Prema članu 6b Zakona o porezima na imovinu, kod razvrstavanja nepokretnosti u skladu sa članom 6a stav 1. ovog zakona, pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

1) "građevinsko zemljište" je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuju planiranje i izgradnja;
2) "poljoprivredno zemljište" je vrsta zemljišta koje je kao takvo definisano zakonom kojim se uređuje korišćenje poljoprivrednog zemljišta.

U skladu sa članom 6a Zakona o porezima na imovinu, jedinica lokalne samouprave može odlukom propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu razvrstava u poljoprivredno, odnosno šumsko zemljište.

Prema članu 33. stav 5. Zakona o porezima na imovinu promene u toku poreske godine od značaja za visinu obaveze po osnovu poreza na imovinu ne utiču na utvrđivanje poreske obaveze za tu godinu istom obvezniku (koji vodi, odnosno koji ne vodi poslovne knjige), osim u slučajevima iz člana 12. st. 3. i 4. ovog zakona (prestanak prava na poreska
oslobođenje zbog povećanja osnovice preko 400.000 dinara ili zbog početka davanja u zakup u toku poreske godine), odnosno promene korisne površine nepokretnosti u toku poreske godine.

Članom 33g stav 1. Zakona o porezima na imovinu propisano je da za imovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa ovim zakonom, obveznik koji vodi poslovne knjige dužan je da do 31. marta svake sledeće poreske godine podnese poresku prijavu sa utvrđenim porezom za tu godinu.

Imajući u vidu navedene odredbe, ukoliko u toku poreske godine dođe do promene vrste zemljišta u skladu sa propisanim načinom razvrstavanja nepokretnosti, ta promena ne utiče na utvrđivanje poreza na imovinu za tu poresku godinu, shodno članu 33. Zakona o porezima na imovinu već se u poreskoj prijavi PPI-1 koja se podnosi za narednu godinu u skladu sa odredbama člana 33g Zakona o porezima na imovinu, predmetna nepokretnost od 1. januara naredne godine razvrstava u grupu "građevinsko zemljište".

Napominjemo da bi u konkretnom slučaju fizička lica imala obavezu da do 31. januara naredne godine podnesu izmenjenu poresku prijavu koja bi se primenjivala od 1. januara naredne godine, a shodno odredbama člana 33g stav 2. Zakona o porezima na imovinu, kojim je propisano da za imovinu za koju je podneo poresku prijavu u skladu sa ovim zakonom, odnosno za koju se ne podnosi poreska prijava u skladu sa članom 33b stav 1. ovog zakona, obveznik koji ne vodi poslovne knjige dužan je da podnese poresku prijavu ako je došlo do promene od uticaja na visinu poreske obaveze za tu imovinu, o kojoj nisu sadržani podaci u podnetoj poreskoj prijavi ili u drugim podacima koje je javni beležnik dostavio nadležnom organu jedinice lokalne samouprave u skladu sa članom 33b stav 3. ovog zakona.

Pozivanjem na propise ukažemo da je odgovor na postavljeno pitanje pozitivan, dakle nije zabranjeno otvaranje namenskog podračuna, ali je nužno imati u vidu intenciju Ministarstva finansija i prateća uputstva koja se ponavljaju iz godine u godinu – sa usmerenjima da je potrebno poštovati načelo bruto principa, odnosno eliminisati korišćenje podračuna u praksi. Konkretno, u godišnjim Uputstvima za pripremu Odluke o budžetu lokalne vlasti, Ministarstvo finansija ističe da svi javni prihodi i primanja kojima se finansiraju nadležnosti lokalne vlasti treba da budu uplaćeni na račune propisane za uplatu javnih prihoda, a ne na podračune korisnika budžetskih sredstava.

Realno je očekivati da će se u predstojećem periodu izvršiti dodatno usaglašavanje i razjašnjenje propisa i pristupa koji se tiču pitanja podračuna.

Nakon ovih važnih napomena, ukoliko se JLS ipak opredeli za otvaranje zasebnog namenskog podračuna, predočavamo u nastavku odgovor o pravnom osnovu (propisima) koji uređuje pitanje podračuna i proceduru za otvaranje istih.

