Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako se radi analiza rodne ravnopravnosti u okviru socio-ekonomske analize?
Za sada je savet da u onim razvojnim oblastima za koje je u konkretnoj JLS od posebnog značaja upravo rodna perspektiva, na osnovu dostupnih podataka i statistike, JLS nastoje da sagledaju razmere problema i argumentuju moguće pravce rešavanja u cilju osiguravanja unapređenja položaja žena i muškaraca (devojčica i dečaka) u okviru konkretnih javnih politika. Imajući u vidu da ovi dodatni aspekti analiza sa stanovišta rodne ravnopravnosti zahtevaju dodatne resurse i iskustva, savet je da se one pažljivo planiraju i kroz finansiranje/budžete JLS, i da se primenjuje postepeni pristup (ne za sve oblasti nadležnosti odjednom). Posebno ukazujemo da mogu biti korisni pristupi koji se primenjuju u procesu rodno odgovornog budžetiranja, a koji svakako utiču i na planiranje i restrukturiranje prihoda i rashoda u JLS čime se prenose i na efektivnu primenu rodne ravnopravnosti kroz različite oblasti nadležnosti JLS. Određene informacije u ovom pogledu dostupne su u okviru instrukcija SKGO za rodno odgovorno budžetiranje na lokalu uz dodatnu napomenu da je najnovijim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu rok za primenu rodno odgovornog budžetiranja pomeren na 2024. godinu).
Najavljujemo i da SKGO radi na Uputstvu za rodnu analizu budžeta koje će u 2021. godini biti dostupno svim JLS i svakako delimično primenljivo i na rodnu analizu u procesu izrade Plana razvoja JLS. Takođe, na nacionalnom nivou planirana je izrada testa rodne ravnopravnosti koji bi se primenjivao u procesu izrade propisa, kao i izrada ex post analiza u oblastima relevantnim za rodnu ravnopravnost, te će iskustva u ovom pogledu na nacionalnom nivou biti korisna i za dalje usmeravanje JLS za sagledavanje stanja, potreba i pravaca unapređenja rodne ravnopravnosti u respektivnim oblastima nadležnosti.
Da li je određeno koliko javna rasprava može da traje?
Period trajanja javne rasprave nije zakonski propisan, ali ovom prilikom ukazujemo na SKGO Model odluke o javnim raspravama u JLS (koji se odnosi na različite dokumente za koje JLS sprovode javne rasprave) kojim je predviđeno da je minimalno vreme trajanja javne rasprave – 20 dana. Takav rok preporučen je u ovom modelu u skladu sa drugim Modelom – za statut JLS, uz napomenu da ovaj rok svaka JLS može drugačije odrediti u skladu sa svojim potrebama i lokalnim prilikama.
Vidi: Model Statuta opštine.pdf i Model odluke o javnim raspravama.docx
Da li u merama za postizanje ciljeva može da se definiše vremenski rok kao - kratak? Zar ne bi trebalo da mera ima precizniju vremensku odrednicu, npr. 6, 12, 24 meseca i sl.?
Primeri sadrže i takve odrednice gde se kod mera referisalo na kratak rok za sprovođenje (orijentacija je bila u tom smislu do dve godine okvirno). Prilikom formulacije opisa mera, treba nastojati da vremenske odrednice budu što je moguće preciznije, ali je prihvatljivo staviti i okvirniju odrednicu kada se ne raspolaže preciznijim podacima, što u trenutku izrade dugoročnih planskih dokumenata može da bude slučaj.
Koja odluka se prvo donosi - odluka skupštine o postupku pripreme i bližoj sadržini Plana razvoja ili odluka gradonačelnika/predsednika opštine o formiranju koordinacionog tima za izradu Plana?
Ovo nije striktno propisano, tj. Zakon o planskom sistemu govori samo o aktu koji se tiče postupka i bliže sadržine Plana razvoja. U Smernicama je ovo dodatno razrađeno te predloženo i donošenje akta kojim se uređuje koordinacioni tim, tematske RG itd. U tom smislu, logičan redosled bi bio prvo Odluka skupštine o postupku pripreme, tj. o pristupanju izradi Plana razvoja JLS, a zatim bi usledilo donošenje akta o određivanju koordinacionih i drugih struktura. Ne postoji prepreka i da se čak te strukture, ukoliko su one već poznate i dovoljno pripremljene - imenuju i već u samoj Odluci o pristupanju izradi Plana razvoja. Pretpostavka prilikom izrade Smernica je bila međutim da je potrebno više vremena za određivanje koordinacione strukture, te je zato u Smernicama to razdvojeno kroz dva koraka.
Zašto se Analitički servis JLS ažurira u poslednjem kvartalu i može li imati dodatnih informacija (npr. nema podataka za novoizgrađene stanove, broj putničkih automobila i sl.)?
Za potrebe „punjenja“ sadržaja Analitičkog servisa, RSJP prikuplja informacije tokom cele godine, odnosno u skladu sa dinamikom proizvodnje pojedinih statističkih i drugih podataka od strane nadležnih institucija. Da bi se međutim osigurala doslednost u ažuriranju, opredeljeno je da se ono vrši kada za podatke najveći broj indikatora budu na raspolaganju i da se to čini na kraju godine. Servis se kontinuirano proširuje novim setovima indikatora, te da se može očekivati da će i spomenuti podaci (o novoizgrađenim stanovima, broju putničkih automobila u JLS) u perspektivi naći svoje mesto u ovom servisu.