Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePrivatna kompanija izrazila je nameru da finansira rehabilitaciju jednog opštinskog puta. Da li postoji pozitivan primer ovakvog projekta i kakve su obaveze Gradske uprave, a kave uoravljača puta?
Ako je put u javnoj svojini, zainteresovani privredni subjekat ne može samostalno izvoditi radove na rehabilitaciji puta, ali može finansirati radove na takvom putu kroz donaciju.
Neophodno je pripremiti ugovor o donaciji između privatnog subjekta (donatora) i lokalne samouprave (primaoca donacije), gde donacija može biti:
Ugovorom bi trebalo definisati:
Već postoji izgrađena kotlarnica, iz koje se snabdevaju kupci toplotnom energijom. Saglasno stavu 6. člana 9 Zakona o komunalnim delatnostima potrebno je "Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije." Pitanje je sledeće da li se može poveriti obavljanje delatnosti snabdevanja toplotnom energijom bez primene odredbi Zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, jer je besmisleno praviti javni poziv za već izgrađeni energetski objekat( kotlarnicu) koje je vlasništvo preduzetnika, jer niko ne može na njegovom objektu ponuditi povoljniju uslugu? Imajući u vidu da se njegovo uključivanje u komunalni sistem ne može tretirati kao klasičan JPP projekat gde birate najpovoljnijeg ponuđača, već kao pravno priznanje i regulisanje postojećeg stanja, uz navođenje u Odluci o poveravanju delatnosti direktnim poveravanjem (bez JPP postupka)uslovljenost obavezom pribavljanja licenc i regulaciju cene po metodologiji (Sl.Gl. RS 63/2015).
Daljinsko grejanje je jedna od delatnosti koja ima specifičnu poziciju jer je i komunalna i energetska, pa podleže propisima iz obe oblasti, međutim u ovom konkretnosm slučaju merodvne su odredbe Zakona o energetici.
U pogledu proizvodnje toplotne energije, članom 354. Zakona o energetici propisano je da „Energetski subjekt koji proizvodi toplotnu energiju (u daljem tekstu: proizvođač toplotne energije) dužan je da proizvodne kapacitete održava u ispravnom stanju, da obezbedi njihovu stalnu pogonsku i funkcionalnu sposobnost i bezbedno korišćenje u skladu sa tehničkim i drugim propisima koji se odnose na uslove eksploatacije te vrste objekata i instalacija, njihovu bezbednost i uslove zaštite životne sredine utvrđene zakonom i drugim propisima.
Proizvođač toplotne energije u obavljanju delatnosti proizvodnje koristi svoje proizvodne kapacitete ili proizvodne kapacitete drugih energetskih subjekata.
U slučaju kada proizvođač toplotne energije koristi proizvodne kapacitete drugih energetskih subjekata, njihovi međusobni odnosi uređuju se ugovorom.“
Zatim, članom 355. istog zakona propisano je da „Proizvođač toplotne energije kome je aktom o osnivanju ili aktom o poveravanju obavljanja delatnosti proizvodnje toplotne energije utvrđena obaveza proizvodnje toplotne energije za krajnje kupce toplotne energije dužan je da proizvedenu toplotnu energiju isporučuje energetskom subjektu koji obavlja delatnost snabdevanja krajnjih kupaca toplotnom energijom prema potrebama krajnjih kupaca.
Proizvođač toplotne energije iz stava 1. ovog člana i energetski subjekt koji obavlja delatnost snabdevanja krajnjih kupaca toplotnom energijom, ukoliko nisu isti pravni subjekt, zaključuju u pisanoj formi ugovor o prodaji toplotne energije za potrebe krajnjih kupaca toplotne energije za period od godinu dana.
Mišljenje Stručne službe SKGO je da bi Toplana, kojoj je aktom o osnovanju poverena delatnost proizvodnje toplotne energije za krajnje kupce, mogla da potpiše ugovor o poslovno tehničkoj saradnji na osnovu gore navedenih članova. Ugovorom bi se uredlila prava i obaveze, kao npr. da Toplana otkupljuje toplotnu energiju po dogovorenoj ceni i da vrši distribuciju i snabdevanje na predmetnom području.
Da li je moguće da na teritoriji jedne opštine jedno JKP već obavlja delatnost snabdevanja toplotnom energijom, a da Jedinica lokalne samouprave poveri drugom privrednom društvu obavljanje iste delatnosti u zgradama nepriključenim na distributivni sistem JKP?
Zakon o komunalnim delatnostima ne razrađuje pitanje i ne određuje koliko je na nivou određene JLS potrebno osnovati ili angažovati komunalnih preduzeća ili drugih vršilca da bi se zadovoljile potrebe građana i drugih korisnika.
