Članom 54. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Sl. glasnik RS”, br. 38/19, 55/20 i 51/22) propisano je da zaposleni ima pravo na godišnju nagradu. Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom po pravilu jednom godišnje, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati izuzetno u više delova. O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici pregovaraju u postupku izrade Zakona o budžetu za narednu godinu.

Proceduralno posmatrano, da bi se isplatila godišnja nagrada zaposlenom, pored toga što je predviđena navedenim članom kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, potrebno je da ista bude planirana finansijskim planom budžetskog korisnika, odnosno potrebno je odlukom o budžetu lokalne vlasti bude odobrena aproprijacija za tu namenu u toj budžetskoj godini. Predlog finansijskog plana odnosno odluke o budžetu, izrađuje se na osnovu uputstva za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti koje donosi Ministarstvo finansija. Nakon donošenja Odluke o budžetu direktni i indirektni korisnici budžeta su dužni da usklade svoje finansijske planove sa odobrenim aproprijacijama u budžetu. U tom smislu, u redovnim okolnostima, nakon dobijanja obaveštenja o odobrenim aproprijacijama na ime rashoda za isplatu godišnjih nagrada zaposlenima za budžetsku godinu i donošenja finansijskog plana, rukovodilac budžetskog korisnika može doneti odluku, rešenje o dodeli godišnje nagrade.

Napominjemo međutim da je članom 44. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 138/2022) u stavu 6. i stavu 7. propisano da se u skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 i 118/21 - dr. zakon) u budžetskoj 2023. godini - neće vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima i drugim aktima, za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava lokalne vlasti, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih. U stavu 8. istog člana Zakona o budžetu za 2023. godinu, naglašeno je dodatno da se u 2023. godini ne mogu isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava lokalne vlasti nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa.

Ovakve smernice sadržane su (ponovljene) i u Uputstvu za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti za 2023. godinu i projekcija za 2024. i 2025. godinu (iz jula 2022. godine i ažurirano Uputstvo iz decembra 2022. godine), a što je bio slučaj i u prethodnim godinama.

Dakle, budžetski korisnici nisu mogli planirati u svojim finansijskim planovima za 2023. godinu, a samim tim ne može se ni isplaćivati - godišnja nagrada zaposlenima predviđena Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave tokom 2023. godine. Ukazujemo i da je shodno Zakonu o budžetskom sistemu, čl. 36a stav 3, postupanje suprotno smernicama iz Uputstva u izradi odluke o budžetu lokalne vlasti (u delu kojim se lokalnoj vlasti daju smernice za planiranje ukupnog obima prihoda, mase sredstava za plate, broja zaposlenih i subvencija u odluci o budžetu), postavljeno kao osnov za moguću obustavu prenosa transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica, do momenta dok se odluka o budžetu ne uskladi sa uputstvom.

Ciljevi i indikatori u programskom budžetu JLS nisu predmet odobravanja od strane Ministarstva finansija niti ih treba posmatrati kao uniformne.

Propisana procedura proširenja programske strukture po Aneksu 5 prema Uputstvu za izradu programskog budžeta odnosi se na mogućnost da usled novih nadležnosti ili specifičnih okolnosti JLS mogu podneti zahtev za proširenje uniformne programske strukture – uvođenjem novih programskih aktivnosti. Do sada, neke programske aktivnosti su u skladu sa ovom procedurom postale uniformne (sastavni seo Aneksa 5) i koriste ih JLS koje imaju takve potrebe. Dakle, uniformna programska struktura budžeta JLS sadržana je u listi (Aneks 5 Uputstva MFIN) i odnosi se samo na programe i programske aktivnosti (uključujući i njihove: šifre, nazive, sektor kome pripadaju i svrhu).

Za uniformne programe i programske aktivnosti koje sprovode, JLS utvrđuju ciljeve na osnovu svojih planova razvoja i drugih dokumenata javne politike. Svaka JLS utvrđuje i pokazatelje kojima meri postizanje specifičnih ciljeva programa, programske aktivnosti ili projekta koji sprovodi. Shodno napred navedenom, predlog liste uniformnih ciljeva i indikatora za programsku strukturu budžeta JLS se ne menja, niti se oni podnošenjem zahteva postaju uniformni.

U slučaju programskih informacija, a posebno pri formulisanju ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima.

Budžetski korisnici koji su obuhvaćeni Planom postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja kroz program/programske aktivnosti – mogu i treba da sami osmisle ciljeve i indikatore i predlože ih u nacrtu finansijskog plana koji dostavljaju službi budžeta.

