Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли министар може бити одборник у локалној Скупштини? 2. Како треба реаговати уколико Скупштина општине не изабере другог одборника следећег на листи на месту министра који је истовремено био на листи изабраних одборника? 3. Да ли директор основне /средње школе може бити истовремено одборник у Скупштини општине? 4. Да ли директор Спорског савеза, који се директно финансира из општинског буџета може бити одборник у локалној Скупштини?
Одговор на прво питање: Министар не може бити одброник у скупштини општине/града. Чланом 126. Устава Републике Србије прописано је да члан Владе, односно министар, не може бити народни посланик у Народној скупштини, посланик у скупштини аутономне покрајине и одборник у скупштини јединице локалне самоуправе, нити члан извршног већа аутономне покрајине или извршног органа јединице локалне самоуправе.
Према члану 11. Закона о Влади („Службени гласник РС“, бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – одлука УС, 72/12, 7/14 – Одлука УС, 44/14 и 30/18 – др. закон), члан Владе (односно министар) не може бити на другој јавној функцији у државном органу, органу аутономне покрајине, општине, града, града Београда, нити вршити делатност која је по закону неспојива с дужношћу члана Владе, нити створити могућност сукоба јавног и приватног интереса (став 1), те је члан Владе дужан да се у свему повинује прописима којима се уређује сукоб интереса при вршењу јавних функција (став 2).
Такође, Закон о спречавању корупције забрањује истовремено вршење функција које могу довести до сукоба интереса. Наиме, чланом 56. став 1. наведеног закона прописано је да јавни функционер може да врши само једну јавну функцију, осим ако је Уставом, законом и другим прописом обавезан да врши више јавних функција. Такође, према члану 40. став 1. прописано је да је јавни функционер дужан да јавни интерес не подреди приватном, да се придржава прописа који уређују његова права и обавезе и ствара и одржава поверење грађана у савесно и одговорно обављање јавне функције. У супротном постојао би сукоб интереса, наиме министар би као одборник предлагао одлуке, усвајао буџет, вршио контролу локалне власти, док истовремено врши функцију у извршној власти – те би у тој ситуацији постојао вертикиални и хоризонтални сукоб инетереса.
Одговор на друго питање: Уколико постоји ситуација у којој министар у Влади истовремено обавља и функцију одборника у скупштини општине, Законом о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/19, 88/19, 11/21 – аутентично тумачење, 94/21 и 14/22) предвиђена је могућност подношења пријаве Агенцији за спречавање корупције о повреди Закона о спречавању корупције, у складу са чл. 77. и 78. овог закона, у случају сумње у постојање кумулације јавних функција која је уређена чланом 56. истог закона.
Да би мандат био додељен следећем одборнику у скупштини општине у складу са поступком уређеним Законом о локалним изборима („Службени гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24), прво мора скупштина општине да донесе одлуку о престанку мандата одборнику којем мандат треба да престане у неком од случајева прописаних чланом 67. Закона о локалним изборима.
Наведеним чланом је прописано да пре истека времена на које је изабран одборнику престаје мандат:
1) када скупштина на конститутивној седници потврди мандате одборника из наредног сазива;
2) ако умре;
3) ако је правноснажном судском одлуком потпуно лишен пословне способности, односно ако је правноснажном судском одлуком којом је делимично лишен пословне способности утврђено да је неспособан да врши изборно право;
4) ако је изгубио држављанство Републике Србије;
5) ако му престане пребивалиште на територији јединице локалне самоуправе;
6) ако је правноснажном судском одлуком осуђен на казну затвора у трајању од најмање шест месеци;
7) доношењем одлуке о распуштању скупштине;
8) ако је преузео функцију која је по Уставу и закону неспојива с функцијом одборника;
9) ако поднесе оставку.
Одговор на треће и четврто питање: Што се тиче Ваших питања о могућности да одборник у скупштини општине буде директор основне/средње школе или директор Спортског савеза, указујемо на то да је чланом 30. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 - др. закон, 47/18 и 111/21 - др. закон) прописано следеће:
- да одборник не може бити запослени у општинској управи и лице које именује, односно поставља скупштина општине (став 1);
- да, ако запослени у општинској управи буде изабран за одборника, права и обавезе по основу рада мирују му док траје његов одборнички мандат (став 2);
- да даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила скупштина јединице локалне самоуправе, престаје функција на коју су именовани, односно постављени (став 3) и
- да прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција, не искључују примену одредаба овог закона о пословима који су одређени као неспојиви са функцијом одборника скупштине општине (став 4).
На остале функционере, који не спадају у категорију запослених у општинској управи и лица именованих, односно постављених од стране скупштине општине, примењују се одредбе Закона о спречавању корупције.
Тако је чланом 56. став 4. Закона о спречавању корупције прописано да је јавни функционер који је изабран, постављен или именован на другу јавну функцију и који намерава да више јавних функција врши истовремено дужан да у року од осам дана од дана избора, постављења или именовања затражи сагласност Агенције за спречавање корупције.