U tom smislu, što se tiče ovog propisa, nema formalnih smetnji da određenu komunalnu delatnost obavlja više vršilaca, odnosno da obavljanje jedne komunalne delatnosti, u konkretnom slučaju proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom, budu poverene više od jednom vršiocu komunalne delatnosti.
Napominjemo da Zakon o javnim preduzećima u članu 3. stav 2. tač. 3), navodi da pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa (što komunalne delatnosti jesu) može da obavlja i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ poverio obavljanje te delatnosti.
Isti zakon (o javnim preduzećima) u članau 9. određuje da se poveravanje obavljanja delatnosti od opšteg interesa društvu kapitala i preduzetniku iz člana 3. stav 2. tačka 3) ovog zakona vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije, osim ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Posebnim zakonom u ovom smislu se može smatrati Zakon o komunalnim delatnostima koji u članu 9. stav 6. takođe kaže “Na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.”
Inače, u član 9. stav 1. Zakon o komunalnim delatnostima definiše pojam poveravanja komunalnih delatnosti na sledeći način: “Pod poveravanjem obavljanja komunalne delatnosti podrazumeva se vremenski oročeno ugovorno uređivanje odnosa u vezi sa obavljanjem komunalne delatnosti ili pojedinih poslova iz okvira komunalne delatnosti između jedne ili više jedinica lokalne samouprave i vršioca komunalne delatnosti, koje za cilj ima pružanje komunalnih usluga na teritoriji jedne ili više jedinica lokalne samouprave ili na delu teritorije jedinice lokalne samouprave.”
Zakon o komunalnim delatnostim pravi i neka izuzeća u pogledu pomenutog člana, ali se ona ne odnose na delatnost proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom
Poštovani, Zaposlena je radila od 1985. godine u nekadašnjem Sizu za stambene poslove na poslovima objedinjene procedure-naplate komunalnih usluga vode i grejanja. Kada su se rasformirali tzv. sizovi, odnosno tzv. služba objedinjene naplate pri sizu, zaposlena je (bez prekida) prešla u sadašnji JKP Vodovod i kanalizacija Pančevo i do današnjeg dana radi u ovom preduzeću. S obzirom na to da bi ove godine imala uslov(ako joj se "prizna rad u sizu u pomenutoj službi" na 40godina stalnosti kod poslodavca-jubilarnu nagradu, da li ima osnova da joj se isplati ovo pravo? Napominjemo da je zaposlena podnela molbu Nadzornom odboru poslodavca i da ove godine stiče uslov za penziju, a da osim radne knjižice, listinga staža PIO koji se podudara sa stažom zaposlene u molbi i ugovora o radu u ovom preduzeću, imenovana nema dokaze rada u sizu, odluke ili rešenja o radu u službi objedinjene naplate, jer ni u arhivu nemaju u posedu tadašnja dokumenta o tome. Molimo za odgovor. S poštovanjem, Olivera Ćirikovački, dipl.pravnik rukovodilac pravnog sektora u JKP"Vodovod i kanalizacija" Pančevo
Članom 69. Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 30/2021) predviđeno je da će poslodavac isplatiti zaposlenom jubilarnu nagradu povodom godišnjice neprekidnog rada kod poslodavca za 10 godina rada i svaki naredni jubilej u iznosu koji se utvrđuje opštim aktom.
Dakle, prema važećim odredbama posebnog kolektivnog ugovora za komunalnu delatnost jubilarna nagrada se priznaje samo za godine neprekidnog rada kod poslodavca, tako da smatramo da se godine rada provedene u samostalnim interesnim zajednicama grada Pančeva ne mogu računati u staž za jubilarnu nagradu kod javnog komunalnog preduzeća koje je preuzelo poslove SIZ.
