Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se uplate po zapleni potraživanja iz januara 2022. godine računaju kada je apsolutna zastarelost u pitanju, za poresku obavezu utvrđenu i dospelu za naplatu do 31.12.2011. godine, odnosno da li te uplate iz 2022. godine umanjuju dug utvrđen do 31.12.2011. godine?
Član 114 ž Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020) propisuje da pravo na naplatu uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Poreski organ po isteku ovog roka, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, zbog zastarelosti. Članom 114 z ovog zakona uređuje se zastoj zastarelosti, na način da zastarelost prava poreskog organa na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja ne teče:
Zastarelost za obaveze koje je trebalo naplatiti do 31.12.2011. godine počela je da teče od 01.01.2012. godine i (pod uslovom da nije bilo za stoja zastarelosti) nastupila je u roku od 10 godina, odnosno 01.01.2022. godine. Prema članu 114ž ovog zakona lokalna poreska administracija po službenoj dužnosti po isteku ovog roka, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze zbog zastarelosti, a koja je nastupila 01.01.2022. godine i prenosu duga u vanbilansno poresko računovodstvo.
Shodno tome, znači da su obaveze do 31.12.2011. godine zastarele 01.01.2022. godine i uplata koja je izvršena nakon tog datuma ne može naplatiti obavezu za koju je poreski organ po službenoj dužnosti imao obavezu da utvrdi zastarelost. Uplate izvršene u januaru 2022. godine mogu da se koriste za namirenje obaveza nastalih od 1.1.2012. godine za koje nije nastupila apsolutna zastarelost.
Da li se naknada za postavljanje reklamnih panoa na državnom putu, obzirom da je javni prihod i pripada upravljaču puta, naplaćuje tako što se direktno uplaćuje na njihov račun ili ide na budžetski račun pa se posle uplaćuje njima?
Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara („Sl.glasnik RS“, br. 95/2018, 49/2019, 86/2019 - usklađeni din. izn., 156/2020 - usklađeni din. izn. i 15/2021 - dop. usklađenih din. izn.) uređene su naknade za korišćenje javnih dobara, i to: obveznik plaćanja, osnovica, visina, način utvrđivanja i plaćanja, pripadnost prihoda od naknade, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje naknada za korišćenje javnih dobara.
Naknade za korišćenje javnih puteva u smislu ovog zakona, navedene u članu 186. su:
1) naknada za vanredni prevoz, i to za:
(1) prekoračenje dozvoljene dimenzije;
(2) prekoračenje dozvoljene ukupne mase;
(3) prekoračenje dozvoljenog osovinskog opterećenja;
2) naknada za postavljanje reklamnih tabli, reklamnih panoa, uređaja za obaveštavanje ili oglašavanje pored javnog puta, odnosno na drugom zemljištu koje koristi upravljač javnog puta, u skladu sa propisima;
3) posebna naknada za upotrebu javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta (u daljem tekstu: putarina);
4) naknada za korišćenje delova putnog zemljišta javnog puta i drugog zemljišta koje koristi upravljač javnog puta;
5) naknada za upotrebu državnog puta za vozila registrovana u inostranstvu;
6) naknada za postavljanje vodovoda, kanalizacije, električnih vodova, elektronske komunikacione mreže i sl. na javnom putu.
Kako je i navedeno u članu 214. ovog zakona, prihodi ostvareni od naknada iz člana 186. stav 1. ovog zakona na državnom putu pripadaju upravljaču državnog puta i uplaćuju se upravljaču državnog puta, a prihodi od naknada ostvarenih na opštinskom putu i ulici pripadaju i uplaćuju se na račun upravljača tih puteva i ulica.
Ukoliko JLS vrši investiciono ulaganje u zgradu škole koja je u svojini Republike Srbije, na koji način se vrši evidentiranje ulaganja u knjigu osnovnih sredstava JLS?
Članom 186. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakon, 10/2019, 27/2018-dr.zakon, 6/2020 i 129/2021), propisano je da se sredstva za finansiranje delatnosti ustanova obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Dalje, članom 189. stav 1. tačka 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl.glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018-dr.zakon, 10/2019, 27/2018-dr.zakon, 6/2020 i 129/2021) definisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za kapitalne izdatke ustanova obrazovanja i vaspitanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
Sredstva za kapitalne izdatke škola koje su u svojini Republike Srbije, u budžetima lokalne samouprave planiraju se u okviru finansijskog plana direktnog korisnika budžetskih sredstava-Organa uprave, u programu 9-Osnovno obrazovanje ili 10-Srednje obrazovanje, u okviru grupe konta 463000-Transferi ostalim nivoima vlasti (463200-Kapitalni transferi ostalim nivoima vlasti). Obzirom da jedinica lokalne samouprave prenosi školama transferna sredstva za kapitalne izdatke, one moraju voditi svoju pomoćnu knjigu objekata koje koriste i povećati vrednost ovih objekata u vanbilansnoj evidenciji za vrednost ulaganja u tekućoj godini.
U praksi lokalnih samouprava se javlja i slučaj kada su sredstva planirana u finansijskom planu direktnog korisnika budžetskih sredstava-Organa uprave u okviru klase 500000-Izdaci za nefinansijsku imovinu. U tom slučaju direktni korisnik budžetskih sredstava vrši direktno plaćanje izvođaču radova - plaćanje se evidentira kao izdatak na teret odgovarajućeg konta u okviru klase 500000-Izdaci za nefinansijsku imovinu, a istovremeno se vrši evidentiranje-zaduženje odgovarajućih konta na klasi 000000 – Nefinansijska imovina i odobravanje odgovarajućim kontima klase 300000-Kapital, utvrđivanje rezultata poslovanja i vanbilansna evidencija.
