Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li model ugovora za javnu nabavku radova može da sadrži klauzulu, da se radovi izvrše u roku od 11 meseci, a da se ugovorom predvidi plaćanje tih radova na 36 mesečnih rata od dana zaključenja ugovora?
Dinamika izvršenja i plaćanja po zaključenim ugovorima javnih nabavki radova bi morale da budu usklađene. Plaćanje koje traje više godina spada u realizaciju ugovora, pa samim tim postoji situacija višegodišnjeg ugovora, a ne ugovora koji traje godinu dana.
Dakle, ukoliko je rok izvršenja radova 11 meseci, najlogičniji i najkasniji rok način plaćanja je do 45 dana nakon što su izvršeni kompletni radovi.
Naravno da plaćanje može biti sukcesivno, recimo, po ispostavljenim privremenim situacijama dok traje izvršenje radova, ali ne bi trebalo ugovarati plaćanje koje traje još 25 meseci nakon što su svi radovi uveliko izvršeni, jer taj ugovor samim tim traje 36 meseci, a ne 11 meseci.
Ta situacija može se rešiti ukoliko se pribavi saglasnost organa nadležnog za finansije za zaključenje višegodišnjeg ugovora, i da se na taj način zaključi ugovor koji će predviđati plaćanje koje traje 36 meseci, jer se ne može vršiti plaćanje po ugovoru koji je istekao.
Naručioci, dakle, imaju pravo da sprovedu postupak javne nabavke i zaključe ugovor koji traje tri godine, ali je prethodno potrebno da pribave saglasnost lokalnog organa uprave nadležnog za finansije (ako je naručilac lokalna samouprava, obraća se gradskom ili opštinskom odeljenju/sektoru za finansije) za zaključenje višegodišnjeg ugovora (odnosno za preuzimanje obaveza čije plaćanje dospeva u godini u kojoj se sprovodi postupak i traje još naredne dve godine), prema članu 54. Zakona o budžetskom sistemu i Uredbi o kriterijumima za utvrđivanje prirode rashoda i uslovima i načinu pribavljanja saglasnosti za zaključivanje određenih ugovora, koji zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina.
Kada naručilac dobije saglasnost, donosi Odluku o sprovođenju postupka i dalje sprovodi postupak javne nabavke na Portalu javnih nabavki kao da je standardan jednogodišnji ugovor u pitanju-bez razlike.
Poreski obveznik podneo je poresku poresku prijavu za imovinu obveznika koji vode poslovne knjige, koju je stekao kupovinom iz stečajne mase. Objekti i imovina bili su namenjeni obavljanju prerađivačke delatnosti. U finansijskom izveštaju iskazana je nabavna vrednost, a za objekte zbirno knjigovodstvena vrednost. U ovom trenutku poreski obveznik ne obavlja delatnost. Da li je moguće da ostvari pravo shodno čl. 12. Zakona o porezima na imovinu? Kako da utvrdimo poresku osnovicuuU postupku utvrđivanja poreza?
Prema članu 7. stav 4. Zakona o porezima na imovinu, za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, poreska osnovicu čini vrednost nepokretnosti koju predstavlja vrednost iskazana u poslovnim knjigama na poslednji dan poslovne godine obveznika (u daljem tekstu: knjigovodstvena vrednost) u tekućoj godini. Prema stavu 5. ovog člana, za nepokretnosti iz stava 4. ovog člana koje obveznik u poslovnim knjigama iskazuje posebno od vrednosti pripadajućeg zemljišta, osim eksploatacionih polja, osnovicu poreza na imovinu čini zbir knjigovodstvenih vrednosti objekata i vrednosti pripadajućih zemljišta koje su utvrđene u skladu sa stavom 3. ovog člana. Prema stavu 13 istog člana, proizvodnim pogonima prerađivačke industrije smatraju se (nadzemni i podzemni) objekti koji su namenjeni za obavljanje proizvodnje u delatnosti koja je klasifikovana kao prerađivačka industrija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje klasifikacija delatnosti.