1.Povodom tumačenja i postupanja drugostepenog organa po žalbi izjavljenoj na rešenje Registratora, a kojim je izvršena promena podataka, odnosno upravnika u stambenoj zajednici, potrebno nam je vaše tumačenje odredaba člana 31. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Naime, ovim članom je tačno definisano da žalbu, preko Registratora, može izjaviti samo podnosilac prijave. Drugostepeni organ ima drugačije tumačenje, tj. smatra da se primenjuju odredbe člana 151. tačka 1. Zakona o opštem upravnom postupku, tj. da svaka stranka u postupku ima pravo na žalbu, a ne samo podnosilac prijave kako je navedeno u Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada (u ovom slučaju i lica koja nisu podnosioci prijave-npr. smenjeni upravnik), jer ističe da je Zakon o opštem upravnom postupku zakon koji se u procesnom smislu prevashodno primenjuje u odnosu na druge zakone, a narocito u slučajevima kada drugi zakon (koji je materijalno pravni propis, u ovom slučaju Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada) propisuje drugačije u odnosu na ZUP. 2.Povodom tumačenja odredaba člana 19. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada koje glase : u postupku registracije Registrator isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podataka u Registar koji su predmet registracije i objavljivanja na osnovu činjenica iz prijave i priloženih dokumenata, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kojima su dokumenti doneti, potrebno nam je tumačenje da li Registrator iz priloženog zapisnika o održanoj sednici skupštine stanara i odluka vrši proveru da li je u odnosu na broj stanova obezbedjen kvorum za rad i odlučivanje, da li je upravnik stambene zajednice na pravilan i zakonit način obavešten o potrebi sazivanja ili pozvan na zakazanu sednicu skupštine stambene zajednice, da li je odluka doneta propisanom vecinom glasova...... Ovo mišljenje nam je potrebno takođe u vezi postupanja i tumačenja drugostepenog organa, iz razloga što je mišljenje Registratora da ne ulazi u proveru pravilnosti i zakonitosti postupka, a drugostepeni organ u postupcima po žalbi (jer prihvata žalbe i stranaka koje nisu podnosioci prijava), poništava prvostepena rešenja iz razloga sto Registrator nije ispitao zakonitost i pravilnost postupka, npr. odluka nije doneta odgovarajucom vecinom, ne postoji dokaz da je upravnik obavesten o zakazivanju sednice skupštine stambene zajednice
U skladu sa članom 31. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada protiv rešenja o registraciji, podnosilac prijave preko Registratora može izjaviti žalbu opštinskom, odnosno gradskom veću u roku od deset dana od dana dostavljanja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana objavljivanja na internet stranici Registra. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Članom 39. Zakona propisuje da se na pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Registrator u skladu sa članom 19. stav 2. Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, u postupku registracije isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za upis podatka u Registar, koji su predmet registracije i objavljivanja, na osnovu činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupka u kojima su dokumenti doneti. U Uputstvu za registraciju je navedeno šta se podrazumeva pod formalnim uslovima i to da Registrator proverava ispunjenost sledećih formalnih uslova: nadležnost za postupanje po prijavi, da li je podnosilac prijave lice koje, u skladu sa ovim zakonom, može biti podnosilac takve prijave, da li prijava sadrži sve propisane podatke i dokumente, da li su podaci navedeni u prijavi u skladu sa registrovanim podacima i dokumentima, da li je uz prijavu dostavljen dokaz o uplati propisane administrativne takse.
Odredbama ovog zakona nije precizirano ko je podnosilac prijave, a pošto se na sva pitanja koja nisu regulisana ovim propisom primenjuju odredbe koje regulišu opštni upravni postupak, može se primeniti član 151. tačka 6) Zakona o opštem upravnom postupku, a to je da žalbu može podneti svako lice na čija prava, obaveze ili pravne interese može da utiče ishod upravnog postupka. U smislu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada podnosilac prijave može biti upravnik i stambena zajednica koji su obavezni organi stambene zajednice i kao takvi imaju pravni interes.
Odgovornost za tačnost podataka ima isključivo podnosilac zahteva i odgovornost lica za izvršenje krivičnog dela u smislu davanja netačnih informacija ili falsifikovanja podataka o licu se može utvrditi u sudskom postupku.
Član 12. stav 1. tač. 5) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, propisuje da vlasnik posebnog dela zgrade, ima pravo i da pokrene postupak pred nadležnim osnovnim sudom za utvrđivanje ništavosti odluke skupštine stambene zajednice koja je doneta suprotno ovom zakonu i podzakonskim aktima, u roku od 45 dana od saznanja za odluku, a najkasnije u roku od šest meseci od dana donošenja odluke. Postupak za utvrđivanje ništavosti odluke iz stava 1. tačka 5) ovog člana vodi se prema odredbama zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Postupanje drugostepenog organa po žalbi propisuje Zakon o opštem upravnom postupku, na osnovu člana 167. stav 2. ZUP-a, te ako drugostepeni organ ne odbaci žalbu, on može žalbu odbiti, poništiti rešenje u celini i delimično i sam odlučiti o upravnoj stvari, poništiti rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, ili ga izmeniti.
Prema Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada je propisano na koji način se može odluka stambene zajednice na osnovu koje je registrator doneo rešenje proglasiti ništavom. Drugostepeni organ bi trebalo da ispituje osnovanost žalbe samo u okviru formalnih ovlašćenja registratora i da ako utvrdi da je došlo do nekog propusta vrati prvostepenom organu da ponovo sprovede postupak, odnosno, registrator može doneti zaključak kojim upućuje stambenu zajednicu da ponovo podnese dokumentaciju u skladu sa zakonom.