Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je probni rad po Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, obavezan za zaposlene koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika i koliko traje?
Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci.
Za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.
Probnom radu ne podležu službenici na položaju i lica koja rade na poslovima iz člana 70. stav 1. tač. 3) i 6) ovog zakona, koji se odnose na radna mesta u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, dok traje dužnost tog izabranog lica odnosno radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta.
S obzirom na priprodu angažovanja pripravnika probnom radu ne podležu pripravnici.
Koje uslove mora da ispunjava treći član disciplinske komisije, s obzirom da su Zakonom decidno navedeni uslovi koje moraju da ispunjavaju dva člana ali ne i treći član Komisije?
Članom 141. Zakona o zaposlenima u AP I JLS je propisano da jedan član disciplinske komisije mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a jedan član komisije je ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata. Shodno Zakonu disciplinska komisija se sastoji od tri člana, ali nisu propisani uslovi odnosno kvalifikacije za trećeg člana komisije, pa stoga ne postoje ni ograničenja u ovom pogledu, već se ostavlјa na slobodu poslodavcu da odluči ko će biti treći član disciplinske komisije, a da nije vezan uslovima koji su propisani za druge članove.
Da li članovi disciplinske komisije primaju novčanu nadoknadu za svoj rad?
Članom 141. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti, a da je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa. Međutim, Zakonom se ne propisuje da članovi disciplinske komisije primaju novčanu nadoknadu za svoj rad.
S obzirom da je jedan član disciplinske komisije ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata, da li druga dva člana moraju biti zaposleni u Gradskoj upravi?
Članom 141. Zakona o zaposlenima u AP i JLS je propisano da poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti, a da je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa. Jedan član disciplinske komisije mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a jedan član komisije je ovlašćeni predstavnik reprezentativnog sindikata. Dakle, Zakonom se ne propisuje obaveza da druga dva člana disciplinske komisije moraju da budu zaposleni u opštinskoj/gradskoj upravi.
Šta se smatra drugim opravdanim razlogom za trajni premeštaj službenika na drugo radno mesto?
Da bi se dao odgovor na ovo pitanje mora se poći od odredaba Zakona o državnim službenicima. Član 92. ovog Zakona propisuje: „Državni službenik može da bude trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto u istom državnom organu, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi“. Dakle, reč je o gotovo identičnoj odredbi kao i član 114. Zakona o zaspolenima u AP i JLS. Stoga je najbolјe pozvati se na sudsku praksu. Presuda Vrhovnog suda Srbije, U 3137/2008 od 17.7.2008.godine, u svom sižeu predviđa da trajni premeštaj državnog službenika na drugo radno mesto u istom organu, mora da bude obrazložen detalјno i precizno. Deo obrazloženja navedene presude glasi: "Pravilno je tuženi organ odbio žalbu tužilјe nalazeći da je prvostepeno rešenje zakonito doneto od strane predsednika suda, ovlašćenog da odlučuje o premeštaju državnih službenika zbog potrebe rada, u smislu odredbe člana 92. u vezi sa članom 90. stav 1. i članom 140. stav 1. Zakona o državnim službenicima. Naime, odredbom člana 92. u vezi člana 90. stav 1. Zakona o državnim službenicima je propisano da se trajni premeštaj državnog službenika zbog potrebe rada, a na drugo odgovarajuće radno mesto u istom državnom organu, može izvršiti ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi. Kako je u sprovedenom postupku na pouzdan način utvrđeno da postoji potreba da se rad u parničnoj pisarnici organizuje premeštajem državnog službenika na drugo radno mesto, zbog prestanka radnog odnosa dva referenta u toj pisarnici, a to radno mesto odgovara stručnoj spremi i radnom iskustvu tužilјe, Vrhovni sud Srbije je našao da premeštajem tužilјe sa radnog mesta upisničar - zamenik rukovodioca Službe prijema, overe i eskpedicije na radno mesto za administrativno-tehničke poslove u Odseku parnične pisarnice, nije povređen zakon na njenu štetu." U pogledu ovog člana Zakona očigledno se radi o diskrecionoj oceni. Ne može se precizno odgovoriti na ovo pitanje, ali je bitno navesti da razlozi za trajnji premeštaj moraju imati svoje valјano uporište i da sud generalno neće ceniti kvalitet diskrecione ocene, ali će doći do poništaja rešenja ukoliko razlozi nisu jasno navedeni i nisu objektivne prirode. Najzad, ukoliko dođe do trajnog premeštaja mora se ponajviše voditi računa da to drugo radno mesto bude odgovarajuće.