Predmeti prinudne naplate propisani su članom 84. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji , i to:

Naplata poreza i sporednih poreskih davanja, u postupku prinudne naplate, sprovodi se na:

1) novčanim sredstvima poreskog obveznika;

2) novčanim potraživanjima poreskog obveznika;

2a) zaradi, odnosno naknadi zarade, odnosno penziji, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje;

3) nenovčanim potraživanjima i drugim pravima poreskog obveznika;

4) gotovom novcu i hartijama od vrednosti;

4a) štednim ulozima;

5) pokretnim stvarima;

6) nepokretnostima.

Prinudna naplata iz novčanih potraživanja, propisana je članom 96. ZPPPA, na sledeći način:

Prinudna naplata iz novčanih potraživanja poreskog obveznika izvršava se na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana nalaže se dužniku poreskog obveznika da svoj dug namiri uplatom na uplatni račun javnih prihoda po dospelosti potraživanja.

Ako dužnik iz stava 2.ovog člana ne izvrši plaćanje, po dospelosti, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa dužnika poreskog obveznika, u skladu sa članom 95. ovog zakona.

Odredbe člana 96a  ZPPPA propisuju i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja iz zarade, naknade zarade, odnosno penzije, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima poreskog obveznika i izvršava se na osnovu rešenja iz člana 92. stav 2. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana određuje se zaplena na određenom delu zarade, naknade zarade, odnosno penzije, i nalaže isplatiocu ovih prihoda da prilikom svake isplate tih prihoda, počev od prve naredne isplate od prijema rešenja iz stava 1. ovog člana, pa sve do potpune naplate poreza i sporednih poreskih davanja, vrši obustavu na zaradi, naknadi zarade, odnosno penziji i uplatu obustavljenog iznosa na propisani uplatni račun javnih prihoda.

Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, je dužan da postupa po nalogu iz rešenja iz stava 2. ovog člana.

Isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, je dužan da obavesti nadležni poreski organ o promenama od uticaja na izvršenje rešenja iz stava 2. ovog člana, najkasnije u roku od pet dana od dana nastanka promene.

Ako isplatilac zarade, naknade zarade, odnosno penzije, ne obustavi i ne uplati iznos zarade, naknade zarade, odnosno penzije, na kome se sprovodi prinudna naplata, na propisani uplatni račun javnih prihoda, u roku iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava vrši prinudnu naplatu iz novčanih sredstava sa računa isplatioca, u skladu sa članom 95. ovog zakona.

Odredbe člana 79. ZPPPA uređuju prekid postupka prinudne naplate, na sledeći način:

Postupak prinudne naplate prekida se:

1) ako Poreska uprava pokrene stečajni postupak protiv poreskog obveznika u smislu člana 112. ovog zakona;

2) ako Poreska uprava odobri odlaganje plaćanja poreza iz člana 73., odnosno člana 74b ovog zakona;

3) ako se utvrdi postojanje greške kod obračuna poreske obaveze koja ima za rezultat niži porez, do ispravke utvrđivanja;

4) u slučaju iz člana 147. st. 2. i 6. ovog zakona.

Postupak prinudne naplate može se prekinuti ako, po isteku roka iz člana 71. stav 2. ovog zakona, poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje naplate, pod uslovima iz člana 73. , odnosno člana 74b ovog zakona.

U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, Poreska uprava donosi zaključak o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa.

Prekid iz st. 1. i 2. ovog člana ne utiče na založno pravo, ni na uvećanje poreskog duga.

Obustava postupka prinudne naplate, uređena je članom 80. ZPPPA, na sledeći način:

Postupak prinudne naplate obustavlja se:

1) ako je poreska obaveza poništena;

2) ako poreski obveznik naknadno plati dugovanu obavezu, uključujući nastale troškove i iznos uvećanja poreskog duga.

U slučaju iz stava 1. ovog člana založno pravo prestaje, u skladu sa ovim zakonom, mere unovčavanja se ukidaju i imovina vraća poreskom obvezniku.

U slučaju iz stava 1. ovog člana Poreska uprava izdaje rešenje o obustavi postupka prinudne naplate, koje se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa.

U konkretnom slučaju smatramo da je pravilno postupljeno kada je zbog neizvršenja rešenja od strane isplatioca zarade, doneto rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava sa računa isplatioca, saglasno odredbama člana 95. ZPPPA.

Rešenje o prinudnoj naplati iz novčanih sredstava poreskog obveznika proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu do dana namirenja obaveze, odnosno dana poništenja rešenja u skladu sa članom 95. stav 6. ZPPPA.

