Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeCentar za pružanje usluga socijalne zaštite osim dnevnog boravka dece, mladih sa smetnjama u razvoju, pruža uslugu socijalne zaštite personalni asistent, pomoć u kući i lični pratilac deteta, i zahteva da član interresorne komisije bude iz reda zaposlenih. Da li se u konkretnom slučaju radi o sukobu interesa?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", broj 80 od 24. oktobra 2018.) u članu 5. uređuje ko su članovi interresorne komisije:
„Stalni članovi Komisije su: predstavnik sistema zdravstvene zaštite (pedijatar, odnosno specijalista opšte medicine za odraslog); predstavnik obrazovno-vaspitnog sistema (stručni saradnik psiholog u predškolskoj ustanovi, osnovnoj ili srednjoj školi); predstavnik sistema socijalne zaštite (stručni radnik na poslovima socijalne zaštite) i defektolog odgovarajućeg profila. Stalni članovi Komisije imaju najmanje tri godine radnog iskustva u struci.
Povremeni član Komisije je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog, utvrđuje se za svakog pojedinačno iz reda predstavnika predškolske ustanove, odnosno škole koju pohađa dete, učenik i odrasli, ili predstavnika zdravstvene zaštite (izabrani lekar, lekar specijalista, stručni saradnik zdravstvene ustanove) ili predstavnika socijalne zaštite (stručni radnik iz ustanove socijalne zaštite, voditelj slučaja, predstavnik ustanove socijalne zaštite u koju je dete, učenik ili odrasli smešten i dr.), a na osnovu predloga, odnosno saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog.
Povremenog člana Komisije određuje predsednik Komisije. Obaveštenje o izboru povremenog člana predsednik Komisije donosi u pismenoj formi i dostavlja izabranom povremenom članu i njegovom poslodavcu.“
Dakle, ne postoji pravni osnov koji bi obavezivao organ jedinice lokalne samouprave da stalnog član komisije za procenu potreba za dodatnom podrškom bira iz redova pružalaca usluga socijalne zaštite, dok je osnovni kriterijum za povremenog člana komisije da dobro poznaje dete/učenike i različit je za svako dete/učenika.
Za oblast socijalne zaštite to je stručni radnik na poslovima socijalne zaštite.
Pravilnik o stručnim poslovima u socijalnoj zaštiti ("Službenom glasniku RS", br. 1/2012 od 11.1.2012. ) u članu 5. navodi ko obavlja stručne poslove u socijalnoj zaštiti:
„Osnovne stručne poslove socijalne zaštite, u zavisnosti od karakteristika i potreba korisničke grupe, obavljaju stručni radnici: socijalni radnik, psiholog, pedagog, andragog, defektolog i specijalni pedagog, koji imaju licencu za obavljanje osnovnih poslova u socijalnoj zaštiti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita“
Prema ovom pravilniku, pravnik ne obavlja osnovne stručne poslove u socijalnoj zaštiti, te ne može biti član interresorne komisije.
Škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju dostavila je Interresornoj komisiji obaveštenje o prestanku pružanja usluge dodatne podrške za nekoliko učenika iako je Tim za pružanje dodatne defektološke podrške škole za decu sa smetnjama u razvoju smatrao da je neophodno nastaviti sa časovima podrške. Učenici pohađaju redovnu školu i dolazili su na defektološku podršku u školu za decu sa smetnjama u razvoju na osnovu mišljenja Interresorne komisije. Razlog prestanka pružanja podrške je nezainteresovanost roditelja da dovode decu na tretmane u školu. U obaveštenju koje je škola dostavila pozivaju se na član 7. Pravilnika o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici (,,Sl. glasnik RS" br. 70/2018). Da li komisija može još nešto da uradi u ovim slučajevima kada je podrška predložena, a nije realizovana i ne postoji zahtev za novom podrškom?
Škola za učenike sa smetnjama u razvoju je, postupajući u skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, čl.10, obavestila IRK o prestanku podrške, uz obrazloženje.
Osvrnućemo se na deo u kojem navodite da se to desilo „iako je Tim za pružanje dodatne defektološke podrške smatrao da je neophodno nastaviti sa časovima podrške“.
