Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKod izvesnog broja dece postoji velika potreba za podrškom dečijeg psihologa (izmeštanje iz porodice, zlostavljanje, prihvatanje invaliditeta, mucanje, tikovi i sl.) i u tom slučaju se može preporučiti mera podrške stručnjaka iz oblasti van obrazovanja. Kako realizaciju navedene mere konkretizovati i učiniti je dostupnijom?
Kada se predlaže mera koja podrazumeva podršku psihologa prvo treba proveriti da li ta mera može da se realizuje na nivou predškolske ustanove ili škole tj. da li navedene ustanove imaju stručnog saradnika tog profila. U slučaju da ne, potrebno je koristiti resurse iz svoje JLS kao npr. psiholog iz Doma zdravlja, Razvojnog savetovališta ili Centra za socijalni rad. Ako se proceni da usluga podrške psihologa nije uspostavljena na nivou JLS postoji mogućnost da se uputi dete, učenik ili odrasli (u zavisnosti od vrste teškoće) npr. u Univerzitetsku dečiju kliniku u Tiršeovoj, Institutu za patologiju govora, Kliniku za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje.
Kako postupiti situaciji kada roditelji ne žele da dete ide u školu i da se obrazuje, a kao razlog navode težinu teškoća?
Pravo na obrazovanje bez diskriminacije po bilo kom osnovu ostvaruje se kroz stvaranje jednakih mogućnosti za uključivanje, učešće i napredovanje u obrazovanju za svako dete i učenika. Pravo na obrazovanje je univerzalno ljudsko pravo i niko, pa ni roditelj, ne može detetu uskratiti pravo na obrazovanje.
U Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", broj 80/2018) u stavu 2. člana2. navodi se: „Dodatna podrška obezbeđuje se, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, svakom detetu, učeniku i odraslom u cilju uključivanja, učešća i napredovanja po pravilu u nesegregisanom obrazovnom okruženju do završetka srednjeg obrazovanja, kao i nesmetanog obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti i kvalitetnog života u zajednici.“ Na ovaj način se skreće pažnja na značaj uključivanja deteta u redovno obrazovanje zajedno sa vršnjacima i uz potrebnu dodatnu podršku.
Roditelja treba upoznati da je za upis u školu i redovnost pohađanja škole odgovoran roditelj, i posebno ga treba upozoriti na posledice nepohađanja i za njih vezane procedure i eventualne sankcije.
Da li je dovoljno poslati fotokopiju Mišljenja IRK (obrazac 3), pokretaču i ustanovama koje obezbeđuju IPP?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom uređuje da se mišljenje Komisije dostavlja se roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku, odraslom i nadležnom organu, odnosno službi koja treba da obezbedi dodatnu podršku, u skladu sa zakonom. Pri dostavljanju mišljenja važno je naglasiti da je služba kojoj su dostavljeni podaci dužna je da čuva tajnost podataka o detetu i članovima njegove porodice, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Sa službama kojima se dostavlja mišljenje Komisije treba proveriti da li je slanje fotokopije dokumenta u skladu sa njihovim propisanim procedurama.
Šta se podrazumeva pod novinom u Pravilniku o dodatnoj podršci: "nadležnost IRK se proširuje i na mesto boravišta deteta"?
Član 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Sl. glasnik RS", broj 80/2018) uređuje da je za procenu potreba za dodatnom podrškom nadležna je Komisija opštine, odnosno grada na čijoj teritoriji je prebivalište, odnosno boravište deteta, učenika i odraslog. Nadležnost Komisije se proširuje i na mesto boravišta kako bi usluge dodatne podrške bile dostupnije -npr. ako je dete, učenik ili odrasli smešteno u ustanovu socijalne zaštite ili hraniteljsku porodicu, koja se nalazi na teritoriji druge opštine u odnosu na prebivalište.
U tom slučaju zbirka podataka o deci, učenicima i odraslima za koje je pokrenut postupak procene potrebe sadrži i podatke o prebivalište deteta učenika i odraslog, a ako je smešteno u hraniteljskoj porodici ili u ustanovi socijalne zaštite i podatke o mestu boravišta, podatke o hraniteljskoj porodici, odnosno ustanovi socijalne zaštite.
Imajući u vidu utvrđen predlog zakona o lokalnim izborima, da li sekretar opštinske izborne komisije može biti lice kome je utvrđeno mirovanje radnog odnosa u opštinskoj upravi jer je imenovan na javnu funkciju direktora javne sluzbe? Inače, tom licu miruju prava i obaveze u opštinskoj upravi zbog imenovanja na funkciju i nije mu prestao radni odnos u opštinskoj upravi, tj. to je lice iz reda zaposlenih u opštinskoj upravi.
Član 22. stav 3. Predloga zakona o lokalnim izborima glasi:
„Za sekretara i zamenika sekretara izborne komisije mogu da budu imenovani sekretar skupštine, zamenik sekretara skupštine, načelnik opštinske, odnosno gradske uprave, zamenik načelnika opštinske, odnosno gradske uprave ili lice iz reda zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi koje ima visoko obrazovanje u oblasti pravnih nauka.“.
Mišljenja smo da ovu odredbu treba tumačiti tako da za sekretara može da bude imenovano samo ono lice koje faktički obavlja poslove koje su logički ili funkcionalno povezani sa funkcijama sekretara i zamenika sekretara izborne komisije. U tom smislu ukazujemo i na odredbu člana 10. stav 5. Predloga zakona, kojom je propisano da „uslove za rad organa za sprovođenje lokalnih izbora obezbeđuje opštinska, odnosno gradska uprava.“.
U tom smislu, citiranu odredbu člana 22. Predloga zakona ne treba tumačiti formalno, jezički, već suštinski, tj. ciljno, a to je da, ako se želi za sekretara ili zamenika sekretara OIKa predložiti lice iz reda zaposlenih u opštinskoj/gradskoj upravi, to treba da bude lice koje faktički radi u toj upravi, a ne ono koje odsustvuje sa rada u opštinskoj/gradskoj upravi usled čega mu miruju prava iz radnog odnosa u toj upravi. Samo na ovaj način bi se suštinski i u potpunosti ispoštovala obaveza opštinskih/gradskih uprava da obezbede uslove za rad izbornih komisija.