Po završetku ulaganja, JLS dostavlja školi finansijsku karticu sa celim iznosom investicije na kontima 000000 i 300000 uz zahtev da škola izvrši evidentiranje u svojim poslovnim knjigama i da o tome obavesti JLS. Kad JLS dobije povratnu informaciju od škole da je izvršila evidentiranje, JLS stornira evidenciju na kontima 000000 i 300000 u svojim poslovnim knjigama.
Da li JLS može da ugovara, obračunava i naplaćuje zakonsku zateznu kamatu u slučaju kašnjenja u plaćanju zakupnine zakupaca poslovnog/stambenog prostora koji je u svojini JLS a koji JLS izdaje u zakup? Nedoumica se javlja u situacijama sudske prakse koja se poziva na član 279. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima te zakupninu tretira kao povremeno novčano davanje kod koga zatezna kamata teče od dana podnošenja zahteva sudu za naplatu, a imajući u vidu da JLS naplaćuje javne prihode i njihovo neugovaranje može dovesti do oštećenja budžeta JLS.
Zakon o obligacionim odnosima u članu 279. stav 1. reguliše da na dospelu, a neisplaćenu ugovornu ili zateznu kamatu, ne teče zatezna kamata, izuzev ako je to propisano zakonom.
U stavu 2. istog člana Zakona na neisplaćenu kamatu može se zahtevati zatezna kamata samo od dana kada je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu.
Isto se odnosi i na povremena novčana davanja gde se takođe pravo na naplatu zatezne kamate stiče od momenta podnošenja tužbe sudu (stav 3.)
Dakle, imajući u vidu da se zakupnina smatra povremenim novčanim davanjima, mišljenja smo da se zakonska zatezna kamata prema odredbama Zakona o obligacionim odnosima može zahtevati i naplatiti samo nakon podnošenja tužbe sudu.
Činjenica je, a to se vidi i iz prakse nekoliko lokalnih samouprava koje smo anketirali na ovu temu, da se zatezna kamata traži u postupcima naplate dugovanog iznosa potraživanja opštine prema zakupcima u slučaju da se ne plaća renta uopšte, i to u postupcima koje opština pokreće pred sudovima.
Praksa suda je do sada bila da se zahtev opština za naplatu zakonske zatezne kamate od dana podnošenja tužbe sudu prihvata, dok se zahtev za plaćanje zatezne kamate od momenta nastanka obaveze plaćanja ne prihvata, što i jeste u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima.
U pitanju je nabavka radova za izgradnju jednog objekta. Nabavka je prošla kako treba, zaključen je ugovor i radovi su spremni za prijem. Međutim, izvođač radova signalizira da se ne slaže predmet i predračun za elektro radove po ugovoru i po projektu. Kako postupiti u nastaloj situaciji?
Ukoliko postoje pozicije u delu predmera koji se odnosi na elektro radove koji odgovaraju pozicijama iz projektne dokumentacije za ove radove, moguće je kroz ugovaranje eventualnih viškova i manjkova radova putem izmene ugovora o javnoj nabavci korigovati količine iz predmera radova, kako bi se uskladile sa projektnom dokumentacijom (u zavisnosti i od sadržine zaključenog ugovora o javnoj nabavci).
Ipak, pozicije za koje je trebalo ugovoriti jedinične cene u skladu sa projektnom dokumentacijom, a koje se ne nalaze se u predmeru radova, mišljenje je da nije moguće izmeniti ugovor o javnoj nabavci primenom čl. 157. i 158. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), s obzirom da se ne radi o radovima koji su postali neophodni (što je uslov za primenu člana 157. Zakona), odnosno o okolnostima koje savesni naručilac nije mogao da predvidi (što je uslov za primenu člana 158. Zakona), već se radi o posledici grešaka u sprovođenju postupka javne nabavke, odnosno u realizaciji ugovora, koje su načinjene od strane kako naručioca, tako i izvođača radova.
Dodatni problem bi mogao postojati ukoliko je izvođač radova već izveo sporne elektro radove, jer bi u takvoj situaciji postojao problem i u delu eventualne izmene ugovora, imajući u vidu da su radovi već izvedeni.
Dakle, nije moguće potvrditi da kontrolni organi u slučaju izmene ugovora o javnoj nabavci u navedenoj situaciji, ne bi našli kao nepravilnost eventualne izmene u skladu sa čl. 157. i 158. Zakona, na način da se predmet u delu elektro radova izmenom ugovora o javnoj nabavci uskladi sa projektnom dokumentacijom u ovom delu, kako bi se stvorio osnov za plaćanje spornih radova.
S druge strane, ukoliko se izvođaču radova ne izvrši isplata izvedenih radova u spornom delu sa pozivanjem da je propustio da ospori konkursnu dokumentaciju, a zatim i da naručiocu u ugovorenom roku ukaže na utvrđene nesaglasnosti, postoji rizik pokretanja postupka pred sudom od strane izvođača radova, u cilju utvrđivanja svih okolnosti i odgovornosti za nastalu situaciju.