Uzimajući u obzir da je rešenje o prinudnoj naplati sa računa isplatioca, konačno, pravosnažno i izvršno i da saglasno navedenom zakonodavnom okviru nema uslova ni za prekid ni za obustavu postupka prinudne naplate, rešenje koje je dostavljeno na izvršenje Narodnoj banci Srbije će se i izvršavati sa računa poslodavca (sada bivšeg). Shodno tome, raskid ugovora o radu nakon dostavljanja rešenja o prinudnoj naplati na izvršenje nije činjenica koja može da utiče na prekid postupka prinudne naplate.

Protiv pravosnažnih i konačnih rešenja dozvoljeni su posebni slučajevi uklanjanja i menjanja rešenja, koji su propisani u skladu sa članovima 175-185. Zakonom o opštem upravnom postupku.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Prema članu 13. Zakona o porezu na imovinu, pravo na umanjenje utvrđenog poreza na imovinu ostvaruje obveznik poreza na imovinu na prava na zgradi ili stanu u kojem stanuje što podrazumeva da, prema evidencijama koje (saglasno propisima o ličnoj karti, odnosno prebivalištu) vode nadležni organi, nema prebivalište na drugoj adresi.

Ako se na istoj adresi nalazi više stambenih objekata za koje je obveznik poreza na imovinu isto fizičko lice, to lice pravo na poreski kredit − umanjenje utvrđenog poreza, može ostvariti za jedan od tih objekata i to onaj u kome obveznik stanuje.

Pogledaj/preuzmi:

Mišljenje Ministarstva finansija 4/2015.pdf (strana 55 pod tačkom 7v)

Mišljenje Ministarstva finansija 2/2016.pdf (strana 132 pod tačkom 3b)

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Pored sačinjavanja i potpisivanja zapisnika o usaglašavanju stanja duga sa poreskim obveznikom na određeni dan, sa kojim se traži odlaganje plaćanja dugovanog poreza, lokalna poreska administracija je u obavezi da javnom beležniku dostavi i obaveštenje u formi dopisa kojim se javni beležnik obaveštava da se kao sredstvo obezbeđenja naplate dugovanog poreza prihvata hipoteka na konkretnoj nepokretnosti, iznos ukupnog duga koji se obezbeđuje i broj rata na koji se odlaže plaćanje dugovanog poreza.

Odredbama člana 22. stav 1. Zakonom o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, javni beležnik po službenoj dužnosti dostavlja Službi za katastar nepokretnosti ispravu koja predstavlja pravni osnov za upis promene u katastru u roku od 24 časa od trenutka sastavljanja, potvrđivanja, odnosno overavanja javno beležničke isprave u skladu sa članom 23. istog zakona.  U postupku odlaganja plaćanja dugovanog poreza to je „založna izjava“.

Shodno navedenom, lokalna poreska administracija nakon dostavljanja obaveštenja za javnog beležnika o prihvatanju ponuđenog sredstva obezbeđenja (hipoteke na nepokretnosti poreskog obveznika ili jemca koji je vlasnik imovine) ne podnosi zahtev za upis hipoteke Službi za katastar nepokretnosti,  jer se ista upisuje dostavljanjem javnobeležničkog zapisa, čiji je sastavni deo „založna izjava“ od strane javnog beležnika, RGZ Katastru nepokretnosti, po službenoj dužnosti.

Prema navedenom, zalažnu izjavu, sačinjava javni beležnik i sastavni je deo javnobeležničkog zapisa.

Prepis lista nepokretnosti, nakon upisane hipoteke po osnovu odlaganja plaćanja dugovanog poreza, je dokaz koji se obezbeđuje u spisima predmeta ili od poreskog obveznika ili po službenoj dužnosti uvidom i štampanjem lista nepokretnosti iz podataka RGZ, preko e- šaltera. 

Pogledaj/preuzmi:

Primer obaveštenja koje se uz zapisnik o usaglašavanju dostavlja javnom beležniku..doc

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Nastanak poreske obaveze uređen je članom 10. Zakona o porezima na imovinu koji propisuje da obaveza po osnovu poreza na imovinu nastaje najranijim od sledećih dana: danom sticanja prava na koje se porez na imovinu plaća u skladu sa članom 2. stav 1. i članom 2a ovog zakona, danom uspostavljanja državine kad se porez plaća na državinu, danom početka korišćenja, danom osposobljavanja, danom izdavanja upotrebne dozvole, odnosno danom omogućavanja korišćenja imovine na drugi način” (član 10. stav 1. Zakona o porezu na imovinu).

Zakonom o legalizaciji objekta (Sl. glasnik RS broj 95/13, 117/2014), u skladu sa članom 4. pod legalizacijom se podrazumeva naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekat, odnosno deo objekta koji je izgrađen, odnosno rekonstruisan ili dograđen bez građevinske dozvole, odnosno koji se koristi bez upotrebne dozvole.