То, дакле, значи да се у сваком конкретном случају, када се жели преузети друга јавна функција, јавни функционер мора обратити Агенцији за спречавање корупције која ће у сваком конкретном случају одлучити да ли ће јавном функционеру одобрити преузимање још једне јавне функције.
Ово се односи на јавне функционере који су чланом 2. тачка 3) Закона о спречавању корупције дефинисани као „свако изабрано, постављено или именовано лице у органу јавне власти, осим лица која су представници приватног капитала у органу управљања привредног друштва које је орган јавне власти“.
Чланом 2. тачка 2) истог закона је дефинисано да је орган јавне власти „орган Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и градске општине, установа, јавно предузеће и друго правно лице чији је оснивач или члан Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина“.
Директори основних и средњих школа као и директори спортских савеза могу се сматрати јавним функционерима једино у случају основних и средњих школа, односно спортских савеза чији оснивач је Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или градска општина.
Свакако, Стручна служба СКГО препоручује да се за мишљење поводом овог питања обратите Агенцији за спречавање корупције.
Потребно нам је Ваше мишљење (тумачење) члана 27к Закона о буџетском систему („Сл. гласник РС“, бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 – др. закон, 92/2023 и 94/2024). Наиме, потребно нам је мишљење (тумачење) у вези са чланом 27к Закона о буџетском систему који се односи на ново запошљавање и додатно радно ангажовање код корисника јавних средстава. Наше питање везано је за став шест овог члана, којим је прописано да корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана, без сагласности тела Владе. С обзиром на то да наша општина има мање од 50 запослених, сматрамо да можемо да применимо став шест овог члана. Наша једина и главна дилема јесте шта се, сходно ставу четири овог члана, сматра запосленима на одређено време, односно лицима ангажованим по уговору о делу и уговору о привременим и повременим пословима. Наиме, у самој општинској управи имамо пет лица запослених по напред наведеним основама. Остала два лица (око чега смо у дилеми) јесу постављено лице (помоћник председника општине) које има заснован радни однос на одређено време док траје дужност председника општине, и службеник на одређено време у Кабинету председника општине. Конкретно, главна дилема односи се на постављено лице (помоћника председника општине) које има заснован радни однос на одређено време док траје дужност председника општине, с обзиром на то да се ради о постављеном лицу, те нисмо сигурни да ли се то лице рачуна у тих седам или не. Иначе, сам Кабинет председника општине јесте посебна организациона јединица, али у оквиру Општинске управе, и регулисан је Правилником о организацији и систематизацији радних места у општинској управи, општинском правобранилаштву, стручним службама и посебним организацијама општине. Председник општине има посебан ЈБКЈС (јединствени број корисника јавних средстава) и посебан раздео у оквиру буџета општине, али је у систематизацији Кабинет председника наведен као посебна организациона јединица у оквиру општинске управе. У намери да обезбедимо ефикасно функционисање наше општине, али пре свега поступање у складу са законским ограничењима, молимо Вас да нам дате Ваше мишљење да ли се помоћник председника општине, који има заснован радни однос на одређено време као постављено лице, рачуна (убраја) у ових седам запослених или не, како бисмо знали да ли имамо законског основа да примимо још једног радника у општинској управи у складу са ставом шест, а у вези са ставом четири члана 27к Закона о буџетском систему.
Чланом 27к. став 4 Закона о буџетском систему ("Сл. гласник РС", бр. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - испр., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - др. закон, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022, 118/2021 - др. закон, 92/2023 и 94/2024) прописано је да почев од 1. јануара 2021. године укупан број запослених на одређено време (изузев у својству приправника), лица ангажованих по уговору о делу, уговору о привременим и повременим пословима, преко омладинске и студентске задруге, као и посредством агенције за привремено запошљавање и лица ангажованих по другим основама, код корисника јавних средстава, не може бити већи од 10% укупног броја запослених на неодређено време, осим изузетно, уз сагласност тела Владе, на предлог надлежног органа, уз претходно прибављено мишљење Министарства.
Ставом 6. истог члана Закона речено је да изузетно од става 4. овог члана, корисник јавних средстава који има мање од 50 запослених на неодређено време може да има највише до седам запослених, односно ангажованих лица у смислу става 4. овог члана.
Што се тиче запослених у кабинету изабраног лица, цитираним одредбама таксативно су набројани случајеви који представљају изузетак од рачунања укупног броја запослених на одређено време у смислу ограничења од 10% и како запослени на одређено време у кабинету изабраног лица нису изузети, потребно их је рачунати у укупан број запослених на одређено време. Што се тиче помоћника председника општине/градоначелника они су функционери који се постављају у складу са Законом о локалној самоуправи и они не улазе у наведено ограничење од 10%.
