Питања и одговори

ЗЈН не уређује, као ни претходни, питање истоврсности ових услуга. Дакле, питање је процене надлежних органа да ли су услуге „истоврсне“, те је препорука да се сматрају истоврсним (пре свега, уколико је исти круг „потенцијалних понуђача“ за све ове наведене услуге). Пракса контролних органа је до сада била да се ослањају на дефиницију из члана 64. став 4. ЗЈН из 2012. године и вероватно ће се наставити са таквом праксом, да је „истоврсна јавна набавка набавка која има исту или сличну намену, при чему исти понуђачи у односу на природу делатности коју обављају могу да је испуне“. При томе, увек треба имати у виду и одредбе члана 29. став 2. новог ЗЈН „Одређивање процењене вредности предмета јавне набавке не може да се врши на начин који има за циљ избегавање примене овог закона, нити у том циљу може да се врши подела предмета јавне набавке на више набавки“, што је иначе садржавао у сличној форми и већ поменути члан  64. став 4. ЗЈН из 2012. године.

Да, узима се у обзир износ са порезима и доприносима (вредност без ПДВ-а).

Наведени изузетак може се применити само уколико су испуњени услови за његову примену, који се у највећој мери не односе на ситуацију која се односи на пандемију Covid 19. По правилу, постоји обавеза да се примени преговарачки поступак без објављивања јавног позива, уз могућност примене одредбе члана 62. став 9. ЗЈН уколико су за то испуњени прописани услови (и то за поједине предмете јавне набавке и у одређеном трајању).  

Када се користи могућност коришћења тзв. хитних набавки увек треба имати у виду да та хитност мора бити оправдана и да се за исту морају имати ваљани докази (објективни, а не субјективни разлози и околности који су на страни наручиоца и не изазвани неким његовим поступањем или непоступањем и слично). Наведено важи за све врсте поступака у којима би се позвали на хитност како би користили могућност скраћења рока за подношење понуда. Што се тиче примене преговарачког поступка без објављивања јавног позива по члану 62. став 9. ЗЈН, он само каже да у одређеним случајевима, када се примењује поменути преговарачки поступак, не постоји обавеза и да се поступи на начин прописан ст. 1-6 члана 62. ЗЈН, а то су случајеви када се набавка врши ради обезбеђивања основних животних услова у случајевима елементарних непогода или техничко-технолошких несрећа чије последице угрожавају безбедност, здравље и животе људи, материјална добра или животну средину, у складу са прописима којима се уређују ванредне ситуације, када се набављају добра која се котирају и купују на робним берзама и  за набавку добара или услуга по посебно повољним условима од испоручиоца који трајно обуставља или је обуставио пословне активности, од стечајног или ликвидационог управника у оквиру одговарајућег поступка, погодбе са повериоцима или другог одговарајућег поступка према прописима државе привредног субјекта.

У складу са чланом 57. Закона о запосленима у АП и ЈЛС извршилачка радна места јесу сва радна места која нису положаји, укључујући и радна места руководилаца унутрашњих организационих јединица. Непосредни руководилац је службеник који руководи унутрашњом организационом јединицом у којој је систематизовано радно место. Актом којим се систематизују радна места утврђују се и самостална извршилачка радна места која су изван унутрашњих организационих јединица и надлежност руководиоца за надзор над радом на овим извршилачким радним местима.

Даље, у складу са чланом 21. Уредбе о критеријумима за разврставање радних места и мерилима за опис радних места службеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе радна места руководилаца ужих унутрашњих јединица (начелници одељења, шефови одсека, руководиоци група и други) могу да се разврстају у звања вишег саветника, самосталног саветника, сарадника и вишег референта. Радно место руководиоца уже унутрашње јединице не може бити разврстано у звање ниже од звања осталих радних места у њој.

Узимајући све у обзир, радно место координатора није руководеће радно место.

За део питања који се односи на функцију Председника спортског савеза општине, уједно и званичног заступника, одговорног лица – може се сматрати руководећим местом.

Обвезник пореза на имовину у складу са Законом о порезу на имовину је физичко лице које остварује приходе од самосталне делатности у складу са законом којим се уређује опорезивање дохотка грађана (предузетник) који порез на доходак грађана на приходе од самосталне делатности плаћа на паушално утврђен приход, друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије, предузетник који води пословне књиге - за имовину која није евидентирана у његовим пословним књигама;

Порез на имовину плаћа се на непокретности које се налазе на територији Републике Србије, и то на непокретностима, у смислу овог Закона, сматрају се:

1. земљиште, и то: грађевинско, пољопривредно, шумско и друго;
2. стамбене, пословне и друге зграде, станови, куће за становање, пословне просторије, гараже и гаражна места и други (надземни и подземни) грађевински објекти, односно њихови делови.

Физичко лице, обвезник пореза на имовину је дужно да надлежној локалној самоуправи поднесе пријаву на обрасцу PPI-2 у складу са Правилником о обрасцима пореских пријава о утврђеном, односно за утврђивање пореза на имовину. У самој пријави обвезник је дужан да попуни поред осталих података релевантних за утврђивање пореске обавезе и податак о којој је врсти непокретности реч.