Pri formulisanju programskih informacija, a posebno ciljeva i indikatora za merenje učinka javne uprave za sve nivoe programske strukture, neophodno je da lokalne samouprave prilagode programske informacije sopstvenom kontekstu umesto da koriste listu ciljeva za programe i programske aktivnosti i listu uniformnih indikatora koja nije obavezujuća. To znači da pri formulisanju ciljeva JLS treba da nastoje da primene ciljeve iz postojećih opštih i sektorskih planskih dokumenata u skladu sa metodologijom programskog budžetiranja i neophodnom vezom koju srednjoročno planiranje stvara između planskih dokumenata i budžeta, a kod formulisanja pripadajućih indikatora da vode računa o njihovoj merljivosti u skladu sa raspoloživim podacima u odgovarajućim oblastima. Isto važi i za urodnjene programske informacije.

Postupno uvođenje rodno odgovornog budžetiranja sprovodi se u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o rodnoj ravnopravnosti kod budžetskih korisnika na svim nivoima vlasti.

 Obaveza postupnog uvođenja rodno odgovornog budžetiranja i način njegove realizacije, utvrđene su Uputstvom za pripremu odluke o budžetu lokalne vlasti, koje se ogledaju u donošenju Plana postupnog uvođenja RoB od strane nadležnog organa za poslove finansija, sa jedne strane, odnosno uvođenja urodnjenih ciljeva i indikatora kod planom opredeljenih programa. Rodni indikator je pokazatelj za praćenje postizanja cilja programa ili programske aktivnosti koji u sebi ima definisanu rodnu komponentu. Za svaki utvrđeni rodni indikator potrebno je navesti baznu i ciljane vrednosti i te vrednosti u potpunosti moraju da odgovaraju samoj definiciji indikatora (indikator koji se razvrstava po polu, logički zahteva ciljane vrednosti koje su razložene prema polu). Izrada („osmišljavanje“) rodno odgovornih ciljeva i indikatora je obaveza budžetskih korisnika koji su planom postupnog uvođenja obuhvaćeni.

Radna mesta načelnika i zamenika načelnika Opštinske uprave se sistematizuju kao službenici na položaju u okviru pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u Opštinskoj upravi (ili objedinjenom pravilniku). Bez obzira na nadležnost donošenja akta o postavljenju službenika na položaju (u konkretnom slučaju zamenika načelnika Opštinske uprave), svi rashodi koji se vezuju za radni odnos načelnika i zamenika načelnika Opštinske uprave se planiraju, evidentiraju i izvršavaju na teret razdela direktnog korisnika Opštinske uprave na grupi konta 41.

Participativno budžetiranje je proces koji uključuje građane i ostale zainteresovane strane u proces određivanja prioriteta i proces planiranja rashoda budžeta lokalne samouprave kroz niz različitih aktivnosti i faza. Konsultovanje građana, privrede, OCD i druge zainteresovane javnosti, pre izrade finalnog Nacrta odluke o budžetu JLS nije zakonom obavezujuće, ali predstavlja primer dobre prakse koji primenjuju mnoge JLS. Ukoliko JLS odluči da sprovede participativni proces izrade budžeta JLS, onda se postupak konsultacija realizuje ranije, u prvoj polovini kalendarske godine. Za potrebe sprovođenja tog procesa, moguće je, ali ne i obavezno, da opredelite radnu grupu/telo na nivou LS.

U pogledu pravnog osnova, za sprovođenje konsultativnih procesa od značaja je Zakon o planskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 30/2018), posebno u smislu uporedive primene čl. 34. koji obrađuje konsultacije u pogledu dokumenata javnih politika - ne nacrta budžeta kao propisa/lokalnog akta - ali definiše postavku konsultativnog procesa u načelu. Od značaja je takođe i Uredba o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika ("Sl. glasnik RS", broj 8 od 8.02.2019.) – koja obrađuje konsultativni proces u članovima 40.-44. (pogledati posebno čl. 43. u vezi sa radnim grupama). Sa druge strane, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi ("Službeni glasnik RS", broj 129/2007-41, 83/2014-22 (dr. zakon), 101/2016-9 (dr. zakon), 47/2018-3, 111/2021-3 (dr. zakon)) sprovođenje obaveznog postupka javne rasprave za planiranje investicija u odluci o budžetu primenjuje se počev od pripreme odluke o budžetu za 2019. godinu. Ukoliko se JLS odluči i za neke dodatne oblike učešća građana u procesu budžetiranja za koje je potrebno formiranje privremene ili stalne grupe, ona to treba da uradi u skladu sa odredbama svog Statuta koji definiše formiranje ovakvih grupa.

Timovi/radne grupe za programsko budžetiranje (i/ili za kapitalne investicije, ali i za rodno odgovorno budžetiranje i sl.) - ukoliko su već formirani i dobro funkcionišu u LS sa svim svojim zaduženjima, najčešće čine odličnu osnovu i za radnu grupu/telo za participativno budžetiranje. U tom smislu je preporuka da se ne uspostavljaju nužno  zasebni/različiti timovi/tela za svaki od aspekata budžetskog procesa, već da se isti organizacioni okvir (radno telo, grupa) iskoristi u što većoj meri za ove različite procese imajući u vidu njihovu srodnost.