Над правним лицем отворен је стечајни поступак 2015. године. Извршена је пријава потраживања од стране ЛПА. Правно лице у стечају уредно подноси пореске пријаве за порез на имовину. Да ли правно лице у стечају за пореска дуговања која су настала од датума отварања стечаја до садашњег периода може да закључи репрограм како би остварило право на отпис 50% камате (нпр. исплати главни дуг настао у току стечајног поступка, а за камту закључи репрограм)?Ако може како би се то књиговодствено спровело у пореском рачуноводству?
Чланом 20. ZPPPA прописано је да је испуњење пореске обавезе у случају стечаја пореског обвезника који се спроводи банкротством уређено законом којим се уређује стечај, а да у случају стечаја пореског обвезника који се спроводи реорганизацијом, начин намирења пореског потраживања и мере реализације плана реорганизације, односно унапред припремљеног плана реорганизације, не могу бити предвиђени супротно одредбама овог закона и других пореских прописа.
Стечај се, у смислу Закона о стечају, спроводи банкротством или реорганизацијом.
У Мишљењу Министарства финансија број 430-00-00809/2017-04 од 8.12.2017. године наведено је:
»Имајући у виду да привредно друштво у ликвидацији, односно над којим је отворен стечај, задржава својство правног лица све до окончања поступка ликвидације и брисања из регистра привредних субјеката, односно до правоснажности решења о закључењу стечајног поступка и брисања из регистра привредних субјеката, у складу са законом којим се уређује регистрација привредних субјеката, покретање поступка ликвидације, односно отварање стечајног поступка над обвезником пореза на имовину − привредним друштвом није законски основ за престанак пореске обавезе по основу пореза на имовину, нити представља правну сметњу да надлежни орган јединице локалне самоуправе у поступку контроле утврди обавезу том друштву по основу пореза на имовину (ако ту обавезу обвезник није утврдио самоопорезивањем, односно ако је утврђивање пореске обавезе по основу пореза на имовину извршио нетачно или непотпуно).
Законом о порезима на имовину није прописано пореско ослобођење за непокретности обвезника над којим је покренут поступак ликвидације или је отворен поступак стечаја.
Напомињемо да се, према мишљењу Министарства привреде број: 011-00-331/2014-05 од 4.11.2014. године, „пореске обавезе које су настале пре отварања стечајног поступка морају пријавити у поступку стечаја и није их могуће принудно наплатити. Међутим, обавезе настале по основу пореза у току трајања стечајног поступка представљају трошкове стечајног поступка, односно обавезе стечајне масе, па се исте могу, у смислу одредбе члана 93. став 1. Закона о стечају и принудно наплатити.
Дакле, за потраживања која су доспела за наплату пре отварања стечајног поступка Пореска управа има статус стечајног повериоца и у обавези је да благовремено поднесе пријаву потраживања (уколико није поднета пријава потраживања, или уколико није поднета благовремено, Пореска управа је, као и сваки други поверилац, преклудирана у праву да тражи наплату истог).
За потраживања која су настала након отварања стечајног поступка, статус Пореске управе је статус повериоца трошкова стечајног поступка, односно обавеза стечајне масе, а не стечајног повериоца, па се за таква потраживања може тражити принудна наплата.
На основу наведеног, мишљења смо да Пореска управа има право да након отварања стечајног поступка врши контролу плаћања оних пореских обавеза које су настале након отварања стечајног поступка.“
Привредном друштву у ликвидацији, односно привредном друштву над којим је отворен стечај, престаје обавеза по основу пореза на имовину даном којим то лице за ту имовину престаје да буде порески обвезник (на пример, даном њене продаје ради уновчења имовине, даном брисања тог друштва из регистра привредних субјеката…).»
Члан 54. Закона о стечају уређује редослед намирења и овим одредбама прописано је да се из стечајне масе приоритетно намирују трошкови стечајног поступка, а по њиховом пуном намирењу обавезе стечајне масе.
Стечајни повериоци се, у зависности од њихових потраживања, сврставају у исплатне редове. Стечајни повериоци нижег исплатног реда могу се намирити тек пошто се намире стечајни повериоци вишег исплатног реда.
Стечајни повериоци истог исплатног реда намирују се сразмерно висини њихових потраживања.
Члан 103. Закона о стечају прописује да трошкови стечајног поступка обухватају:
1) судске трошкове стечајног поступка;
2) награде и накнаде стечајном управнику и/или привременом стечајном управнику;
3) друге издатке за које је законом предвиђено да се намирују као трошкови стечајног поступка.
Под банкротством се подразумева намирење поверилаца из вредности целокупне имовине стечајног дужника, односно стечајног дужника као правног лица. Чланом 132. Закона о стечају прописано је да по доношењу решења о банкротству, стечајни управник започиње и спроводи продају целокупне имовине, имовинске целине или појединачне имовине стечајног
дужника, односно продају стечајног дужника као правног лица (начин уновчења), у складу са овим законом и националним стандардима за управљање стечајном масом.