Физичка лица која своје станове/куће или апартмане одлуче да издају туристима и отпочну обављање делатности угоститељства и туризма, у обавези су да пре отпочињања обављања делатности на прописан начин поднесу пријаву јединици локалне самоуправе у складу са Законом о угоститељству, након чега добијају дозволу и објекат се региструје као категорисан или некатегорисан објекат. Јединица локалне самоуправе на прописан начин у складу са овим законом води евиденцију угоститеља и угоститељских објеката, као поверен посао. Јединица локалне самоуправе је дужна да квартално или на захтев Министарства у року од 15 дана у електронској форми достави Министарству податке из евиденције угоститељских објеката коју води. Физичко лице које обавља делатности угоститељства, туризма дужно је да у складу прописима регулисаним Законом о порезу на доходак грађана измирује своје пореске обавезе.

Даље, имајући у виду категоризацију непокретности (стан, пословни простор, кућа, гаража) према природи уписа у Регистар непокретности који се води код надлежне службе за катастар непокретности, а у складу са Законом којим је регулисан поступак уписа у катастар, одређује се шта је основица пореза на имовину непокретности. Што знаци да ако је предметна непокретност уписана/категорисана као стан или кућа - опорезује се порезом на имовину на стан/кућу, а ако је непокретност категорисана у Регистру као пословни простор, грађевински објекат за обављање делатности - плаћа се порез на имовину на пословни простор/грађевински објекат и слично.

У складу са наведеним, препоручујемо да се у поступку утврђивања пореза на имовину на предметну непокретност узму у обзир и подаци из поднете пријаве PPI-2 (податак о врсти непокретности), подаци из евиденција надлежних органа и други подаци којима органи располажу, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе по Закону о порезу на имовину, као и подаци о категоризацији објекта у складу са Законом о угоститељству.

У складу са одредбама Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“, бр. 91/2019, у даљем тексту: Закон), који је у примени од 1. јула 2020. године, друштвене и друге посебне услуге у делу спровођења поступка јавне набавке садрже одређене специфичности (прописане чл. 75. и 76. Закона), али нису изузете од примене одредаба Закона.

Списак ових услуга наведен је у Прилогу 7 Закона, при чему су услуге социјалне заштите обухваћене овим списком.

Ипак, чланом 27. Закона је прописано да се одредбе овог закона не примењују на набавку предметних услуга чија је процењена вредност мања од 15.000.000 динара када набавку спроводи јавни наручилац.

С обзиром на то, уколико је процењена вредност јавне набавке услуга социјалне заштите за потребе општине мања од 15.000.000 динара на годишњем нивоу, општина није у обавези да за набавку услуга из питања спроведете поступак јавне набавке.

Указујемо да је наручилац дужан да при набавци испод наведеног лимита примењује начела Закона на начин који је примерен околностима конкретне набавке, те да је наручилац дужан да својим интерним актом уреди и поступак набавки на које се Закон не примењује.

Поред тога, указујемо и на то да је СКГО у претходном периоду, израдила моделе интерног акта наручиоца, којима су поред осталог дати предлози на који начин се могу уредити набавке друштвених и других посебних услуга код наручилаца у ЈЛС. Овим моделима може се приступити путем следећег линка:

http://www.skgo.org/vesti/detaljno/2465/skgo-izradila-modele-internog-akta-u-skladu-sa-novim-zakonom-o-javnim-nabavkama

Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом ("Службени гласник РС", број 80/18) у члану 5. регулише ко су чланови интерресорне комисије. За област социјалне заштите то је стручни радник на пословима социјалне заштите.

Правилник о стручним пословима у социјалној заштити ("Службени гласник РС", бр. 1/212) у члану 5. наводи ко обавља стручне послове у социјалној заштити:

„Основне стручне послове социјалне заштите, у зависности од карактеристика и потреба корисничке групе, обављају стручни радници: социјални радник, психолог, педагог, андрагог, дефектолог и специјални педагог, који имају лиценцу за обављање основних послова у социјалној заштити, у складу са законом којим се уређује социјална заштита“.

Према овом Правилнику, правник не обавља основне стручне послове у социјалној заштити, те не може бити члан Интерресорне комисије.

ЗЈН наручиоци не примењују на куповину времена за телевизијско, односно радијско емитовање, односно времена за емитовање програмских садржаја, од пружаоца медијских услуга, у складу са чланом 12. став 1. тачка 2) ЗЈН. Имајући то у виду, наведени изузетак би се могао применити и на преносе седница скупштине општине.

По формулацији из члана 27. став 1. тачка 1) ЗЈН, по којој се одредбе ЗЈН не примењују на набавку добара и услуга чија је процењена вредност мања од 1.000.000,00 динара, произилази да исто важи за набавку процењене вредности од 999.999 динара и мање, дакле мање од 1.000.000 динара, док већ за набавку процењене вредности, за добра и услуге, од 1.000.000 динара и више морају се примењивати одредбе ЗЈН.

ЗЈН наручиоци не примењују на куповину времена за телевизијско, односно радијско емитовање, односно времена за емитовање програмских садржаја, од пружаоца медијских услуга, у складу са чланом 12. став 1. тачка 2) ЗЈН.

У складу са Законом о јавним набавкама, не постоји обавеза да се уопште планирају поменуте набавке, али због праћења реализације тих набавки, у складу са финансијским планом или одлуком о буџету, добро би било да се имају у некој форми у складу са већ досадашњим искуствима у планирању ових набавки.