53. скупштина СКГО – Две деценије сарадње Швајцарске Конфедерације и СКГО

Посебан део програма 53. скупштине Сталне конференције градова и општина (СКГО) био је посвећен представљању двадесетогодишње сарадње СКГО и Швајцарске Конфедерације, на панел дискусији на којој су учествовали представници амбасаде Швајцарске и СКГО.

Шест пројектних фаза – шест успешних прича

Увод у разговор направила је Милена Војиновић, менаџерка пројекта „Партнерство за добру локалну самоуправу” у СКГО која је представила модалитете вишегодишње сарадње СКГО и Швајцарске Конфедерације.  

Војиновић је истакла да се та сарадња одвијала кроз девет реализованих пројеката и започела је 2005. године, када су спроведена два пројекта који су били посвећени унапређењу грађанског учешћа у Србији. Након тога, уследиле су три фазе пројекта који је био усмерен на институционални развој и подршку СКГО, а тренутно активан је пројекат „Партнерство за добру локалну самоуправу“.

„Осим ових пројеката које је СКГО самостално спроводила, постоје још три пројекта које је подржала Влада Швајцарске, а које је СКГО спроводила у партнерству са другим организацијама. Реч је о два пројекта посвећена јачању принципа доброг управљања на локалном нивоу и пројекат који је био усмерен на креирање повољног пословног окружења кроз регулаторну реформу, који смо спроводили са организацијом Оптимус“, навела је Војиновић.

Говорећи о најважнијим фазама пројектне сарадње са Швајцарском, Војиновић је појаснила да су прве две фазе које су биле спроведене сукцесивно и усмерене на јачање грађанског учешћа, суштински најпре биле оријентисане на утврђивање онога што је било потребно унапредити у законском и стратешком оквиру, како би се створио оквир и услови за партиципацију. У другој фази је то што је промовисано почело да се примењује у пракси, а неки грађани су кроз те активности први пут били упознати са могућношћу да се укључе или учествују у доношењу одлука у својој локалној заједници.

„Након овога, отпочиње трећа фаза сарадње са Владом Швајцарске која траје од 2010. до 2022. године и то је кључни сегмент сарадње са СКГО. Она представља трансформацију наше организације у оно што је СКГО данас. Овај тип пројеката, који су се спроводили у три фазе, били су усмерени на јачање институционалних капацитета наше организације“, истакла је Војиновић.

Она је поменула неке од резултата - Програм за реформу система локалне самоуправе је први стратешки документ за локалну самоуправу који је урађен у Србији; 2018. године значајно је измењен Закон о локалној самоуправи којим су проширене могућности за примену међуопштинске сарадње, функционисање месних заједница је додатно прецизирано, а уведена је и обавезна јавна расправа; кроз усвајање Закона о општем управном поступку 2016. године унапређено је спровођење административних услуга локалне самоуправе и уведена је размена информација по службеној дужности; усвојен је и Закон о запосленима у јединицама локалне самоуправе и аутономним покрајинама, који је био темељ за успостављање професионалне и модерне локалне администрације.

„СКГО је током година радила и даље ради на јачању финансијске стабилности локалне самоуправе. Кроз ове три пројектне фазе, у периоду од 12 година, смо кроз разне активности заступања успели да у буџетима локалних самоуправа сачувамо или увећамо износе за око 100 милиона евра. Од 2014. године порез на зараде постаје један од најзначајнијих прихода локалне самоуправе, од 2015. је обновљен рад Комисије за рад локалне самоуправе, олакшан је упис јавне својине за градове и општине, а новоуведени приступ програмског буџетирања кроз наше активности и континуирану подршку довео је до тога да сада, 10 година после увођења програмског буџета, преко 90 градова и општина спроводи, односно планира свој буџет у складу са програмским циљевима“, подвукла је Војиновић, додавши да су додате и нове надлежности, проширена овлашћења или измењен опис свакодневних послова.