Одредбама члана 160. став 7. Закона о стечају прописано је да обавезе настале од дана подношења унапред припремљеног плана реорганизације до дана одржавања рочишта за одлучивање о предлогу, у случају усвајања плана, сматрају се трошком стечајног поступка, ако планом реорганизације није другачије предвиђено.
У вези питања да ли обавезе настале по основу пореза у току трајања стечајног поступка, које представљају трошкове стечајног поступка, могу бити предмет одлагања плаћања у складу са одредбама члана 73. и 74. ZPPPA (са 50% отписа камате) , у прилогу достављамо Мишљење МФ број: 011-00 - 593/2020-04 од 02. јул 2021. године у коме је наведено да трошкови стечајног поступка не могу бити предмет одлагања плаћања дугованог пореза.прилог уз 2743 Мисљење МФ тросак стецајног поступка 02072021.пдф
Добила сам примедбе у вези исплата расхода на име накнаде сталних, посебних и привремених тела који су запослени у органима ЈЛС, које смо исплаћивали са групе конта 423000, уместо са 416000. С обзиром да Град Краљево има пет ЈБКЈС, односно пет раздела, питање је: да ли се то односи на запослене у једном разделу а прима накнаду у другом разделу, односно да ли се везује за место трошка? На пример: запослени у Градској Управи (јбкјс 05392) прима накнаду у комисији која се исплаћује са раздела Скупштине града (јбкјс 80064)
144/2022, 26/2023, 83/2023, 118/2023, 105/2024 и 12/2025), произилази да се расходи за накнаде члановима управних, надзорних одбора и комисија исплаћују са синтетичког конта 416100, а не са конта 423000, без обзира са ког раздела се исплаћују накнаде. У наставку одговора цитирамо дефиниције ових синтетичких конта у Правилнику који подупиру ово наше мишљење:
- Синтетички конто 416100 - Награде запосленима и остали посебни расходи - садржи аналитичка конта на којима се књиже награде запосленима, бонуси и накнаде члановима управних, надзорних одбора и комисија. Расходи по овом основу могу настати само ако су прописани услови за стицање права запосленог и ако су обезбеђена средства. Књижење ових расхода се спроводи задужењем одговарајућих субаналитичких конта у оквиру овог синтетичког конта и субаналитичких конта групе 412000 - Социјални доприноси на терет послодавца, за износе доприноса на терет послодавца, уз одобрење одговарајућих субаналитичких конта обавеза у групи 233000 - Обавезе за награде и остале посебне расходе и групи 234000 - Обавезе по основу социјалних доприноса на терет послодавца.
- Група 423000 - Услуге по уговору садржи синтетичка конта, на којима се књиже расходи за услуге за чије се обављање ангажују стручна лица по уговору (уговор о делу, уговор о привременим и повременим пословима, уговор о ауторском праву) или други субјекти, задужењем одговарајућих субаналитичких конта у овој групи, уз одобрење одговарајућих субаналитичких конта групе 237000 - Службена путовања и услуге по уговору.
Додатно, став СКГО је да запослени у ЈЛС не треба да примају накнаде за рад у комисијама чији су послови или задаци у вези са пословима које обавља тај запослени у органима, службама или организацијама ЈЛС, док је оправдано и могуће предвидети накнаду за рад службеника у радном телу у случају када рад није обухваћен описом посла његовог радног места, те његова знања и експертиза невезано за послове радног места представља разлог за именовање за члана комисије, радна група или радно тело. Као што је наведено, потребно је навести разлоге за оснивање и конкретне послове/задатке (мерљиве) које треба да испуни та комисија, радна група или радно тело. Када је даље реч о ангажовању службеника у радним телима, можемо констатовати да је то донекле регулисано чл. 52 Закона о локалној самоуправи ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон, 47/2018 и 111/2021 - др. закон) којим је посао управе да „обавља стручне и административно-техничке послове за потребе рада скупштине општине, председника општине и општинског већа“, те да су службеници, у складу са својим описом посла дефинисаним правилником о систематизацији задужени за рад тих тела и у обавези су да им пруже подршку у оквиру свог редовног посла. Међутим, потребно је разликовати поједина радна тела чије је оснивање предвиђено законом и у том случају је неспорно да чланови тела примају за свој рад одређену накнаду (или је самим законом дефинисана накнада члановима тих тела, нпр. комисија за планове, комисија за комасацију земљишта, изборна комисија и др.)
Када је реч о месту трошка, односно разделу директног буџетског корисника код којег се трошак планира и приказује, СКГО је на становишту да планирање и извршавање расхода за исплату накнаде комисијама, сталним радним телима СО и другим стручним саветодавним телима треба да буде реализовано на терет раздела органа – директног корисника буџета – који их је именовао. За послове који су систематизовани и за које запослени већ примају зараду, односно за седнице комисија, радних тела које се одржавају у току радног времена, за које су изабрана, постављена и запослена лица већ примили плату, није могуће исплатити додатну накнаду која је предвиђена посебним појединачним актом органа јавне управе.
