско праћење возила (ГПС), електрохемијску заштиту вредности, механичку заштиту и заштиту података, осим: 1) производње, маркетинга, продаје, испоруке, уградње противпровалних врата, сигурносних брава, ограда и интерфона без могућности визуелног снимања и архивирања снимака на објектима намењеним за становање, паркиралиштима и гаражама у склопу ових објеката, без услуге одржавања, надгледања и повезивања у систем техничке заштите; 2) производње, маркетинга, продаје и уградње механичке заштите, алармних уређаја, као и фабрички уграђених ГПС и других техничких уређаја у возилима без услуге одржавања, надгледања и повезивања на систем техничке заштите; 3) производње, маркетинга, продаје, испоруке противпровалних и противпрепадних аларма као и других уређаја и средстава техничке заштите; 4) оправке, одржавања и сервисирања уређаја и средстава техничке заштите у сервисима овлашћеним од произвођача уређаја и средстава (став 1); техничка средства и уређаји могу бити повезани у систем техничке заштите (став 2).

Члан 31. истог закона прописује да се техничка заштита спроводи на подручју штићеног објекта или простора, приликом обезбеђења штићених лица, имовине и пословања, или приликом обезбеђења транспорта новца и вредносних пошиљки, као и да техничка средства која се користе у обављању послова приватног обезбеђења није дозвољено користити на начин којим се нарушава приватност других.

 Члан 32. истог закона прописује: када се послови заштите објекта или простора који се користе за јавну употребу врше уз употребу уређаја за снимање слике, правно лице и предузетник за приватно обезбеђење дужни су да на видљивом месту истакну обавештење да је објекат или простор заштићен видео обезбеђењем, а корисник услуга је обавезан да то прихвати и архивиране снимке чува најмање 30 дана и да их, на захтев, стави на увид овлашћеном полицијском службенику (став 1); подаци из става 1. овог члана могу се користити само у сврху за коју су прикупљени (став 2); забрањено је уступање трећим лицима и јавно објављивање података из става 1. овог члана, осим у случајевима предвиђеним законом (став 3).

Приликом разматрања обраде података о личности чланова бирачких одбора, потребно је размотрити прописе којима се уређују избори. Тако је нпр. Републичка изборна комисија, на основу чл. 34. и 98. Закона о избору народних посланика („Службени гласник РС“, бр. 35/00, 57/03 – одлука УС, 72/03 – др. закон, 18/04, 85/05 – др. закон, 101/05 – др. закон, 104/09 – др. закон, 28/11 – одлука УС, 36/11 и 12/20) и члана 95. Упутства за спровођење избора за народне посланике Народне скупштине, расписаних за 26. априла 2020. године („Службени гласник РС“, број 20/20), донела Одлуку о накнадама, материјалним и другим трошковима за спровођење избора за народне посланике Народне скупштине, расписаних за 26. април 2020. године. Тачком 12. ове одлуке, регулисано је да се исплата накнада за рад у бирачким одборима врши искључиво уплатом на текуће рачуне лица из тач. 9. и 10. ове одлуке у пословним банкама. Овим прописом, међутим, није прописано који подаци о личности чланова бирачких одбора се у те сврхе прикупљају, нити колико дуго се чувају, па би требало размотрити и прописе којима се уређује архивирање и канцеларијско пословање.

С обзиром на сврху предметне обраде података о личности, у питању је обрада која је неопходна у циљу поштовања правних обавеза руковаоца, у смислу члана 12. став 1. тачка 3.  Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/18).

 С тим у вези, неопходно је водити рачуна о начелима обраде из члана 5. истог закона, према којима подаци о личности морају бити примерени, битни и ограничени на оно што је неопходно у односу на сврху обраде („минимизација података”) и чувати се у облику који омогућава идентификацију лица само у року који је неопходан за остваривање сврхе обраде („ограничење чувања”).

Закон о заштити података о личности не прописује обавезу израде и потписивања изјаве о поверљивости запослених, али овакве изјаве могу бити један од доказа усклађивања органа са ZZPL, пре свега поштовањем начела интегритета и поверљивости података.

Образац за евиденцију радњи обраде није прописан, али је садржина исте евиденције прописана. Ова евиденција води се у писменом облику, што обухвата и електронски облик и чувају се трајно, у складу са чланом 47. Закона о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/2018).

Закон о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/2018) прописује у члану 4. тачка 1. да је „податак о личности” сваки податак који се односи на физичко лице чији је идентитет одређен или одредив, непосредно или посредно, посебно на основу ознаке идентитета, као што је име и идентификациони број, података о локацији, идентификатора у електронским комуникационим мрежама или једног, односно више обележја његовог физичког, физиолошког, генетског, менталног, економског, културног и друштвеног идентитета.

С обзиром на законом утврђену поделу надлежности и на поделу послова на изворне и поверене, органи јединица локалних самоуправа имали би се сматрати руковаоцима података збирки којима располажу.