Članom 7. stav 10. Zakona o porezima na imovinu propisano je da za nepokretnost iz st. 1. i 8. ovog člana i člana 7a stav 6. Zakona o porezima na imovinu, za eksploataciona polja i za objekte iz člana 7. stav 5. ovog zakona, koju obveznik koji vodi poslovne knjige izgradi, stekne, ili mu po drugom osnovu nastane poreska obaveza u toku godine za koju se utvrđuje porez na imovinu (u daljem tekstu: poreska godina) ili u tekućoj godini nakon početka poslovne godine obveznika koja je različita od kalendarske, osnovica poreza na imovinu za tu godinu je njena nabavna vrednost iskazana u poslovnim knjigama obveznika, a za naredne godine utvrđuje se primenom st. 1. do 9. i stava 12. ovog člana.
Znači, nabavna vrednost ne čini osnovicu poreza na imovinu za sve nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige, za koje poreska obaveza nastane u toku poreske godine, već samo za nepokretnosti za koje, principijelno, osnovicu čini knjigovodstvena vrednost, uključujući i fer vrednost (npr. za objekte u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, za skladišne i stovarišne objekte, za objekte za proizvodnju gasa, za objekte za tretman i odlaganje otpada...). Za ostale nepokretnosti obveznika koji vode poslovne knjige za koje poreska obaveza nastane u toku godine poreska osnovica se utvrđuje primenom elemenata propisanih zakonom, za srazmerni deo poreske godine počev od nastanka poreske obaveze.
Ukoliko je poreski obveznik stekao objekte koji su bili namenjeni obavljanju prerađivačke delatnosti, a koji se sada ne mogu smatrati objektima u kojima su smešteni proizvodni pogoni prerađivačke industrije koji se koriste za obavljanje te delatnosti, tada obveznik u godini nastanka poreska obaveze nema pravo da poresku osnovicu prijavi po nabavnoj, odnosno knjigovodstvenoj vrednosti, jer ne ispunjava propisane uslove iz člana 7. stav 4. i stav 10. Zakona o porezima na imovinu. Što se tiče prava na poreska oslobođenje, poreski obveznik u svojoj poreskoj prijavi mora iskazati osnov za poresko oslobođenje iz člana 12. Zakona o porezima na imovinu, pri čemu se u postupku poreske kontrole od obveznika mogu zahtevati odgovarajući dokazi o tome da li su ispunjeni uslovi za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje.
Da li DOO čiji je jedini osnivač lokalna samouprava i čiju skupštinu društva čini Opštinsko veće koje bira i direktora društva, ali koje se ne finansira sa preko 50 % sredstava lokalne samouprave i koje delom ima trgovinski karakter (restoran i suvenirnica) podleže obavezi sprovođenja javnih nabavki?
Član 3. Zakona o javnim nabavkama uređuje pitanje javnih naručilaca, te definiše da su javni naručioci:
Potrebe koje imaju industrijski ili trgovinski karakter, u smislu stava 1. tačka 4) ovog člana, su potrebe koje zadovoljava pravno lice koje posluje u redovnim tržišnim uslovima, koje ima za cilj ostvarenje dobiti i samo snosi gubitke koji proizlaze iz njegove delatnosti.
Dakle, za određivanje statusa javnog naručioca iz ove kategorije potrebno je da je kumulativno ispunjeno nekoliko uslova:
Prvi uslov je postojanje statusa pravnog lica.
Drugi uslov je da je to pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter. Dakle, u pogledu ove kategorije javnih naručilaca postoje dva odvojena, ali međusobno povezana pitanja:
1) da li je pravno lice osnovano u svrhu zadovoljavanja potreba u opštem interesu i
2) da li te potrebe u opštem interesu imaju industrijski ili trgovinski karakter.
Kada se utvrdi da je određeno pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, sledeći korak je utvrđivanje da te potrebe nemaju industrijski ili trgovinski karakter.