Наведено проистиче и из ставова Министарства финансија и Државне ревизорске институције који иду у правцу смањења броја радних тела као и накнада за њихов рад, а које потврђује и члан 19. Закона о буџету Републике Србије за 2026. годину (http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/14_saziv/2209-25.pdfkoji) који прописује да се накнаде за рад председника и чланова комисија и других сталних и привремених радних тела у јавном сектору не могу повећавати у 2026. години и да се задужују надлежни органи и корисници јавних средстава да преиспитају потребу постојања и висину таквих накнада, ради смањења издатака по овом основу и у том циљу иницирају измене закона, других прописа, општих и других аката којима је уређено плаћање ових накнада.
Приликом отварања тржног центра порески обвезник као настанак пореске обавезе користи датум када се ТЦ свечано отвара и за тај датум каже да је то дан оспособљавања тј дан почетка коришћења. Наше мишљење је да је дан оспособљавања дан када је ТЦ завршен а дан почетка коришћења дан када ће бити свечано отворен. Објекат је завршен и оспособљен за коришћење раније од дана када ће бити пуштен у рад.Такође је употребна дозвола сигурно издата пре тог датума. Да ли имате стручно мишљење који дан се сматра даном оспособљавања а који даном коришћења. Објекат је изграђен у 2025. години. У закону јасно стоји да обавеза настаје најраније од следећих дана.... Молимо за Ваше мишљење.
Чланом 10. Закона о порезима на имовину прописано је да обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона, даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.
Кад је право из става 1. овог члана стечено на објекту у изградњи који није оспособљен за коришћење, не користи се и за који није издата употребна дозвола, обавеза по основу пореза на имовину за тај објекат настаје најранијим од следећих дана: даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења објекта на други начин (укључујући успостављање државине), осим у случају из ст. 3. и 4. овог члана.
Чланом 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији(у даљем тексту: ZPPPA) прописано је да је Пореска управа дужна да утврђује све чињенице које су битне за доношење законите и правилне одлуке, посвећујући једнаку пажњу чињеницама које иду у прилог и на штету пореском обвезнику.
Чланом 51. ZPPPA прописано је да у пореском поступку терет доказа сноси Пореска управа - за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе, а порески обвезник - за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.
Имајући у виду наведене одредбе, потребно је да локална пореска администрација (ЛПА) прибави квалитетне писане доказе о најранијем датуму који се у складу са Законом о порезима на имовину сматра даном настанка пореске обавезе. У том смислу потребно је утврдити дан издавања употребне дозволе, дан оспособљавања (на пример дан прикључења на струју, воду, записник о увиђају са лица места и др.)
Као доказ о почетку коришћења, које представља фактичку ствар која се може доказивати на различите начине, може се узети на пример дан сачињавања уговора о давању у закуп непокретности, записник о увиђају са лица места и други доказ којим се може поуздано утврдити дан почетка коришћења.
У прилогу достављамо два мишљења Министарства финансија о наведеном:
- Билтен 2/2014, мишљење број 3 (број 430-00-00037/2014-04 од 12.02.2014. године)
- Билтен 10/2014, мишљење број 6 (број 430-00-00037/2014-04 од 8.10.2014. године).БИЛТЕН 2-2014 ЗПИ.пдфБИЛТЕН 10-2014 ЗПИ.пдф
Градска општина Гроцка је донела Одлуку да прода аутомобиле (немају књиговодствену вредност али имају трзисну тј употребну) Моје питање је како се врши процена вредности? Да ли морамо да се обраћамо Пореској управи РС/Управи прихода Града Београда или је довољно формирати комисију? Да ли је то питање регулисано прописом?
Приликом отуђења покретних ствари у јавној својини општине/града примењују се одредбе члана 33. став 2. Закона о јавној својини које гласе:
„Отуђење покретних ствари из јавне својине врши се, по правилу, у поступку јавног оглашавања, односно прикупљањем писмених понуда, на начин којим се обезбеђује интерес носиоца права јавне својине.“
Истим чланом закона само ставом 5. прописано је да предлог акта, односно акт о отуђењу покретних ствари из јавне својине мора да садржи образложење из кога се може утврдити постојање разлога из става 4. овог члана.
Међутим, Закон о јавној својини се не бави питањем процене вредности покретних ствари.
У вашем конкретном случају уколико се ради о аутомобилима који немају књиговодствену а имају одређену тржишну вредност најбоље би било да се на нивоу општине формира једна Комисија са задатком да да процену вредности аутомобила. Уколико немате могућности да такву Комисију формирате или немате довољно података како би се дала објективна процена увек можете да затражите процену од овлашћених продаваца аутомобила.
