Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je moguće izvršiti povećanje naknada za članove upravnih odbora ustanova, kao i uvesti naknade za članove nadzornih odbora, imajući u vidu važeće propise? Takođe, da li postoje pravne ili druge smetnje da lica koja su zaposlena u ustanovama i istovremeno imenovana u upravne i nadzorne odbore primaju naknadu za obavljanje tih funkcija
Prema članu 32. stav 1. tačka 8) i 9) Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) Skupština opštine je nadležna da osniva ustanove, vrši nadzor nad njihovim radom, kao i da imenuje i razrešava upravne i nadzorne odbore, te direktora.
Povećanje visine naknade članovima upravnih odbora ustanova, kao i uvođenje naknada za članove nadzornih odbora, nije sporno, pod uslovom da su za te namene obezbeđena finansijska sredstva u budžetu opštine.
Predsedniku i članovima upravnog i nadzornog odbora ustanove može pripadati naknada za rad, u skladu sa uslovima i merilima utvrđenim aktom osnivača, odnosno Skupštine opštine. Tim aktom se uređuju i način utvrđivanja visine naknade dinamika isplate, način obezbeđivanja sredstava i druga relevantna pitanja. Svi članovi upravnih i nadzornih odbora, uključujući i one imenovane iz reda zaposlenih u ustanovi, imaju pravo na odgovarajuću naknadu za rad. Odlukom nadležnog organa nije moguće izuzeti zaposlene iz prava na naknadu. Na ovu temu postoji i stav Ustavnog suda Republike Srbije iznet u Odluci broj IUo-276/2018, objavljenoj u „Službenom glasniku RS“, broj 126/2020.
Kako izgleda popunjen obrazac Zahteva za vršenje uvida i pribavljanje podataka elektronskim putem, koji se upućuje MUP-u Direkciji policije Beograd, obzirom da su nam zahtev na obrascu ZPSE vratili uz komentar da ne sadrži dovoljno kolona. Tražili smo podatke o motornim vozilima u cilju stavljanja prethodnih mera na iste.
U Sistemu za razmenu podataka (stari naziv eZUP) kome se pristupa preko portala eUprava postoje web servisi organa za koje se, ukoliko postoji zakonski osnov, može tražiti pristup zaposlenima u drugom organu. U Obrascu zahteva za vršenje uvida i pribavljanje podataka elektronskim putem potrebno je navesti zahtevani web servis iz Kataloga eServisa koji postoji u Sistemu za razmenu podataka. Ovom sistemu administrator organa, kao i drugi zaposleni kojima su data odgovarajuća ovlašćenja za pristup, mogu izvršiti uvid u Katalog web servisa. Znači, da bi pristupili određenom servisu morate znati koji web servis obezbeđuje tražene podatke. U vezi podataka o vlasnicima vozila, koji su lokalnoj poreskoj administraciji potrebni radi sprovođenja mera prinudne naplate i ustanovljavanja prethodne mere obezbeđenja naplate, obaveštavamo vas da u Sistemu za razmenu podataka ne postoji web servis MUP koji bi na osnovu JMBG dao podatak za vozila tog lica. U tom sistemu, između ostalog, postoji web servis MUP pod nazivom Podaci o vlasniku/korisniku vozila, pri čemu ovaj servis kao ulazne podatke za pretragu zahteva registracionu oznaku vozila i JMBG osobe, ali lokalna poreska administracija ne raspolaže podacima o registracionoj oznaci vozila, tako da to nije servis koji se može koristiti u postupcima naplate. U skladu sa navedenim, za dobijanje podataka o vozilima poreskog obveznika, MUP-u se možete obratiti pisanim putem ili zahtev može dostaviti elektronski ovlašćeno lice iz lokalne poreske administracije preko opšteg elektronskog zahteva koji postoji u Sistemu za razmenu podataka.
Kako je regulisano finansiranje pripremnog predškolskog razreda, koji rashodi mogu biti finansirani iz namenskog transfera Ministarstva obrazovanja? Da li postoje jasno definisani rashodi ili može predškolska ustanova samostalno odlučivati koje rashode će isplaćivati iz namenskog transfera?
Zakon o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS", br. 62/2006,... 85/2024) u članu 2. definiše namenski transfer kao transfer koji se koristi za tačno određenu svrhu, odnosno vrstu izdatka za koju je transfer dodeljen. Članom 46. istog zakona navedeno je da u slučaju nenamenskog trošenja transfera, ministar nadležan za poslove finansija može predložiti Vladi da se jedinici lokalne samouprave uskrati deo ukupnog nenamenskog transfera u iznosu nenamenski utrošenih sredstava.
S obzirom na to da je konkretan transfer Ministarstva prosvete namenjen za realizaciju pripremnog predškolskog programa, sredstva se mogu koristiti isključivo za ovu namenu. Shodno navedenom, smatramo da predškolske ustanove imaju određenu fleksibilnost u pogledu raspodele sredstava, ali ta sredstva moraju biti korišćena isključivo u okviru pripremnog predškolskog programa (npr. mogu se koristiti za plate zaposlenih, obezbeđivanje materijala, organizovanje aktivnosti, itd.).
Informacije o tome šta podrazumeva pripremni predškolski program možete pronaći na zvaničnom sajtu Ministarstva prosvete https://prosveta.gov.rs/__trashed/, ili se možete direktno obratiti Ministarstvu prosvete kako biste dobili precizne smernice u vezi sa opravdanošću rashoda koji se mogu finansirati iz transfernih sredstava.
