28.02.2020.
Развој туризма тема састанка Мреже за локални економски развој
Састанак Мреже за локални економски развој СКГО одржан је 26. фебруара 2020. године, у Београду. Скуп је обележило велико интересовање представника локалне самоуправе, локалних туристичких организација, регионалних развојних агенција, као и активно учешће представника Министарства трговине, туризма и телекомуникација и Министарства пољопривреде – Управљачког тела.
Мирослав Кнежевић, државни секретар из Министарства трговине, туризма и телекомуникација (MTTT) захвалио се Сталној конференцији и свим присутнима, јер је 180 учесника показатељ интересовања за рад Министарства.
По његовим речима једна од кључних новина у области угоститељства и туризма је ЦИС, јединствени и централизовани систем који треба да садржи све релевантне податке о онима који пружају услуге смештаја, о објектима за смештај, о наутичким, ловнотуристичким услугама и услугама у туризму. Он је истакао да је предвиђено да се преко ЦИС-а води и евиденција корисника услуга у објектима за смештај.
„Сви који раде на пословима туризма и укључени су у креирање туристичке политике на локалном нивоу, сигурно су се сусретали са проблемима сиве економије и неажурним подацима, што је за последицу имало да се не зна тачно колико има туристичких објеката на територији ЈЛС, као ни колико је било туриста. Зато је суштина ЦИС-а: обједињавање података, смањивање сиве економије, унапређење услова пословања свих субјеката на тржишту, заштита права потрошача у туризму и угоститељству“, истакао је Кнежевић.
Он је нагласио да ће онима који пружају услуге смештаја бити олакшан рад. Уведено је паушално опорезивање физичких лица и на тај начин да им је омогућено да раде доста повољније него до сада, а креирана је и Уредба о паушалној боравишној такси. Урађен је и Правилник о успостављању ажурних евиденција, а остављен је рок за евиденције од 90 дана.
Предности система су: поједностављена пријава и одјава домаћих и страних гостију, подношење захтева за категоризацију, обрачун и евиденција боравишних такси, олакшано пословање, смањење административних процедура.
Поред пружаоца услуга, корисници ЦИС-а су и: MTTT, Министарство унутрашњих послова, Агенција за привредне регистре, локалне пореске администрације, Републички геодетски завод, Републички завод за статистику, Туристичка организација Србије и ЈЛС. Свака од ових институција имаће приступ информацијама које су им потребне. За министарство и ЈЛС овај систем ће омогућити квалитетну основу за аналитику и планирање и унапређење мера будућих политика.
Вера Ровчанин Орловић из MTTT – Сектора за туризам, подсетила је да Закон о туризму уређује услове и начин планирања и развоја туризма, туристичке организације за промоцију туризма, туристичке агенције, услуге у туризму, Регистар туризма и друга питања од значаја за развој и унапређење туризма.
Програм развоја туристичких производа је плански документ којим се одређује развој туристичких производа од посебног значаја утврђених Стратегијом, а доноси га Влада. Израду предлога програма може да припреми и ЈЛС са циљем развоја и унапређења оног туристичког производа на који се предлог односи и доставља га Министарству, а министар ближе прописује садржину и начин подношења предлога за доношење програма развоја туризма туристичког производа.
ЈЛС доноси Програм развоја туризма, што није обавеза, али уколико га направи, локална самоуправа га мора доставити Министарству на мишљење и ако се не поступи на прописан начин постоје казнене одредбе. За туристички простор, новина је да иницијативу може поднети ЈЛС. Категоризација туристичког места се врши разврставањем ЈЛС у једну од четири категорије, доноси се решење са роком важења три године.
Ровчанин Орловић је истакла да на захтев угоститеља ЈЛС доносе решење о категоризације, а да физичко лице може само да пружа услуге смештаја у соби, апартману и кући до 30 индивидуалних лежаја. Захтев за категоризацију се подноси за сваки објекат посебно, а решење о категоризацији садржи број лежајева и издаје се на период од три године.
