Представљени планови спремности и одговора на јавноздравствене претње у 94 локалне самоуправе

У Палати Србија у Београду 4. фебруара 2026. године, одржана је конференција посвећена представљању планова спремности и одговора на јавноздравствене претње у ванредним ситуацијама, активности коју је финансирала Европске уније, а која је спроведена у оквиру пројекта „ЕУ за здравствени систем Србије“, који реализује Министарство здравља у сарадњи са Светском здравственом организацијом (СЗО) и Програмом Уједињених нација за развој (УНДП). Конференцију је организовала СЗО у сарадњи са Министарством здравља, Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Сталном конференцијом градова и општина (СКГО).

Активност је спроведена у циљу јачања капацитета јединица локалне самоуправе за одговор на јавноздравствене претње у ванредним ситуацијама, кроз израду планова спремности и одговора на здравствене ризике у складу са методологијом СЗО. Током реализације активности израђени су планови у 94 града и општине, при чему су локалне самоуправе развиле укупно 283 планско-оперативна документа за приоритетне јавноздравствене ризике.

Амбасадор Европске уније у Србији Андреас фон Бекерат истакао је значај јачања локалних капацитета за реаговање у кризним ситуацијама, наглашавајући да су локалне заједнице прва линија одговора на здравствене претње.

„Кроз овај пројекат 94 општине широм земље сада имају нешто што раније нису имале – јасан и практичан план за реаговање у јавноздравственим ванредним ситуацијама. Ови планови нису апстрактни документи, већ су засновани на проценама реалних ризика и јасно дефинишу ко, шта, када и како ради. Када се примене у пракси, ови документи спашавају животе“, повукао је фон Бекерат.

Помоћник министра здравља проф. др Небојша Тасић нагласио је да је подршка локалним самоуправама у унапређењу спремности на јавноздравствене претње један од кључних задатака здравственог система.

„Током 2025. године пружена је подршка за 94 општине у развоју њихових планова спремности и одговора на специфичне јавноздравствене претње које су идентификоване као доминантне на њиховим територијама. Планови имају универзалну структуру за све врсте кризних и ванредних ситуација и омогућавају координисано деловање здравственог система и других сектора“, истакао је Тасић.

Директор канцеларије СЗО у Србији др Фабио Скано указао је на значај локалног планирања у области јавног здравља, истичући да различите заједнице имају различите здравствене ризике.

„Приправност није опција – она је неопходна јер спашава животе. Без одговора на локалном нивоу не може постојати снажан национални одговор, а тиме ни регионална и глобална здравствена безбедност“, изјавио је Скано.

Стални представник УНДП-а у Србији Јакуп Бериш истакао је да планови представљају важан корак ка интегрисању система управљања јавноздравственим и другим ризицима.

„Деведесет четири плана спремности и одговора на јавноздравствене претње представљају важну прекретницу јер интегришу јавно здравље и управљање ризицима од катастрофа у јединствен систем, што омогућава боље планирање и правовремено доношење одлука у кризним ситуацијама“, навео је Бериш.

Генерални секретар СКГО Никола Тарбук истакао је да је јавно здравље кључни елемент безбедности и отпорности локалних заједница.

„Овај пројекат је показао колико је важно да јавно здравље и систем управљања кризама градимо заједно, плански и на локалном нивоу. Градови и општине добили су не само документе, већ алате који јачају њихову спремност и отпорност“, нагласио је Тарбук и додао да су планови израђени кроз интензивну међусекторску сарадњу и да представљају важан део система заштите и спасавања на локалном нивоу. „Укупно је израђено 283 плана, чиме је обухваћено око 85 одсто становништва Републике Србије. Ови планови представљају јасне и оперативне мапе пута које дефинишу ко, шта и у ком тренутку ради у суочавању са јавноздравственим претњама“, истакао је Тарбук.

Током скупа одржане су панел дискусије посвећене значају планирања у области јавног здравља у кризним и ванредним ситуацијама, као и практичној примени планова у јединицама локалне самоуправе. У дискусијама су учествовали представници институција јавног здравља, локалних самоуправа и надлежних државних органа, који су разменили искуства и примере добре праксе у унапређењу система јавноздравствене приправности.