Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik R. Srbije" br. 30/2018), između ostalog, dopunio je i odredbe člana 84. ZPPPA koje propisuju predmete prinudne naplate poreskog duga i to tako da predmet prinudne naplate može biti osim zarada, odnosno naknada zarada, odnosno penzija, sada i bilo koja vrsta prihoda na tekućim računima fizičkih lica, u delu koji nije izuzet od izvršenja prema zakonu kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje (tačka 2a).

Osim navedenog dodata je i tačka 4a. koja u predmete prinudne naplate dodaje i štedne uloge.

Takođe saglasno napred navedenim izmenama i dopunama u članu 87. ZPPPA dodate su dve tačke i to:

• 3a) kojom se propisuje da će Poreska uprava rešenjem naložiti zabranu isplate ili prenosa drugih vrsta prihoda sa tekućih računa fizičkih lica do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza i
• 3b) kojom se propisuje da će Poreska uprava rešenjem naložiti zabranu isplate štednog uloga do prenosa sredstava u svrhu izmirenja obaveze po osnovu poreza.

Rešenje se istovremeno dostavlja poreskom obvezniku i odgovarajućim registrima, dužnicima poreskog obveznika, odnosno banci, čime postaje izvršno.

Odredbe člana 96a. ZPPPA dopunjene su novim stavovima od 6. do 10. koji propisuju postupak prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja iz drugih prihoda na tekućim računima, na osnovu rešenja koje se donosi shodno članu 92. stav 2. ZPPPA, pri čemu se shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje.

Dostavljanjem predmetnog rešenja banci u postupku prinudne naplate vrši se zaplena i prenos sredstava sa tekućeg računa otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda. Rešenje u dispozitivu sadrži i nalog banci da obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja kao i da iznos obračunate kamate prenese na odgovarajuće uplatne račune javnih prihoda. Ukoliko nema dovoljno sredstava na tekućem računu rešenje se izvršava sukcesivno, prema raspoloživim sredstvima, dok se rešenje ne izvrši u celosti. Takođe je propisano da ako banka ne postupi po nalozima datim u dispozitivu rešenja naplata dugovanog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja izvršiće se neposredno iz sredstava koja se nalaze na računu banke.

Rešenje o prinudnoj naplati iz drugih prihoda na tekućem računu proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja banci.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji dodat je potpuno novi član 98a. kojim je uređen postupak prinudne naplate iz štednih uloga.

Prinudna naplata poreza i sporednih poreskih davanja iz štednih uloga, na osnovu donetog rešenja o prinudnoj naplati shodno članu 92. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, je plenidba i prenos sredstava sa štednog uloga otvorenog kod banke na odgovarajući uplatni račun javnog prihoda. Tehnički se vrši na isti način kao prinudna naplata na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica o čemu smo pisali u prethodnom stavu.

Tehnički, u ovom slučaju, postupak bi otpočeo obraćanjem NBS dopisom kojim se za konkretna fizička lica sa obaveznim podatkom o JMBG, traže podaci (zbog postupka prinudne naplate poreskog duga) u kojim poslovnim bankama imaju otvorene tekuće račune i brojeve tekućih računa. Nakon toga, sledi obraćanje konkretnim poslovnim bankama sa zahtevom da se za konkretno lice i konkretni broj tekućeg računa, dobiju podaci da li je bilo prometa i kakvo je stanje na predmetnom računu. Takođe, može se zatražiti od poslovne banke i promet po računu u poslednjih tri ili šest meseci koji će vam poslužiti prilikom odlučivanja.

Ukoliko je odlučeno da se prinudna naplata radi iz prihoda na tekućim računima poreskog obveznika donosi se rešenje o prinudnoj naplati u skladu sa članom 92. stav 2. ZPPPA.