Она је нагласила да је утврђивање броја индивидуалних лежајева у поступку категоризацији важно, посебно због физичких лица и пореза на доходак грађана и Уредбе о паушалном плаћању боравишне таксе. Основ за обрачун је категорија туристичког места и број индивидуалних лежаја. Физичком лицу који је обвезник плаћања утврђује се боравишна такса на годишњем нивоу, док се приликом подношења захтева за категоризацију, не плаћа накнада трошкова поступка категоризације. Боравишну таксу утврђује ЈЛС у зависности од категорије, а ако није утврђена категорија, онда се одређује као за најнижу категорију туристичког места.
Рената Пинџо, помоћница министра за туризам је најавила одржавање регионалних радионица у вези са ЦИС-ом током марта.
Она је изјавила да су креатори политике развоја туризма на локалном нивоу јединице локалне самоуправе, међутим истакла је да Програм развоја туризма није обавезан документ, али да уколико је туризам наведен као приоритет у стратешким документима, онда би требали да се усвоји овакав документ. „По први пут је предвиђено да се пре усвајања Програма развоја туризма на органима ЈЛС, овај документ мора доставити Министарству на претходно мишљење“, рекла је Пинџо.
Помоћница министра је додала да се Програм развоја туризма може донети за више ЈЛС, где постоји природни, историјски, економски разлог, с тим што свака ЈЛС мора да га усвоји и да то онда постаје дестинација, јер више није на нивоу једне ЈЛС. Сваки програм мора да садржи конкретне предлоге и смернице за развој, а доноси се на период до пет година.
„Предложени садржај тј. оквир у коме ћете се кретати је следећи: Садржај програма и уводне напомене, методологија рада (примарна истраживања, деск истраживања, зашто је ваша стратегија релевантна), плански основ за израду Стратегије (да ли је ваша ЈЛС дестинација, Стратегија развоја туризма, локална документа), опште информације о ЈЛС, Анализа постојећег стања развоја туризма (демографске, климатске, културно наслеђе, саобраћајна и комунална инфраструктура, степен привредног развоја ЈЛС), SWOT анализа, дефинисање кључних туристичких производа ЈЛС, анализа кључних туристичких тржишта од значаја за развој туризма и маркетинг активности ЈЛС, развојни модел, циљеви и пројекције (на који начин ћете доћи до зацртаних резултата), која је пројекција циљева квантитативно изражена (минимум ноћења, броја странаца итд, очекивани приход од туризма), анализа и план конкурентности са предлогом кључних инвестиционих пројеката, модел дестинацијског управљања, акциони план, закључна разматрања, попис табела, графикона и слика, литература и извори података“, истакла је госпођа Пинџо.
Како је рекла помоћница, очекују да ће овај Правилник врло скоро ступити на снагу. Чим ступи на снагу започети, а још увек не усвојени Програми мораће се прилагодити овој форми.
Последња презентација на скупу се односила на меру 7 ИПАРД 2 Програма – Диверсификација пољопривредних газдинстава и развој пословања – рурални туризам. Сектор за туризам је укључен у меру 7 која се односи на диверсификацију руралне економије. Мера подразумева инвестиције у изградњу, реконструкцију, опремање објеката за пружа ње туристичких и угоститељских услуга, трошкове маркетинга. Корисници су РПГ, предузетници и привредна друштва која су разврстана у микро или мало правно лице. Место инвестиције мора бити у руралном подручју (то су места која имају густину насељености мању од 150 становника по км2).
ИПАРД подстицаји се утврђују у процентуалном износу до 65 одсто вредности прихватљивих трошкова инвестиције (без ПДВа). Укупно у оквиру Мере 7, корисник може да оствари укупан износ ИПАРД подстицаја у вредности од 400.000 евра и то кроз највише три пројекта. Још увек се не зна тачан датум објаве позива и нити да ли ће бити у марту, као што стоји на сајту Управе за аграрна плаћање.
Ову активност СКГО је реализовао у склопу пројекта "Институционална подршка СКГО - трећа фаза", који подржава Влада Швајцарске.
Инспекцијски надзор на локалном нивоу.пдф