Она је истакла да је један од најзначајнијих облика подршке СКГО градовима и општинама била израда модела докумената и приручника који се користе у великој мери, а што утиче на стандардизацију поступања и олакшава рад локалних службеника. Додала је и да је СКГО један од акредитованих организатора обука у систему стручног усавршавања запослених у јединицама локалне самоуправе и поменула да је СКГО успоставила механизам мреже стручњака и да се позиционирала као национални центар експертизе за локалну самоуправу, као и националну управу.

„Захваљујући томе, од 2022. године почиње нови вид сарадње са Владом Швајцарске, кроз подршку спровођењу стратешких циљева у програму партнерства за добру локалну самоуправу. Током те три године отпочели смо сарадњу са Министарством државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) на припреми новог програма реформе локалне самоуправе, успостављен је национални механизам за подршку међуопштинској сарадњи, а предлози СКГО укључени и у Закон о комуналним делатностима. Усвојена је и уредба о јединственом управном месту, наставили смо да промовишемо и подржавамо градове и општине да усвоје етички кодекс функционера, а подржали смо и иницијативу доделе награда за најбољу градску и општинску управу.“, навела је Војиновић, истакавши и прелазак на електронску централну писарницу и унос поступака у регистар административних поступака, као неке од бројних достигнућа програма “Партнерство за добру локалну самоуправу“.

Разговор са поводом – СКГО као поуздан партнер Владе Швајцарске

На тему сарадње СКГО и Владе Швајцарске одржана је и панел дискусија у којој су учествовали Рахел Фишер, шеф Одељења за демократско управљање у амбасади Швајцарске, Петар Василев, национални руководилац пројеката у амбасади Швајцарске, а испред СКГО Иван Миливојевић, заменик генералног секретара и Милена Војиновић, менаџерка пројекта „Партнерство за добру локалну самоуправу”.

Од успешних почетака грађанске партиципације на локалу до изградње капацитета СКГО и ЈЛС

Миливојевић је истакао да је сарадња са швајцарском владом отпочела од области која представља тренд у Швајцарској, а то је укључивање грађана у одлучивање на локалном нивоу. Како је рекао, још у доба СФРЈ имали смо развијене институте референдума, зборова грађана, савета месних заједница где се одлучивало о неким локалним, комуналним питањима, питањима спорта и културе, али да је све то због кризе из деведесетих година прошлог века помало замрло.

„Било је потребно вратити поверење грађана у локалне механизме одлучивања и укључити их, па је природно што је Швајцарска, држава која је позната по томе, пружила помоћ. Почели смо 2005. године, а прва фаза се односила на изналажење оптималних механизама укључивања грађана, предлоге за измене законских решења, што је и преточено у Закон о локалној самоуправи 2007. године. Важна је била подршка великом броју локалних самоуправа у смислу приручника и реализованих обука, а са шест локалних самоуправа смо радили и директно, уз учешће више од 10.000 људи. Постојала је подршка општинама и фонд од 500.000 швајцарских франака који је допринео да се локални пројекти и реализују“, објаснио је Миливојевић.

Према речима Петра Василева, у тренутку када је сарадња почела Србија је била оријентисана и концентрисана на развој локалне демократије. Тада је Швајцарска као донатор, која је и иначе фокусирана на локални ниво и са богатим искуством у директној демократији и децентрализацији, одлучила да уђе у партнерство са СКГО и помогне изградњи поверења између грађана и локалних самоуправа у одређеном броју општина у Србији.

„Водећа идеја је била је да је социјални уговор између грађана и локалне самоуправе у основи сваке демократије, и зато је такав пројекат био изабран као почетак сарадње. Прве две фазе пројеката су дале добре резултате и ми смо тада чули сведочанства грађана који су били одушевљени приликом да учествују у локалном доношењу одлука. Швајцарска канцеларија за сарадњу је схватила да је СКГО поуздан партнер за промене на локалном нивоу, због чега смо направили следећи корак и радили са једним бројем општина. Улазећи у институционалну сарадњу са СКГО дата нам је прилика да подржимо развој свих општина и градова у Србији заједно. Тада долази до следеће фазе сарадње где смо ми улагали у развој удружења општина и градова у Србији, утичући на капацитете локалних самоуправа и развијајући алате да се њихов интерес представи на централом нивоу, као и да се побољшају њихови капацитети“, рекао је Василев.

