Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li u slučaju da službenik koji je duže vreme na bolovanju, prekine bolovanje godišnjim odmorom ili plaćenim odsustvom, službeniku na zameni mora da se prekine radni odnos na određeno vreme?
Član 70. stav 1. tačka 1) Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka. S obzirom da se ova odredba ne ograničava na konkretni razlog odsustva, radni odnos zaposlenog koji je primljen u radni odnos na određeno vreme trajaće do poslednjeg dana odsustva po svim osnovima odsustva službenika koga menja.
Članom 30. Zakona o izboru narodnih poslanika propisana su ograničenja u pogledu sastava organa za sprovođenje izbora između članova i zamenika članova istih. Obzirom da navedenim zakonom nije propisano ograničenje u pogledu imenovanja između sekretara i članova izborne komisije jedinice lokalne samouprave, da li u smislu člana 30. navedenog zakona, u izbornoj komisiji JLS mogu biti imenovani član i sekretar iste koji su rođena braća od zajednickih roditelja (u drugom stepenu pobočne linije krvnog srodstva)?
Član 30. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji se shodno primenjuje i na izbor odbornika, propisuje zabranu međusobnog srodstva samo u pogledu članova i zamenika članova izborne komisije.
Imajući u vidu da je članom 33. stav 3. Zakona o izboru narodnih posla propisano da „Republička izborna komisija ima sekretara koga imenuje Narodna skupština Republike Srbije iz reda stručnih radnika svoje službe, koji učestvuje u radu komisije bez prava odlučivanja“, kao i da je članom 30. stav 5. propisano da pravo glasa u Republičkoj izbornoj komisiji ili biračkom odboru ima samo član tog organa, ili, u njegovom odsustvu, zamenik“, jasno je da se sekretar Republičke izborne komisije ne smatra članom izborne komisije u smislu člana 30. Zakona o izboru narodnih poslanika, tako da se ne postavlja pitanje srodstva nekog člana ili zamenika člana izborne komisije sa sekretarom te komisije.
U skladu s iznetim, ne postoje zakonske smetnje da u istoj izbornoj komisiji, kao član i sekretar, budu rođena braća. Ovakvo rešenje ima svoju logiku u zakonskom razlikovanju položaja sekretara u odnosu na članove izborne komisije, s obzirom na to da sekretar ne može da učestvuje u donošenju odluka izborne komisije, već samo može da učestvuje u njenom radu.
Interresornoj komisiji obratila se osnovna škola za decu sa smetnjama u razvoju sa zahtevom da se uradi procena radi „upisa deteta u srednju školu“. Staratelj deteta je Centar za socijalni rad. Osnovna škola je mišljenja da dete treba da upiše srednju školu za decu sa smetnjama u razvoju, koja se ne nalazi na teritoriji grada, a organ starateljstva je mišljenja da dete treba da upiše redovnu srednju školu na teritoriji grada i nije dao saglasnost na plan tranzicije, ali je potpisao zahtev za pokretanje postupka. Kako postupiti u ovom slučaju?
U odnosu na opisanu situaciju sa zahtevom koji je podnela škola za učenike sa smetnjama u razvoju, najpre treba imati u vidu o sledeće:
U skladu sa navedenim, Interresorna komisija daje mišljenje u vezi uključivanja deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u koju se učenik ne može uključiti bez „pozitivnog“ mišljenja IRK, a uz neophodnu saglasnost roditelja/zakonskog zastupnika. Za prelazak iz škole za učenike sa smetnjama u rauzvoju u redovnu školu nije potrebno mišljenje Interresorne komisije. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može u bilo kom trenutku tokom školovanja doneti odluku da učenika koji se obrazuje u školi za učenike sa smetnjama u razvoju uključi u redovnu školu.
Pošto je zakonski zastupnik izričit u tome da je za učenike najbolje da nastave školovanje u redovnoj školi, nadležna IRK može školi koja je podnela zahtev uputiti odgovor da za upis u redovnu školu nije potrebno mišljenje IRK, ili može prihvatiti zahtev i izvršiti procenu potreba za dodatnom podrškom tokom daljeg školovanja u skladu sa odlukom zakonitog zastupnika, uz poseban naglasak na podrške koje su učenicma potrebne u periodu tranzicije.
Na koji način i da li smeju zaposleni u JLS, ako rade na implementaciji projekta van svog radnog vremena, a maksimalno do 30%, da imaju neku nadoknadu i na koji način bi to finansijska služba mogla da reguliše?
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) je propisana mogućnost dodatka za prekovremeni rad.
Naime, članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je predviđeno sledeće:
„Zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%.
Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno.
Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate.
Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno“.
Dakle, u slučajevima kada zaposleni radi duže od punog radnog vremena, uz izdat pismeni nalog pretpostavljenog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno, ostvaruje pravo na navedeni dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%.
Da li škola može da podnese zahtev IRK za pohađanje nastavnog programa za učenika po IOP2 u osmom razredu osnovne škole i da po tome polaže završni ispit. U mišljenju psihologa škole piše da je prošla primena IOP1 i da je u najboljem interesu deteta pohađanje nastave po IOP2.
Donošenju IOP2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP1, saglasnost roditelja za prelazak na IOP2 uz obavezno pribavljanje mišljenja Interresorne komisije. S obzirom da se učenik obrazovao u skladu sa IOP1, potrebno je da uz zahtev škola dostavi i rezultate vrednovanja IOP1. Vrednovanje IOP-a se vrši radi procene ostvarenosti ciljeva i ishoda utvrđenih IOP-om. Vrednovanje IOP-a se zasniva na analizi koje mere podrške su bile delotvorne i koje planirane ishode је učenik savladao. Takođe, u skladu sa aktuelnom obrazovnom situacijom učenika, škola predlaže prelazak na IOP2 uz argumentaciju zašto je prelazak u najboljem interesu učenika. Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljom, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Svaki član Interresorne komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete, učenika i odraslog; iz razgovora sa detetom, učenikom ili odraslim; uvidom u podatke o školskim postignućima; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka koji su priloženi.
U okviru zajedničkog mišljenja komisije, tj. u individualnom planu podrške učeniku može biti predloženo i prilagođavanje završnog ispita.
Važno je voditi računa o rokovima jer je škola u obavezi da obavesti i nadležnu Školsku upravu o potrebi za prilagođavanjem završnog ispita za učenika.