Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li lice koje se dodatno doškolovalo u toku radnog odnosa na neodređeno vreme samovolјno i bez sprovođenja procedure predviđene članom 123. i 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave koje je do sada radilo na radnom mestu sa IV ili VI stepenom stručne spreme, može odmah po sticanju diplome fakulteta - VII stepen (ukoliko za to postoji slobodno radno mesto) da bude raspoređeno na radno mesto sa zvanjem mlađi savetnik i raspoređen na radno mesto rukovodica Odseka? Da li ova lica ponovo pohađaju pripravnički staž u vezi stepena stručne spreme koje su u međuvremenu stekli? Nјihov pripravnički staž prilikom prvog prijema u radni odnos je trajao kraće u odnosu na pripravnički staž koji je potreban za stepen stručnosti koji su u međuvremenu stekli.
Shodno članu 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Na osnovu čl. 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.
Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Međutim, sama činjenica da je zaposleni stekao visoko obrazovanje, a primera radi imao je stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, i obavlјao je poslove shodno tom obrazovanju, za poslodavca ne stvara obavezu, niti mogućnost samu po sebi, da taj zaposleni bude raspoređen na radno mesto za čije obavlјanje je potrebno stečeno visoko obrazovanje.
Na osnovu čl. 126. Zakona o zaposlenima u AP i JLS svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavlјalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.
Shodno čl. 127. istog Zakona pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.
Pripravnički staž za pripravnika sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, traje devet meseci.
Pripravnički staž za pripravnike sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju, traje šest meseci.
Dakle, u konkretnom slučaju, lice koje je steklo visoko obrazovanje, ukoliko postoji potreba poslodavca, uz napomenu da i svi drugi akti, poput Pravilnika o unutrašnjem uređenju, Kadrovskog plana i sl. omogućavaju realizaciju navedenog, bi moralo da završi pripravnički staž sa tim stepenom obrazovanja, a nakon čega bi, eventualno, zasnovalo radni odnos sa tom stručnom spremom kod poslodavca i shodno tome steklo odgovarajuće zvanje.
U koje zvanje može da bude raspoređen zaposleni koji se naknadno (u toku radnog odnosa na neodređeno vreme samovolјno i bez sprovođenja procedure predviđene članom 123. i 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave) doškoluje pa pored diplome srednje škole (IV stepena stručne spreme), dostavi diplomu fakulteta (VII stepena stručne spreme)?
Shodno članu 123. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave službeniku može da se omogući dodatno obrazovanje značajno za rad kod poslodavca. Službenik koji će se dodatno obrazovati bira se na internom konkursu, a prednost ima službenik sa višim prosekom ocene u prethodne tri godine. Troškove dodatnog obrazovanja snosi poslodavac.
Na osnovu čl. 124. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajnama i jedinicama lokalne samouprave prava i obaveze službenika koji se dodatno obrazuje uređuju se ugovorom.
Službenik ima pravo na mirovanje radnog odnosa ako dodatno obrazovanje zahteva privremeno odsustvo s rada. Po završenom dodatnom obrazovanju, službenik se premešta na nepopunjeno radno mesto razvrstano u najniže zvanje za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem. Službenik iz stava 3. ovog člana dužan je da u roku od šest meseci položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen obrazovanja koji je stekao dodatnim obrazovanjem.
Posle dodatnog obrazovanja službenik je obavezan da ostane na radu kod poslodavca najmanje dvostruko duže od trajanja dodatnog obrazovanja, inače je dužan da jednokratno nadoknadi poslodavcu sve troškove dodatnog obrazovanja.
Međutim, sama činjenica da je zaposleni stekao visoko obrazovanje, a primera radi imao je stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju, i obavlјao je poslove shodno tom obrazovanju, za poslodavca ne stvara obavezu, niti mogućnost samu po sebi, da taj zaposleni bude raspoređen na radno mesto za čije obavlјanje je potrebno stečeno visoko obrazovanje.