Милена Војиновић је казала да је захваљујући успешној сарадњи коју је СКГО имала на пројектима грађанског учешћа, „то била основа која је дала подстрек нашој организацији да може да преузме и већу одговорност, постане веза између локалних самоуправа, министарстава и Владе Србије“.

„Желели смо да помогнемо да се потребе градова и општина и њихови проблеми на најбољи начин артикулишу и преточе у нешто конкретно и одрживо. Тада смо приметили и чињеницу да су информације са локалног нивоа недостајући ресурси за централни ниво када креирају одређене политике. СКГО је и овде имала своју улогу. Преко 60 прописа или политика који су усвојени на централном нивоу укључивали су ставове СКГО. Сви градови и општине имали су прилику и могућност да добију подршку кроз различите активности које смо спроводили кроз ове пројекте“ рекла је Војиновић и додала да активности које су спровођене нису биле унапред планиране, већ су се спроводиле у односу на дати тренутак и потребе.

Петар Василев је одао признање СКГО на постигнутим резултатима од 2010. године до данас, додавши да су локане самоуправе у том периоду доживеле својеврсну убрзану еволуцију, да су услуге данас много квалитетније, а локалне самоуправе све ближе својим грађанима.

„То је резултат, између осталог, и спремности СКГО да се прилагођава приоритетима грађана и посвећености том циљу. Много тога је до данас урађено, али бих рекао можда три најважније ствари. Једна је програмски и стратешки оквир које је СКГО  развијала у сарадњи са надлежним министарством и осталим актерима. Захваљујући изменама и допунама Закона о локалној самоуправи од 2018. године побољшан је оквир за међуопштинску сарадњу. Можда и најбитнија ствар за цео тај систем је да је по први пут донет стратешки оквир који усмерава даље реформе у овом домену. Друга ствар је да су административни, финансијски и плански капацитети градова и општина много већи и јачи и односу на нека ранија времена. Примера ради, трансфер јавне својине у локално власништво, вреди  милијарде евра - то је тешко и квантификовати. Трећи резултат јесте да је СКГО израсла у модерну асоцијацију која је у стању да одговара на приоритете и интересе локалних самоуправа. Ми смо ову сарадњу показивали и у региону, и на међународним форумима као пример добре праксе“, навео је Василев.

Потребе градова и општина на првом месту

Иван Миливојевић је подвукао да је кроз заједничку сарадњу научено и доказано да је за успех важно да подршка буде правовремена, утемељена на објективним потребама локалних самоуправа, да у минималној мери буде доступна свим локалним самоуправама и да траје дужи временски период.

„Србија се од 2000. године налази у процесу интензивних реформи, посебно у контексту приступања Европској унији. Ми смо успели, захваљујући подршци коју смо имали од стране Владе Швајцарске, да правовремено реагујемо на потребе локалних самоуправа, било да је реч о законима који су се доносили или о припреми одговарајућих алата за подршку, обука, модела, приручника, теренске подршке... Подршка и флексибилност швајцарске владе омогућила нам је да на време одговоримо на потребе локалних самоуправа. Важно је да смо успели да премостимо те ситуације када смо имали финансијске прекиде у пројектима. Пример тога је време пандемије, када смо за два месеца успели да оспособимо СКГО за онлајн рад и да свим локалним самоуправама обезбедимо услове за рад у складу са тим“, објаснио је Миливојевић.

Рахел Фишер, шефица Одељења за демократско управљање у амбасади Швајцарске истакла је три ствари као најважније: „изградњу мостова“, успостављање баланса и редовне консултације. Појаснила је да су у Швајцарској локалне власти увек у центру рада, јер је цео систем децентрализован.

