Članom 29. stav 1. Zakona o javnoj svojini („Sl. glasnik RS“, br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 – dr. zakon, 108/16, 113/17, 95/18 i 153/20) propisano je da se nepokretne stvari pribavljaju u javnu svojinu i otuđuju iz javne svojine polazeći od tržišne vrednosti nepokretnosti, koju je procenio poreski ili drugi nadležni organ ili licencirani procenitelj, u postupku javnog nadmetanja, odnosno prikupljanjem pisanih ponuda, ako zakonom nije drugačije određeno.   

Izuzetno iz stava 1. ovog člana, nepokretne stvari se mogu pribaviti ili otuđiti neposrednom pogodbom, ali ne ispod od strane nadležnog organa procenjene tržišne vrednosti nepokretnosti (kod otuđenja), odnosno ne iznad te vrednosti (kod pribavljanja), ako u konkretnom slučaju to predstavlja jedino moguće rešenje. Predlog akta, odnosno akt o ovakvom raspolaganju mora da sadrži obrazloženje iz kog se može utvrditi postojanje ovih okolnosti.

Dakle, prema odredbama Zakona o javnoj svojini, opština može da pribavi u javnu svojinu parcelu koja se nalazi u privatnoj svojini fizičkog ili pravnog lica.

Postupak pribavljanja se sprovodi prema odredbama Zakona o javnoj svojini, odnosno prema odluci opštine o pribavljanju i raspolaganju ukoliko opština ima donetu takvu odluku. Postupak se, po pravilu, sprovodi javnim nadmetanjem/prikupljanjem pisanih ponuda, odnosno izuzetno neposrednom pogodbom ukoliko to predstavlja jedino moguće rešenje.

Šta se smatra pod „jedino mogućim rešenjem“ bliže je regulisano u članu 3. Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanju i ustupanju iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda („S. glasnik RS“, br. 16/18).

U vezi sa vašim drugim delom pitanja koje se odnosi na pribavljanje u javnu svojinu nepokretnosti koja se nalazi ma teritoriji druge lokalne samouprave, mišljenja smo da se u javnu svojinu dobročinim (nasledstvo, poklon) ili teretnim (kupoprodaja) pravnim poslom mogu steći nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji druge lokalne samouprave.

Odredbama člana 12. Zakona o porezima na imovinu koje uređuju poreska oslobođenja stavom 1. tačka 7a, propisano je da se porez na imovinu ne plaća na: „ vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).

Prema članu 18. tačka 4.  Zakona o vodama vodni objekti za korišćenje voda su objekti:

1) za snabdevanje vodom za piće i sanitarno-higijenske potrebe - vodozahvati (bunari, kaptaže, zahvati iz vodotoka, kanala, jezera i brane sa akumulacijama), postrojenja za pripremu vode za piće, magistralni cevovodi i rezervoari sa uređajima koji im pripadaju;

2) za navodnjavanje: zahvati iz vodotoka, kanala, jezera, podzemnih voda i brane sa akumulacijama, glavni kanali i sekundarna mreža i objekti i uređaji koji im pripadaju;

3) za proizvodnju hidroelektrične energije i druge namene - brane sa akumulacijama, dovodni i odvodni kanali i uređaji koji im pripadaju;

4) za uzgoj riba - ribnjaci;

5) za plovidbu - objekti kojima se obezbeđuje sigurnost plovidbe u plovnom putu na kanalima za navodnjavanje i odvodnjavanje i brodske prevodnice na njima.

Prema članu 2 stav 1. tačka 24a Zakona o planiranju i izgradnji ekonomski objekti jesu objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kunića, ukrasne živine i ptica); kao i objekti za gajenje golubova, objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi) objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.); jesu i ribnjaci.

Prema tome, ekonomski objekat-ribnjak, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, razvrstava se u grupu nepokretnosti iz člana 6a stav 1. tačka 8 podtačka 2 - pomoćni objekti -ekonomski objekti, u skladu sa zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja.

Podsećamo, da se za poljoprivredne objekte fizičkih lica od 2021.  godine ostvaruje pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav. 1. tačka 10 Zakona o porezima na imovinu, bez dodatnih uslova da je lice i obveznik poreza na dohodak građana. Potrebno je samo da je objekat zaista i namenjen za primarnu poljoprivrednu proizvodnju u skladu sa članom 12b Zakona o porezima na imovinu. Takođe, Izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu koji je stupio na snagu 1. januara 2021. godine nije brisan uslov za poresko oslobođenje – da ti objekti nisu trajno dati drugom licu radi ostvarivanja prihoda. U tom smislu ceni se faktičko stanje. Kada je u pitanju upravna zgrade za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu, takav objekat razvrstava se prema članu 6a stav 1. Zakona o porezima na imovinu.

Pošto se radi o poslovnoj zgradi sa posebnim delovima u svojini više lica, u tom slučaju su, u skladu sa članom 15. stav 1. tačka 4) Zakona o stanovanju i održavanju zgrada (u daljem tektu: Zakon), za upravljanje zajedničkim delovima zgrade nadležni svi vlasnici posebnih delova. U cilju ostvarivanja nadležnosti upravljanja, što pre svega obuhvata odlučivanje o održavanju zgrade, u skladu sa istim članom stav 2, vlasnici posebnih delova osnivaju udruženje na koje se odredbe Zakona o nadležnostima, pravima i obavezama skupštine i upravnika stambene zajednice shodno primenjuju na nadležnosti skupštine i zastupnika tog udruženja.