Odredbama člana 9. i člana 96. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon), propisano je između ostalog da ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku korisnika javnih sredstava i propisuje uslove i način za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora.

Pravilnikom o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstva i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kod uprave za trezor ("Sl. glasnik RS", br. 11/2023) propisan se način utvrđivanja i evidentiranja (upis, promena podataka i brisanje) korisnika javnih sredstava i drugih subjekata u Evidenciji korisnika javnih sredstava kod ministarstva finansija-Uprave za trezor, kao i uslovi i način za otvaranje i ukidanje dinarskih i deviznih podračuna konsolidovanog računa trezora, koji se vode u Evidenciji podračuna korisnika javnih sredstava kod Uprave za trezor.

Ovim pravilnikom propisani su obrasci koja se podnosi prilikom otvaranja (član 14. stav 1. i stav 2.) i ukidanja podračuna (član 18. stav 2.)  i koji čine njegov sastavni deo. Članom 15. ovog pravilnika definisano je potpisivanje, overa i dostavljanje naloga za otvaranje podračuna.

Članom 16. ovog pravilnika propisano je otvaranje podračuna u evidenciji podračuna KJS na sledeći način:

„Filijala kod koje je KJS, odnosno DS upisan u Evidenciju KJS, vrši otvaranje podračuna na osnovu naloga iz člana 14. st. 1. i 8. ovog pravilnika.

Pored naloga iz člana 14. st. 1. i 8. ovog pravilnika, za otvaranje podračuna neophodno je sledeće:

• osnov za otvaranje podračuna (poziv na zakon, odnosno drugi propis, akt Vlade, ugovor, sporazum, protokol, rešenje, odluka i dr.);
• dva popunjena primerka Kartona deponovanih potpisa lica ovlašćenih za raspolaganje sredstvima sa podračuna.

Akt iz stava 2. alineja prva ovog člana, Uprava pribavlja u skladu sa članom 8. ovog pravilnika.

Dinarski, odnosno devizni podračun, za posebne namene, otvara se u Upravi, za svaku pojedinačnu/konkretnu namenu (po zakonu, podzakonskom aktu, odluci, ugovoru, programu, projektu, odluci o budžetu, sporazumu, protokolu, pozivnom pismu i dr.) i može se koristiti samo za tu namenu.

Izuzetno, ukoliko se otvara podračun koji je oslobođen od izvršenja prinudne naplate, a u osnovu za otvaranje podračuna iz stava 1. ovog člana, nije naveden osnov za oslobađanje od prinudne naplate, potrebno je da KJS, odnosno DS dostavi Upravi akt na osnovu koga su, saglasno propisima, sredstva koja se vode na novootvorenom podračunu oslobođena prinudne naplate, i taj podračun može da koristi samo po tom osnovu, za konkretnu namenu.

Namenski dinarski podračun koji je otvoren za određenu namenu, KJS, odnosno DS može da koristi i nakon prestanka važenja akta koji je bio osnov za prenos sredstava, pod uslovom da Upravi dostavi novi osnov za prenos sredstava po istoj nameni, na osnovu koga će biti finansiran u narednom periodu, ili izjavu da će dostaviti novi osnov za prenos sredstava nakon potpisivanja istog. Ukoliko KJS, odnosno DS ne dostavi novi osnov, odnosno izjavu, Uprava privremeno obustavlja raspolaganje sredstvima sa podračuna KJS, odnosno DS, do dostavljanja navedene dokumentacije, nakon čega će mu se omogućiti raspolaganje sredstvima sa podračuna.

Uprava može da otvori poseban namenski podračun i ukoliko davalac sredstava od KJS, odnosno DS, zahteva dostavljanje broja podračuna, pre donošenja osnova za otvaranje podračuna. Uprava omogućava raspolaganje sredstvima sa podračuna, nakon pribavljanja osnova za otvaranje podračuna, u skladu sa članom 8. ovog pravilnika.