Ako zgrada ima upotrebnu dozvolu, to znači da je ona izgrađena po propisima, da poseduje opremu koja je proverena i funkcionalna, kao i da poseduje sve saglasnosti nadležnih organa da su građevinski radovi, vodovod i kanalizacija, elektroinstalacije i sve ostalo izvedeni na dozvoljen način i prošli su sva neophodna testiranja.

Zakonom nije propisano da se kod nastanka poreske obaveze u slučaju da postoji upotrebna dozvola, proverava kako je ona izdata, koji uslovi su ispunjeni i slično, u postupku je važno da upotrebna dozvola kao dokument postoji.

Prema odredbama Zakona o ozakonjenju objekta (Sl. glasnik Rs broj: 96/2015…81/2020-odluka US) propisano je da danom pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju stiču uslovi za upis prava svojine u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, odnosno za odgovarajući upis u katastar vodova, koje se po službenoj dužnosti dostavlja organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra, u roku od tri dana od dana pravnosnažnosti rešenja o ozakonjenju (član 36. Zakona o ozakonjenju objekata). Nastanak poreske obaveze određuje se u svakom konkretnom slučaju primenom odredbi člana 10. Zakona o porezima na imovinu.

Poništavanje rešenja uređeno je Zakonom o opštem upravnom postupku u skladu sa odredbama člana 183. i nije u nadležnosti prvostepenog organa , osim ukoliko se rešenje poništava u postupku po žalbi, u skladu sa  članom 163. ZUP.

Rešenja o utvrđivanju obaveze su pravosnažna i konačna i kao takva mogu se menjati (poništavati i ukidati) samo primenom odredbi Zakona o opštem upravnom postupku, i to u skladu sa članovima 175-185. 

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Zakonom o porezima na imovinu, članom 12. stav 1. tačka 11 propisano je poresko oslobođenje za  objekte, odnosno delove objekata koji u skladu sa propisima neposredno služe za obavljanje komunalnih delatnosti, pod uslovom da nisu ustupljeni drugom licu uz naknadu, pri čemu to ustupanje u toku 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima, traje duže od 183 dana.

Članom 4. Zakona o komunalnim delatnostima, propisano je da se komunalnim objektima smatraju građevinski objekti sa uređajima, instalacijama i opremom, sama postrojenja, uređaji i instalacije i drugi objekti koji služe za proizvodnju komunalnih proizvoda i pružanje komunalnih usluga korisnicima, kao i uređeno građevinsko zemljište i druga dobra u opštoj upotrebi koja se koriste za obavljanje komunalne delatnosti.

Prema Zakonu o komunalnim delatnostima , u skladu sa čanom 2., komunalne delatnosti su:

1) snabdevanje vodom za piće;

2) prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda;

3) proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom;

4) upravljanje komunalnim otpadom;

5) gradski i prigradski prevoz putnika;

6) upravljanje grobljima i sahranjivanje;

6a) pogrebna delatnost;

7) upravljanje javnim parkiralištima;

8) obezbeđivanje javnog osvetljenja;

9) upravljanje pijacama;

10) održavanje ulica i puteva;

11) održavanje čistoće na površinama javne namene;

12) održavanje javnih zelenih površina;

13) dimničarske usluge;

14) delatnost zoohigijene.

Član 3. istog zakona propisuje da je gradski i prigradski prevoz putnika, kao komunalna delatnost, prevoz putnika unutar naseljenih mesta ili između naseljenih mesta koja se nalaze na teritoriji jedinice lokalne samouprave, koji obuhvata javni linijski prevoz autobusom, trolejbusom, tramvajem, metroom, žičarom, putničkim brodom, skelom i čamcem za privredne svrhe, kao i obezbeđivanje mesta za ukrcavanje i iskrcavanje putnika (stanica, stajališta i plutajućih objekata za pristajanje plovila koja vrše prevoz putnika u domaćoj linijskoj plovidbi i sl. kao saobraćajnih objekata koji se koriste u tim vidovima prevoza).

Na osnovu navedenog smatramo da nema osnova da se primenom člana 12. stav 1. tačka 11 Zakona o porezima na imovinu ostvari pravo na poresko oslobođenje od poreza na imovinu na objekte koji ne služe neposredno za obavljanje komunalne delatnosti gradskog i prigradskog prevoza, u konkretnom slučaju to su: restorani, kancelarije, ostave i slično. Shodno navedenom, komunalnim objektima ne mogu se smatrati administrativne i upravne zgrade pravnih lica koja obavljaju komunalne delatnosti, jer ti objekti nisu neposredno namenjeni za obavljanje komunalne delatnosti. Poresko oslobođenje se u konkretnom slučaju može ostvariti na primer za perone sa nadstrešnicama, zgradu biletarnice, dolazni peron.

Napominjemo da sama pretežna šifra delatnosti ne opredeljuje poresku obavezu i pravo na poresko oslobođenje.

Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.