Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Sl. glasnik RS“, br. 18/2010, 101/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 10/2019, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 129/2021) u čl. 34 propisuje pravo na IOP1:

“Detetu kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju, predškolska ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka, odnosno vrši prilagođavanje i, ukoliko je potrebno, obezbeđuje izradu, donošenje i realizaciju individualnog obrazovnog plana (IOP1), u skladu sa zakonom.”

Ova oderedba je dalje uređena Pravilnikom o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje, uz uvažavanje specifičnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja (PVO): u čl. 6. se pravi razlika u sadržaju IOP-a u PVO; u čl. 7. stav 5. je naglašno da predškolska ustanova može doneti samo IOP1; u čl. 8. je propisano ko su članovi tima za dodatnu podršku u predškolskoj ustanovi; članom 9. je naglašeno da se IOP  ostvaruje u okviru zajedničkih aktivnosti u grupi predškolske ustanove; čl. 16. uređuje da se evidencija o ostvarivanju obrazovanja i vaspitanja po IOP-u vodi u propisanoj evidenciji o vaspitno-obrazovnom radu u predškolskoj ustanovi.

Ukoliko tokom postupka procene potreba za dodatnom podrškom prema propisanoj proceduri i nakon pribavljanja svih relevantnih podataka i dokaza iz različitih izvora (posebno o primenjenim merama individualizacije i njihovim efektima) interresorna komisija proceni da je detetu u PVO potreban prilagođeni individualni vaspitno-obrazovni plan (IOP1), to treba da predloži kao meru o kojoj informiše roditelje i predškolsku ustanovu. Ovakvo postupanje je u skladu sa čl. 3. stav 2. Pravilnika o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, koji glasi: “Komisija na osnovu sagledanih potreba za podrškom detetu, učeniku i odraslom preporučuje i druge vidove podrške koje nisu navedene u pravilniku, a koji će doprineti obrazovnoj i socijalnoj inkluziji deteta, učenika i odraslog.“.

Ukoliko predškolska ustanova proceni da je za dete potrebno izraditi IOP1 i za to ima saglasnost roditelja, u tom slučaju nije potrebno da se obraća za mišljenje interresonoj komisiji.

Prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, član 64. stav 5, škola je u obavezi da uspostavi saradnju sa drugom školom u kojoj učenik koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku nastavlja sticanje obrazovanja, a u cilju ostvarivanja kontinuiteta dodatne podrške.

Na osnovu ovog propisa, u Pravilniku o bližim uputstvima za utvrđivanje prava na individualni obrazovni plan, njegovu primenu i vrednovanje („Sl. glasnik RS“, br. 74/2018), uveden je novi član 12. koji se odnosi  na podršku tranziciji učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu i koji glasi:

“Za svako dete, učenika i odraslog koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku, ustanova planira i sprovedi posebne mere za pripremu deteta, učenika i odraslog za prelazak u novi ciklus, odnosno nivo obrazovanja, ili prelazak u drugu ustanovu, kao i mere za pripremu obrazovne ustanove u koju se uključuje dete, učenik i odrasli.

Horizontalna i vertikalna prohodnost podrazumeva nesmetano kretanje deteta, učenika i odraslog kroz sistem:

• uključivanje u obrazovnu ustanovu;
• prelazak sa jednog nivoa obrazovanja na drugi;
• prelazak iz ustanove u ustanovu;
• prelazak iz razvojne grupe u vaspitnu grupu u predškolskom vaspitanju i obrazovanju, odnosno iz odeljenja za decu sa smetnjama u razvoju u redovno odeljenje;
• završetak školovanja i pripreme za samostalni život u zajednici.

U cilju pripreme ustanove i ostvarivanja kontinuiteta podrške koju dobija dete, učenik i odrasli, Tim ustanove koju pohađa dete, učenik, odnosno odrasli je u obavezi da najmanje tri meseca pre prelaska deteta, učenika, odnosno odraslog uspostavi saradnju sa Timom ustanove u kojoj dete, učenik, odnosno odrasli nastavlja da stiče obrazovanje. Saradnja ustanove traje najmanje još tri meseca od trenutka uključivanja u drugu obrazovnu ustanovu.