Kada je osnov za otvaranje podračuna na stranom jeziku, potrebno je Upravi dostaviti i prevod na srpski jezik ili prevedene strane iz kojih se vidi: ugovorne strane i potpisnici, namena sredstava, iznos sredstava/dinamika plaćanja, osnov da su sredstva koja se vode na podračunu oslobođena prinudne naplate, osnov oslobađanja plaćanja naknade ukoliko je ugovoren osnov za otvaranje podračuna. Dokument sa prevodom na srpski jezik treba da bude overen od strane sudskog prevodioca ili ovlašćene agencije za prevođenje. KJS koji imaju katedru za strani jezik, ne moraju vršiti prevođenje kod sudskog prevodioca ili ovlašćene agencije za prevođenje, već mogu izvršiti prevođenje dokumenta uz dostavljanje Upravi dopisa da je prevođenje izvršio ovlašćeni prevodilac katedre.“

Navedeni Pravilnik i Obrasci mogu se preuzeti sa sajta Uprave za trezor  u delu: Dokumenta/Propisi/Pravilnici/Pravilnik o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor (http://www.trezor.gov.rs ).

Obzirom da se dokumentacija potrebna za otvaranje podračuna predaje nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za trezor - filijali, prema sedištu korisnika javnih sredstava, preporuka je da se za detaljnije informacije korisnik javnih sredstava obrati matičnoj filijali. 

Dakle, otvaranje posebnog namenskog podračuna kod Uprave za trezor za realizaciju projekta koji se finansira od strane donatora regulisano je navedenim propisima.

Pored otvaranja namenskog podračuna, potrebno je u odluci o budžetu planirati projekat (u skladu sa Uputstvom za pripremu programskog budžeta) sa odgovarajućim aproprijacijama namenjenim za njegovu realizaciju, iskazanim na odgovarajućim ekonomskim klasifikacijama i u skladu sa ugovorenim namenama koje je zahtevao donator sredstava.

U slučaju ugovaranja donacije, u toku budžetske godine, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu (na osnovu člana 5. stav 6. Zakona o budžetskom sistemu). Na osnovu rešenja o uvođenju novih aproprijacija za izvršavanje rashoda u skladu sa ugovorenim namenama za realizaciju projekta, unose se promene u ISIB odnosno uvode se nove aproprijacije za realizaciju projekta kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, sa izvorom finansiranja koji u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budzetski sistem.

Kada su u pitanju donacije, izvori finansiranja mogu  biti:

05-Donacije od inostranih zemalja,

06-Donacije od međunarodnih organizacija,

08-Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica.

Dalji postupak u računovodstvenom smislu je isti kao i za sve ostale transakcije koje se vrše u okviru trezorskog poslovanja, odnosno potrebno je prilikom knjiženja promena koje nastaju tokom realizacije projekta ispoštovati sve procedure propisane Zakonom o budžetskom sistemu, Zakonom o budžetskom računovodstvu i drugim važećim računovodstvenim pravilnicima. Drugim rečima, potrebno je planirati prihode i rashode/izdatke projekta na odgovarajućim ekonomskim, funkcionalnim klasifikacijama i izvorima finansiranja u odluci o budžetu kao i u finansijskom planu budžetskog korisnika, a u skladu sa ugovorenim namenama. Takođe je potrebno sredstva trošiti u skladu sa planiranim i odobrenim aproprijacijama, zatim evidentirati nastale promene u skladu sa važećim računovodstvenim propisima za budžetski sistem i konsolidovati ove podatke u završni račun.