Resenje o prinudnoj naplati iz prihoda na racunu poreskog obveznika .pdf

Resenje o prinudnoj naplati poreske obaveze iz stednog uloga.pdf

Članom 12. stav 6. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko oslobođenje za nepokretnosti obveznika koji vodi poslovne knjige, koje od nastanka poreske obaveze iskazuje u svojim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, pri čemu je od 1.1.2019. godine dodat još jedan uslov za poresko oslobođenje po ovom osnovu - a to je da se nepokretnost ne koristi. Poresko oslobođenje po ovom osnovu može se ostvariti samo za godinu u kojoj je nastala poreska obaveza i za godinu koja sledi toj godini.

Obveznik za 2019. godinu može ostvariti pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu samo ako je nepokretnost stekao ili izgradio (nastala mu je poreska obaveza) počev od 01. januara 2018. godine, pod sledećim uslovima:

• da je ta nepokretnost evidentirana u njegovim poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji (račun 141- Zemljište namenjeno daljoj prodaji, 142 - Građevinski objekti namenjeni daljoj prodaji i račun 144 -Ostale nekretnine namenjene prodaji). Napominjemo da se ovo poresko oslobođenje ne odnosi na nepokretnosti koje su stalna sredstva koje je obveznik koristio za obavljanje delatnosti, pa ni u slučaju kada ih je u skladu sa MSFI 5 posle donošenja odluke o prodaji preneo na račune grupe 14 – Stalna sredstva namenjena prodaji.
• da se nepokretnost ne koristi.

Provera ispunjenosti uslova za ovo poresko oslobođenje zahteva sledeće provere (pri čemu kumulativno moraju biti ispunjeni uslovi za poresko oslobođenje):

• datum kada je obvezniku nastala poreska obaveza za predmetnu nepokretnost - dokaz je osnov sticanja, a može se proveriti i od koje godine obveznik prijavljuje porez na imovinu za predmetnu nepokretnost i šta je navodio kao dan nastanka poreske obaveze u Podprilozima poreskih prijava za tu nepokretnost.
• da li je poreski obveznik predmetnu nepokretnost evidentirao u poslovnim knjigama kao dobro isključivo namenjeno daljoj prodaji, pri čemu LPA nema nadležnost da utvrđuje ispravnost knjiženja u poslovnim knjigama poreskog obveznika i ispunjenost propisanih uslova za knjiženje na određenim kontima. LPA ne vrši revizije završnih računa niti ima mogućnost da promeni izvršena knjiženja u poslovnim knjigama poreskog obveznika.
• da li je poreski obveznik ranije koristio predmetnu nepokretnost, pa je naknadno preneo na konto za dalju prodaju - proverava se u poslovnim knjigama poreskog obveznika, i
• da li se predmetna nepokretnost koristi ili ne - izjava može biti uzeta kao preliminarni podatak, ali LPA mora utvrditi sve činjenice, što znači da treba izvršiti uviđaj na licu mesta, proveriti račune za struju i komunalije, proveriti da li se daje oglas za zakup ili postoji zakupac predmetne nepokretnosti i dr.

Prema tome, LPA u svakom konkretnom slučaju proverava sve dokaze od značaja za tačnost podataka iskazanih u poreskoj prijavi i LPA ima obavezu i odgovornost da utvrdi sve činjenice i dokaze od značaja za utvrđivanje i kontrolu poreske obaveze u skladu sa zakonom.

U tom smislu, izjava poreskog obveznika data pod materijalnom i krivičnom odgovornošću, ne može se smatrati dovoljnim dokazom za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje, jer LPA ima obavezu da porez bude tačno utvrđen i da od obveznika zahteva kvalitetne dokaze, a ne da se bavi krivičnom i materijalnom odgovornošću lica koja su dala netačne izjave (ako se to naknadno utvrdi).

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 51.) propisuje da u poreskom postupku teret dokaza za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje snosi poreski obveznik, pri čemu LPA ima obavezu da proveri tačnost svih podataka u podnetoj poreskoj prijavi i od obveznika i drugih lica može zahtevati sve informacije od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.

