Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li lokalna samouprava može naknadna sredstva iz budžeta dodeliti nekoj sportskoj organizaciji, a da organizacija (klub, savez ili sl.) nije predvidela troškove za tekuću godinu ili su se ti troškovi uvećali?
Članom 138. stav 1. i 2. Zakona o sportu i Zakonom o budžetskom sistemu je predviđeno da ako postoje sredstva predviđena budžetskom rezervom, odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave eventualno mogu seodobriti naknadna sredstva, ali samo po posebnom programu i ukoliko je navedena sportska organizacija aplicirala za navedena sredstva u tekućoj godini u skladu sa važećim zakonom, podzakonskim aktima, u predviđenom roku i važećim pravilnikom jedinice lokalne samouprave (tzv. Pravilnikom o odobravanju i finansiranju programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u oblasti sporta).
Koji je postupak za odobrenje personalnog asistenta? Da li se upućuje Interresornoj komisiji ili direktno opštini?
Članom 4. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom („Službeni glasnik RS“, broj 80/2018.) definiše tri grupe mera. U poslednjoj grupi koja podrazumeva ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i odraslog i upućuje ih na nadležne institucije je i mera lični pratilac. Kako usluga ličnog pratioca ne spada u prvu grupu mera koje se realizuju na osnovu mišljenja Komisije, dodeljivanje i ukidanje prava donosi pružalac usluge ličnog pratioca.
Usluga ličnog pratioca je usluga socijalne zaštite i regulisana je Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite.
U pitanju je dete koje je završilo školovanje pre tri godine. Roditelji su zaposleni i za sada prema svojim mogučnostima odvode devojčicu u Dnevni boravak. Da li devojčica ima pravo na ličnog pratioca i da li imaju pravo na novčanu nadoknadu za prevoz?
Interresornu komisiju formira jedinica lokalne samouprave u skladu sa članom 77. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u cilju procene dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške detetu, učeniku i odraslom (polaznik škole za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih).
Kako je osoba kojoj je potrebna usluga dnevnog boravka završila školovanje pre tri godine, ona nema status učenika. Shodno tome, u konkretnoj situaciji Interresorna komisija nema nadležnosti, a roditelji treba da se obrate direktno Centru za socijalni rad.
Da li član Interresorne komisije iz oblasti obrazovanja mora biti po struci psiholog? Koji su kriterijumi za imenovanje člana Komisije iz oblasti obrazovanja odnosno koji propisi regulišu ovo pitanje?
Članom 77. stav 4. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisan je sastav Interresorne komsije:
„Interresorna komisija ima pet članova, i to četiri stalna (pedijatar, predstavnik centra za socijalni rad, defektolog odgovarajućeg profila i psiholog zaposlen u obrazovanju i vaspitanju) i jednog povremenog člana. Povremeni član je lice koje dobro poznaje dete, učenika i odraslog i koje je sa njim imalo duži kontakt i bira se za svakog pojedinačno."
Bliži kriterijumi za izbor člana komisije nisu propisani, a poželjno je da iz svake oblasti to bude stručnjak koji ima iskustva u oblasti inkluzivnog obrazovanja i profesionalni ugled u zajednici.
Direktor Sportske organizacije je istovremeno i odgovorno lice, odnosno, predsednik jednog fudbalskog kluba. Iako još nije preneto vlasništvo nad terenom i objektima fudbalskog kluba na opštinu, da li je direktor Sportske organizacije odnosno, predsednik fudbalskog kluba u sukobu interesa?
Članom 33. stav 2. tačka 3) Zakona o sportu propisano je da članovi uprave sportske organizacije, uključujući i zastupnika i likvidacionog upravnika sportske organizacije ne može, između ostalih, biti lice koje vrši javnu funkciju, kao ni lice koje vrši funkciju u organu političke stranke.
Članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije (koji se primenjuje do početka primene Zakona o sprečavanju korupcije) propisano je da je „funkcioner” svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupština.
Takođe, članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije propisano je da je „javna funkcija” je funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata.
Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, sukob interesa je situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javne funkcije odnosno službene dužnosti, na način koji ugrožava javni interes.
Dakle, na osnovu svega gore navedenog, u skladu sa Zakonom o sportu i Zakonom o Agenciji za borbu rotiv korupcije, lice koje je direktor javne ustanove (sportski centar), a ujedno je zastupnik sportske organizacije (fudbalski klub) je u sukobu interesa.