Члан 47. став 9. Закона о заштити података о личности прописује да се одредбе ст. 1. и 4. овог члана не примењују на привредне субјекте и организације у којима је запослено мање од 250 лица, осим ако: 1) обрада коју врше може да проузрокује висок ризик по права и слободе лица на које се подаци односе; 2) обрада није повремена; 3) обрада обухвата посебне врсте података о личности из члана 17. став 1. овог закона или податке о личности који се односе на кривичне пресуде, кажњива дела и мере безбедности из члана 19. овог закона.

 Органи општине, као јединице локалне самоуправе, представљају органе власти, у смислу члана 4. тачка 25. истог закона.

Закон о заштити података о личности („Сл. гласник РС“, број 87/2018) прописује да је законита обрада она обрада која се врши у складу са овим законом, односно другим законом којим се уређује обрада.

Члан 12. истог закона прописује да је обрада законита само ако је испуњен један од следећих услова:

1. лице на које се подаци о личности односе је пристало на обраду својих података о личности за једну или више посебно одређених сврха;
2. обрада је неопходна за извршење уговора закљученог са лицем на које се подаци односе или за предузимање радњи, на захтев лица на које се подаци односе, пре закључења уговора;
3. обрада је неопходна у циљу поштовања правних обавеза руковаоца;
4. обрада је неопходна у циљу заштите животно важних интереса лица на које се подаци односе или другог физичког лица;
5. обрада је неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца;
6. обрада је неопходна у циљу остваривања легитимних интереса руковаоца или треће стране, осим ако су над тим интересима претежнији интереси или основна права и слободе лица на које се подаци односе који захтевају заштиту података о личности, а посебно ако је лице на које се подаци односе малолетно лице.

Став 1. тачка 6) овог члана не примењује се на обраду коју врши орган власти у оквиру своје надлежности.

Закон о Црвеном крсту Србије („Службени гласник РС”, број 107) прописује да јавна овлашћења која су законом поверена националном друштву на територији Републике Србије врши Црвени крст Србије (члан 6), као и да се Црвеном крсту Србије поверава вршење и следећих јавних овлашћења: 1) покретање, организовање и спровођење или учествовање у редовним и ванредним акцијама солидарности у Републици Србији за помоћ угроженим лицима и жртвама природних, еколошких и других несрећа и оружаних сукоба, као и обезбеђење, у складу са законом, обуке људи, материјалних, финансијских и других средстава за те акције; 2) оспособљавање грађана, добровољно организованих за обављање послова цивилне заштите на територији Републике Србије, за пружање прве помоћи у случају природних, еколошких и других несрећа, као и оружаних сукоба; 3) организовање, обучавање и припремање екипа за прву помоћ, хигијенско-епидемиолошку заштиту, негу повређених и оболелих, социјални рад, психолошку помоћ становништву и техничку помоћ за извршавање задатака у случају природних, еколошких и других несрећа, као и оружаних сукоба; 4) популарисање добровољног давалаштва крви и, у сарадњи са службама и здравственим установама за трансфузију крви, учествују у организовању акција добровољног давања крви.

Члан 11. истог закона прописује да, у вршењу јавних овлашћења из чл. 6. и 7. овог закона и спровођењу програма из члана 9. овог закона, Црвени крст Србије сарађује са надлежним државним органима, органима територијалне аутономије и јединица локалне самоуправе, као и са установама и организацијама у области система здравствене заштите, социјалне заштите, пензијског и инвалидског осигурања, другим облицима организовања заштите и спасавања становништва, материјалних и других добара, црквама и верским заједницама, предузећима и другим облицима организовања за обављање делатности или услуга, невладиним организацијама и грађанима (у даљем тексту: органи, организације и лица).

Члан 12. истог закона прописује да су, на захтев Црвеног крста Србије органи, организације и лица дужни да дају податке којима располажу у обављању својих делатности, односно које поседују, а који су потребни за вршење јавних овлашћења из чл. 6. и 7. овог закона. Органи, организације и лица дужни су да, по службеној дужности, Црвеном крсту Србије доставе све податке утврђене Женевским конвенцијама и Допунским протоколима о лицима заштићеним тим конвенцијама и протоколима, у року од 15 дана од дана када остваре контролу над тим лицима.

Стандард ИСО 27701 представља екстензију ИСО 27001 стандарда, који се ослања на нову европску регулативу у области заштите података о личности, тако да се испуњењем услова за стандардизацију доказује усклађеност и са Законом о заштити података о личности, али исто не искључује надлежности Повереника у евентуалном поступку надзора.

Упутством за припрему програмског буџета дефинисани су само програм и програмске активности. Циљеве и индикаторе локалне самоуправе саме дефинишу у односу на оно што финансирају, дакле није потребна дозвола Министарства финансија пошто се не мења програмска структура и програмске активности него се у њих уграђује родно одговорно буџетирање.