Problem predstavlja činjenica da je članstvo u udruženju neobavezujuće, pa možda neki od vlasnika posebnih delova neće hteti da bude član udruženja. Bez obzira na to, na svakog vlasnika posebnog dela se odnose obaveze propisane članom 14. stav 1. tačka 4) Zakona, što znači da je dužan da ''učestvuje u troškovima održavanja i upotrebe zajedničkih delova zgrade i katastarske parcele na kojoj se nalazi zgrada, u meri i na način određen ovim zakonom''. To znači da u slučaju da neko ne želi da se udruži on sam sebe lišava svojih prava u odlučivanju, ali ne i obaveza, koje su njegova zakonska obaveza. Na to bi trebalo ukazati svim vlasnicima koji ne žele da pristupe udruženju.

Pomoć u pribavljanju informacija vlasnicima posebnih delova je primena Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, na osnovu kojeg se u Agenciji za privredne vodi registar vlasnika stvari kao pravnih lica, sa njihovim identifikacionim podacima, kao i podacima zastupnika tih pravnih lica.

S druge strane, kada se radi o javnim entitetima (RS, APV, JLS) koji su vlasnici posebnih delova, oni ne mogu biti članovi udruženja. U tom slučaju,mišljenja smo da se taj problem može prevaziđi zaključivanjem ugovora o zakupu između korisnika posebnog dela i vlasnika, kojim bi se dalo ovlašćenja zakupcu da učestvuje na sednicama udruženja i utvrđuje njegova prava i obaveze u vezi sa upravljanjem i održavanjem zgrade.

Pravilnik o organizaciji i ostvarivanju nastave u prirodi i ekskurzije u osnovnoj školi i Pravilnik o organizaciji i ostvarivanju nastave u prirodi i ekskurzije u srednjoj školi („Službeni glasnik RS“, broj 30/2019) propisuju da se izbor agencije za realizaciju nastave u prirodi i ekskurzije sprovodi se u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke. Nastavu u prirodi, odnosno ekskurziju, može da realizuje isključivo agencija koja poseduje zakonom propisanu licencu za organizovanje turističkog putovanja.

Jedinstvena turistička usluga podrazumeva onu uslugu koju pruža turistička agencija a koja u sebi sadrži nekoliko prethodnih turističkih usluga (kao što su  usluge prevoza, smeštaja, ishrane, organizovanja izleta, angažovanje turističkog vodiča i sl.).

U slučaju kada turistička organizacija pruža jedinstvenu turističku uslugu, PDV se ne može obračunavati po uobičajenom standardnom postupku, već se obračunava po posebnom postupku iz čl. 35. Zakona o PDV-u. Ukoliko turistička agencija nema prethodne turističke usluge (ako pruža uslugu isključivo iz svojih sredstava, a to znači da ima sopstveni prevoz, sopstveni smeštaj, sopstvena ishrana i dr.), onda se oporezivanje ne vrši po posebnom postupku, nego na uobičajeni način koji važi za sve ostale delatnosti.

Opšte pravilo je da se na đačke ekskurzije i obračunavanje PDV-a turističkih agencija primenjuje odredba člana 35. Zakona o PDV-u.

U tom smislu, bilo bi potrebno uputiti svim ponuđačima zahtev za dodatnim pojašnjenjem ponude u smislu člana 142. ZJN i tražiti pojašnjenje i uređenje iskazanog PDV-a, sve radi uporedivosti ponuda i adekvatne realizacije ugovora i pravila plaćanja, a imajući u vidu specifičnost usluga, kao i činjenicu da se ponude upoređuju prema vrednošću bez PDV-a.

Zakonom o javnim nabavkama, u članu 15, propisano je da se odredbe ovog zakona primenjuju na nabavku:

• radova koje više od 50% subvencioniše ili sufinansira jedan ili više javnih naručilaca, u slučaju kada ugovor uključuje radove iz Priloga 1. ovog zakona ili radove na izgradnji bolnica, objekata namenjenih za sport, rekreaciju i odmor, školskih i univerzitetskih zgrada i zgrada koje se koriste u administrativne svrhe;
• usluga koje više od 50% subvencioniše ili sufinansira jedan ili više javnih naručilaca i koje su povezane sa ugovorom o radovima iz tačke 1) ovog stava.

Javni naručilac koji subvencioniše ili sufinansira ugovore iz stava 1. ovog člana dužan je da obezbedi primenu ovog zakona, ako on sam ne dodeljuje takav ugovor ili ako ugovor dodeljuje u ime i za račun drugog subjekta.

Predmetnim odredbama se utvrđuje obaveza sprovođenja postupka javne nabavke u situaciji kada je naručilac posla lice koje nije naručilac (niti javni niti sektorski) u smislu odredaba zakona. To su tzv. subvencionisane odnosno sufinansirane nabavke od strane javnog naručioca i to u iznosu koji je pretežni (preko 50% vrednosti posla). Iznos od preko 50% je ukupan iznos subvencija. To znači da će se, ukoliko se radovi (i povezane usluge) finansiraju od strane više naručilaca (npr. Ministarstvo i lokalna samouprava finansiraju izgradnju stadiona lokalnog fudbalskog kluba koji nema status naručioca), pri čemu oba naručioca učestvuju sa manje od 50%, ali je ukupno njihovo učešće veće od 50% (recimo 66%), za izbor izvođača tih radova sprovesti postupak javne nabavke.

Međutim, ova odredba se ne odnosi na dobra, već samo na radove i usluge, što znači da način postupanja u ovakvoj situaciji ne zavisi od procenta sufinansiranja, ali to svakako restriktivno tumačeći, podrazumeva sprovođenje postupka javne nabavke, pogotovo ako je samo deo sredstava vaš, a deo obezbeđuje drugi naručilac-zbrajaju se procenti.

Svakako da donacija jeste moguća, kao i finansiranje sa vaše strane, ali za detaljniji odgovor potrebne su informacije o načinu finansiranja, odnosno izvoru sredstava, procentu, ko bi bio drugi naručilac koji sufinansira i sl.