Даље, када се утврди почетна вредност аутомобила може се приступити спровођењу поступка у складу са одредбама члана 33. став 2. Закона о јавној својини.
Да ли приликом израде решења о претходној мери из непокретности, у диспозитиву и образложењу решења треба навести и износ дуговане пореске обавезе за коју се поступак покреће?
Чланом 85а Закона о пореском поступку и пореској администрацији уређено је установљавање претходне мере обезбеђења наплате пореза који је доспео за наплату.
Ради обезбеђења наплате пореза који је доспео за наплату, решењем пореског органа може се установити претходна мера обезбеђења наплате пореза и то:
· забрана располагања новчаним средствима;
· забрана располагања и оптерећења на новчаним средствима на пословним рачунима пореског обвезника, новчаним и неновчаним потраживањима;
· забрана располагања и оптерећења средстава на текућим рачунима и штедним улозима;
· забрана располагања, отуђења и оптерећења покретних ствари;
· забрана располагања, отуђења и оптерећења непокретности или стварних права на непокретности уписаних у јавну књигу
· забрана извршења од стране трећих лица.
Решење којим се установљава претходна мера обезбеђења наплате пореза који је доспео на наплату истовремено се доставља пореском обвезнику и надлежним регистрима, чиме постаје извршно.
Претходна мера обезбеђења наплате пореза траје до доношења решења о принудној наплати из новчаних средстава пореског обвезника и уписа у регистар блокираних рачуна који води надлежна организација, уписа заложног права у регистар покретних ствари, односно регистар непокретности, односно до наплате пореза у целости.
Према наведеном, забрана располагања, отуђења и оптерећења непокретности или стварних права на непокретности уписаних у јавну књигу је једна од претходних мера обезбеђења наплате пореза који је доспео за наплату, али није покренут поступак принудне наплате и траје док се не донесе решење о принудној наплати односно до наплате пореза у целости.
Обавеза по основу јавних прихода која је доспела за наплату, а није плаћена подразумева велики степен вероватноће да неће бити ни плаћена. Порески орган, доношењем решења о установљавању претходне мере, обезбеђује наплату свог доспелог потраживања. На тај начин се онемогућава пореском обвезнику да осујети намирење своје обавезе из предмета на којима се може установити претходна мера, а касније и покренути поступак принудне наплате (нпр. отуђењем непокретности).
Сматрамо да је претходна мера забране располагања, отуђења и оптерећења непокретности или стварних права на непокретности уписаних у јавну књигу, као и све друге претходне мере, које се могу установити у сврху обезбеђења наплате, општег карактера, што значи да не захтева изричито навођење износа пореза доспелог за наплату у диспозитиву
решења којим се установљава претходна мера, али такође се тај износ може навести у диспозитиву решења.
Имајући у виду да претходна мера траје док се пореска обавеза не плати или док се не донесе решење о принудној наплати, установљавањем претходне мере даје се још једна могућност пореском обвезнику да измири своју доспелу пореску обавезу пре покретања поступка принудне наплате.
У складу са наведеним сматрамо да износ дуговане пореске обавезе на дан доношења решења о претходној мери може и не мора бити део диспозитива решења.
1Одредбама члана 12. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да функционер коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана, има право да се у року од 15 дана од дана престанка функције, врати на рад код послодавца. Молим вас да ми доставите мишљење како поступити у ситуацији када се по престанку функције после 10 дана запослени врати на рад код послодавца код кога му је мировао радни однос, с обзиром да је рок за пријаву на осигурање у Централном регистру 3 дана, а логично је да не остварује право на плату пошто није ни радио? С друге стране, уколико се пријава на осигурање подноси од оног дана када се запослени вратио на рад, постоји прекид у радном стажу.
Сходно члану 12. Закона о централном регистру обавезног социјалног осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 95/2018 и 91/2019) регистрација осигураника и осигураних лица у Централни регистар врши се подношењем јединствене пријаве у електронском облику од стране подносиоца јединствене пријаве.
Јединствена пријава подноси се најкасније пре ступања запосленог и другог радно ангажованог лица на рад, односно у року од три радна дана од дана почетка обављања делатности, односно од дана престанка запослења, престанка обављања послова или обављања делатности, односно од дана настале промене у току осигурања. Дан пријема јединствене пријаве у Централном регистру сматра се даном пријема јединствене пријаве у свим организацијама обавезног социјалног осигурања.