Чланом 146 Закона о планирању и изградњи прописано је да су мањи монтажни објекти: објекти монтажно демонтажног типа, и то искључиво киосци до 10,5 м2, баште угоститељских објеката, тезге и други покретни мобилијар који се поставља и уклања на основу програма који доноси јединица локалне самоуправе на период од најдуже десет година. НПР магистрални пут, право својине РС, право коришћења ЈП Путеви Србије (3990 КО Мрчајевци, Чачак), а у обухвату те кат. парцеле и тротоар и други додатни елементи пута. Чланом 72 Закона о путевима ("Сл. гласник РС", бр. 41/2018, 95/2018 - др. закон и 92/2023 - др. закон) прописано је да додатне елементе, објекте и опрему државног пута (тротоар, раскрснице за потребе насеља, простори за паркирање, јавна расвета, светлосна и друга сигнализација за потребе насеља, бициклистичке стазе, пешачке стазе и сл.), који су изграђени за потребе насеља, одржава јединица локалне самоуправе. Чланом 84 овог закона прописано је да је изградња тротоара, пешачких и бициклистичких стаза, уз државни пут кроз насеље је обавезујућа за јединице локалне самоуправе. Трошкове изградње елемената државног пута из ст. 3. и 4. овог члана, сноси јединица локалне самоуправе која је захтевала изградњу тих елемената. Да ли ЈЛС може у Програм привремених објеката уврстити и јавне површине које се налазе у обухвату државног пута и наплаћивати накнаду за коришћење те јавне површине и да ли је, према важећим прописима, за такво располагање потребна сагласност ЈП Путеви Србије?
Што се тиче дела вашег питања које се односи на проблем да ли ЈЛС у Програм привремених објеката може да уврсти и јавне површине које се налазе у обухвату државног пута без сагласности управљача пута, мишљење Стручне службе СКГО је да је ипак неопходно прибавити сагласност управљача државног пута – ЈП Путеви Србије. Приликом захтева за добијање сагласности важно је да напоменете и проверите са ЈП Путеви Србији каква је судбина прихода од коришћења јавне површине из разлога јер се може десити да вам дају сагласност, а да касније потражују приход, односно да захтевају да се накнада за коришћење јавне површине уплаћује на њихов рачун.
Такође, указујемо и на одредбе Закона о накнадама за коришћење јавних добара, пре свега на члан 240. овог закона који предвиђа да се утврђивање накнаде за коришћење јавне површине врши према површини простора, односно средства за оглашавање или према техничко-употребним карактеристикама објекта, односно врсти средства за оглашавање, сразмерно одобреном времену коришћења, утврђеног дозволом надлежног органа јединице локалне самоуправе, а у случају коришћења јавне површине на начин прописан чланом 236. овог закона, без дозволе надлежног органа, накнада се утврђује према подацима из акта надлежне инспекције о површини простора, односно средства за оглашавање или према техничко-употребним карактеристикама објекта, односно врсти средства за оглашавање и времену коришћења. Према наведеном, надлежни орган ЈЛС који издаје одобрење за коришћење јавне површине, односно надлежна инспекција, достављају локалној пореској администрацији податке за утврђивање накнаде.
Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Uredba o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini prestala je da važi. Da li u skladu sa navedenim, jedinice lokalne samouprave više uopšte nemaju obavezu godišnjeg izveštavanja Ministarstva? Takođe, članom 64đ, propisana je obaveza jedinice lokalne samouprave da vodi Posebnu evidenciju nepokretnosti. Da li to znači, da JLS pored evidencije u registru nepokretnosti, treba paralelno da vodi posebnu evidenciju, na nekom svom obrascu (jer u stavu 3 ovog člana, stoje dodatni elementi koje ova evidencija treba da sadrži) ili je u pitanju samo vođenje evidencije u registru RDI? Zakon nije dao definiciju Posebne evidencije nepokretnosti. Posebno zbunjuje to što u poslednjem stavu navedenog člana stoji da Direkcija ima pristup ovoj evidenciji, odnosno, da se usklađeni podaci iz posebne evidencije smatraju dostavljenim Direkciji, koja ima pristup u skladu sa članom 64g.
Tačno je da je danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini prestala da važi Uredba o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini. Prema ovoj Uredbi, JLS su imale obavezu da dostavljaju godišnji izveštaj Republičkoj direkciji za imovinu, preko veb aplikacije. Od stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini takva obaveza više ne postoji.
Posebno napominjemo da je uvek postojala obaveza vođenja posebnih evidencija imovine od strane JLS i korisnika. Forma u kojoj se to čini nije nužno propisana Zakonom tako da je i sada kao i ranije ostavljena sloboda nosiocima javne svojine i korisnicima nepokretnosti u javnoj svojini na koji način će da vode tu posebnu evidenciju nepokretnosti (Excel, u papirnom obliku ili na neki treći način). Bitno je da ta posebna evidencija sadrži sve podatke iz člana 64đ. stav 3. i 64b. Zakona.
Dakle, ono što se od vas očekuje jeste da redovno vodite svoje posebne evidencije i da redovno uknjižite svaku promenu imovine u katastru.
Republička direkcija za imovinu ima pristup podacima katastra i kada JLS izvrši upis neke promene u evidenciji katastra smatra se da je taj podatak dostavljen Republičkoj direkciji za imovinu.
To je i propisano u članu 64đ. stav 6. Zakona o javnoj svojini da Republička direkcija za imovinu ima pristup podacima katastra.