Plan tranzicije (Obrazac 7) je sastavni deo IOP-a. Za sprovođenje plana tranzicije potrebna je pisana saglasnost roditelja.”

Pošto se ne radi o učeniku koji se obrazuje po IOP-u, škola može da organizuje sastanak sa roditeljima kako bi objasnila šta je plan tranzicije, koja je njegova svrha, na koji način će njihovo dete biti podržano kroz ovaj plan tranzicije, kakva je uloga roditelja u tom procesu i kakva je dobit za samog učenika i nastavak njegovog obrazovanja.

Nadzorni odbor ustanove donosi poslovnik o radu u skladu sa odlukom o osnivanju ustanove i statutom. Sama procedura bi trebala da bude propisana Statutom ustanove. U osnovi za donošenje konkretnog akta nije potrebna saglasnost organa-osnivača. U skladu sa tim, naše tumačenje je da za akt, koji je interni, procesnog tipa, nema potrebe da dobija saglasnost osnivača ili organa ustanove.

Novi Pravilnik o programu svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi ("Službeni glasnik RS - Prosvetni glasnik", broj 6/2021) utvrđuje program svih oblika rada stručnog saradnika u predškolskoj ustanovi, među kojima je logoped.

Pored zajedničkih oblasti rada, za različite profile stručnih saradnika navedeni su i specifični poslovi koje obavljaju u predškolskoj ustanovi. Tako je za stručnog saradnika logopeda navedeno i:

• planiranje aktivnosti i akcija u predškolskoj ustanovi kojima se kreira podsticajna govorno-jezička sredina za učenje dece;
• davanje stručnih predloga, planiranje nabavke specifičnih materijala i didaktičkih sredstava;
• pružanje stručne podrške vaspitačima za integrisanje postupaka korekcije govorno-jezičkih smetnji u različitim situacijama delanja u vrtiću;
• preventivno-korektivni rad i vežbe logomotorike integrisane u situaciono učenje dece u grupi;
• rad sa vaspitačima na prepoznavanju odstupanja u govorno-jezičkom razvoju dece, posebno na ranom uzrastu;
• pružanje podrške jačanju kompetencija vaspitača u oblasti komunikacije sa decom, posebno sa decom koja imaju specifične govorno-jezičke smetnje;
• učestvovanje u praćenju i vrednovanju primene mera individualizacije i individualnog obrazovnog plana za decu kojoj je potrebna dodatna podrška;
• pružanje podrške i osnaživanje roditelja u prepoznavanju, razumevanju i prevazilaženju govorno-jezičkih problema dece putem različitih oblika saradnje sa porodicom.

U listi specifičnih poslova logopeda nije naveden individualni rad sa decom, u smislu pružanja logopedskih tretmana, već se podrška deci sa govorno-jezičkim smetnjama planira, organizuje i pruža kroz situacino učenje u vršnjačkoj grupi.

Ovakav pristup je u skladu sa novim Osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovnja, kao i sa principima inkluzivnog obrazovanja. U odnosu na raniju praksu, ovakav pristup je delotvorniji jer detetu pruža više prilika da u različitim kontekstima i različitim interakcijama razvija govor, da se individualizovane vežbe logomotorike sprovode kontinuiranu, u prirodnom vršnjačkom okruženju, a da se vaspitači i roditelji osnaže da na pravi način podrže dete u razvoju govora i prevazilaženju govorno-jezičke smetnje.

Iz perspektive interresorne komisije, ukoliko članovi smatraju da je za dete važno da dobije logopedski tretman, onda u okviru individualnog plana podrške mogu da navedu ustanovu iz zdravstvenog sistema koja će pružati takvu uslugu. Ako navedu da dete treba da dobije podršku logopeda u predškolskoj ustanovi, onda se ta podrška organizuje u skladu sa propisima i procedurama koje važe u toj ustanovi. U tom smislu, IRK ne može imati uticaj na koji način će se organizovati podrške za dete od strane logopeda u predškolskoj ustanovi.

Može, dokle god je angažovan od strane zdravstvene ustanove.