Међутим, чланом 5а Уредбе о садржини, обрасцу и начину подношења јединствене пријаве на обавезно социјално осигурање, јединственим методолошким принципима и јединственом кодексу шифара за унос података у јединствену базу централног регистра обавезног социјалног осигурања ("Сл. гласник РС", бр. 54/2010, 124/2012 и 119/2013) је прописано да уколико у поступку прихватања и регистрације пријаве у својој бази, утврди да за осигураника не постоји одјава са претходног осигурања, а нови основ осигурања искључује претходни, Централни регистар ће пријаву примити, регистровати, и извршити програмску одјаву са претходног осигурања, према основу осигурања, прописаном јединственим кодексом шифара. Програмска одјава доставља се организацијама обавезног социјалног осигурања, а Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и Републички фонд за здравствено осигурање су дужни да у складу са важећим прописима утврде датум одјаве са осигурања, који мора да претходи датуму који је наведен у регистрованој јединственој пријави као дан почетка осигурања, са изузетком постојања више пријава са непуним радним временом, уколико је пријава код новог послодавца поднета за непуно радно време.
Накнадно поднетом одјавом од стране обвезника подношења или организације обавезног социјалног осигурања са тачно утврђеним датумом престанка осигурања, програмска одјава замењује се исправном одјавом са обавезног социјалног осигурања и уноси у јединствену базу података Централног регистра.
Горе наведено се тиче ситуације у којој се бивши функционер вратио на рад код претходног послодавца одмах након престанка функције, док у случају када постоји прекид у осигурању је потребно да се изврши „накнадна одјава“ путем подношења захтева за утврђивање својства осигураника у ПИО фонду, који је могуће поднети и након истека рока од 3 дана из члана 12. Закона о ЦРОСО.
Да ли се уплатом доприноса за опремање грађевинског земљишта из грађевинске дозволе која је престала да важи и по којој није потврђена пријаве радова, може сматрати као измирена обавеза из те дозволе приликом издавања нове грађевинске дозволе, односно да ли инвеститор треба да плати и допринос обрачунат приликом издавања нове грађевинске дозволе, без обзира што је то учинио приликом издавана прве дозволе којој је истекао рок важења од 3 године?
Питање признавања уплаћених средстава односно повраћаја новца на име уплаћеног доприноса за уређивање грађевинског земљишта у случају поништаја или престанка важења решења о грађевиснкој дозволи (као што је овде случај), потребно је регулисати општим актом Јединице лоаклне самоуправе којим је регулисан допринос за уређивање грађевинског земљишта.
У пракси су честе ситуације да субјект који врши све послове обрачуна и наплате доприноса и уређивања грађевинског земљишта, приликом новог обрачуна у вези изградње објекта, узима у обзир раније уплаћена средства и обавезује инвеститора да исплати разлику до пуне вредности доприноса по новом обрачуну.
И ово питање је потребно регулисати општим актом којим је регулисан допринос за уређивање грађевинског земљишта.
Уколико општим актом ЈЛС нису регулисана ова питања, у том случају по основу општих правила Закона о облигационим односима о враћању датог када отпадне правни основ давања, инвеститор може покренути парнични поступак ради повраћаја датог.
ЛПА је у досадашњем раду, за лица која су започела поступак легализације објекта у служби која се бави пословима урбанизма, за те објекте сачињавала пореске пријаве за физичка лица на основу акта - Геодетског елабората и извештаја о затеченом стању објекта. У светлу новог закона о легализацији објекта (Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима), који акт ће служба ЛПА користити за сачињавање пореских пријава (PPI-2) за еквивалентне ситуације?
Законом о порезима на имовину, чланом 10. уређен је дан настанка пореска обавезе. Према ставу 1. члана 10. Закона о порезима на имовину обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона, даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин.
Ставом 2. истог члана прописано је да кад је право из става 1. овог члана стечено на објекту у изградњи који није оспособљен за коришћење, не користи се и за који није издата употребна дозвола, обавеза по основу пореза на имовину за тај објекат настаје најранијим од следећих дана: даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења објекта на други начин (укључујући успостављање државине), осим у случају из ст. 3. и 4. овог члана.
Одредбе ставе 3. и 4. тог члана уређују дан настанка пореске обавезе за зграду у изградњи површине преко 500м2.
Чланом 33. Закона о порезима на имовину прописано је да надлежни порески орган ЈЛС утврђивање пореза врши на основу података из пореске пријаве, пословних књига пореског обвезника, података из евиденција надлежних органа и других података којима тај орган располаже, а од значаја су за утврђивање пореске обавезе.
Чланом 33в Закона о порезима на имовину прописано је када је порески обвезник дужан да поднесе пореску пријаву и у ком року.
Чланом 51. Закона о пореском поступку и пореској администрацији(у даљем tekstu:ZPPPA) прописано је да у пореском поступку терет доказа сноси:
1) Пореска управа - за чињенице на којима се заснива постојање пореске обавезе;
2) порески обвезник - за чињенице од утицаја на смањење или укидање пореза.
Истим чланом прописано је да сумња која проистекне због ускраћивања информација, односно недостављања доказа од стране пореског обвезника који је, у складу са овим законом, дужан да их достави Пореској управи, може у поступку утврђивања пореске обавезе бити на његову штету.