„Чврсто верујемо да људи много више брину о средствима када је реч о парку у коме се њихова деца играју, или болници где њихова мајка треба да оде с времена на време. Много сте више повезани са јавним пословима ако се тичу ваше породице и вас самих. Зато ми верујемо у локално управљање. За разлику од Србије, ми имамо кантоне, а овде није тако, па имате централну власт и општине. За централне власти је тешко да разговарају са свим локалним самоуправама, због чега је потребан неко ко ће бити „мост“. Зато је „изградња мостова“ за нас један од кључних елемената, јер је некада случај да је врло мало времена остало за имплементацију неких прописа. Управо зато је локалним самоуправама потребна помоћ“, навела је она.

Када је реч о балансу, каже Фишер, „знамо да су општине различите, од Београда до неког мањег места, разних су величина, географских положаја, етнички су другачије, па су и проблеми са којима се сусрећу веома различити“.

„Трећа ствар је значај консултација. Швајцарска је у последњих 20 година доста радила на изградњи механизама за консултације, као и на коришћењу могућности дигитализације“, навела је она. 

Када је реч о простору за унапређење, Милена Војиновић наводи да јавна управа није одвојена од стварног живота и да мора константно прилагођава, али да су локалне самоуправе у још незгоднијој позицији, јер су још директније повезана са грађанима и захтевају још брзе унапређење и прилагођавање.

„Не могу да кажем да је то изазов, али јесте простор где је и даље потребно пружати подршку и бити уз локалне самоуправе. Без обзира што су капацитети значајно унапређени, неки системи су успостављени и функционишу, али ипак постоји простор да се њима пружи подршка, пре свега системска. Ми настављамо да пратимо рад и идентификујемо уска грла и начине за њихово превазилажење. Такође, питање финансирања локалне самоуправе остаје једно од кључних питања за њихов развој, фискална децентрализација, обезбеђивање финансијске стабилности за градове и општине. Ту су и дигитализација, развој међуопштинске сарадње, као и изградња капацитета за нове послове који се постављају пред локалне самоуправе. Тема за коју се отвара простор је и веће коришћење доступних фондова ЕУ“, истакла је она.

Рахел Фишер је додала да је у последњих 20 година приметан велики прогрес када је у питању рад локалних самоуправа, да се смањило време чекања за кључне послове којима се баве, као и да је дигитализација омогућила боље повезивање са разним сервисима.

„Примећујемо успех на овом пољу и мислим да би требало остати на том путу. Индикатори које ми пратимо такође показују побољшање у добром управљању, и грађани су задовољнији, али локалне власти би морале да инвестирају више у поузданост и транспарентност како би континуирано градиле поверење са њима. Увек има простора за још реформи, али то је на онима који одлучују о политикама. Можда би се могла појачати децентрализација за већи број сервиса и проширење и унапређење међуопштинске сарадње. Мислимо да би требало бити јасно шта ко ради, шта локалне самоуправе, а шта централна власт“, објаснила је она.

Наставак сарадње у складу са Стратешким планом СКГО 2026-2030.

Говорећи о наставку сарадње Иван Миливојевић је поменуо нови стратешки документ Сталне конференције градова и општина који се односи на период од 2026-2030. године у чијем развоју су учествовале и чланице СКГО, као и њени национални и међународни партнери.

„Стратешки план се паралелно развија са програмом развоја система локалне самоуправе који радимо заједно са ресорним министарством тамо где постоји тематска повезаност, тако да заједно припремамо документ који ће нас водити у наредним годинама. Он ће се ослањати на оно што су политике развоја у Србији,“ казао је он, додавши да се очекује, између осталог, ратификација Повеље о локалној самоуправи, даља децентрализација и развој међуопштинске сарадње. Миливојевић је изјавио да су људски ресурси посебан изазов, као и да стратешки план покрива и друге области попут друштвених делатности, социјалне заштите, образовања и друго.

Рахел Фишер је додала да је Стратешки план СКГО добар документ, и да се посебно цени то што је донет уз консултације, транспарентно и јавно.

„Ми ћемо се и даље снажно фокусирати на локалну управу. Из наше перспективе то је социјални уговор између грађана и локалних власти и то поверење мора да се гради. Радујем се будућој сарадњи“, закључила је Фишер.