Potrebe u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili komercijalni karakter što je potrebno za postojanje javnog naručioca, znači odsustvo konkurentnog, redovnog tržišnog poslovanja na konkurentnom tržištu sa ciljem sticanja dobiti, ostvarivanja profita kao i samostalnog snošenja gubitaka, i generalno se zadovoljavaju tako što njima upravlja država odnosno država svakako vrši odlučujući uticaj na njihovo pružanje.
Treći uslov za status javnog naručioca u okviru ove kategorije, nakon što je utvrđeno da određeno pravno lice jeste osnovano u cilju zadovoljenja potreba u opštem interesu koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, jeste određivanje načina na koji se to pravno lice finansira, odnosno načina na koji se njime upravlja i vrši nadzor.
Naime, potrebno je da više od 50% finansiranja tog pravnog lica potiče iz sredstava javnog naručioca ili da nadzor nad radom tog pravnog lica vrši javni naručilac, ili da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja tog pravnog lica imenuje javni naručilac.
Dovoljno je da postoji bilo koji od navedenih uslova (finansiranje, ili nadzor ili upravljanje), i smatraće se da je ovaj treći uslov ispunjen.
U konkretnom slučaju, pravno lice je osnovano od strane lokalne samouprave i njegovu skupštinu čini Opštinsko veće koje bira i direktora društva, što govori da nadzor nad radom vrši javni naručilac i pretpostavljamo da Opštinsko veće koje je Skupština društva zajedno sa direktorom čini više od polovine organa upravljanja.
Međutim, pravno lice delom obavlja poslove koje imaju trgovinski karakter (restoran i suvenirnica), a Zakon o javnim nabavkama ne vidi delimično obavljanje takvih poslova kao opciju, već je potrebno da to pravno lice osnovano u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje uopšte nemaju industrijski ili trgovinski karakter.
Ukoliko je opisana situacija tačna, tada ovo pravno lice nema svojstvo javnog naručioca.
Da li lice koje je raspoređeno na radno mesto u čijem opisu poslova stoji da vodi evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini opštine može biti član popisne komisije za popis finansijske imovine i obaveza? Načelnik opštinske uprave je rešenjem imenovao i posebnu komisiju za popis nefinansijske imovine, odnosno nepokretnosti, kao i posebnu komisiju za popis obaveza?
Članstvo u komisijama koje osniva lokalna samouprava definisano je lokalnim odlukama.
Nadležni organ lokalne samouprave (Opštinska uprava/načelnik OU) donosi odluku o osnivanju komisija i određuje delatnost rada komisije, lica koja učestvuju u radu komisije, dnevnice za rad članova i sl.
Prirodno je da član komisije bude neko ko radi na poslovima iz tog delokruga.
Isto tako je uobičajeno da član komisije za popis imovine bude neko ko radi na poslovima evidencije nepokretnosti u javnoj svojini ili rukovodi Odeljenjem koje tu oblast pokriva.
Kada za javnu nabavku nije pristigla ni jedna ponuda, da li se nakon odluke o obustavi postupka (147. stav 1. tačka 4) mora čekati 10 dana žalbenog roka ili se može ponovo npr. sledeći dan pokrenuti javna nabavka?
Članom 147. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), propisano je da naručilac donosi odluku o obustavi postupka ako nije dostavljena nijedna ponuda, odnosno prijava.
Zbog razloga obustavljanja postupka, naručilac nije dužan da čeka da protekne rok od 10 dana za podnošenje zahteva za zaštitu prava, budući da nije podneta nijedna ponuda, jer u fazi nakon isteka roka za podnošenje ponuda samo ponuđači, dakle oni koji su podneli ponudu, mogu podneti zahtev za zaštitu prava (aktivna legitimacija nakon isteka roka za podnošenje ponuda).
Naručilac može već sledećeg dana da pokrene novi postupak javne nabavke, a to može biti npr. otvoreni postupak ili pregovarački postupak bez objave javnog poziva iz člana 61. stav 7. Zakona, kojim je propisano da javni naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavlјivanja javnog poziva ako u otvorenom postupku, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće, odnosno nijednu prijavu ili nijednu odgovarajuću prijavu, pod uslovom da početni uslovi javne nabavke nisu bitno izmenjeni.