Чланом 55. став 4. ZPPPA прописано је да ако порески обвезник не поднесе пореску пријаву, пореско решење о утврђивању пореза из члана 54. став 2. тачка 2) подтачка 2) овог закона, Пореска управа доноси без претходног изјашњења обвезника о чињеницама које су од значаја за одлучивање, када се утврђивање пореза врши на основу података из евиденција надлежних органа, односно документације издате од стране надлежних органа и јавних бележника.
Чланом 11. став 9. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима прописано је да за објекте за које није поднета пријава, а који нису предмет уписа у корист Републике Србије, Агенција доставља Заводу списак објеката ради уписа својине на објекту у корист власника катастарске парцеле, на којој се објекат налази и да по добијању списка објеката из става 9. овог члана, Завод по службеној дужности прослеђује списак надлежној локалној пореској администрацији.
Чланом 14. истог закона прописано је да Завод врши упис права својине на основу одредби овог закона, потврде Агенције као извршне исправе и закона којим је уређен упис непокретности у катастар непокретности и инфраструктуре, приоритетно, без обзира на редослед одлучивања прописан законом којим се уређује поступак уписа у катастар непокретности и инфраструктуре, без сагласности лица која су раније поднела захтеве надлежном органу Завода. Истим чланом прописано је да по добијању потврде од стране Агенције, Завод по службеној дужности прослеђује потврду надлежној организационој јединици пореске управе и надлежној локалној пореској администрацији.
Према наведеним одредбама, подношење пореске пријаве за порез на имовину више није услов за спровођење проступка озакоњења као што је то било прописано Законом о озакоњењу објеката који је престао да важи даном ступања на снагу Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима.
Напомињемо да је чланом 7. став 4. Закона о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима прописано да пре евидентирања и уписа права својине на посебним деловима у стамбеним и стамбено-пословним зградама са више станова, инвеститор, свако лице које има правни интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице, Агенцији подноси пријаву за упис стамбене или стамбено-пословне зграде, односно дела зграде који представља функционалну целину, уз коју може поднети и елаборат геодетских радова односно скицу неевидентираних посебних делова за зграду, преко дигиталне платформе за подношење пријаве.
Ставом 5. истог члана прописано је да за стамбене, стамбено-пословне односно пословне зграде из става 4. овог члана ако је инвеститор непознат или није доступан, скицу посебних делова односно елаборат геодетских радова може доставити свако лице које има правни
интерес, управник, односно професионални управник стамбене заједнице или овлашћено лице, преко дигиталне платформе за подношење пријаве.
Сходно наведеном, на основу поднетих пореских пријава, добијених спискова и потврда од Завода и свих других расположивих података локална пореска администрација врши утврђиивање пореза на имовину сходно напред наведеним законским одредбама.
Запослен сам у установи културе, али и фудбалски сам тренер. Појавила ми се могућност да као тренер будем у стручном штабу једне наша репрезентативне селекције. Међутим колективним уговором за установе културе није предвидјена могућност да добијем плаћено одсуство током репрезентативних припрема и такмичења, док у колективном уговору јединица локалне самоуправе је то дефинисано и чланови репрезентативних слекција имају до 45 дана право годишњег искусва. Да ли може директор установе да ми да плаћено одуство по овом питању, и ако може на који закон, или одредбу треда да се позове??
Одредбе Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе не могу се примењивати на запослене у установама културе, јер права, обавезе и одговорности из радног односа запослених у установама културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе су уређени Посебним колективним уговором за установе културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 3/2022 и 114/2023), без обзира што је јединица локалне самоуправе оснивач те установе.
Иако право на плаћено одсуство ради учешћа на међународним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије за време боравка репрезентације, као и за време припреме те репрезентације није предвиђено посебним колективним уговором за установе културе, упућујемо на члан 2. тог уговора који каже да се колективним уговором код послодавца могу да се утврде већа права и повољнији услови рада од права и услова који су утврђени овим уговором, у складу са законом.
Да ли се претходно остварени радни стаж у РФЗО сматра радним стажом у смислу минулог рада и радног стажа за јубиларну награду запосленог у јединици локалне самоуправе?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) прописано је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Чланом 150. став 2. Закона о пензијском и инвалидском осигурању ("Сл. гласник РС", бр. 34/2003, 64/2004 - одлука УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон, 63/2006 - одлука УСРС, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - одлука УС, 86/2019, 62/2021, 125/2022, 138/2022, 76/2023 и 94/2024) прописано је да је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање правно лице са статусом организације за обавезно социјално осигурање у коме се остварују права из пензијског и инвалидског осигурања и обезбеђују средства за ово осигурање.
Имајући у виду да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање нема статус државног органа, органа аутономне покрајине, односно органа локалне самоуправе, године проведене у радном односу код овог послодавца се не узимају у обзир приликом одређивања права на минули по одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.