Programska aktivnost je tekuća i kontinuirana delatnost korisnika budžeta čijim sprovođenjem se postižu ciljevi koji doprinose dostizanju ciljeva programa. Konkretna programska aktivnost „0005 - Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite“ sadrži rashode ustanova socijalne zaštite čiji je osnivač JLS, poput CSR, prihvatilišta, savetovališta, centra za pružanje usluga i sl. Međutim, ovo se ne odnosi na rashode budžeta za obezbeđivanje usluga socijalne zaštite. Rashodi za usluge socijalne zaštite koje pruža ustanova čiji je osnivač JLS se formiraju na osnovu cene usluga koja se određuje odgovarajućom odlukom. Sredstva za obezbeđivanje usluga se prenose u odgovarajućem iznosu koji se dobija množenjem planiranih jedinica usluge i cene konkretne usluge utvrđene odlukom. Ova sredstva se u programskom budžetu, zavisno od usluge, iskazuju u programu 11 programska aktivnost:

• 0002 - Porodični i domski smeštaj, prihvatilišta i druge vrste smeštaja;
• 0016 - Dnevne usluge u zajednici;
• 0017 - Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge;
• 0021 - Podrška osobama sa invaliditetom.

Sva ostala sredstva koja se prenose ustanovi na osnovu prava i obaveza osnivača, iskazuju  se u programskom budžetu u programskoj aktivnosti 0005 - Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite.

Analitički servis JLS napravljen je sa ciljem pružanja transparentnih informacija svim nivoima vlasti (lokalni, pokrajinski i nacionalni nivo), javnim institucijama, investitorima, privatnom sektoru, civilnom sektoru, stručnoj zajednici i građanima. To je alat koji jedinicama lokalne samouprave pomaže da efikasno i na osnovu podataka kreiraju politike odnosno pripreme svoja planska dokumenta u skladu sa Zakonom o planskom sistemu RS.

Analitički servis JLS namenjen je pretraživanju i preuzimanju podataka/pokazatelja na nivou jedinica lokalne samouprave na osnovu ponuđenih parametara, u mašinski čitljivom formatu. Prikazani podaci su pouzdani i predstavljaju zvanične, relevantne i poslednje dostupne podatke. Podaci su prikupljeni iz sledećih izvora: Republički zavod za statistiku, Agencija za privredne registre, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava za javni dug, Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava carina, jedinice lokalne samouprave, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Nacionalna služba za zapošljavanje, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Prilikom vrednovanja javne politike koriste se obrađeni podaci dobijeni postupkom praćenja sprovođenja javne politike, ali i dodatne analize kako bi se ocenio stepen promene koji je nastao sprovođenjem javne politike.

Ukoliko je to moguće, razmislite o mogućnosti da izveštaj o vrednovanju efekata javne politike (ex post analizu) pripreme stručnjaci koji nisu zaposleni u organima državne uprave, jer se na taj način može obezbediti objektivnost suda o ostvarenim rezultatima. To je sasvim uobičajena praksa u svetu i EU jer se smatra da je vrednovanje uspešnosti neke politike izuzetno kompleksan posao koji traje između 6 i 12 meseci i traži konsultacije sa zainteresovanim stranama i drugim licima i organizacijama izvan direktnog kruga zainteresovanih.

Vrednovanje efekata javne politike će pružiti komparativni uvid ex ante i ex post situacije i analizu pozitivnih i/ili negativnih dešavanja tokom intervencije. Na osnovu nalaza vrednovanja, definišu se preporuke koje kreatorima javnih politika omogućavaju da sagledaju stvarne pozitivne i negativne efekte sprovođenja javne politike. Donosioci odluka treba da preduzmu neophodne (dodatne i/ili korektivne) mere radi smanjenja negativnih efekata na najmanju moguću meru i otklanjanja uzroka problema nastalih u toku sprovođenja javne politike, a sve u cilju postizanja zacrtanih ciljeva.

Cilj vrednovanja je da donosioci odluka dobiju dubinski uvid u realizaciju javne politike, kako bi rezultate ove analize iskoristili u narednom ciklusu priprema javnih politika. Drugim rečima, na osnovu analize efekata doneće se odluka o tome da li treba nastaviti sa sprovođenjem javne politike, da li politika iziskuje manje dopune ili korenite promene, odnosno da li treba prekinuti sa daljim sprovođenjem te politike i planirati kako dalje.

Na osnovu nalaza dobijenih ex post analizom vrednuje se učinak javne politike, odnosno ocenjuje se relevantnost, efikasnost, efektivnost i održivost javne politike, u cilju njenog preispitivanja i unapređenja, odnosno revizije i daljeg planiranja.