25.04.2019.
Одржана национална конференција о родно одговорном буџетирању
У петак 19.4.2019. године, Стална конференција градова и општина организовала је националну конференцију „Родно одговорно буџетирање - где смо између обавезе и праксе на локалном нивоу“. Скуп представља део активности у оквиру програма „Подршка локалним самоуправама у Србији на путу ка ЕУ – Друга фаза“, који финансира Влада Шведске.
У првом делу скупа представљен је концепт родно одговорног буџетирања, прописи који га уређују, као и потешкоће у његовој примени.
Иван Бошњак, државни секретар из Министарства државне управе и локалне самоуправе је истакао да је за процесе уродњавања први предуслов да база функционише како би се имало шта уроднити.
“Нова законска обавеза ће нас охрабити да променимо и понашање и начин доношења одлука. Законска регулативе и њене измене нас на то већ припремају.”, закључио је Бошњак
Сада, када је започет процес родно одговорног буџетирања, разговарало се и шта је потребно урадити да би се његова имплементација ојачала и убрзала на локалном нивоу. Као један од корака који би могао бити вид подршке за локалне самоуправе, у другом панелу је представљен приручник СКГО за увођење родно одговорног бужетирања са детаљним корацима и процедурама.
У оквиру последњег панела разговарало се о пракси на покрајинском нивоу, односно представници општина Александровац, Нова Варош, као и Покрајинске владе Војводине су представили где се налазе у погледу имплементације РОБ-а, те који нам кораци предстоје. Такође, учесници конференције су имали прилике да чују искуства шведских градова у области родне равноправности и начине на које они превазилазе изазове и отпоре.
Тема конференције били су и механизми за родну равноправност, њихови капацитети као и улога у процесу родно одговорног буџетирања.
На скупу је закључено да оне локалне самоуправе које то нису учиниле до 31.03.2019, потребно је да што пре донесу План увођења РОБ односно, изаберу буџетске програме у које ће укључити родно одговорно буџетирање.
Такође, дате су и препоруке за унапређење процеса РОБ, међу којима су развијање родно осетљиве статистике, консултације са удружењима грађана, укључујући и удружења жена, спровођење родних анализа, израду планских докумената у области родне равноправности, укључивање родне перспективе у планске документе/локалне стратегије и планове у различитим областима и унапређењу капацитета запослених извршилаца у одељењима локалне управе, али и доносиоца одлука.
Доступност података разврстаних по полу је кључно и може се обезбедити доношењем локалних Одлука о родно осетљивој статистици. Ова одлука би значила обавезу да се сви подаци које прикупљању и обрађују локалне управе и други органи, прикупљају, обрађују и објављују разврстани по полу.
Неопходно је локалне механизме за родну равноправност укључити у процес доношења буџета, односно родно одговорног буџетирања. Осим саветодавне улоге и координације, локални механизми би могли да буду и веза између локалне самоуправе и других актера у домену родне равноправности и РОБ у смислу прикупљања инфомација, материјала, добрих пракси.
Коначно, неопходно је унапређење капацитета укључити и у програм стручног усавршавања у оквиру активности и надлежности МДУЛС.
Променом законске регулативе у области јавних финансија у Србији уведена је обавеза програмског буџетирања, а са њим и обавеза родно одговорног буџетирања. Када је започет разговор о овој значајној теми, прва замка коју би требало избећи је да се помисли да је реч о креирању посебних буџета за жене и мушкарце, што није сврха овог алата. Друга честа, такође нетачна, интерпретација је да се родно одговорно буџетирање тиче пребројавања жена и мушкараца у ресорима буџетских корисника, па се брзо долази до закључка да су ту заправо мушкарци у неравноправном положају пошто су међу запосленима у јавном сектору жене заступљеније. Статистика јесте важна, али представља само део слике која нам помаже да идентификујемо родне обрасце и аспекте и тек је први од многих корака у дефинисању родно одговорних политика. Дакле, РОБ алат није превасходно усмерен на постизање једнакости у броју запослених у јавном сектору, него је његова намера да побољша приступ добрима и услугама које јавни сектор испоручује за грађане и грађанке, као и да појача заступљеност мање заступљеног пола на местима управљања и одлучивања, да омогући равноправност у располагању ресурсима, одлучивању о приоритетима и користима од развоја.
СКГО снажно подржава примену РОБ, као што ће то чинити и у наредном периоду, те нам је драгоцено да смо имали прилику да о овој теми дискутујемо са представницима локалних самоуправа и заједнички дефинишемо кораке који су пред нама.
Приручник - Родно одговорно буџетирање на локалном нивоу
Презентација - Гендер маинстреаминг Малмо