Na poreskom organu je da ceni priložene dokaze i na osnovu njih pravo na poresko oslobođenje. U tom smislu, uzimajući u obzir uslove za poresko oslobođenje, smatramo da sa stanovišta LPA, izjava poreskog obveznika ne bi mogla da se smatra dovoljnim dokazom jer smisao poreskog postupka je da se utvrde tačne činjenice i tačna poreska obaveza. Ovakva izjava bi eventualno mogla da bude polazna osnova, da se na osnovu drugih dokaza proveri njena tačnost.

Dakle, mišljenja smo da LPA treba da pribavi i druge dokaze na osnovu kojih se utvrđuje pravo na poresko oslobođenje. Pored uvida u šifru delatnosti, zaposleni u LPA može izvršiti uviđaj na licu mesta i utvrditi namenu predmetnog objekta, kao i ko je korisnik, zatim se može izvršiti i uvid u knjigovodstvenu dokumentaciju poreskog obveznika na osnovu koje se proverava da li to lice ima prihode od prodaje proizvoda, da li ima prihode od davanja nepokretnosti u zakup i dr.

Članom 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je poresko  oslobođenje za nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugi korisnici javnih sredstava  koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, prema propisima kojima se uređuje budžetski sistem, osim javnih preduzeća. 

Pravilnik o spisku korisnika javnih sredstava objavljuje se svake godine i poslednji je objavljen u "Sl. glasniku RS br. 105/2018", a primenjuje se od 01.01.2019. godine i bitno je imati u vidu da se Spisak korisnika javnih sredstava sastoji iz dva spiska:

• spisak korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora a to su: direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava u kome su posebno evidentirani direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnici sredstava za obavezno socijalno osiguranje, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.
• spisak ostalih korisnika javnih sredstava koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora u koji spadaju ostali korisnici javnih sredstava  (imaju oznaku tip KJS "7").

S obzirom na to da, Zakon o porezima na imovinu u članu 12. stav 1. tačka 1. propisuje pravo na poresko oslobođenje samo za nepokretnosti u javnoj svojini koje koriste korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, a da ostali korisnici nisu uključeni u konsolidovani račun trezora, ova lica nemaju pravo na poresko oslobođenje po ovom osnovu.

Prema tome, akcionarsko društvo koje je u spisku korisnika javnih sredstava svrstano u grupu „ostali korisnici javnih sredstava“, nema pravo na poresko oslobođenje po članu 12. stav 1. tačka 1. Zakona o porezima na imovinu za nepokretnosti na kojima je korisnik u skladu sa Zakonom o javnoj svojini.

Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, odredbama čl. 140-147. uređuje se naknada za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada.  Odredbama člana 143. uređeno je da naknadu za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada vrši ministarstvo u čijoj su nadležnosti poslovi zaštite životne sredine rešenjem za kalendarsku godinu na osnovu izveštaja Agencije za zaštitu životne sredine.

Takođe, potrebno je imati u vidu da je odredbama člana 138. Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, uređeno da je obveznik naknade dužan da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade organu JLS u čijoj su nadležnosti utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda, a da će izgled i sadržinu i način dostavljanja prijave bliže urediti ministar u čijoj nadležnosti su poslovi zaštite životne sredine.

Pravilnikom o izgledu, sadržini i načinu dostavljanja prijave sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese organu jedinice lokalne samouprave, odnosno prijave koju je obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine dužan da podnese nadležnom organu jedinice lokalne samouprave, odnosno gradskoj upravi mesečno za preuzimanja, odnosno isporuke robe u toku meseca, propisani su obrasci: JLS 1, i JLS 2 koji su sastavni deo Pravilnika, u kojima je predviđen i deo koji se odnosi na „UPRAVLJANJE OTPADOM“ (član 2. i član 3. Pravilnika).