Prema Pravilniku o kriterijumima i standardima pružanja dodatne podrške u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici („Službeni glasnik RS“, br.70/2018), čl. 3, stav 4: „Dodatna podrška iz stava 1. tačka 1) ovog člana i iz stava 2. ovog člana ostvaruje se na osnovu mišljenja interresorne komisije i planira se u okviru individualnog obrazovnog plana deteta, učenika i odraslog, u skladu sa propisima.“ Iz ove odredbe dalje sledi da procenu potreba za ovom vrstom dodatne podrške donosi tim za dodatnu podršku učeniku, dakle tzv. IOP tim škole koju učenik pohađa.
U pogledu okolnosti da su u pitanju učenici koji pohađaju redovnu školu dolazili na defektološku podršku u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, na osnovu mišljenja Interresorne komisije, skrećemo pažnju da ovakav način organizovanja dodatne podrške nije u duhu dobre inkluzivne prakse. Isti pravilnik članom 5. stav 1. uređuje gde se pruža ova vrsta dodatne podrške: „Dodatna podrška se pruža u ustanovi koju pohađa dete, učenik ili odrasli, a izuzetno u drugoj ustanovi ili porodici, u skladu sa najboljim interesom korisnika.“
U ovoj situaciji, IRK može da deluje savetodavno, da uputi Tim za dodatnu defektološku podršku na saradnju sa timom za dodatnu podršku učeniku iz škole koju učenik pohađa (roditelj je član ovog tima), kako bi zajedno evaluirali efekte ovog vida dodatne podrške i, ukoliko procene da je neophodna učenicima, organizuju rad tako da ovu podršku učenici dobijaju u školi koju pohađaju.
Da li prilikom upisa deteta u srednju školu u školski centar sa domom učenika je potrebno novo mišljenje IRK za dete?
Ovde je ključno da li se učenik upisuje u redovnu srednju školu, ili se radi o srednjoj školi sa domom učenika u kojoj se obrazuju učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
U prvom slučaju, mišljenje interresorne komisije nije potrebno (nezavisno od toga da li je učenik završio osnovnu školu za učenike sa smetnjama razvoju, ili redovnu osnovnu školu).
U situaciji kada se učenik upisuje u srednju školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (sa ili bez doma za učenike), smatramo da je, u skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, čl. 4, tačka 1) podtačka (4), ovo mera koja se realizuje na osnovu mišljenja interresorne komisije, te da je mišljenje IRK tada neophodno.
Da li postoji uzrasna granica deteta za realizaciju podrške zaposlenih iz škola za učenike sa smetnjama u razvoju?
Ne postoji propisana norma u pogledu uzrasta učenika koji mogu dobiti podršku od zaposlenih u školama za učenike sa semtnjama u razvoju, već se ovde radi o stručnjačkoj proceni defektologa da nakon određene uzrasne granice neke vrste intervencije, odnosno podrške koju defektolog pruža nisu delotvorne.
Na koji način se uvodi kućna nastava koja ranije nije postojala u mnogim sredinama, a sada je dodatni resurs podrške?
U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju za učenike koji ne mogu zbog zdravstvenih smetnji da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu u školi u dužem vremenskom periodu škola može da organizuje kontinuiran, odnosno obrazovno-vaspitni rad po potrebi, kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju.
Nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, ostvaruje škola u koju je učenik upisan, uz saglasnost Ministarstva. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika koji zbog zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne može da pohađa nastavu duže od tri nedelje, dužan je da o potrebi organizovanja nastave za učenika na kućnom lečenju, obavesti školu u koju je učenik upisan podnošenjem zahteva.
Zahtev roditelja naročito sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju. Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
1) mišljenje lekara o sprečenosti deteta da pohađa nastavu u školi sa očekivanom dužinom sprečenosti;
2) mišljenje interresorne komisije koje se odnosi na navedeni period.
Ukoliko uz zahtev nije dostavljeno mišljenje interresorne komisije, škola će roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika uputiti da pribavi mišljenje interresorne komisije.Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može dostaviti zahtev bez mišljenja interresorne komisije, uz navođenje razloga zbog kojih nije bilo moguće njegovo pribavljanje.