Koje uslove (u pogledu vrste i stepena stručne spreme i godina radnog iskustva) mora da ispuni lice koje u Gradskoj upravi obavlјa poslove vanrednih situacija?
Da bi se dao potpun odgovor na pitanje potrebno je znati koji su sve poslovi obuhvaćeni konkretnim radnim mestom. Preporuka, data i u modelu Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji za radno mesto koje pripada toj grupi poslova, je da je potrebno da je reč o zaposlenom sa visokom stručnom spremom i tri godine iskustva u struci, uz napomenu da je reč samo o predlogu, a ne o obavezi.
Načelnik uprave želi da lice koje je raspoređeno na radno mesto nameštenika premesti na izvršilačko radno mesto. Koja je procedura predviđena za ovu vrstu premeštaja i kojim aktima se ona vrši?
Članom 82. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisan redosled radnji pri popunjvanju radnih mesta, koji glasi:
"Pri popunjavanju izvršilačkog radnog mesta prednost ima premeštaj službenika, sa napredovanjem ili bez njega. Ako poslodavac odluči da radno mesto ne popuni premeštajem, sprovodi se interni konkurs. Ako interni konkurs nije uspeo, radno mesto može da se popuni preuzimanjem službenika od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa. Ako se radno mesto ne popuni ni preuzimanjem službenika, obavezno se sprovodi javni konkurs. Ako ni javni konkurs nije uspeo, radno mesto se ne popunjava, ali poslodavac može odlučiti da se sprovede novi javni konkurs".
Dakle, zakonom nije propisana mogućnost premešetaja nameštenika pri popunjavanju radnog mesta, već samo službenika, a što se odnosi i na interni konkurs, propisan ovim članom Zakona. Konkretnije, ne postoji mogućnost premeštaja zaposlenog sa namešteničkog na radno mesto službenika.
Članom 10. stavom 1. Odluke o obrazovanju Službe za internu reviziju propisano je da gradonačelnik, kao izvršni organ jedinice lokalne samouprave osniva službu i raspoređuje šefa Službe u skladu sa propisima koji važe za zaposlene u jedinici lokalne samouprave. Sledećim stavom istog člana propisano je da radom službe rukovodi šef Službe koji donosi akte o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji i o zvanjima, zanimanjima i platama zaposlenih u Službi, na koje saglasnost daje gradonačelnik. Stavom 3. istog člana propisano je da o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima po osnovu rada zaposlenih i radno angažovanih lica odlučuje šef Službe. Članom 24. stavom 1. iste odluke, navedeno je da o pravima i obavezama iz radnog odnosa šefa Službe odlučuje gradonačelnik.S obzirom na navedene podzakonske i zakonske propise, kao i na činjenicu da je izabran novi gradonačelnik koji želi da na mesto šefa Službe rasporedi neko drugo lice, koji je redovan zakonski put za vraćanje šefa Službe za internu reviziju u Gradsku upravu, na neko od izvršilačkih radnih mesta?
Član 82. Zakona o budžetskom sistemu propisuje:
“Korisnici javnih sredstava uspostavlјaju internu reviziju.
Za uspostavlјanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.
Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.
Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavlјanja revizije i izveštavanju o obavlјenoj reviziji.
Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravlјanja rizikom, kontrole i upravlјanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje cilјeva organizacije.
Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilјu povećanja vrednosti i pobolјšanja procesa upravlјanja datom organizacijom, upravlјanja rizicima i kontrole.
Internu reviziju obavlјaju interni revizori.
Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.
Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka”.
Ono što ne može iz predmetne odluke da se zaklјuči je kako je zapravo šef Službe interne revizije zasnovao radni odnos i kako, u celini glasi predmetno rešenje. Tek nakon analize pojedničanih akata bi mogao da se da konkretniji odgovor na postavlјeno pitanje.